07. мај 2011.

ПОЉСКИ КРИНОВИ - Свети ПАЈСИЈЕ Величковски

О томе, да треба претрпети сваку клевету, прекор и непријатност.
Строго се чувај и буди пажљива душо моја, јер последња времена већ наступају; потребан ти је нарочити подвиг и трпљење, и када су у питању демони и када су у питању људи – међу људима пази се видљивих, а у пустињи невидљивих непријатеља. Нико никад не добија венац живота без страдања, без победе над ђаволом; ко изађе против нападача и победи га својом храброшћу и јунаштвом, добија час и славу и светли венац.
Тако и ти, душо, треба да будеш јака и отрпиш сваку непријатност и понижење, а сваки прекор да примиш с радошћу, не само без охолости и самооправдања, него и уз тражење опроштаја, јер свака увреда, неугодност, поруга, клевета, прекор, и сваки презир и лажна оптужба даје човеку смирење и блгодат. Ако то не поднесеш, него се жалостиш, гордиш или гневиш у односу према ономе ко те је повредио, нећеш доспети у савршенство и спасти се, јер тако чине неискусни, који су обузети страстима, малодушни и слабоумни; савршенима је својствено да све то приме с радошћу и поднесу с благодарењем. Кад ђаво не може сам да напакости неком од нас, и да стане на пут добром животу, он ствара невоље које превазилазе наше снаге – хушка на нас некога од оних који су му подложни, да би преко њих, као преко својих оруђа, постигао циљ. Ако ради Царства небеског истрпимо патње које нам људи наносе кроз непријатности, клевете и понижења, наша ће победа имати врдност као да је извојевана против самог ђавола. Сети се светих од давнина, којих је свет био недостојан, како су подносили немаштину, муке и гоњења. Зар хоћеш да установиш неки нови пут, којим се желиш спасити? Ако већ ен можеш да се трудиш као Оци, онда бар разумн подноси, угледајући се на њих. Ова добродетељ није мала, пре би се рекло – већа је од свих: ако неко Бога ради с благодарењем подноси недаће и клевете – велико дело чини. У томе је смирење и љубав – да се трпи жалост којој је узрок брат. Тако су се многи спасли; а поменути пут припада нарочито јуродивима, јер управо они подносе мнге клевете. Јуродство је велико дело Бога ради, зато што обухвата све добродетељи; јуродиви, осим трпљења, око кога се усрдно труде и којим свају недаћу превазилазе, ништа од обичних ствари немају. Дакле, душо, данас нема бољег пута од овога.
Буди глув, нем и слеп; не обраћај пажњу на свакодневне проблеме које носи живот, а од људи се, као какав безумник, удаљуј, и сматрај себе неспособним за било шта, тј. Бога ради јуродивим. Онај ко жели да буде пред Богом мудар и разуман, нека свима у овом неразумном свету буде слуга. Соломон, корећи себе због излишне мудрости, рекао је да је она сујетна и да је блажен човек који је стекао страх Божији, смириње и љубав, односно непрестану молитву: такав је стекао истинску мудрост и богатство. Нас спассава вера без икаквог порока. Као што је вера без дела мртва, тако је мртво и дело без вере, где је права вера и добра дела, тамо је потпуна праведност. Сада човек треба самог себе да поучава, сам над собом да бди у сваком добром делу. Онај ко један час уздише над својом душом, учинио је више од онога ко је задобио цео свет. Ако спасемо себе – то нам је довољно. Свако ко упражњава добродетељи – спасава се; ако неко цео свет спасе, а себе погуби, каква му је корист од тога? Сви знамо како да се спасемо, но то због лењости нећемо. Спасавај самог себе! Неће свако одговарати што није поучавао друге, већ само они којима је то било дато: они су дужни до смрти да пострадају и душу своју да положе за стадо; а свако ће дати одговор за себе. Ако су се и велики монаси, како сведоче свештене историје, по смирењу уклањали од духовног руковођења, од славе и од тога да поучавају друге и носе њихово бреме, онда тим пре ми грешни и недостојни треба да избегавамо тако нешто, јер ћемо повредити и себе и ближње. Уместо о многима, о себи се старајмо. Данас неки људи не прихватају добру науку и правила остављена од Отаца; такви чак исмевају оне који се добро подвизавају: живе по својој вољи и бирају учитеље који им одговарају. Стога су неки, поучавајући друге, себе повредили – јер овакав однос према другима може да доведе до разарања сопствених темеља и хлађење душе. За нас је довољно да се старамо о себи, о свом спасењу. Према братовљевом недостатку односи се као да си слеп, глув и нем – не гледај, не слушај и не говори, не покушавај, као простоуман, да разумеш и не прави се мудар; пази на себе, буди разуман и опрезан. Ако неко ко жели да се спасе обраћа пажњу на сваку љутиту реч и ако се не труди да око начини слепим, ухо глувим и језик немим, нее моћи да без узнемирења пребива у душевном покоју. Ако те неко буде испитивао, не допусти себи да се правдаш или противречиш, већ са смирењем реци: ‘’Опрости ми Бога ради’’ и даље ћути. Јер је Господ наш Исус Христос показао пример смирења – како је писано: као јагње на заклање вођен би и као овца нем пред оним који стриже не отвори уста Својих. Од тескобе и од стида узе се, а род његов ко ће исказати ? (Ис. 53, 7-8). Треба да се угледаш на свог Саздатеља човече; тако ти треба без речи да стојиш пред оним ко ти пркоси, као да имаш воду у устима, или као да немаш језик; само говори: ‘’Праштај’’, сматрајући притом себе достојним сваке муке и мислећи овако: ‘’Ако цео свет устане против тебе, непрестано те понижавајући и огорчавајући, зашто ти је покварењаче, стало до људи (њиховог мишљења)?’’ Не помишљај да ће ти брат нанети какво зло. Зло ће устати на нас и без њега – само од себе. Ако због будуће награде претрпиш било коју невољу, не криви за њу брата, ни себе. У свакој ствари труди се да себе укореваш, знајући и показајући себи да си земља и да ћеш у земљу опет отићи. Заувек научи три речи: ‘’праштај’’, ‘’благослови’’ и ‘’помоли се за мене грешног’’. Никога не питај за неку ствар која ти није заиста потребна. Нвикни да о сваком човеку говориш добро, а себе да унижаваш. У томе је – велико смирење које душу уздиже из ада, одсецање страсти, и велика победа против ђавола. Нека нас Бог оснажи да поднесемо лажну оптужбу.







О томе да псалме и молитве треба узносити са великом усрдсређеношћу.


Што твориш, гледај да сачуваш, тј. моли се с пажњом, чувај се како би псалме и молитве произносио са страхом и ватреном ревношћу, чинећи пред светом иконм поклоне до земље. Јер у псалмима ћеш наћи и молитву и поуку. Молитве не изговарај само језиком, него се моли од свег срца: сједини тело, душу и ум. Ко се труди без расуђивања, тј. не пази на себе, неће примити награду, већ напротив, разгневиће Бога. Као што неће успети онај, ко напрслу посуду пуни водом, тако ни онај ко се моли без усрдсређености неће примити награду. Потребно је не просто изоворити псалам или сатворити молитву, као да се ипуњава уобичајни задатак, већ се псалмом и молтвом од свег срца треба обратити Богу, постојано, са умиљењем душе и чистог ума. Богу није потребан одређен број установљених псалама или молитвословља – Он гледа на наш смирени и непоколебљиви ум. Јер се језиком савршавају многе хиљаде молитава, док су истовремено помисли сујетне, скверне и нечисте; и како Бог такве да услиши и послуша? Човече, не знаш шта чиниш! Неће Бог од нас мноштво молитава, већ да се молимо са страхом Божијим и умиљењем, како је и Анђео Господњи заповедио великом Пахомију. Да би Бог примио твоју молитву, треба да се стараш не о количини речи, него о дубоком расуђивању и усредсређености. Није све мало – мало, нити је све велико – велико и савршено. Пости и бој се Бога, прихвати убог и јадан изглед, стој на молитви с умиљењем, скромно, као да стојиш пред престолом Божијим; сматрај себе за зељу и пепео, паука и мрава, а своје дело – за паучину; доживљавај себе као онога коме Бог суди због преступања заповести Његових и онога ко је починио свако зло. Ноге треба држати усправно, стопала саствљена и не померати се с места на место, док руке ваља пложити на груди. Као што осуђеник на смрт сотји пред судијом и не сме да погледа ни лево ни десно, тако и ти треба да стојиш пред Богом, пред којим и Анђели стоје са страхом, прослављајући га непрестаним песмама. Јер неспавајуће Око дан и ноћ гледа шта радимо и како живимо, на кога полажемо наду у свакој невољи и нужди – да ли на човека или на Бога. И како год пожели Велики Владика и праведни Господ наш, Исус Христос Син Божији, истински Бог – тако нас и може избавити од сваке напасти и беде. Себе сматрај грђим од сваког човека и сваког створења, а дело своје неугодним Богу. Без овога, тајна одважност ће побудити холно високоумље. По вери нашој, Бог нам помаже у свакој нужди. Што је јача наша нада и уздање, више ће нам Бог и помоћи.