Беседа на Светој Литургији у недељу светих Отаца, у храму Светог Саве на Врачару, приликом доношења иконе Пресвете Богородице Тројеручице
"Oвo изговори Исус па подиже очи cвoje небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе; као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао, дарује им живот вечни. А oвo је вечни живот да познају тебе једнога и истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. Ја те прославих на земљи; дело cвpших које си ми дао да извршим. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе пре него свет постаде. Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју су реч одржали. Сад разумеше да је cвe што си ми дао од тебе. Јер реч које си ми дао, дао сам њима; и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вероваше да ме ти посла. Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си ми дао jep су твоји, И cвe моје твоје је, u твоје моје; u прославио сам се у њима. И више нисам у свету, а они су у свету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувaj их у име твоје, оне које си ми дао да буду једно као ми, Док бијах с њима у свету Ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. А caдa долазим теби, и oвo говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи".
(Јован 17,1-13; Зач. 56)
Оче игумане манастира Ватопеда, остала браћо монаси преподобни из Свете Горе, ми смо увек свесни, ми српски народ, шта смо примили, примивши хришћанство од матере Цркве у Цариграду. Примили смо и писменост и књижевност и остале способности оплемењене светим Еванђељем Христовим. Хришћанство је дакле, оплеменило наше природне способности тако да смо могли бити и остати народ Божији. Увек знајући да је бол,е изгубити главу него своју огрешити душу, јер је живот на земљи и земаљско царство привремено, а живот у царству Божијем је вечни.
Увек смо дакле, били свесни да смо то примили од свете браће Кирила и Методија, који су били из Солуна и били просветитељи словенског народа. Увек знамо да је наш просветитељ и учитељ и духовни отац, Свети Сава, васпитаник Свете Горе. Свету веру православну он је задобио и научио у дому својих побожних родитеља, али је ту веру продубио и знањем, умом, али и срцем и животом у Светој Гори и аутономију и аутокефалију наше Цркве добио је из Цариградске патријаршије. И због тога смо ми увек захвални мајци Цркви и грчком племенитом православном народу.
Захваљујем целом грчком народу на помоћи духовној и материјалној коју нам је указала у несрећама овог грађанског рата које су нас снашле. Каква је и колика та помоћ била у лековима и у храни и у одећи и у новцу, јер су браћа Грци то рано схватили колико нас непријатељи у свету представљају нељудима, неистинито и за своје себичне разлоге и они су у свету износили истину о нашем народу не зато што смо браћа и по вери и по историјским невољама и тешкоћама, него су то чинили због истине која је за нас православне хришћане увек Бог и од Бога. Дакле, за нас је увек служење истини правди и љубави, свему оном што је свето и честито служење Богу.
Та љубав ваша и целе Свете Горе показује се и данас овде доношењем свете иконе, свете Тројеручице, игуманије хиландарске, у нашу земљу, да нам увек буде и остане заштитница и помоћница и у овом животу и у ономе који нас чека.
Захваљујући вам, опет и још једном, молимо се Светој Богородици да буде заштитница и грчког народа и свију православних народа и свију људи добре воље у свету. И на крају да се заједнички једним умом и једним срцем, једним устима помолимо и ускликнемо Светој Богородици: Пресвета Мајко Божија, Пресвета Богородице, спаси нас. Амин.
6.јуна 1997.
Радуј се Заштитнице рода Српскога
(На Бдењу уочи доласка иконе Богородице Тројеручице.)
Пресвета Мајко Богородице, векови су чекали долазак Твој на ову земљу, Тебе која си изабрана између свега рода људскога да будеш мајка Сина Божијега, да будеш лествица којом ће Бог сићи на земљу да нас земаљске људе и земаљске кћери учини синовима и кћерима Божијим и да нас поведе и изведе у царство Божије непролазно. Пред Богом су кроз векове молили се и клањали се свети преци наши, Свети Симеон Мироточиви и Свети Сава и толики други свети и из рода нашега и из рода свију православних народа. Ево и данас захваљујући љубави Свете Горе и свештеног Сабора светогорског, свију манастира, особито манастира Ватопеда и свију манастира у Светој Гори и монаха, данас дођосмо и ми овде да се поклонимо лику, икони Твојој светој. У име Српске цркве и народа српског верног, изражавам дубоку благодарност и љубав према свештеном сабору Свете Горе који су заиста из љубави према Богу, према Сину Божијем Господу Исусу и према Теби Пресвета Богородице пружили и нама могућност да се икони твојој светој и клањамо и молимо, и да се молимо Теби Пресвета Богородице: Радуј се заштитнице и спаситељице рода српскога вернога.
7. јун 1997.
