SVI PATRIJARSI USTOLIČENI U PEĆI

Patrijarh PAVLE
Izabran je 1. decembra 1990. Sutradan, 2. decembra, ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu. Čin ustoličenja izvršilo je 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona. Izbor je obavljen za života prethodnog patrijarha, Germana. Kasnije je o tom izboru patrijarh Pavle rekao: „Nisam očekivao, još manje želeo“. U manastiru Pećka patrijaršija ustoličen je 22. maja 1994. godine, u tron pećkih patrijarha.

Patrijarh GERMAN
Jedna od njegovih najvećih zasluga je što je u komunističko - anticrkveno vreme uspeo da se izbori za nastavak izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu. Čak 88 puta podnosio je molbu i vodio razgovore sa raznim predstavnicima vlasti, dok se nije izborio - posle 26 godina njegove službe. Na patrijaraškom tronu nasledio je patrijarha Vikentija, 13. septembra 1958.

Patrijarh VIKENTIJE
Izabran za patrijarha 1950. Kao patrijarh, uspostavio je veze sa ostalim eparhijama koje su usled ratnih prilika bile dosta oslabile. Njegovim nastojanjem, regulisana su i penziona pitanja pravoslavnog sveštenstva. Upokojio se 5. jula 1958. godine, pod zagonetnim okolnostima - njegova smrt nije bila prirodna, neposredno posle Sabora na kojem nije priznata takozvana Makedonska pravoslavna crkva.

Patrijarh GAVRILO
Posle Konkordatske borbe i tragične smrti patrijarha Varnave, mitropolit Gavrilo izabran je 8. februara 1938. godine za patrijarha. S početkom Drugog svetskog rata otpočinje i njegovo stradanje. U manastiru Ostrog nemačke vojne vlasti uhapsile su ga 25. aprila 1941. Na putu od manastira Ostrog do Beograda patrijarh je mučen, kinjen, maltretiran, izgladnjivan i ponižavan. Polovinom septembra 1944. prebačen u zloglasni koncentracioni logor u Dahau. Pušten 8. maja 1945. Međutim, nije mogao da se odmah vrati u Srbiju zbog komunista. Uspeo je tek 14. novembra 1946. godine. Suočio se sa progonom sveštenstva. Iza njega su ostala i potresna pisma Josipu Brozu.

Patrijarh VARNAVA
Posle smrti patrijarha Dimitrija, za drugog patrijarha obnovljene Patrijaršije izabran je 12. aprila 1930. mitropolit skopski Varnava. Za vreme njegovog patrijarhovanja Srpska crkva je doživela obnovu. Stvarno ujedinjenje naše crkve, ranije iseckane u šest raznih zakonodavnih, administrativnih, finansijskih i jerarhijskih područja velikim je delom izvršeno u doba patrijarhovanja patrijarha Varnave. Donet je i Ustav SPC. U njegovo vreme podignuti su mnogobrojni parohijski hramovi, započeto zidanje Hrama Svetog Save. Bio je nepopustljiv prilikom pokušaja stvaranja konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Preminuo je iznenada i misteriozno u 57. godini života u Beogradu, 23. jula 1937, u momentu izglasavanja pomenutog konkordata u Skupštini Jugoslavije, koji, iako izglasan, nije stupio na snagu.

Patrijarh DIMITRIJE
Mitropolit Dimitrije izabran je za patrijarha srpskog i ustoličen 31. oktobra 1920. u sabornoj crkvi u Beogradu. Godine 1921 kao priprema za ustoličenje prvog patrijarha vaspostavljene Pećke patrijaršije u ovom centru srpske duhovnosti obavljene su temeljne opravke Patrijaršije. Punih deset godina od 1920-1930. godine pripreman je jedinstven Ustav za celu SPC, koji je proglašen posle smrti patrijarha Dimitrija.

MOЛИТВАМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ НЕКА ВАС ГОСПОД ЧУВА ОД САВАКОГА ЗЛА У СВЕ ДАНЕ ЖИВОТА ВАШЕГ !

Стари Игуман тихо читаше акатист Светом Василију, и баш кад главу пред Светим Кивотом, попут доброг дјетета пови, приђе му човјек озарен молитвом, начини велику метанију, и рече, сузама ноге му заливши: „Преподобни Оче, благослови“. Благослов сине Духа Светога, благо га додирну небесник сиједи, и покри незнанца к`о Покров Свети, предивна старчева брада бијела: „Пред Светим дијете све гријехе своје Господу драгом исповиједи. Реци Му прво, каква те невоља у ову Светињу донијела“. Није ме невоља притисла Оче, да дођем чак из Далмације, но завјет који морам испунит`, за овог кратког земног живота. Хоћу да свједочим о чуду великом, што сатвори Свети Василије, овдје крај Његових Светих Моштију, крај дивног Његовог Светог Кивота. Живјели смо Оче сложно и побожно, с` пет синова Бог ми огњиште украси, у нашој је кући вазда радост била, весело смо својег Творца прослављали. Ал` кад шесто дијете мученица роди, моја жена нагло поче да се гаси, и залуд смо над њом вреле сузе лили, залуд је дозиваху сирочићи мали. Душу је своју тихо испустила, а поглед јој тужни на дјечици оста, к`о да их са оног свијета благослиља, к`о да се и мртва Богу за њих моли, као да им каже: „Смрт вам моја проста, и мртва ће мајка дјецо да вас воли“. А њих спопала писка, не могу их малене од ње одвојити, као да се са њом сунце угасило, као да се небо затворило за нас, што сам друго могао, него се молити: „Свети Оче Василије, помози нам данас“. Уто се врата кућна отворише, угледасмо Светитеља гдје на прагу стоји, догод живим памтићу Га, имаше на себи дивну митру плаву, у трену се умирише сирочићи мили моји. А Он приђе покојници, и додирну Светом руком њену мртву главу. А она отвори очи, к`о да ни уснула није, и дјечицу пригрли срећну у топло мајчинско крило. Заустих плачућ` да кажем: „Хвала Ти Свети Василије“, али у соби сем нас никога било није“. Сада је и Игуман плакао к`о дијете, не желећ` да сузе радоснице скрије, цјеливајућ` побожно оне Мошти Свете: „Слава Ти и Милост Свети Василије“.

 

Св. Симеон Метафраст Молитва

О Ти који си ми слободно дао Твоје Тело за моју храну, Ти који си Ватра која сажеже недостојне. Сажести ме немој, О мој Творче, него уђи у делове мога тела, у моје зглобове, моје вене, моје срце. Спали трње мојих сагрешења, Очисти и испразни моје мисли. Ојачај ми колена, такође и моје кости, просветли мојих пет чула као једно, Закуј ме у страху од Тебе. Увек ме чувај, одбрани и удаљавај од душепогубних речи и дела. Очисти ме, избистри ме и украси ме. Даруј ми разумевање и просвећење. Покажи ми како да будем  као храм Твога Духа јединога, а никако дом многих сагрешења. Нека од мене, Твога обитавалишта, кроз Св. Причешће, Свако зло и свака телесна страст  бежи као до ватре. Као посредник, доводим Ти све Свете, Анђеоске Прваке, Бестелесне Силе, Твога Претечу, мудре апсотоле и Твоју пречисту и неокаљану Матер. Прими њихове молитве у Твојој љубави, О Христе мој, и направи од мене, Твога слуге, дете светлости. Јер Ти си једини Просветитељ и Светлост наших душа, О Једини Добри,  и Теби, нашем Гсподару и Богу, достојно узносимо славу из дана у дан.

Амин  

MОЛИТВА ЗА ПОКОЈНЕ са молитвом светог Нифонта у смрти час

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.

Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.

Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

или

Господе Боже наш, помени слуге Твоје преминуле у вери и нади вечног живота, и као добар и човекољубив, праштајући грехе и бришући неправде, ублажи, отпусти и прости им сва сагрешења вољна и невољна; избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују вечним добрима Твојим, спремљеним за оне који Те љубе, јер иако сагрешише, они не одступише од Тебе, Оца и Сина и Светог Духа, Бога у Тројици слављеног, и све до последњег даха исповедаху Јединицу у Тројици, и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив према њима и њихову веру у Тебе Ти им урачунај уместо дела, и као милосрдан упокој их са Светим Твојим. Јер нема човека који би поживео а не би сагрешио. Само си Ти једини без икаквог греха и правда је Твоја правда вечна. И Ти си једини Бог доброте сажаљења и човекољубља. И Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин!

или

Спаси Господе оне који су окончали у тешким мукама, који су убијени, који су живи сахрањени, који су затрпани земљом, које су прогутали таласи и огањ; које су звери растргле, који су умрли од глади, мраза и буре или од пада са висине и мученички окончали. Даруј им Твоју вечну радост, како би благосиљали време својих страдања као дан искупљења, вапијући: Алилуја!

Mолитва светог Нифонта, епископа Константијане Александријске, у смртни час

Он (свети Нифонт) подиже руке ка небу и поче да тражи милост Господњу у часу смрти и исхода душе:

Господе, Боже Сила, велики и страшни, штедри и свеблаги, милостиви и благоутробни, сагни се и почуј ме, бескорисног и грешног, Ти Који си спасао Јону из утробе китове и извукао Данила живога из јаме лавовске. Избави ме, Исусе Христе, од горке таме, од кнеза, велим, злобе, када дође час моје смрти и не остави лукавога ђавола да насрне на слугу Твојега. Мрак демонски, Христе Боже, нека не види душа моја, ни у садашњем животу, нити у следећем, нити када се буде одвајала од тела мога, нити у ваздушном проласку своме. Нека се не подсмехне проклета змија мојој јадној души, када ова буде напуштала свејадно тело моје. Нека је не уграби, Господе мој, Христе мој, Исусе мој, Боже мој, светлости моја, нека је не уграби прљави дух злосмрадија и нека је не одвуче у погибију. Нека не виде очи моје, Владико Боже неба и земље, ђавола прегорки образ и помрачени лик, него у час тај конца мога, Царе свети, Трисвети, Многопрослављени, пошаљи слузи Своме милост и истину Своју. Пошаљи у тај дан, Боже мој, Боже мој, чудеснога чиноначалника Михаила на молитеља Својега. Пошаљи у час тај Гаврила, Уриила, Рафаила, велике светилнике и чиноначалнике, заједно са целом непорочном и триблаженом војском њиховом, да сатру незаситу змију из бездана која шкргуће зубима на оне који живе благочестиво и гледа да их уграби, да их прогута и да их погуби и хаосу. Боже мој, обори је у час исхода мога заједно са целом јој смрдљивом војском у бездан, у таму, у тартар, тамо где шкргућу зубима. Пошаљи, Господе, у час исхода мога милост Своју и човекољубље Своје, дуготрпељење Своје и састрадалност Своју, милост Своју штедру у доброти и очинској љубави. Пошаљи у час тај, Господе мој Исусе Христе, весеље и васкрсење моје, пошаљи милостивога Утешитеља Бога, Духа Истине, Да преузме дух мој у руке Своје, у насладу и сладост Светости Твоје бесмртне, да ме огради мачем који ће ићи испред мене и сатирати лукаве царинике и митаре, испитиваче ваздуха и кнежеве таме, разјарене и нечисте бесове. Јер ако те гнусобе безакоња буду бачене у ватру, у ад, у таму, у хаос, моћи ћу тада да прођем ваздухом са насладом, р адошћу и весељем и тако да дођем Теби, Светлости трисунчаној, и да целивам непорочне стопе Твоје и испуним се Божанством од Светога Твога Духа и исповедим чуда која су учинио за мене небројена - Како си ми дао покајање, како си ми дао нови живот, како си ме од преисподње земне поново подигао горе. Да, све ћу то ја објавити пред ангеоским војскама Твојим Које ће, слатко преплављене насладом и од ње обневиделе, велику песму над песмама појати, потресене неизрецивим миомирисом Твојим, лепотом и благодоличношћу, чистотом и светошћу. Почуј ме, Боже мој, Боже мој, крај свега што посведневно грешим пред Тобом, почуј ме, Избавитељу и Царе мој, и удостој ме у славу Твоју да уђем, као што молим и иштем и преклињем животодавно и бесмртно величанство Твоје. Опет и опет молим Те ја, слуга Твој, Господе мој Исусе Христе, пошаљи у час исхода мојега Свесветлу Дјеву, Најчистији храм, свештену ризницу Богатства Својега, Христе мој, да ми силе да. Пошаљи у онај час блаженога Крститеља и Претечу Јована, апостоле и светилнике велике, мученике и пророке, проповеднике и еванђелисте,исповеднике и уздржљивце, Јерархе, преподобне и праведнике „ У славу и част “ Онога кога си створио десницом Својом. Да, бесмртни, почуј ме грешнога и удостој ме да стекнем славу Твоју неизрециву, вечну и блажену. Дај још, Господе мој, велики спокој сваком хришћанину који ће се растајати од душе и коме ће читати ову молитву, да се постиде и осрамоте смрдљива бесишта. Сатри их, Владико, свекрепком в лашћу Својом! Учини да нестану, силни, од мача Твојега! Расточи их, силни, високи и страшни, муњом силе Своје која огњем дише. Нека буде, Боже мој, ова молитва роса и починак онима који се растају од душе, сан и спокој, миомирис и радост, утврда и прибежиште, смелост и помоћ. Да, Владико, Боже отаца мојих светих, који Ти угодише током векова, не презри, Свети, молбу моју, не презри, Милостиви, мољење моје, него усади у ову молитву мач двосекли, вечни и небески, горки отров пун гнева против демона, духова лукавства, али преиспуњен састрадавањем и праштањем и милошћу и благошћу ка ономе ко се буде растајао од душе. И ако се прочита у тај час над њим молитва ова и мољење, олакшај, Господе, терет његов, макар и имао грехове многе. Смилуј се на дух његов. Благослови прелазак његов Теби. Овенчај га састрадавањем Својим. Излиј на њега милост Своју. Даруј му радост рајску. Измери безакоња његова мером Неисказане пучине благоутробија Својега. Опрости му. Помилуј и спаси несрећну душу његову. Сажали се, похитај, помози јој и постарај се за њу. Сачувај је у великој милости Својој. Покажи јој човекољубље Своје. Пошаљи јој ангела мира. Даруј јој непорочну љубав Своју. Отвори јој славни загрљај Свој. Преплави је сваким миомирисом. Понизи и одагнај од ње мрске варалице демоне који јој се злурадо смеју, у огњу геенском Спали, Владико, мрачне духове злобе који се усуђују да страше и да потресају душу ону к ојој ће се прочитати смирена молитва моја. Да, Господе Исусе Христе, светлости света, почуј ме, као благ, свега Себе даруј као помоћника и покров и спаситеља свакоме ко ће се позвати на име огруженога у блато Нифонта. Почуј ме, Господе, милостиви и свети, и даруј оно што сам тражио и искао од силнога имена Твога у векове векова. Амин.

Чим балжени Нифонт заврши молитву своју, испред њега наједном засија чудесна светлост. И гле! У тој светлости појави се Господ Исус! Срце Нофонтово преплави се радошћу. Христос се сагну и целива га три пута. На сваки целив, светитељ клицаше са божанственом чежњом:

- Амин! Амин! Амин!

Затим му Господ рече:

- Добро, слуго добри и верни. Чух молитву твоју и радо ћу ти дати то што си тражио за спасење рода хришћанскога. И свакоме ко буде помињао име твоје, било у цркви, било и личној молитви, наћи ћу се као помоћник у искушењима и опасностима и жалостима, али понајвише у предсмртном часу и при одласку његовом у други живот. Богато ће уживати у милости Мојој сви који ће Ме у име твоје славити. Оне који ће Ме призивати заступништвом твојим утврдићу и укрепити и учинићу да нестане испред њих, тебе ради, свако демонско пучиште. А када, опет, дође час да одеш и ти из овога живота, доћи ћу са чиновима светих ангела Својих да преузмем душу твоју у сопствене руке и да ти дам мирни починак у крилу Авраамовом и Исааковом и Јаковљевом.

Пошто то рече, Господ га благослови, освештавајући му сва чула благодаћу Својом и истином Својом. А светитељ, преплављен божанском насладом и весељем, поче да слави Господа свога:

- Дошао си најмањем створењу Своме, Владико, слатки и красни дошао си да обрадујеш некорисног слугу Својега, Животе, радости, благоухање непорочних и часних ангела! Добро дошао, Ти „ Који све испуњаваш “ , радоснији од сваке радости! Благословен си, Ти Који д олазиш мени, и прослављен, Владико, Ти Који, као Бог пребиваш непокретан свугде! Сети ме се у слави Својој. Сети ме се у лепоти рајској. Сети ме се на небу. Сети ме се када се буду појале песме над песмама. Сети ме се, Ти Који седиш на херувимама и серафимима, прослављени и велики, светлости и светилниче, Који си божанственога Оца одсјај и одраз савршени, велика пучино бескрајнога и бесмртнога човекољубља. Показуј ми милост, Христе мој, Господе Исусе, док у себи даха будем имао. Не иди од мене. Чувај ме и пут ми показуј који води у вечно живот.

Чим је светитељ завршио своју славословну химну, Господ га погледа са очинском љубављу, мило му се осмехну и каза му:

- Мир ти, Нифонте, дете моје!

И са тим свештеним поздравом узнесе се на небеса.

Када праведник поново дође мени, лице његово, које као да је блистало, покрила је некаква бескрајна сладост. Од тела његовога изливао се такав небески, светодуховски миомирис, да сам помислио да се налазим у рају…

Свети Нифонт, подвижник међу епископима,
епископ Константијане Александријске

Izvor  

ПОКАЈНЕ МОЛИТВЕ

Псалм 50


Помилуј ме Боже по великој милости својој и по обиљу милосрђа свога очисти безакоње моје. Опери ме сасвим од безакоња мога и од греха мога очисти ме, јер ја знам безакоње своје и грех је мој стално преда мном. Теби јединоме сагреших и зло пред Тобом учиних, да се оправдаш у речима својим и да победиш кад ти суде. Гле, у безакоњима се зачех и у гресима ме роди мати моја. Јер гле, истину љубиш и јављаш ми непознате и тајне премудрости своје. Покропи ме исопом и очистићу се; опери ме и бићу бељи од снега. Дај ми да чујем радост и весеље, да се прену кости потрвене. Одврати лице своје од грехова мојих и сва безакоња моја очисти. Срце чисто саздај у мени Боже и дух прав обнови у утроби мојој. Не одбаци ме од лица Твога и Духа Твога Светог не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога и духом владалачким учврсти ме. Научићу безаконике путевима Твојим и непобожни ће се обратити Теби. Избави ме од крви Боже, Боже спасења мога; обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори уста моја, и усне моје ће казивати славу Твоју. Јер да си хтео жртве, принео бих Ти; за жртве паљенице не мариш. Жртва Богу је дух скрушен; срце скрушено и смирено Бог неће понизити. По доброти својој Господе, чини добро Сиону, нека се подигну Зидови јерусалимски. Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; тада ће метати на жртвеник Твој теоце.


Покајна молитва светог Јефрема Сирина

Пре него ли се точак времена у моме животу заустави, помилуј ме! Пре него ли дуне смртни ветар и на телу моме појаве се болести као весници смрти, помилуј ме! Пре него ли се величанствено сунце на висини смркне за мене, помилуј ме ! Нека сине за мене светлост Твоја oдзoго и растера страшну таму ума мога! Пре него се земља врати у земљу и постане трулеж и пре пропасти свих црта красоте њене, помилуј ! Пре него ли греси моју превагну на Суду и посраме ме пред Судијом, помилуј, Господе испуњени благошћу! Пре него војинства изађу, претходећи Сину Цареву, да саберу бедни род наш пред Престо Судије, помилуј! Пре него ли се зачује глас трубе пред доласком Твојим, поштеди слуге Твоје и помилуј, Господе наш, Исусе! Пре него ли закључаш двери Твоје преда мном, Сине Божији и пре него ли постанем храна неугасивог огња пакленог, помилуј ме!

МОЛИТВА ПОКАЈНИКА
СВ. СИМЕОН НОВИ БОГОСЛОВ

ГОСПОДЕ, Ти све видиш, и нема ничега што Ти не би видео. Ја, иако сам дело руку Твојих ипак нисам чинио дела по заповестима Твојим, него сам по великом безумљу свом чинио свако зло, не помишљајући да си Ти, Творац мој и Бог, колико добар толико и правосудан. А сада, сетивши се тога, мене спопада страх, и ја не знам шта да чиним. Осећам осуду Твоју, и не налазим речи оправдања у устима својим. Немам никакве врлине и нисам учинио никакво дело покајања, које би заслуживало да ми се због њега опрости макар једна празна реч уста мојих. Осим тога, и онај који има све врлине и чини сваковрсна добра дела, чини то као слуга и дужник; у свему томе он неће наћи откуп за Грех свој: ту једино милост Твоја притиче. Грех је смрт, и ко од оних који су кроз њега умрли може васкрснути сам себе? Ваистину нико. Једини си Ти умро и васкрсао, зато што греха ниси учинио и превара се не нађе у устима Твојим. И ето, Господе Сведржитељу, починивши много злих дела, ја се кајем. Али само покајање немоћно је да ме оправда. Покајање је познање грехова својих, а скида их милост Твоја. Ти видиш, Сведржитељу Господе, да ја сада ништа немам осим тела; но за мене нема никакве користи од тога што сам оставио свако богатство. Ја сам сав - једна рана; у мени није остало никакве наде на спасење, и пакао је готов да ме прогута живог. Ти ме једини можеш спасти и излечити патње срца мога. Рука Твоја може све; она досеже до самих дубина бездана, и све бива по мигу Твоме. Не усуђујем се говорити: помилуј ме, Господе! Јер сам недостојан милости Твоје, као онај који с правом заслужује сваку муку. А Ти, Господе, знаш све, и како зна Човекољубље Твоје поступи са мном, недостојним и самог живота.
Да буде света воља Твоја у свему. Амин.

Молитва  за хришћанско смирење:


Господе, Ти знаш слабости мог срца, Ти знаш колико се често предајем ђаволским искушењима и испуњавам се гордошћу и надменошћу. Имам високе мисли о себи, гордим се пред својим ближњима, и због самољубивости очекујем од њих да ме поштују много више него што заслужујем. Мислима, речима и делима, ја ниподаштавам Твоју славу у мојој жељи да се прославим пред другима; зато, Господе, моја опустошена душа нема смирење и моје срце не налази утеху. У мојој самољубивости гордост ме изједа и не да ми

спокоја, унижава ме преда мном самим, нарушава ми односе са ближњима, наводи ме на свађу, и нерасуђивањем ми уноси рас-тројство у живот. Како могу да станем пред Тебе, или да учиним нешто достојно Твоје величине, када сам оптерећен мислима и осећањима који су противни Теби, Господе велики; јер си Ти Сам дао пример смирења и поучио нас да будемо смирени у срцу. Ти си се понизио примивши на Себе обличје човека да би спасао род човечански. Твој живот на земљи je био подвиг смирења. Ти си опрао ноге Својим ученицима, Ти си им служио и сам живот си жртвовао за спас човека. Са смирењем си претрпео страдање и понео Крст. Дао си нам пример смирења и поруку: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете мир душама вашим. Господе, нисам достојан да ти се обратим, нисам достојан да искажем Твоје свето име, ни да подигнем поглед ка Теби и осеним се Твојим светим Знамењем; јер моја гордост и самољубље удаљили су мојдух од Тебе. Владико, Човекољупче, смилујсе на моју нераскајану душу, ослободи ме од смрдљиве гордости, од огавне надмености, и од рђавог црва самољубља. Господе, нека моја душа нађе мир у заједници са Твојим савршеним и Божанским Духом. Дајми силу да победим злог  духа који ме напада и мучи, и који ме тера да се гордим; да не будем осуђен заједно са њим. Приведи ме смирењу; смирењем ме утврди у љубави према Теби; а љубав нека оправда моју веру која ће ме привести спасењу. Кроз смирење учини ме наследником Твога вечног Царства. Уздигни ме изнад слабости мога садашњег духовног стања; да све што поседујем и што ћу имати - сва добра, част знање, име, положај и све у овоме свету, будеу славу Твоју. Ти Који дајеш истинска добра дај да она и мени послуже на изградњу Твога Царства у људским душама. Учитељу благи,ако ми даш ову велику милост сачувајме од погубног утицаја надмености над другима и удостојме да са смирењем носим оно што си ми даровао. Боже, буди милостив мени  грешном. Амин.

Молитва светога Јована Дамаскина:


Расејани мојум сабери, Господе, и ишчупај
из срца мога сваки зао корен. Као Петру, подари
и мени покајање, као царинику уздисаје, као
блудници сузе, да би Те дозивале: Помози ми
и од рђавих помисли ме избави! Јер безакоња
моја устају на мене као морски таласи, и
помисли моје потапају ме као лађу на пучини;
а Ти ме упути, Господе, покајањем, у тихо
пристаниште и спаси ме! Јер силна ме туга
обузима због немоћи мога ума и против своје
воље трпим промене које ме сналазе: колебања,
буре и бродоломе. Ради тога Ти вапијем:
Беспочетна Света Тројице, помози ми и уведи
ме у сигурно пристаниште добрих мисли и
осећања!