31. август 2012.

АКАТИСТ светом великомученику ТЕОДОРУ ТИРОНУ празнује се 17. фебруара (02. марта)


Кондак 1.

Изабрани страстотерпче Христов, великомучениче Теодоре Тироне, заступниче наш пред Господом, пресветли светилниче обитељи сремских! Призивамо те да нас од сваке напасти избавиш и од невоља које нас сналазе. Молимо те, мучениче Христов, погледај нас и наше усрдне песме и молитве, које ти из љубави приносимо да нас заштитиш пред Господом. А ми ти певамо:

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Икос 1.

Знајући те, земаљског ангела и небеског човека, славни мучениче Теодоре, украшена анђелском чистотом, славимо те и припадамо ти пред нетленим моштима твојим да нас споменеш пред Господом, јер ти стојиш са смелошћу пред Царем над царевима и Господарем над господарима и молиш се са светим ангелима и свима светима. Помоли се и за нас земне, који те поштујемо овим песмама, хвалећи те овако:

Радуј се, јер си се подвизавао мученичким подвигом!

Радуј се, јер си завршио земаљски живот у трпљењу!

Радуј се, Теодоре, светли светилниче, војине Христов!

Радуј се, јер си исплео венац правде својим мучењима!

Радуј се, ангеле у телу, крвљу и ранама обагрени!

Радуј се, заштитниче свих, који те усрдно моле!

Радуј се, Теодоре, даре, од Бога нам даровани Тироне!

Радуј се, крине чистоте, и славни за Христа мучениче!

Радуј се, мученичка славо и похвало верних!

Радуј се, целебниче свих немоћних и болесних!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 2.

Дознавши мучитељи твоји да верујеш у Христа, свети мучениче Теодоре, претњом ти запретише и мучењем: ако се Христа не одречеш, да ће те погубити срамном смрћу. Али се ти не поколеба у вери у Господа твога, мучениче и ратниче Христов, Теодоре Тироне, славо и похвало мученичка. Помози и нама да одбацимо земаљска пристрашћа овога кратког земаљског живота и да Христу Богу служимо постом, молитвом и милостињом према нашим ближњима, да би смелошћу запевали Богу: Алилуја!

Икос 2.

Поборниче за благочешће, топли молитвениче, славни Христов Теодоре Тироне! Избави нас од сваке лажи и неистине, која нас може потопити. Помози да сачувамо себе и веру у Христа, уздање у тебе и молитвену твоју свакодневну помоћ! Да презремо све што је лажно, као што си ти презрео идолоклањање, предавши се Христу. Зато те славимо песмама, хвалећи Бога за дар његов; прими наше песме које ти, мучениче, од срца певамо:

Радуј се, ратниче за Христа и вечну правду!

Радуј се, прослављени од Христа, мучениче Тироне!

Радуј се, јер си презрео славу овога света!

Радуј се, јер си заволео страдања за Христа!

Радуј се, јер си у срце примио веру Христову!

Радуј се, заштитниче прогнаних и заробљених!

Радуј се, јер се ниси у мукама поколебао!

Радуј се, омиљени мучениче Христа Спаситеља!

Радуј се, јер си у мукама Христа дозивао!

Радуј се, јер си Њему себе поклонио, Теодоре!

Радуј се, украшени мучеништвом Цару небескоме!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 3.

Имамо те, заступника и молитвеника, пред престолом Пресвете Тројице. Помози нам у овом нашем земаљском животу! Похвало мученика и радости ангела, погледај на нас са небеских висина. Помози нама, немоћнима у духовном животу – да сами себе победимо као ти идолопоклонство! Ти имаш, Теодоре, слободу пред Господом. Принеси Му на дар све трудове, молитве и уздахе наше. Да и ми са тобом и свима светима певамо Богу: Алилуја!

Икос 3.

Кад настаде љуто гоњење Хришћана од незнабожачких царева Максимилијана и Максимина, кад примораваху их да се поклоне немим идолима и да једу од идолских жртава, све си то гледао са горућом љубављу, свети великомучениче Теодоре. Имајући љубав према Христу, Спаситељу нашему, велики ратниче Христов, ратовао си за правду и Христовом силом побеђивао си све непријатеље твоје. Прими наше песме и молитве које ти од срца приносимо, Теодоре Тироне:

Радуј се, јер си позван од Сина Божијега!

Радуј се, јер си примио позив од Духа Светога!

Радуј се, јер си Му служио душом и телом!

Радуј се, Теодоре, светилниче и војине Христов!

Радуј се, јер си се мученички до крви подвизавао!

Радуј се, јер си од Христа примио венац неувели!

Радуј се, мучениче Христов, мученичком крвљу обливени!

Радуј се, заштитниче верних, који те с вером следе!

Радуј се, Тироне, Богом позвани на мученичко страдање!

Радуј се, крине чистоте славног мучеништва!

Радуј се, питома лозо винограда Христова!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 4.

По Божијем наређењу ниси хтео да једеш од жртава које су идолима приношене, јер те Христос храњаше својом благодаћу по милости својој. Теодоре Тироне, ратниче за веру Христову, запалио си идолиште не бојећи се незнабожачких претњи ни мука које си поднео од својих мучитеља. С надом си очекивао будућа блага од Господа твога, Исуса Христа, коме си се свим срцем и душом предао на муке неподношљиве. Све си стрпљиво, из љубави према Богу подносио, певајући: Алилуја!

Икос 4.
Кад зачуше судије твоје да се не клањаш идолима њиховим, дође ти капетан, Посидоније, говораше с тобом, Теодоре, о Богу, без осећања и духовног разумевања. А ти, војниче Христов, чувао си ум свој, Христу посвећен, молио си се тајно Богу. Теодоре, славни мучениче Христов, неустрашиви, знао си речи Господње, јер те Христос крепљаше речима умилним: не бој се, слуго мој, Теодоре! Ја сам с тобом! Не узимај више земаљску храну, јер ћеш бити у другоме животу, вечном и непролазном на небесима! А ти, разговарајући са светим ангелима, прими и наше песме и похвале теби од нас испеване:

Радуј се, заштитниче светог и светлог православља!

Радуј се, јер си чуван Христом Спаситељем!

Радуј се, Теодоре, јер си храњен ангелским рукама!

Радуј се, посето наша, у нашим худим молитвама!

Радуј се, верни слуго Христа Спаситеља нашега!

Радуј се, неуморни војниче на стражи Христовој!

Радуј се, Теодоре, сав обливен крвљу и ранама!

Радуј се, нашао си Пастира кога си тражио!

Радуј се, Теодоре, страдалниче за Христа Господа!

Радуј се, звездо, која нам светли примером мучења!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 5.

Сличан си звезди која путује од истока до запада, Теодоре, свехвални мучениче! Тако и ти – твоје нетлене мошти по Божијем благовољењу, љубављу благочестивих монаха: скупо те отплатише онима код којих си обитавао. Монаси мошти твоје донеше с југа на север у свету обитељ Хоповску, где су дуго почивале и данас почивају. Великомучениче, Теодоре Тироне, хвалећи Бога, имамо те као скупоцени дар од Бога нам даровани; прими песме и похвале теби посвећене; моли за нас, певајући Богу: Алилуја!

Икос 5.

Гледаху те судијини војници као неустрашива јелена у гори, Теодоре, великомучениче, како сијаш, вером сличан звезди небеској кад сија у тамној ноћи. Засијао си вером и љубављу према Христу подносећи муке шибања и стругање коже с тела. Теодоре, православних похвало, неустрашиви, ми се дивимо трпљењу твоме, поштујући сваку кап крви твоје коју си за Христа пролио. Великомучениче Христов, Теодоре, прими наше песме и похвале:

Радуј се, намучени за име Христово и вечно спасење!

Радуј се, јер си изобличио идолопоклонство!

Радуј се, Теодоре, Богом прослављени и нама даровани!

Радуј се, поклониче неразделне Пресвете Тројице!

Радуј се, славни и трпељиви у мучењима!

Радуј се, јер си у мукама Христа призивао!

Радуј се, победниче мучитеља неустрашиви!

Радуј се, јер си земаљско презрео ради небескога!

Радуј се, непобеђени од људи, света и ђавола, Теодоре!

Радуј се, исцелитељу болних и немоћних који те моле!

Радуј се, војине у слави Христовој на небу, Теодоре!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 6.

Засијала је истина Христова у срцу твоме. Њоме си, просвећен истинским Богопознањем, у срцу носио Христа, да те у тамници крепи, да те исцели од рана које си задобио од нечовечних мучитеља, Вринке и Посидонија. Анђео Господњи светлошћу лица свога осветлио је тамницу твоју и исцелио ране твоје, свехвални Теодоре, певајући с тобом Богу небескоме: Алилуја!

Икос 6.

О, ревнитељу за проповед вере Христове, Теодоре, великомучениче, сличан првомученику Стефану смело си стајао пред својим мучитељима, проповедао Христа неустрашиво, истинитога Бога за кога си љуте претрпео ране и крв проливао своју; све си подносио јуначки, Теодоре, како војнику доликује. Затворен у мрачну, нечисту тамницу собом и ранама својим си је очистио; ликујући вапио си Христу Господу нашем. За сва страдања твоја прими од нас земних ове скромне песме теби посвећене:

Радуј се, Теодоре, намучени за страдалног Господа!

Радуј се, јер си љуте ране, стрпљиво, болно подносио!

Радуј се, јер те Господ исцелио од љутих рана!

Радуј се, Теодоре, јер ти нас од немоћи излечи!

Радуј се, Богом подржаван у мукама, подвижниче!

Радуј се, Христове вере исповедниче славни!

Радуј се, јер си идолопоклонство изобличио!

Радуј се, јер нас грешне дрешиш од окова греха!

Радуј се, свестрадални Теодоре, који нас избављаш!

Радуј се, јер мошти твоје исцељују болне и невољне!

Радуј се, заштитниче свете обитељи Хоповске!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 7.

Хтели су безумни преваром, ласкањем и лажним речима да те одвоје од Христа, Теодоре, истинитога Бога и придобију да се поклониш лажним идолима. А ти, научен од Бога, Теодоре, ризницо мудрости Божије, одговорио си својим лажним саветницима, дијаманте тврди, у вери непоколебиви: „Никакве муке, ни претње неће ме од Христа одвојити! Ја припадам Оцу, Сину и Светоме Духу, Тројици једносушној и нераздељној, којој срцем служим!“ Таква је била слобода духа твога Теодоре, пред неверним идолопоклоницима. А ти, ратниче Христов, неустрашиви, с љубављу си служио Христу, певајући: Алилуја!

Икос 7.

Многа се чудеса показаше од моштију твојих, Теодоре, витеже Христов непобедиви. То доказују они који долазе и одлазе из обитељи, где мошти твоје у миру почивају. А ти имаш слободу пред Господом за трпљење твоје, Теодоре! А ми са страхопоштовањем спомињемо и славимо спомен твој, молебним речима блажимо те и молимо:

Радуј се, велики страдалче међу страдалнима!

Радуј се, Теодоре преславни у чудесима својим!

Радуј се, јер си се чудесима прославио свуда!

Радуј се, јер се огањ Божије љубави у теби запалио!

Радуј се, јер си за Христа пострадао на земљи!

Радуј се, јер си од Њега на небу прослављен!

Радуј се, победниче злих људи и демона под небом!

Радуј се, јер Христом побеђујеш све непријатеље!

Радуј се, помоћниче наш у нашим немоћима!

Радуј се, страстотерпче, јер те Господ прослави!

Радуј се, Теодоре, сине небеске светлости!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 8.

Чудна су и страшна страдања твоја, Теодоре! Њима се чуде верни и неверни, који примише веру Христову. Чудећи се говораху: како млад ратник тако да пострада и да претрпи тако страшне, нечовечне муке на телу своме, јуначки подносећи ударања и стругања коже са тела, за Христа? Али, док су зупци гвоздени по теби стругали, ти си на небо гледао, јер те Христос испунио трпљењем и умиљењем духовним. Зато си радосно певао Христу: Алилуја!

Икос 8.

Прослављамо Бога који тебе прослави трпљењем, мучениче славни, Теодоре Тироне, свети ратниче за веру Христову, за Царство Небеско, за вечност на небу. Бог те посла ондашњем архијереју да му пренесеш наређење од Господа, да нареди: да сваре пшеницу Хришћани прве недеље часног поста, јер је Јулијан оскрнавио идолском крвљу намирнице тако да ништа с пијаце не купују, већ да се сачувају и победе цара и ђавола. Сам си рекао да ти је име Теодор Тирон, а ми те тако зовемо, молимо и прослављамо, да и нас и сав хришћански свет чуваш:

Радуј се, весниче чистоте вере православне!

Радуј се, јер си испунио заповест Божију!

Радуј се, јер те Господ посла ондашњем архијереју!

Радуј се, јер нас опомињеш колики је грех у јелу!

Радуј се, реко испуњена Божијом благодаћу!

Радуј се, изворе из кога се чудеса изливају!

Радуј се, јер те Господ избави од идолослужења!

Радуј се, јер се тобом Бог прослави, Теодоре!

Радуј се, утехо тужних и ожалошћених!

Радуј се, јер се тобом спсе град од нечисте крви!

Радуј се, непоколебиви стубе светог православља!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 9.

Зарадоваше се Силе небеске гледајући твоје јуначко трпљење, Теодоре, непобедиви мучениче Христов, који си трпљењем победио старога непријатеља људског спасења, кнеза таме, са свим његовим бесовима. Оде поражен од тебе, погажен твојим јуначким ногама и трпљењем. Зато славимо Господа који тебе прослави, Теодоре Тироне, који са анђелима и светим мученицима непрестано ликујеш и певаш Богу: Алилуја!

Икос 9.

Многим је несхватљиво твоје страдање, свети ратниче Христов, Теодоре Тироне! Ево неколико доказа из твог љутог страдања: кад си стављен на ломачу да те спале, мислећи да те занавек униште, Дух Свети ороси те по Божијој Милости и пламеној молитви твојој, мучениче храбри за веру Христову – тако огањ не нанесе никакве повреде телу твоме нетленоме, верни слуго Господара твога, него те позва Христос да му узлетиш у горња насеља, као орао из гнезда свога. Зато ти и приносимо песме и молитве овим речима:

Радуј се, јер се крв твоја проли као вино!

Радуј се, мучениче ради Христа, обнажени од твојих!

Радуј се, јер ти Дух Свети расхлади ломачу!

Радуј се, јер те ангели новом ризом оденуше!

Радуј се, јер се људи, незнајући, подсмеваху теби!

Радуј се, јер сам Господ погледа на страдање твоје!

Радуј се, јер ниси жалио крв своју да пролијеш!

Радуј се, рукосаде винограда Христовог, Теодоре!

Радуј се, благоухани мирисе цркве Христове!

Радуј се, Теодоре, јер си одбацио старог човека!

Радуј се, јер си с радошћу муке подносио!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 10.
Достигао си крај својих страдања, Теодоре Тироне! Твоји подвизи изађоше пред Господа, али с молитвом на уснама која се излила из срца ратничкога, војниче Христов неустрашиви, осуђен си на ломачи да изгориш као непотребно дрво. Али те Христос цела узе к себи, мучениче, Дух те Свети ороси, а ти узнесе молитву Господу Христу Спаситељу и узлете душом у небеске дворе, за које си страдао, певајући Богу: Алилуја!

Икос 10.

Тврди дијаманте у вери Христовој, Теодоре Тироне! Отишао си Господу своме, да га с радошћу славиш и гледаш лицем у лице, мучениче славни. А твоји мучитељи остадоше побеђени тобом, са каменим срцима, у мраку неверовања у Христа. А ти, док стојиш пред лицем Христовим, чуј наше песме и уздахе помешане са сузама, Теодоре, које ти из љубави приносимо: молимо те, чувај нас од свих искушења, телесних и духовних која нас често нападају. Дај нам моћи да се молимо:

Радуј се, јер се заврши твоје војевање на земљи!

Радуј се, јер се горчина у сладост вечну претвори!

Радуј се, јер си до одласка на небо остао веран!

Радуј се, богати у благодети Божијој Теодоре!

Радуј се, јер си предао дух свој у руке Христу!

Радуј се, заштитниче вере православне, Теодоре!

Радуј се, јер си отишао к светлости незалазној!

Радуј се, јер тело твоје измоли блажена Евсевија!

Радуј се, јер те она помаза миром и положи у дом свој!

Радуј се, јер си избавио многе из мрачне таме!

Радуј се, радости твоме граду Евхаиту, нетлени Теодоре!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 11.

Сва наша захваљивања и песме теби посвећене нису довољне да те опевају, великомучениче Христов, Теодоре! Како да те назовем или опевам, храбри ратниче за веру Христову и спасење душе, Теодоре! Пуно је чуда твојих и љубави пун си према свима који те у помоћ призивају свехвално, сведовољни! Да ми помогнеш и муке ублажиш твојим молитвама пред Христом Богом и његовом Пречистом матером. Да нам се олакша терет овоземаљских брига, да бисмо се и ми грешни удостојили да на дан општег суда запевамо Богу: Алилуја!

Икос 11.

Гледамо те као светлозарну светиљку пред престолом Пресвете Тројице! Прослављамо сва мучења твоја, дивимо се јунаштву твоме, Теодоре Тироне! Поштујемо нетлене мошти твоје које нам помажу и пред којима се ми, грешни, са страхом клањамо и тебе, мучениче, молимо: Моли Христа Бога да нас помилује, сложи и приведе покајању, да бисмо се и ми удостојили стати Њему са десне стране на дан Страшног суда. Моли се, Теодоре, да не чујемо претећи глас: идите проклети, у огањ вечни, припремљен ђаволу и ангелима његовим! Него да се с радошћу нађемо пред Господом певајући:

Радуј се, светилниче који светлиш на небесима!

Радуј се, светлоумна лучо која нам светлиш!

Радуј се, причасниче славе Христове, Теодоре!

Радуј се, чашо којом нас обилно појиш примером!

Радуј се, сасуде испуњени љубављу Христовом!

Радуј се, вечни неувели у мукама за Христа!

Радуј се, јер си примио награду за Христа!

Радуј се, јер те Христос увенча венцем неувелим!

Радуј се, исцелитељу немоћи наше, Теодоре Тироне!

Радуј се, Теодоре, вечна доброто у руци Христовој!

Радуј се, хранитељу свете обитељи Хоповске!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче Теодоре Тироне!

Кондак 12.

По великој благодати Божојој и вери твојој, великомучениче Теодоре Тироне, чувши нас, светим заузимањем пред Господом од сваке напасти и зла спаси нас. Јер, мошти твоје, ратниче, чине обилна чудеса: лече сваку немоћ и болест на људима, вернима и невернима, који к светој обитељи Хоповској долазе; и на њима који те призивамо свуда и на сваком месту. Молимо те да погледаш на нас са небеских висина, помози нам да се можемо слободно клањати светим моштима твојим и хвалити Бога који те прослави, певајући му: Алилуја!

Икос 12.
Поштујући спомен твој и славећи Христа за сва добра која нам даде, опевајући страдања твоја, чудећи се великом трпљењу твоме, Теодоре, славим крај твојих неисказаних мука и болова које си с трпљењем подносио уз помоћ Спаситеља Христа. Славим непобедиво јунаштво твоје како на земљи тако и на небу. Прослављен си добрим подвигом. У част успомене на тебе, Теодоре, у част часнога страдања твога приносимо ти ове песме и похвале:

Радуј се, Теодоре, прослављени од људи и ангела!

Радуј се, ти који служиш с аншелским силама!

Радуј се, бранитељу светог православља од нечасних!

Радуј се, јер си примио целов од житеља небеских!

Радуј се, јер је велика плата твоја на небесима!

Радуј се, ослободитељу многих заробљених у греху!

Радуј се, исцелитељу од свакојаке болести и туге!

Радуј се, јер су мошти твоје Богом прослављене!

Радуј се, неверних изобличитељу и каратељу!

Радуј се, Теодоре, славо и похвало мученика!

Радуј се, учитељу у трпљењу и многим мукама!

Радуј се, страстотерпче, великомучениче, Теодоре Тироне!

Кондак 13.

О, многострадални великомучениче Теодоре Тироне, прими све наше песме и похвале теби посвећене и твоме страдању! Спаси нас твојим светим молитвама од сваке беде и зла, од глади и болести, рата и земљотреса, од немоћи душевне и болести телесне. Помоли се Господу за нас, јер си ти, мучениче Христов, за Христа пострадао из велике љубави према Њему, за кога си нештедимице пролио крв своју. Верујемо да стојиш пред Престолом Христа Бога нашега. Молимо ти се, мучениче Христов, помоли се Христу за нас грешне да нађемо милост пред Њим у дан свеопштег Страшног суда, да бисмо се удостојили да са свима светима и мученицима запевамо Христу, Спаситељу нашем: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА светом великомученику ТЕОДОРУ ТИРОНУ
О, свети, славни и свехвални великомучениче Теодоре Тироне! Теби се обраћамо. Твојим молитвама прибегавамо, брзом извору исцелења. Клањамо се твојим нетленим моштима и молимо те, мучениче Христов Теодоре, ми, немоћни, грехом исцрпљени: погледај на нас и на ране нашега јадног срца, на ојађене наше душе. У свету овом и оном помози нам твојим молитвама светим! Чуј глас мољења нашега, немој нас презрети! Заштитио си хришћане од скверног жртвоприношења за време Јулијана Одступника. Тако и нас заштити пред Господом! Усправи срца наша и мисли наше к Богу, да само о небеском мислимо, да бисмо се спасли вечне осуде. Мучениче Христов, моли Христа, да нам дарује духовни мир, да услиши наше молитве, као што је чуо твоје молитве у тамници. Упути нас, свети Тироне, да се можемо приљежно молити Богу, да праштамо ближњима својим увреде, да станемо с десне стране Христа, Сина Божијега и да чујемо Његов свети глас: Дођи слуго, добри и верни, уђи у радост Господа свога! Амин.

ТРОПАР светом великомученику ТЕОДОРУ ТИРОНУ, глас 2.

Велија вјери исправљенија! Во истичницје пламене, јако на водје упокојенија, свјатиј великомученик Теодор радовашесја: Огњем бо всесожегсја јако хљеб слаткиј Тројицје принесесја, того молитвами Христе Боже спаси души нашја.

(Велика су дела вере! Усред пламене реке радоваше се свети великомученик Теодор као да је на освежавајућој води. Будући пламеном спаљен, принесе се као бесквасни хлеб Светој Тројици. Његовим молитвама Христе Боже спаси душе наше.)

КОНДАК светом великомученику ТЕОДОРУ ТИРОНУ, глас 8.

Вјеру Христову јако шчит внутар пријем в сердцје твојем, противнија сили попрал јеси многострадалче, и вјенцем Небесним вјенчалсја јеси вјечно Теодоре, јако непобједимиј.

(Веру Христову као штит си ставио у срце своје, противничке силе си погазио, многострадалче, и венцем Небеским си се венчао вечно, свети Теодоре, као непобедиви.)

Манастир Хопово, 2006.л.Г

ИСУСОВА МОЛИТВА - СХИИГУМАН ХАРИТОН ВАЛААМСКИ


СХИИГУМАН ХАРИТОН ВАЛААМСКИ
УМНО ДЕЛАЊЕ. О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ.

ИСУСОВА МОЛИТВА 

51. Ова Божанствена молитва, која се састоји у призивању Спаситеља, јесте: Господи Иисусе Христе, Сине Божиј, помилуј мја! Она је и молитва, и завет, и исповедање вере, даватељка Духа Светог и Божанских дарова, очишћење срца, истеривање демона, усељење Исуса Христа, извор духовног разумевања и Божанствених помисли, отпуштење грехова, лекарка душа и тела, даватељка Божанственог просвећења, кладенац Божије милости, заступница откровења Тајни Божјих, једина спаситељка, јер име Спаситеља нашег Бога у себи носи, име Исуса Христа Сина Божијег на нас призива. "Нест бо иного имене под небесем, о немже подобајет спастисја нам" (Дап. 4, 12), као што каже апостол... Због тога сви верујући треба непрестано ово име да исповедају, и ради проповедања вере и ради сведочења наше љубави према Господу нашем Исусу Христу, од Којег ништа никада не сме да нас раздваја, и ради благодати која се добија од овог имена, ради отпуштења грехова, лечења душе, освећења, просвећења, и пре свега ради спасења. Божанствени Јеванђелиста говори: "Сија же писана биша да вјерујете, јако Иисус јест Христос, Син Божиј.!" То је вера! - И "да вјерујушче живот имате во имја Јего." Ово је спасење и живот! (Јн. 20, 31).

52. Нека нико не мисли, браћо моја хришћани, да наводно само лица свештеног звања и монаси имају дужност да се непрестано и увек моле, а да је мирјани немају. Не, не: сви ми хришћани смо дужни да увек пребивамо у молитви... И Григорије Богослов учи све хришћане и говори им да име Божије треба да помињу у молитви чешће него што удишу ваздух... Осим тога, обратите пажњу и на начин творења молитве, како је могуће непрестано се молити, - управо, молити се умом. А то увек можемо да чинимо ако пожелимо. Јер и када седимо за рукодељем, и када ходамо и када једемо, и када пијемо, - увек умом можемо да се молимо и да творимо умну молитву, благоугодну Богу, истинску молитву. Телом ћемо радити, а душом ћемо се молити. Нека наш спољашњи човек обавља своје телесне послове, а унутрашњи нека у потпуности буде посвећен служењу Богу и нека никада не одступа од овог духовног дела умне молитве, као што нам заповеда и Богочовек Исус говорећи у Светом Јеванђељу: "Ти же, јегда молишисја, вниди в клијет твоју, и затворив двери твоја, помолисја Оцу твојему Иже в тајње" (Мт. 6, 6). Клет душе је тело, врата су наших пет телесних чула. Душа улази у своју клет када ум не лута овамо-онамо по мирским делима и стварима, већ се налази у нашем срцу. Наша осећања се затварају и остају таква када им не дозвољавамо да се прилепљују уз спољашње чулне ствари, и када наш ум на тај начин остаје слободан од сваке световне пристрасности и скривеном умном молитвом се сједињује с Богом Оцем својим.

53. Учи се умној, срдачној молитви, јер је Исусова молитва светилник стазама нашим и звезда-водиља ка небу, као што уче свети оци (у Добротољубљу). Исусова молитва (која непрестано гори у уму и срцу) јесте бич против тела и његових злих похоти (нарочито блудне и похоти чревобесија). Уобичајеној молитви - Господи Иисусе Христе, Сине Божиј, додаји: Богородицеју помилуј мја грјешнаго. Само спољашња молитва није довољна: Бог слуша ум, и због тога они монаси који не сједињују спољашњу молитву са унутрашњом нису монаси, већ црне цепанице. Монах који не зна (или је заборавио) на делање Исусове молитве нема печат Христов. Књига неће научити молитви (она само указује на прави пут и како се њоме треба бавити); њоме (молитвом) се треба много бавити.

54. Господу се треба обраћати силазећи пажњом ума у срце и тамо вапијући Богу. Када бисмо обавезно испуњавали ово мало правило: да утврдивши се умом у срцу стојимо пред Господом са страхом, побожношћу и преданошћу, никада у нама не би настале не само страсне жеље и осећања, већ ни голе помисли.

55. Читали сте о молитви Исусовој?.. И знате је из искуства. Само она и може учинити да у човеку постоји ваљани поредак, и она неће дозволити бригама око спољашњег пословања да растројавају овај поредак. Она ће само омогућити да се испуни заповест отаца: руке су у послу, а ум и срце са Богом. Када се она усади у срце, онда унутра нема прекида, већ је све једно исто... Готово да је немогуће нешто систематски успоставити унутра, али исто или слично се уз сву разноврсност послова може задржати - и то ће дати Исусова молитва када се укорени у срцу. Како ће се укоренити?! Ко зна како? А укорењује се. Онај ко се труди тога постаје свестан не знајући како се то догодило. Труд... хођење у присуству Божијем са што год је могуће чешћим понављањем ове молитве. Чим је човек слободан, одмах нека је се прихвати... И даће му се.

Читање спада у један од начина обнављања и оживљавања Исусове молитве. Али саветује се да се више чита о молитви.

56. Када сећање на Бога постоји и подржава страх Божји у срцу, све иде на добро, али када оно слаби или се држи само у глави, тада је све накриво насађено.

57. Пажење на оно што се дешава у срцу и из њега исходи јесте главни посао хришћанског исправног живота. Овим се и унутрашње и спољашње доводи у одговарајући ред. Међутим, пажњи увек треба додавати расуђивање, како би се ваљано испитало оно што се унутра дешава и што спољашњост захтева. Без расуђивања ни пажња ничему не служи.

58. Могуће је да приликом испуњавања спољашњих послушања не буде унутрашњег, и да твој живот остане бездушан. Како то избећи? У сваки посао треба уносити богобојажљиво срце. Да би срце увек било у стању богобојажљивости треба да га непрестано осењује размишљање о Богу. Размишљање о Богу ће бити врата кроз која ће душа улазити у делатни живот. Сав труд сада треба да буде усмерен на то да се непрестано размишља о Богу или о присуству Божијем. "Взишчите Бога... Взишчите лице Јего вину..."). Ево где се налазе трезвење и умна молитва. Бог се свуда налази; ради, и нека и твоја мисао увек буде с Богом. Како то учинити? Мисли се роје као комарци у својим ројевима, а над мислима и осећања срца. Да би се мисао прилепила уз Јединог, старци су имали обичај да се навикавају на непрекидно изговарање кратке молитвице и због навике честог понављања језик се толико навикавао на њу да ју је понављао сам од себе. Тако се и мисао прилепљивала за молитву, а кроз њу и за непрекидно размишљање о Богу. Након навикавања молитва је везивала сећање на Бога, а сећање на Бога молитву; и они су једно друго подржавали. Ето хођења пред Богом.

Умна молитва јесте када неко, утврдивши се пажњом у срцу одатле молитву узноси Богу. Умно делање је када неко стојећи пажњом у срцу са сећањем на Господа открива сваку другу мисао, која напада да проникне у срце.

59. Преподобни Нил Сорски каже: "А да приликом делања умне молитве не би пао у прелест - не дозвољавај себи никакве представе, никакве слике и виђења, јер сањарења, јака маштања и кретања не престају да постоје и онда када ум стоји у срцу и твори молитву и нико није у стању да њима влада осим оних који су благодаћу Светог Духа достигли савршенство и осим оних који су Исусом Христом стекли непоколебљивост ума."

60. Неки брат, по имену Јован, дошао је из земље приморске код овог светог и великог оца Филимона и обгрливши његове ноге рекао: "Шта да радим, оче мој, да бих се спасио? Видим да ми се ум расејава и да лута по предметима тамо-амо где не треба." Он му, мало поћутавши, рече: "То је недуг спољашњих, и остаје у теби због тога што још немаш савршену љубав према Богу, пошто се у теби није родила топлина љубави и познања Бога." Брат га упита: "Шта онда да радим?" "Иди," одговори он, "имај за сада у срцу скривено вежбање; оно може да очисти твој ум од овога." Брат не схватајући шта му је речено каже старцу: "Шта је то скривено вежбање?" "Иди," одговори он, "одржавај трезвеност у свом срцу и уму, и трезвено са страхом и трепетом говори: Господи Иисусе Христе, помилуј мја! Тако је и блажени Дијадох заповедао да поступају почетници." Брат је отишао од њега и уз помоћ Божију и молитве оца почео је да тихује и окусио је сладост овог занимања, само што је то кратко трајало. Чим је скренуо са овога пута и није могао трезвено да иде њиме и да се моли, поново је дошао код старца и испричао му шта се догодило. Он му рече: "Ето, већ си упознао стазу тиховања и унутрашњег занимања, и окусио њихову сладост. Дакле, имај у свом срцу следеће: без обзира да ли једеш и пијеш, да ли с неким беседиш, да ли си у келији или на путу, не заборављај да трезвеном мишљу и пажљивим умом приносиш ову молитву и да појеш и да се бавиш молитвама и псалмима. Чак и приликом испуњавања неке неопходне обавезе ум твој нека не буде празан, већ нека се тајно вежба и моли... Увек: и кад одлазиш на починак, и када се будиш, и када једеш или пијеш, или када с неким разговараш, - чувај срце своје у скривеном умном бављењу псалмима или молитвом: Господи Иисусе Христе, помилуј мја!"

61. У чисто созерцатељној молитви речи, као и саме мисли нестају, али не због тога што ти то желиш, већ зато што се то дешава само по себи.

Умна молитва прелази у срдачну или умно-срдачну молитву. Она се појављује у исто време када настаје срдачна топлина. Друге молитве више нема у обичном току духовног живота. Умно-срдачна молитва може дубоко да се угнезди у срце и да буде у том случају без речи и мисли, састојећи се само у стајању пред Богом и падању ничице пред њим са свештеним страхом и љубављу. Ту је она исто оно што и увлачење човека у себе пред Бога на молитву, или налажење молитвеног духа. Али, све ово још није созерцатељна молитва, која је највише молитвено стање, које се с времена на време показује у изабраницима Божјим.

62. "Монах је дужан да без обзира да ли једе или пије, да ли седи или служи, да ли иде путем или нешто друго ради - непрестано вапије: Господи Иисусе Христе, Сине Божиј, помилуј мја! да име Господа Исуса силазећи у дубину срца смири змију која влада тамошњим ливадама, да душу спаси и оживотвори. Непрестано буди с именом Господа Исуса, нека срце прогута Господа и Господ срце, и ово двоје ће бити једно. Не одвајајте своје срце од Бога, већ пребивајте с Њим и увек чувајте своје срце сећајући се Господа нашег Исуса Христа док се име Господа не укорени у срцу и док оно не престане да размишља о било чему другом - да возвеличитсја Христос в вас."

63. Због тога веома премудро славни руководиоци наши и наставници, с Духом Светим Који живи у њима и у свима нама, највише, пак, у онима који су пожелели да ступе на поприште боготворног тиховања, да се посвете Богу и који су се одрекли света да би разумно тиховали, уче да се пре сваког другог делања и посла Господу молимо и да Га молимо за милост с несумњивом надом, бавећи се и занимајући се непрестано призивањем свесветог и најслађег имена Његовог, увек Га носећи у уму, у срцу и у устима и на сваки начин подстичући себе да у Њему и с Њим и дишемо, и живимо, и спавамо и будни будемо, и идемо, и једемо и пијемо - и да све што уопште чинимо тако чинимо. Јер, као што се када Њега нема у нама стиче све штетно не остављајући места за било шта корисно за душу, тако се и у Његовом присуству све противно одагнава, ништа добро не недостаје, и све је могуће испунити, као што и Сам Господ наш објављује: "Иже будет во Мне и Аз в нем, тој сотворит плод мног: јако без Мене не можете творити ничесоже" (Јн. 15, 5).

64. "Уколико заиста желиш да стидом покријеш помисли, да благодушно тихујеш и без напора имаш трезвеност у срцу, - нека се прилепи за твој дах молитва Исусова и након малог броја дана видећеш то на делу."

65. Шта се тражи Исусовом молитвом? - Да кане у срце благодатни огањ и да почне непрестана молитва, чиме се и одређује благодатно стање. Треба знати да Исусова молитва као искра Божија пада у срце, - пали га и претвара у пламен, а сама не даје ову искру, већ само помаже да се она прими. На који начин помаже? Тако што сабира мисли и омогућава души да стоји пред Господом и ходи у Његовом присуству. Главно је стајање и хођење пред Богом уз вапијање Богу из срца. Тако је чинио Максим Капсокаливит... Тако нека чине и сви они који траже благодатни огањ, а нека се не брину за речи и положаје тела. Бог гледа на срце.

Говорим због тога што неки потпуно заборављају на вапијање из срца... Сву бригу посвећују речима и положају тела, и изговоривши у овом положају известан број Исусових молитава са поклонима овим се задовољавају са извесном умишљеношћу и осуђивањем оних који иду у цркву на заједничку уставну молитву. Неки тако проживе читав век и немају благодати.

Када би ме неко питао како да твори молитвено дело рекао бих му: навикавај се да ходиш у присуству Божијем или чувај сећање на Бога и имај свештени страх; ради подржавања овог сећања изабери неколико кратких молитава или узми оне 24 кратке молитве Златоуста и често их понављај са одговарајућим мислима и осећањима. Како се будеш навикавао глава ће ти се просвећивати сећањем на Бога и срце ће се загревати. У овом положају кануће на крају искра Божија - зрак благодати. Њега ни на који начин не можеш да створиш, он исходи директно од Бога... Тада можеш да останеш само са Исусовом молитвом и њоме да разгореваш молитвену искру у пламен. Такав је директан пут.

66. Затим, када приметите да неко почиње да се удубљује у молитву можете да му понудите да твори Исусову молитву непрестано и да притом чува сећање на Бога са страхом и побожношћу. - Молитва је прва ствар. Главна ствар која се тражи у молитви јесте добијање оне ватрице која је била дата Максиму Капсокаливиту... Ова ватрица се не привлачи никаквом умешношћу, већ се даје слободно благодаћу Божијом. Због тога се захтева молитвени труд како пише свети Макарије... Ако желиш да стекнеш молитву, каже он, труди се у молитви... Бог ће ти, видећи како усрдно тражиш молитву, дати молитву (Беседа 1, глава 13).

67. У уобичајеним искуствима побожног живота се то очигледно оправдава кад је у питању Исусова молитва. Мало је у њој речи, али оне садрже све. Од давнина је познато да када навикнеш да се молиш овом молитвом њоме можеш да замениш сва молитвословља. И да ли има некога од оних који ревнују за спасење ко не би био упознат са овим делањем? Велика је сила ове молитве, како кажу свети оци, међутим, видимо да нису сви који су се на њу навикли причесници ове силе, да не окушају сви њене плодове. Зашто је то тако? Зато што желе сами да узму у власништво оно што припада даровима Божијим и што је дело благодати Господње.

Да почнемо да понављамо ову молитву ујутру, увече, ходајући, седећи и лежећи, у послу и када смо слободни - зависи од нас, за то се не захтева посебна помоћ Божија. Трудећи се на тај начин човек сам може да дође до тога да језик и без његове свести понавља ову молитву. Затим, може да уследи извесно умирење помисли, чак и својеврсна срдачна топлина, али све ће то бити, како уочава у Добротољубљу инок Никифор, дело и плод наших напора. Зауставити се на томе значи исто што и задовољити се умећем папагаја да изговара извесне речи, чак и речи као што су "Господи, помилуј". Ово ће уродити следећим плодом: мислићеш да имаш нешто кад апсолутно ништа немаш. То се управо догађа с онима у којима се за време навикавања на ову молитву, пошто то зависи од нас, не открива свест о томе у чему је њена суштина. Пошто тога нису свесни они се задовољавају наведеним природним почецима њеног деловања и престају да траже даље. Али, у онима чија се свест за то открије, неће престати да траже, већ видећи да им се, ма колико да се труде да делују у складу са упутствима стараца, очекивани плод ипак не открива, пресеца се свако очекивање плода само од сопсвеног напора и они све уздање полажу у Бога. Када се то оствари открива се могућност и за благодатно деловање: благодат долази у тренутку који само она зна, и укорењује ову молитву у срце. Тада ће, како кажу старци, све бити исто по спољашњем поретку, али није исто по унутрашњој сили.

Оно што је речено о овој молитви односи се на сваку манифестацију духовног живота. Узмите срдитог човека и претпоставите да је пожелео да угаси гневљивост и да стекне кротост. У подвижничким књигама постоје упутства како човек треба да управља собом да би то постигао. Он усваја све то и почиње да делује у складу са прочитаним упутствима. Докле ће доћи својим напорима?

Не даље до ћутања уста уз љутњу, са извесним укроћавањем саме љутње; а да потпуно угаси гнев и да у његовом срцу завлада кротост он сам до тога никада неће доћи. То бива тек онда када долази благодат и усађује кротост у срце. 

Тако је и када је у питању било шта друго. Ма какав плод духовног живота да тражиш, тражи из све снаге, али не очекуј плод од свог тражења и својих напора, већ препусти своју бригу Господу, и не сматрај да било шта припада теби, и Тој сотворит (Пс. 36, 5).

Моли се: "Желим, тражим, али живи у мени Ти истином Твојом." Господ је рекао: "Без Мене не можете творити ничесоже" (Јн. 15, 5). И овај закон се у духовном животу испуњава са прецизношћу која ни за длаку не одступа од онога што је речено. Када питају: Шта да радим да бих стекао ову или ону добродетељ? - свима се може одговорити: Обрати се Господу и Он ће ти дати; нема другог начина да човек добије оно што тражи.

68. Сада ћу вам писати о начинима уз помоћ којих може да се запали стална ватрица или топлина у срцу. Сетите се како се подстиче топлота у физичком свету: таре се дрво о дрво и добија топлота, па чак и ватра; ствар се држи на сунцу, и она се загрева, а ако се сабере више зракова онда ће се и запалити. Духовна топлина се рађа слично овоме. Труд - је трење подвижништва, држање на сунцу је умна молитва Богу...

Трудом подвижништва може да се запали огањ и у срцу, али не брзо, уколико остају сами, јер на овом путу има много препрека. Због тога су ревнитељи спасења, искусни у духовном животу од давнина, не одступајући од овог труда по Божијем откривењу открили и предали на употребу све друге начине за сагревање срца, и притом најједноставнији и наизглед најлакши начин, који ипак није мање тежак за испуњење, само што брже доводи до циља, а то је сврсисходно творење умне молитве упућене Господу Спаситељу. Оно се састоји од следећег: стани умом и пажњом у срце и будући убеђен да је Господ близу и да слуша, вапиј Му са умилењем: "Господи Иисусе Христе, Сине Божиј, помилуј мја грјешнаго или грејешнују," и чини то непрестано: и у цркви, и код куће, и на путу, и кад си у послу, и за столом, и у постељи, једном речју, од тренутка када отвориш очи до тренутка када их затвориш. Ово ће у потпуности одговарати држању ствари на сунцу, зато што ту постоји држање себе пред лицем Господа Који је Сунце умног света. Треба знати да плод од ове молитве почиње да се појављује онда када се она усади у срце и удуби у њега, а за то је потребно потрудити се навикавањем на њено творење; ради тога је потребно издвајати известан део времена ујутру и увече искључиво за њу.

Када све ово будеш чинио са усрдноћу, без лењости и стално, милостив је Господ, запалиће се у срцу ватрица, која ће сведочити о зачињању унутрашњег духовног живота у средишту наше природе или о зацаривању Господа у нама...

Црта којом се одликује стање када се открива Царство Божије у човеку, односно стање када се пали стални духовни огањ у срцу из односа према Богу, јесте унутар-пребивање. Свест се стално усредсређује у срцу и стоји пред лицем Господа изливајући пред Њим своја осећања, а највише од свега падајући с болом ничице пред Њим у смиреним осећањима покајања са својеврсном спремношћу човека да сав живот свој посвећује служењу искључиво Њему. Овакво устројство се установљава свакодневно, од тренутка буђења из сна, траје цео дан, у свим делима и пословима и подвижници га не напуштају док им сан не затвори очи. Заједно са стварањем оваквог устројства престаје свако расположење које је постојало до тог тренутка у периоду тражења, у оном прелазном стању муке, како га назива Сперански... Незадрживо врење мисли престаје, атмосфера душе постаје чиста и ведра: постоји само мисао и сећање на Господа. Отуда потиче светлост у свему унутрашњем.

Све је тамо јасно, свако кретање се уочава и достојно оцењује уз присуство умне светлости која исходи од лица Господа Који се созерцава. Због тога свака лоша помисао и свако лоше осећање које се рађају срцу у самом зачетку наилазе на отпор и бивају истерани... Ако се и против воље провуче нешто мрско, то се одмах смирено исповеда Господу и омива унутрашњим покајањем или спољашњим исповедањем, тако да се увек чува чиста савест пред Господом. Као награда за сав такав унутрашњи труд даје се смелост према Богу у молитва која непрестано гори у срцу. Непрестана топлина молитве јесте дух овог живота, тако да са престанком ове топлине престаје и кретање духовног живота као што са престанком даха престаје телесни живот.

69. Не кажем да је све учињено чим достигнеш ово стање видљивог општења. Овим се само удара темељ новом степену или новом периоду хришћанског живота. Одавде ће кренути преобразовање душе и тела по духу живота у Исусу Христу или њихово продуховљавање. Савладавши себе човек почиње да улаже у себе све истинско, свето и чисто, истерује све лажно, греховно и телесно. И дотад се он трудио на истом послу, али је сваког трена био поткрадан; зато што је оно што је успевао да сагради готово истог тренутка било разарано. Сада више није тако. Човек је чврсто стао ногом и не препуштајући се мрским стварима остварује своје тражење достижући циљ. Прима се, по речима Варсануфија огањ који је Господ дошао да спусти на земљу, и у овом огњу почињу да сагоревају све силе људске природе. Ако дугим трењем подстакнете огањ и баците дрва у њега - она ће се запалити и пуцкетаће и димиће се горећи док не сагоре. А када сагоре она бивају прожета огњем и дају пријатну светлост без дима и пуцкетања. Исто се дешава и у човеку. Огањ је примљен, почиње сагоревање. Колико притом има дима и пуцкетања - знају они који су то искусили.

Али, када све сагори дим и пуцкетање престају и у човеку постоји само светлост. Ово стање је стање чистоте; дуг је пут до њега. Али Господ је Многомилостив и Свесилан... Очигледно је да ономе ко је примио огањ видљивог општења са Господом не предстоји спокој, већ много труда, али слатког и плодног труда; до сада је он био горак и са мало плодова, ако не и сасвим јалов.

70. Уколико почнеш да се навикаваш да се молиш како треба по туђим молитвама, у теби почињу да се буде и сопствена молитвена обраћања и вапаји упућени Богу. Никада не пропуштај без пажње ова усхођења ка Богу која се појављују у твојој души, већ сваки пут чим се пробуде застани и моли се својом молитвом. Не мисли да молећи се овако шкодиш молитви, - не: управо тада се молиш као што треба и ова молитва брже стиже до Бога. Зато и постоји правило које се свима даје: у цркви, или код куће, када твоја душа сама пожели да се помоли својим, а не туђим речима, - дај јој слободу, нека се моли, иако се и целу службу сама моли, а код куће остави молитвено правило и не успе да га заврши.

Оба начина молитве - по молитвеницима с пуном пажњом и одговарајућим побожним мислима и осећањима или без њих, својим речима, пријатни су Богу. Њему није пријатно само када неко чита молитве код куће или стоји у цркви на служби без пажње: језик чита или ухо слуша, а мисли лутају ко зна где. Овде уопште нема молитве. Молитва која се не чита, али јесте лична ближа је суштини ствари и много је плоднија. Због тога се саветује да човек не чека увек да сам пожели да се помоли, већ да тера себе на силу да се тако моли, и не само за време црквене службе и молитвословља код куће, већ и у свако време. Ради навикавања на овај молитвени труд са самоприморавањем искусни молитвеници су изабрали једну молитву Господу Спаситељу и одредили правила за њено творење како би се уз помоћ ње развила лична молитва. Ова ствар је једноставна: стани умом у срце пред Господа и моли Му се: "Господи Иисусе Христе, Сине Божиј, помилуј мја." Тако чини код куће пре молитвословља, између молитава и на њиховом крају, тако чини и у цркви, тако чини цео дан, како би све тренутке дана испунио молитвом.

Ова спасоносна молитва обично прво бива радна, делатна. Али ако се неко не полењи да се потруди она ће постати и самопокретна, сама ће се творити, као поточић који жубори у срцу. Ово је велико благо и вреди да се човек потруди да би га достигао. Трудбеници који имају успеха у молитви упућују у том циљу на невелики труд или не претерано тешко молитвено вежбање, а то је: пре или после молитвеног правила, јутарњег или вечерњег, а некад и дању, издвоји нешто времена за творење само ове молитве и твори је на следећи начин: седи, или боље стој молитвено, усредсредивши пажњу у срцу пред Господом, подстакнувши убеђење да је Он ту и да те слуша, и вапиј Му: "Господи Иисусе Христе, Сине Божиј, помилуј мја," и ако желиш чини поклоне до појаса и до земље. Тако ради петнаест минута, пола сата, више или мање, како ти је згодно. Што се усрдније потрудиш ова молитва ће ти се брже прилепити за срце. Боље је да се човек посла лати ревносније и да не одступа док не достигне оно што жели, или док ова молитва не почне сама да се креће у срцу; после тога је само одржавај. Ова срдачна топлина или горење духа, о којима је раније било речи долазе управо овим путем. Што се више у срцу укорени Исусова молитва, више се загрева срце и тим више молитва постаје самопокретна, тако да се огањ духовног живота налази у срцу. Зато се они који су добили зачетак савршеног унутрашњег живота готово искључиво моле овом молитвом одређујући њоме све своје молитвено правило.

71. Свети Григорије Синаит пише: "Оно што смо примили у Исусу Христу у Светом Крштењу се не уништава, већ се само закопава као неко благо у земљу. И благоразумност, и благодарност захтевају да се побринемо да то откријемо и испољимо. Ка овоме воде следећи путеви: као прво, овај дар се открива веома тешким испуњавањем заповести тако да онолико колико испуњавамо заповести толико овај дар открива своју светлост и свој сјај; као друго, он се појављује и открива непрестаним призивањем Господа Исуса, или што је исто то, непрестаним сећањем Бога. И прво средство је моћно, али је друго моћније, пошто и прво од њега добија своју пуну силу. Зато, ако искрено желимо да откријемо благодатно семе које је у нама скривено пожуримо да се што пре навикнемо на срдачно упражњавање и да увек у срцу имамо само ово дело молитве, без слика и без уображавања, док оно не загреје наше срце и док га не разгори до неизрециве љубави према Господу."

72. Ова молитва је названа Исусовом зато што се обраћа Господу Исусу и зато што је по свом саставу словесна, као и свака друга кратка молитва. Умна пак бива и треба да се назива умном када се не узноси само речју, већ и умом и срцем, са свешћу о њеном садржају и осећањима, и нарочито када се са дугом пажњом употребљава и тако слије са кретањима духа да се само она и виде у човеку, а речи као да нема. Свака кратка молитва може да узађе на овај степен. Исусовој молитви припада првенство, зато што она душу спаја са Господом Исусом, а Господ Исус јесте једина врата за Богоопштење, ка којем молитва тежи. Јер Он је Сам рекао: "Никтоже приидет ко Оцу токмо Мноју" (Јн. 14, 6). Зато онај ко је њу стекао усваја сву силу оваплоћеног домостроја, у чему и јесте наше спасење. Кад чујеш ово нећеш се зачудити зато што ревнитељи спасења нису жалили труда старајући се да се навикну на ову молитву и да усвоје њену силу. И ти се на њих угледај.

Спољашње навикавање на Исусову молитву састоји се у достизању тога да се она сама од себе непрестано врти на језику, а унутрашње у усредсређивању пажње ума у срцу и непрестаном стајању у њему пред Господом, са срдачном топлином у разним степенима која све ово прати и одбацивањем свих других помисли, и највише са скрушеним и смиреним падањем ничице пред Господом Спаситељем. Темељ овом навикавању се полаже честим, што је могуће чешћим понављањем ове молитве са пажњом у срцу. Често понављање утврђујући се, сабира ум у стајању пред Господом. Утврђивању оваквог устројства у човеку помаже загревање срца и одагнавање помисли, чак и простих, а не само страсних. Када у срцу почне непрестано да гори огањ прилепљивања Господу, тада уједно с тим унутра почиње да влада мирно устројство срца са скрушеним и смиреним мисленим падањем ничице пред Господом.

Довде досеже наш сопствени труд уз помоћ благодати Божије. Оно што изнад овога у делу молитве може да се догоди биће само дар благодати. Код светих отаца се помиње то само зато како неко ко достигне наведену границу не би помислио да нема више шта да пожели и како не би уобразио да стоји на самом врху молитвеног или духовног савршенства.

Немој журити да изговараш једну молитву за другом, већ их изговарај умереним темпом као што се обично говори пред значајним лицем када га човек за нешто моли. Међутим, немој се старати само за речи, већ највише да ум буде у срцу и да стоји пред Господом као присутним, са пуном свешћу о Његовој величини и благодати и правди...

Да би се избегле неправилности треба да имаш саветника -духовног оца или сабеседника - једномисленог брата, и уз његову помоћ проверавај све што се дешава у таквом твом труду. А сам увек делуј у највећој простоти, у великом смирењу и не приписујући успех себи. Знај да се прави успех увек дешава унутра, неприметно, не откривајући се, као што расте тело. Зато, када се у теби зачује: аха, ето га! - знај да је то непријатељски глас који ти показује нешто привидно уместо стварног. Овде почиње самообмана. Одмах угушуј овај глас; иначе ће он као труба трубети у теби хранећи таштину.

73. Треба знати да је поуздан знак подвига и уједно услов успеха у њему бол. Онај ко без боли корача неће добити плод. Бол срца и телесни труд доводе до давања дара Духа Светог који се даје свакоме ко верује у светом Крштењу, који се нашом лењошћу према испуњавању заповести сахрањује у страстима, али по неизрецивој милости Божијој поново васкрсава у покајању. Не одступај пак од труда због бола који он причињава да не би био осуђен због јаловости и чуо: "Возмите от него талант". Сваки подвиг, телесни или душевни, који није праћен болом и који не захтева напор не доноси плод: "Царствије Божије нудитсја, и нуждници восхишчајут је" (Мт. 11, 12). Многи су се много година без бола трудили и труде, али су због недостатка овог бола били и јесу туђи чистоти и нису причесници Светога Духа, због тога што су одбацили оштрицу бола. Они који делају у немару и раслабљености наводно се много труде, али не жању никакав плод због недостатка бола. Ако се у складу са пророковим речима не сокрушатсја чресла нашја изнемогавши од труда поста, ако не урежемо у срце болна осећања скрушености и ако не одболујемо као породиља, нећемо моћи да родимо дух спасења на земљи срца нашег.

МОЛИТВА МАТЕРИ БОЖИЈОЈ ЗА ОБРАЋЕЊЕ ЗАБЛУДЕЛОГ Светога Гаврила Новогодског



Светога Гаврила Новогодског


О, свемилостива Госпођо, Дјево, Владичице

Богородице, Царице небесна! Ти си рођењем

својим спасла род човечански од вечнога

мучења ђавоа; јер се од Тебе оваплоти Христос,

Спаситељ наш. Милосрђем твојим погледаји

на слугу божијег (име), лишенога божије

милости и благодати. Твојим Материнским

заступништвом и молитвама, умоли Сина

Твога, Христа Бога нашега, да пошаље благодат

своју свише на слугу свога који иде путем

погибељи. О, Преблагословена! Ти си нада

безнадежник, Ти си спасење очајних; да се не

би порадовао враг над душама њиховим.

26. август 2012.

МОЛИТВЕ СВЕТОГ НИФОНТА, епископа Константијане Александријске - II део


Молитва славословља

Владико, дошао си, сладак и красан, Свом најмањем створењу. Дошао си, Животе, Радости, Благоухање непорочних и часних ангела, да обрадујеш некорисног слугу Свога. Добро си дошао, Ти Који све испуњаваш, Слатки и Превасходни. Благословен си Ти, Који долазиш по човештву, прослављен си Ти, Који се не покрећеш по Божанству, Владико. Сети ме се у слави Својој, сети ме се у лепотама рајским, сети ме се на висинама, сети ме се у песмама над песмама, сети ме се Ти, Који си над херувимима, сети ме се Ти, Који си над серафимима, Благословени, Велики, Који си светлост и Који просветљујеш, Који си божански одсјај Оца, савршени одраз, велика пучина бесмртнога човекољубља. Док, тако, Господе мој Исусе Христе, имам даха, смилуј се на мене, не одступи од мене, покривајући ме и водећи у вечни живот.

Молитва за непријатеље

Господе, дај милост свима који ме руже, или хуле, или мрзе или ми шта друго чине. Јер Ти, Господе, знаш да и њих лукави ђаво на злосмрадије и распусност окреће, као и мени што свакога дана чини, те огорчавам божанствено Твоје Име. Молим те, дакле, Оче Сведржитељу, Боже и Господе милости, посети у милости све који су зло ка мени настројени и учини их светилницима и светитељима великим. Учини их добрим, Господе мој, укроти их, умири их, Владико мој, и просветли, те их вечне Своје славе удостој, као благ и човекољубив.

Мољење за спасење од пакла

Господе, Господе, избави душу моју од огња, од шкргута зуба, од страшнога тартара.

Молитва за опроштај у распаљивању плоти

Господе, ја сам човек грешан, млад узрастом, и тешко ратујем против страсти и распаљивања плоти. Нека ми се, дакле, то не урачуна у грех, молим Ти се, Христе Боже. Јер Ти си Господ и имаш власт и речју самом разрешујеш сагрешења наша.

Молитва покајања Богу Оцу

Страшни Оче, Који си страшнога Сина родио, Који све испуњаваш Духом Својим, почуј ме, нечистога, и покарај гнусобе које се хвале да ме надјачаше. Јер Теби јединоме сагреших ја, прљав и покварен.

Мољење за заштиту од демона

Господе Боже мој, на Тебе се понадах, спаси ме од свих који ме гоне и избави ме да кадгод не уграби као лав душу моју подмукли кнез таме, без Тебе, Избавитеља њенога, Христе, нити Светога Духа Који је спасава. Блажен је, дакле, Господе мој, онај ко живи у нади на Тебе, Који си вољно постао убогим и бедним ради нашега спасења, те га стога у дан зли његове кончине избави, као човекољубиви Бог, од покварених духова злобе, када они буду стајали, бесрамно га оптужујући као митари несастрадални, тражећи да прогутају јадну му душу. Избави, дакле, Владико страшни и ужасни, Ти Који потресаш трепетом све, од тираније род хришћански. Помилуј, свети, оне који се на Тебе уздаше и помози онима који силно преступају закон и непрестано огорчавају велико милосрђе Твоје.

Молитва за помоћ против демона

Оче Свети, Боже Животворни, дај нам сваку расудност и силу и власт против лукавих демона, да, погазивши их уз Твоју помоћ и Твојом силом, победници постанемо мрачних и подмуклих варвара, и да венцем Твога благоухања овенчани, радосни саставимо лик са ангелима Твојим, Владико Блажени, Свети, Трисвети, Оче, Сине и Утешитељу Душе, око престола Тебе, страшнога Бога, Који све држиш.
са благословом Његовог Преосвештенства 
епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др Артемија
”СВЕТИ НИФОНТ – Подвижник међу епископима”, Мисионарски и духовни центар АТОС, л.Г. 2003., Београд

ДУГАЧКА СКРУШЕНА МОЛИТВА Свети Нифонт, епископ Константијане Александријске


Владико Господе, Боже небеског и земног, видљивог и невидљивог, види и почуј блудног и грешног, који још једном стоји пред Тобом, спутан мноштвом сагрешења својих. Помилуј ме, дакле, Милосрдни, оскврњеног душом и телом, и смилуј се греху мом. Јер много га је и он тежином превазилази небо и земљу, скврнећи синове људске. Не одбаци ме стога, Господе Мој, од Свога лица и Своје помоћи, Велики и Страшни у свој васељени, него као што си благословио Авраама и Исаака и Јакова, благослови и мене, Чудотворче и Милосгивче, освештај ми душу и тело, ум и срце, усне, очи и уши, чувајући ми сва чула од примеса туђих покрета.

Да, Господе умних сила, небеских војски које окружују страшни Твој Престо у неисказаној хвали и непрестаном славословљу Свесветога Ти Имена, не презри ме, страст срамну и злосмрадну, и не остави ме без заштите, него помози мојој ништавности и лењости, Владико милостиви. Ти, Који си снишао Јакову у Египат и чедо Своје Јосифа из мржње братске и злога порива Египћанкиног избавио и царом Египта показао, покажи и мене царем над сваком скверни плоти и духа, избављајући ме од прељубничкога греха и беде нечистих страсти.

Почуј ме, Свети и Трисвети. Ти, Који си узвеличао Своје Свето Име у слузи Своме Јову, узвеличај силу Царства Свога и на мени злосмрадном, Свеблаги. Ти, Који си израиљски народ из египатскога ропства кроз Мојсеја избавио, а ступом огњеним и облаком повео их у земљу обећану, исти си и сада, Господе, Боже свега. Пружи дакле, руку Своју невидљиву, страшну, силну, прослављену и благослови ме, Боже мој, Спаситељу мој, Животе мој и Светлости моја. Обрадуј ме у божанственој Својој љубави. И ако шта сагреших или погреших, вољно или невољно, као благи и човекољубиви Бог опрости, покажи састрадавање, милосрђе, смилуј се, сажали се, отпусти, остави, Једини Безгрешни. Удостој ме да прођем безбедно злим морем сујетнога овог живота и да упловим у блажену земљу бестрашћа и живота вечнога.

Уместо ступом огњеним, Духом Својим Светим осветли ми пут. Место облака, премудрост Своју излиј и у спокој Свој поведи ме. Уместо Мојсеја, Ти само једнородно Слово Очево, десницом Својом прихвати ме и уведи у велику ложницу небеских чудеса и непојамности, извукавши и избавивши ме од геенскога огња, као Старатељ мој многоблагоутробни.

Господе, Боже сила, Који си Захаријину крв примио као жртву чисту, прими као чисто и јаднога мога срца слово на умни и бескрвни Свој жртвеник. Обасјај и осијај ме и бестрасним учини ме. Ти, Који си лик светих апостола разаслао у целу васељену, рекавши им: ”Пођите и научите све народе, крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа”, молитвама њиховим уразуми ме, освети, учини добрим, укроти окамењену ми душу која свагда страда од мноштва сагрешења мојих.

Владико Господе, Боже, Ти Који си Петра првоврховним међу блаженим апостолима и великим кључарем Царства Небескога показао, заступништвом његовим отвори ми двери раја, отвори ми утробу састрадавања Својега, утврди ме на стени чврстој и непоколебљивој заповести Својих, а која си Ти, Христе, Боже, Спаситељу мој. Јер пијаху, каже Писмо, од духовне стене која их је следила, а стена беше Христос. На тој ме стени утврди, Христе Боже, да ме не поколеба у вери у Тебе лукава змија, мене који Ти кличем славопој: Свет си, Господе, и Теби славопоје свака сила небеска.

Ти, Који си пресветога Павла првоврховним међу апостолима и великим учитељем слатким и медоточним рода хришћанскога показао, сам, Владико Христе Боже, молитвама његовим учини и мене богословом свесветлим, преслатким и сваком мудрошћу украшеним, Духом Својим чинећи ме сасудом часним, непорочним, изабраним, таквим да га љуби Твоје Божанство, запаливши ме тако да чистотом блистам као светлост небеска.

Господе, Боже ангела, Прослављени и Превасходни, послушај ме јадног и грешног. Исусе, пренепорочни Породе Очев, Који си Мојсеју богоисписане плоче уручио и тајну грма потврдио, удахни и у мене Дух Свој Свети и покажи ме целога боговидним, чистим, нетакнутим, испуњеним благодаћу и истином и мудрошћу и познањем Бога.

Милостиви, Свети, Који си Исусу Навину трубе дао, којима је он јерихонске зидине срушио, даруј штедро и мени, Боже, премудрост Своју, да њоме оборим злочасне демоне и скршим их као сасуде грнчарске. Ти, Који си из Ааронових руку огањ као чист примио, прими и јаднога мога срца слово као чисто у благоухању великом. Ти, Који си по чину Мелхиседековом првосвештеник, молитвама блаженога тог мужа покажи и мене Својим подражаваоцем, да као што си Ти постао бесмртном Свом Оцу послушан до смрти, и то смрти крсне, тако и ја спремно будем Твојим заповестима до смрти послушан.

Владико Господе, Боже, преузвеличани и хваљени, Који си Илију у огњеној кочији што се у ваздух узнела примио, прими и мене, Животодавче, из таме греха у светлост правде. Ти, Који си Јелисеју двоструку радост пружио, пружи и мени ту благодат устостручену, у живот вечни уводећи ме. Ти, Који си Јеремију пророка из нечисте јаме избавио, Христе Боже, избави и мене из јаме блуда, из прелести и обмане и блата сујете. Ти, Који си Давиду утробу и чула распалио чежњом Својом и љубављу према Твојој благости, тако да је блажени горео жудњом према Теби, Који силно волиш оне који чезну за Твојом моћи, молим Твоје велико Божанство, Човекољупче, распали и моје бубреге и срце, и сва ми чула ражези да Те љубим и чезнем за Тобом, да, горећи огњем Утешитељевим, појем Теби, Који надзиреш све и испитујеш срца и бубреге. Запали се, срце моје, у мени и у размишљању моме сагореће огањ. А огњем тим називам великога Утешитеља, Духа истине.

Господе мој Исусе Христе, најпревасходнија Насладо, Која бестрашћу водиш моју убогост, Који си Исаију највелегласнијом страшном трубом показао која громогласно и велико кличе, покажи и мене, Исусе Боже мој, трубом која гласно труби тајне домостроја Твога, да сажежем њом мрачне демоне. Врати скверну и сујетну моју душу покајању и спасићу се. Ти, Који си лик пророка и апостола и свих светитеља Својих овенчао, почаствовао и освештао, заступништвом њиховим, Боже мој, Царе мој, спаси сваку душу рода нашега хришћанског, а посебно свакога монаха, против којега страшно војују лукави демони.

Дај починак, Боже, онима који су се ка Теби преселили из привременога овог живота. Олакшај, Владико, и бреме непосвећених. И врати, Господе мој, сујетне и распусне ка покајању, од којих сам први ја, грешни и злосмрадни. Свима учини добро, све помилуј, све обасјај и осијај, поштеди све који Те познају као Бога истинитог, Христа Божију силу и Божију премудрост, да једним устима од свих се славопоје Свечасно и Веледостојно Име Твоје, сада и увек и у векове векова. Амин.

са благословом Његовог Преосвештенства 
епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др Артемија
”СВЕТИ НИФОНТ – Подвижник међу епископима”, Мисионарски и духовни центар АТОС, л.Г. 2003., Београд

МОЛИТВЕ СВЕТОГ НИФОНТА, епископа Константијане Александријске


Мала молитва Богородици

Помилуј ме, Благоухање хришћанско, Благодатна, Свенепорочна, и помози ми великом својом милошћу, Прослављена, Пресветла, Надо оних који се кају.

Молитва болесника пред Божанственим Причешћем

Господе Боже мој, Који чиниш чудеса, Ти ме, једини Боже, подигни из болести ове, како бих се удостојио и ја да постанем причасником светих тајни Твојих. Јер силно зажеле душа моја да се непорочне Твоје плоти насити и часне Ти крви напије.

Молитва исцељенога пред Божанственим причешћем

Слава Ти, Свети, Трисвети, Наднебесни Боже Сведржитељу, јер чуо си ме грешника и даровао ми окрепу душе и тела. И сада ме, Господе мој Исусе Христе, удостој да се причестим страшним и бесмртним и животворним Твојим тајнама, за опроштај грехова и препород унутрашњега мог човека.

Благодарење после ручка Слава Ти, Христс Боже, јер наситих се добара Твојих. Не лиши ме ни небеских блага Својих, велике милости Своје ради.

Молитва за опроштај

Помилуј ме, Господе, сагрешившег. Опрости ми блудном, скверном, окаљаном и поведи ме путем Својих заповести, јер га зажелех.

Молба за помоћ против искушења

Господе Боже мој, Који си све разумно устројио, Који си разапео небу и земљу узвеличао свекрепком Својом силом, Ти Који у шаци држиш васцелу творевину, даруј ми снагу против духова злобе, како бих их скршио, крепљен Светим Твојим Духом.

Молитва за избављење од сујете

Боже, Боже мој, не допусти да ми се име прослави међу људима, не дозволи да ми поштовање или почасти приносе, него ми радије даруј Своју славу која претрајава У векове векова. Јер тако ће починути дух мој пред лицем Твојим, радујуће се. Јер ти знаш, Господе, да је пријатељство према свету непријатељство према Теби, моме Богу.

Молитва у помислима неверја

Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље, и свега видљивог и невидљивог. И у Једнога Господа Исуса Хрисга, Сина Божијег Једнородног, Творца и Владику својега. И у Духа Светога, Славног и Просветљујућег, Који је говорио кроз пророке.

Господе мој Исусе Христе, не разгневи се на мене, велике милости Своје ради, не одгурни мене сквернога који осрамотих Свето Име Твоје. Јер Ти знаш, Господе, како ме сколи непријатељ, погружавајући ме сада у неверје зло. Стога опрости мени који сам искушао трпељиво човекољубље Твоје, Преблаги и Дуготрпељиви, Који се кајеш због зала људских.

Молитва покајања и повратка

Прими, Оче, мртвога и погинулог душом. Прими брлог греха. Прими хулнога, лукавог, бестидног, срамног, оскврњеног и душом и телом. Прими онога којег су свладала сва демонска зла. Смилуј се на блудника, прељубника, кваритеља деце, крадљивца, преступника, гнусобу греха. Смилуј се на мене Ти, Који свагда точиш богату милост, и не одврати благо Своје лице од мене. Не реци, Владико: "Не знам те, не познајем те." Не реци: "Где си досад био?" Не узгнушај се дима, блата, трулежи, ругобе, срамоте, гнусобе, трулежи, лешине демонске, саблазни људске. Не одврати се од Мене, Владико, него почуј ме и спаси. Јер знам, Човекољупче, да не желиш смрти грешника, него да се врати и да жив буде. Нећу Те пустити, ако се не смилујеш на мене, ако ме не примиш.

Молитва за врлине

Боже, Боже мој, Који си простро небо као кожу и украсио га звездама, сунцем, месецом и облацима, украси и мене уместо звездама сваком врлином. Уместо сунца, Свети Твој Дух нека засија у разуму моме. Место месеца, премудрост Своју улиј у мене. Место у облак, обуци ме у светост, кротосг, праведност, опаши бедра моја истином и обуј стопе моје да се припреме да благовесте мир Твој.

Боже, Боже мој, Који си штедро излио ваздух да се раствара и да га људи удишу, излиј штедро благодат и дар Животворног и Светог Свога Духа на мене, свега ме боговидним, свесветлим и чистим, свега часним и слатким чинећи од горе до доле, пуним благодати и истине, мудрости и знања духовнога.

Молитва за избављење од страсти

Господе, Боже мој, Који си свету Матер Своју часнијом показао од Небеских Сила, молитвама многожељене Дјеве опрости грехе моје и одагнај од мене сваки блуд, прељубу, оговарање, мржњу, завист, гнев, огорченост, немар, сујету, гордост, среброљубље, немилосрдност, свађу, спорење, непријатељство, распаљење плоти, окамењеност душе, стомакоугађање, пијанство, похоту, кривоклетство и беславну и прегорку славу људску. Да, Боже мој, све то одагнај од мене и учини да ме људи сматрају ништаријом и подобијем гнусобе. Нека се не нађе нико да ме хвали на земљи, нити ко да ме велича, Човекољупче, и нека нема никога да говори да сам свет и да ћу се, Господе мој, оправдати. Избави ме од славе људске, Човекољупче, ослободи ме од човекоугодништва, Милостиви.

Молитва христословна

Боже неба и земље, Којега се ужасава и од Кога дрхти све видљиво и невидљиво, погледај на молитву некорисног слуге Свога који у безакоњима многим живи. Јер Ти си, Господе, Онај Који је сишао из Отачкога крила, од Којега се ниси одвојио, непојамно и за Небеске Силе, и уронио у непорочну материцу прослављене Матере Своје Марије Богородице. О, ново чудо и богодолично. Јер девствености Њене затворена врата јасно проходи Господ. Наг на уласку, плотоносан се показа на изласку Бог, а врата остају затворена, како беху и пре рађања. Јер ушао си као савршени Бог и изашао као савршени човек у двема природама и двама суштаствима, у једној ипостаси, а са двема вољама. Један си, Господе Исусе Христе, Слово си и одблесак Очев, и образ слуге примивши, подобан си Оцу Своме по свему, осим по нерођености, а подобан и нама постао си, изузев у греху. Тако си са људима живео, страшна чудеса савршио као доказ и потврду непорочнога Свога Божанства. Не дозволи, стога, да погинем, Господе мој Исусе Христе, због мноштва безакоња својих, него ми се јави, Владико, у часу овом, у милости и састрадавању, осењујући ме Духом Својим Светим. Ходи, Милосрдни и Свеблаги, на призив јадне ми душе и учини да замиришем славом Твојом и лепотом Твојом.

Молитва скрушености и покајања

Помилуј ме, Боже, палога и не одврати се од смиренога и посрамљеног, убогог и јадног и скрушеног, него ми покажи састрадавање, Ти Који си богат милошћу и благ у жалости. Јер Ти знаш, Добри и Човекољубиви, људску слабост, као и ништавност и страдање. Исцели ме, Господе, и исцелићу се и благодаћу Твојом, умно ћу се обновити и благорасудан постати, како бих могао избећи тајне своје грехе, и од туђина поштеди слугу Својега.

са благословом Његовог Преосвештенства 
епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др Артемија
”СВЕТИ НИФОНТ – Подвижник међу епископима”, Мисионарски и духовни центар АТОС, л.Г. 2003., Београд