11. август 2011.

Божанствена Литургија Светог Јована Златоустог

Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: У миру Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј (или: Господе помилуј).
Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За најсветијег Патријарха (или високопреосвештеног митрополита, или преосвештеног епископа) нашега (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За благоверни и христољубиви род наш и православне хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње, и за њихово спасење, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и тескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје Господи.

Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу. И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин. Благослови душе моја Господа и всја внутрењаја моја, имја свјатоје јего. Благословен јеси Господи.
[На Христове празнике, уместо: Слава... Благослови душе... чита се Антифон 1.].

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот овој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје Господи.
Свештеник: Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу. И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин. Јединородниј Сине и Слове Божиј, безсмертен сиј и изволивиј спасенија нашего ради воплотитисја от свјатија Богородици и приснодјеви Марији, непреложно вочеловјечитисја: распнијсја же Христе Боже, смертију смерт поправиј, једин сиј Свјатија Тројици, спрослављајемиј Отцу и Свјатому Духу, спаси нас.
[На Христове празнике, на овоме месту чита се Антифон 2.]

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот овој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје Господи.
Свештеник: Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Блажени милостиви, јако тији помиловани будут – тропар канона.
Блажени чисти сердцем, јако тији Бога узрјат – тропар канона.
Блажени миротворци, јако тији синове Божији нарекутсја – тропар канона.
Блажени изгнани правди ради, јако тјех јест Царство небескоје – тропар канона.
Блажени јесте јегда поносјат вам, и изженут, и рекут всјак зол глагол на ви лажушче мене ради – тропар канона.
Радујтесја и веселитесја, јако мзда ваша многа на небесјех – тропар канона.
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу – тропар канона.
И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин – богородичан канона.
[На Христове празнике, на овоме месту чита се Антифон 3.]

(За време појања Слава... и ниње... чини се вход са светим Јеванђељем). По входу каже Свештеник: Премудрост, прости.
Народ: (недељом): Придите поклонимсја и припадем ко Христу. Спаси ни Сине Божиј, воскресиј из мертвих, појушчија Ти: Алилуја.
(На празнике богородичне и светитељске или у обичне дане: Придите поклонимсја и припадем ко Христу. Спаси ни Сини Божиј, во свјатих дивен сиј, појушчија Ти: Алилуја). [Ове песме зову се: входноје. Христови празници и Сретеније, имају своје посебно входноје.]
Сад долазе тропари и кондаци. Затим:
Свештеник: Јер си свет, Боже наш, и теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Одмах затим:

Свјатиј Боже, Свјатиј Крјепкиј, Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас (3 пута). Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу. И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин. Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас. Амин. Свјатиј Боже, Свјатиј Крјепкиј, Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас.
[У неке празничне дане, уместо: Свјатиј Боже...поју се друге песме.]

Свештеник: Пазимо. Мир свима. Премудрост.
Чтец: (онај који чита Апостол): И духу твоме, прокимен глас (каже онај глас који је код прокимена означен и гласно прочита прокимен. Затим:)
Појци: (Певају исти прокимен по гласу који је назначен).
Ђакон: Премудрост.
Чтец: Читање из посланице Галатима (или Јеврејима, или Римљанима, тј. наслов Апостола који ће читати) светога Апостола Павла.
Ђакон: Пазимо!
Чтец: Чита Апостол. По свршетку:
Свештеник: Мир ти.
Чтец: И духу твоме (тихо).
Ђакон: Премудрост.
Појци: Алилуја (велико).

Свештеник: Премудрост, смерно стојмо; чујмо Свето Јеванђеље. Мир свима.
Народ: И духови твојему.
Свештеник: Читање светог Јеванђеља од Матеја (или име другог јеванђелиста).
Народ: Слава Тебје, Господи, слава Тебје.
Свештеник: Пазимо! И чита свето Јеванђеље. А по свршетку:
Народ: Слава Тебје, Господи, слава Тебје.

Ђакон: Рецимо сви из све душе, и од свега ума свога, рецимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Ђакон: Још се молимо за благоверни христољубиви род наш и за све православне хришћане.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Ђакон: Још се молимо за најсветијег патријарха (или високопреосвештенога митрополита, или преосвештеног епископа) нашег (име), и за сву у Христу браћу нашу.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Ђакон: Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, и за сво у Христу братство наше.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Ђакон: Још се молимо за блажене и незаборавне патријархе православне, за благочестиве цареве и благоверне царице, за осниваче овога светога храма (ако је манастир: свете обитељи ове), и за све до сада преминуле православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Ђакон: Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ који очекује од Тебе велику и богату милост.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Свештеник: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Јектенија за упокојене (служи се по потреби).
Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Ђакон: Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих (имена), и да им се опрости сваки грех вољни и невољни.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Ђакон: Да Господ Бог настани душе њихове где праведници почивају.
Народ: Господи помилуј (трипут).
Ђакон: Милост Божју, Царство небеско, и опроштај грехова њихових молимо од Христа, бесмртног Цара и Бога нашега.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Свештеник: Боже духова... Јер си Ти васкрсење, и живот, и покој уснулих слугу твојих (имена), Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и свесветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Ђакон: Оглашени, помолите се Господу.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Верни, помолите се за оглашене.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Да их Господ помилује.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Да им открије Јеванђеље правде.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Оглашени, главе своје приклоните Господу.
Народ: Тебје Господи.
Свештеник: Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите; ви који сте оглашени, изиђите; нико од оглашених (да не остане).

Ђакон: А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Свештеник: Премудрост. Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Свештеник: Премудрост. Да свагда чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. (Одмах за тим).

Иже херувими тајно образујушче,
и животворјашчеј Тројицје, трисвјатују
пјесан припјевајушче,
всјакоје ниње житејскоје отложим
попеченије.
(Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну 6ригу оставимо).
(Сад се врши велики вход, а по входу одмах):
Народ: Амин. Јако да Царја всјех подимем, ангелскими невидимо дориносима чинми. Алилуја, алилуја, алилуја.
(Као они који ће примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, Алилуја, Алилуја).

Ђакон: Допунимо молитву своју Господу.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За предложене часне Дарове, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи (или: подај Господе).
Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Опроштај и отпуштeње грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Добро и корисно душама нашим, и мир у свету, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Крај живота нашег да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Поменувши Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје Господи.
Свештеник: Милосрђем Јединороднога Сина твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Свештеник: Мир свима.
Народ: И духови твојему.
Свештеник: Љубимо једни друге да бисмо једнодушно исповедали:
Народ: Отца и Сина и Свјатаго Духа, Тројицу јединосуштнују у нераздјељнују.
Свештеник: Двери, двери, премудрошћу пазимо!

Народ: Сви заједно говоре Символ вере: Верујем у једнога Бога Оца Сведржитеља...

Ђакон: Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.
Народ: Милост мира, жертву хваљенија.
Свештеник: Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.
Народ: И со духом твојим.
Свештеник: Горе имајмо срца!
Народ: Имами ко Господу.

Свештеник: Заблагодаримо Господу.
Народ: Достојно и праведно јест поклањатисја Оцу и Сину и Свјатому Духу, Тројицје јединосуштњеј и нераздјељњеј.

Свештеник: Победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи:
Народ: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Исполн небо и земља слави твојеја; Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње; Осана во вишњих.

Свештеник: Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова.
Народ: Амин.
Свештеник: Пијте из ње сви: ово је Kрв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива на отпуштење грехова.
Народ: Амин.

Свештеник: Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.
Народ: Тебе појем, тебе благословим, тебје благодарим, Господи, и молимтисја Боже наш.

Свештеник: Особито за Пресвету, Пречисту, Преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију.
Народ: Достојно јест јако воистину блажити тја Богородицу, присно блаженују и пренепорочнују и матер Бога нашего. Честњејшују херувим и славњејшују без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова рождшују, сушчују Богородицу тја величајем.
(Достојно је ваистину да блаженом зовемо Тебе, Богородицу, увек блажену и свебезпрекорну, и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе што Бога Логоса (Слова, Реч) непорочно роди, ваистину Богородицу, ми те величамо).

Свештеник: Најпре помени, Господе, најсветијег патријарха (или високопреосвештенога митрополита или преосвештеног епископа) нашег (име), и даруј га светим твојим Црквама у миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине твоје.
Народ: И всјех и всја.
Свештеник: И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима вама.
Народ: И со духом твојим.

Ђакон: Поменувши све Свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: За принесене и освећене Дарове, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој чисти и наднебесни и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат и дар Светота Духа, помолимо се.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи (или: подај Господе).
Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Добро и корисно душама нашим, и мир у свету, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Крај живота нашег да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.
Народ: Подај Господи.
Ђакон: Измоливши јединство воре и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје Господи.

Свештеник: И удостоји нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Оца и говорити:
Народ: Оче наш који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође Царство Твоје,
да буде воља твоја и на земљи као и на небу.
Хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше
као што и ми опраштамо
дужницима својим,
и не уведи нас у искушење,
но избави нас од злога.
Свештеник: Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: Мир свима.
Народ: И духови твојему.
Ђакон: Главе своје Господу приклонимо.
Народ: Тебје, Господи.
Свештеник: Благодаћу и милосрђем и човекољубљем Јединородног Сина твога с којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.

Свештеник: Пазимо! Светиње светима.
Народ: Једин Свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Отца. Амин.
Затим народ пева причастен: Хвалите Господа с небес, хвалите јего во вишњих. Алилуја (трипут).
(Причастен може бити и други: празнични или произвољни).

Ђакон: Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.
Народ: Благословен грјадиј во имја Господње, Бог Господ и јависја нам.
Тада верни приступају причешћу Божанским Тајнама.

По причешћу говори:
Свештеник: Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје.
Народ: Видјехом свјет истиниј; пријахом Духа Небеснаго; обрјетохом вјеру истинују, нераздјељњеј Тројицје поклањајемсја, та бо нас спасла јест.
Свештеник: Свагда, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Да исполњатсја уста наша хваљенија твојего Господи, јако да појем славу твоју, јако сподобил јеси нас причаститисја, свјатим твојим божественим безсмертним и животворјашчим тајнам: собљуди нас во твојеј свјатињи, вес ден поучатисја правдје твојеј. Алилуја, Алилуја, Алилуја.
Ђакон: Примивши божанске, свете, пречисте, бесмртне, небеске, и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господи помилуј.
Ђакон: Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Тебје, Господи.
Свештеник: Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: У миру изиђимо.
Народ: О имени Господњи.
Свештеник: Господу се помолимо.
Народ: Господи помилуј.

Свештеник: Господе, Ти благосиљаш оне који Тебе благосиљају... и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Буди имја Господње, благословено от ниње и до вјека (трипут).
Свештеник: Благослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: Слава теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.
Народ: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Господе помилуј, Господе помилуј, Господе помилуј, Оче благослови.
Свештеник: Васкрсли из мртвих Христос истинити Бог наш, молитвама пречисте своје Матере, светих славних и свехвалних Апостола, светога оца нашега Јована, архиепископа цариградскога, светога (чији је храм) и светога (чији је дан), светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, и свих Светих, да нас помилује и спасе као благ и човекољубив.
Народ: Амин
.

Преподобни Серапион Тмуитски ПОСЛАНИЦА МОНАХУЈУЋИМА


1. Љубљени, усхваљујем вашу пламену љубав (према Богу) и прослављам живот ваш. Блажени сте ви, монахујући, пред Богом, јер, имајући са свима људима једну (заједничку) природу, имате (уз то) и особито опредељење 2), да размишљате о узвишеном. Ви окрилисте ум свој, вазносећи се искључиво ка горњем (свету) 3), да бисте се, са сваким старањем изучивши тамо божанствена учења 4) и упознавши корист њихову, уподобили Ангелима, чију славу примате и чије вас блаженство очекује. Иако сте људи и рођени од људи, не заносите се заједно са њима људским помислима, нити призрачне житејске ствари, за којима се жуди, ослабљују вашу пламену љубав према Богу, јер, одрекавши се засвагда од свега (световног), пред собом имате искључиво један једини циљ – да угодите Богу.
Сам подвиг ваш сведочи свима о доброме имену вашем. Добру љубав вашу не рађа ни обиље богатства ни обећање будућих блага (земаљских), већ вера побожна и мисао богољубна, посредовањем и благовољењем Бога Спаситеља.
Дародавац, Началник и Савршитељ (Јевр. 12, 2) тог чезнутог и доброг опредељења јесте Исус Христос. Он вама, монахујућима, даје трпљење, (показује) циљ благотворни и Сам бива Пут припремљени онима који желе да се спасу. Ви, који желите да ходите тим Путем од самога његовога почетка, за Сапутника свога имаћете Спаситеља Господа, Који говори: „Нећу од тебе одступити и нећу те оставити”.
2. Благодарећи Њему, ништа вас не могаше спречити у вашем небеском опредељењу: ни страсно жуђење за богатством, ни сећање на родитеље, ни породично наследство, ни дружење са браћом, ни (добра) наклоност сродника, ни задовољство раскоши, купања и (слатких) напитака, ни сусрети са пријатељима, ни световне почасти – све ово презревши, делима својим сведочите истину апостолску7: „Све сматрам за ништа само да Христа задобијем” (Филипљ. 3, 8). Зато се и населисте у пустиње, да Бога умилостивљујете постовима, (телесном и душевном) чистотом, подвижништвом и чистим молитвама. И не страшите се (никаквога) земаљскога цара, владара, судије, управитеља, нити било које друге (световне) власти8. „Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике и непокорне, безбожнике и грешнике, непобожне и погане, оцеубице и матероубице, крвнике, блуднике, мужеложнике , људокрадице, лажљивце, кривоклетнике и ако је што друго противно здравој науци” (1. Тим. 1, 9–10). „Јер старешине нису страх за добра дела него за зла. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње” (Римљ. 13, 3). Зато вам с правом (припадају) похвале, као што и тешка казна следује онима који се противе (власти) и које прогони (закон).
3. Јер Бог вас за Себе изабра као „народ изабрани, који ревнује у добрим делима” (Тит. 2, 14). Спаситељ каза: „Ви сте светлост свету” (Мт. 5, 14). А они у којих су ревност и делање постојани задобијају похвалу непрестану и награду постојану (од Бога). Зато сте блажени и трипут блажени ви, монахујући, јер сте најдрагоценији Богу! Ко достојно може да усхвали ваш начин живота? (Ко је кадар да опева) ваше дневне и ноћне подвиге, псалмопојања, славословља, духовне песме (Ефес. 5, 19; Кол. 3, 16) и (сва остала ваша) богоприлична дела? Љубав – (то) имање ангелско, живи (у вама и) међу вама; мир – (тај) бедем небески, утврди се међу вама; начину живљења вашег, (о монахујући) који свикосте да се свагда задовољавате (искључиво) најнеопходнијим, страно је (свако) среброљубље. У постовима сте усрдни, а још усрднији сте у молитвама, проводећи живот свој у бдењима. Господ каза: „Да се светли светлост ваша” (Мт. 5, 16) и то што каза очевидно је (на вама). Ви не љубите овај свет и не трудите се за оно што је од овога света. Ви сте за Бога блажени! Па, ипак, благодарећи вама и свет је блажен: пустиње освештавате и васелена се спасава вашим молитвама. Благодарећи њима ниспошиље се киша на земљу и земља озелењује, и дрвеће обилно рађа плодове своје. Река13 се свакодневно излива, наводњавајући читави Египат и, обилно напајајући језера, улива се водама својим у море, пројављујући силу коленопреклоних молитава ваших. Јер ако Илија, како је написано (Јаковљ. 5, 17–18), будући човек, сличан (нама), молитвом задржа кишу, а затим, опет, принесе молитву и небо ниспосла кишу да би земља рађала плодове своје, зар онда да и ваше молитвене прозбе не отварају (небо) за корисна (нам добра дела Божија)?
4. Зато је блажен град Александрија, који у вама има (своје) заступнике. Град содомски не би био уништен и у пепео претворен, да се у њему нашло десет праведника (1. Мојс. 18, 32); (као што) ни други градови не би били уништени да су имали такво благо као што је ваша светост. Благодарећи Јову беху спасени и неправедни пријатељи његови: „И слуга Мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледа на њ, да не учиним с вама по лудости вашој (Јов 42, 8). (Још један пример): народ јудејски сагреши управо онда када служитељ Божији (Мојсеј) прими (од Бога) закон. Тај народ, који се свагда одликовао неразумношћу и неотесаношћу, пренебреже своју дужност и стаде досађивати Аарону, говорећи: Начини нам богове који ће ићи пред нама (2. Мојс. 32, 1). И када (Јудејци, на тај начин) прекршише (закон), Бог се разгневи на њих и рече: Мојсеју, Мојсеју! Иди брзо, сиђи одавде, јер се поквари народ твој (2. Мојс. 32, 7). А Мојсеј, сишавши (са горе) и видевши безакоње њихово, одговори Богу: Опрости им грех: ако ли нећеш, избриши ме из књиге Своје, коју си написао (2. Мојс. 32, 32). О, колико силно беше добро настројење Светих! Колику нам велику (духовну) корист донесоше молитве ваше, стекавши нам благовљење Божије! Колики је велики мир уготовљен вама, који ревнујете да се сједините са Богом! И коликим ћете се великим добрима преиспунити ви који остависте оца, мајку и браћу (своју)!
5. Аврааму Бог рече: Иди из земље своје од рода својега… у земљу коју ћу ти Ја показати(1. Мојс. 12, 1). И Авраам, послушиваши (Бога), оде. Видим да и ви схватисте (и послушасте) Реч Божију да бисте следовали Аврааму и са њим учествовали у благослову (Божијем). Добро је човеку носити јарам за младости своје. Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ (Плач 3, 27–28). Ове речи (Пророкове) објашњавају ваше отшелништво. Богатство вас не прелести и лепота женска не саблазни, но, поставши као бестелесни, уз помоћ страха Божијег сатрсте све (духовном животу) противне насладе. Не приковасте се за бриге (овога) света, већ избегосте таштину њихову. За вас, (који) у пустињи (живите), обични хлеб, со и вода слађи су од јела и весеља градских, која за собом (нужно) повлаче мучење. Бољи је залогај сухога хлеба са миром, но кућа пуна поклане стоке са свађом (Прич. 17, 1). Гле, писац Прича из давнине посаветова вас, монахујуће, од Бога најљубљеније, да будете слободни у свему! Жена вам не досађује (бринући се о) својим хаљинама, синови и кћери вас не притискају различитим молбама, слуге не беже (од вас), покравши (ваше) богатство, (сујетна) брига о новцу не ремети ваш сан. А богатство богатоме – говори Проповедник – не да спавати (Проп. 5, 12).
6. (Гледајте, какве су те тзв.) животне насладе и жељене (радости) животне. За онога који живи у граду женидба представља почетак (многих) невоља и нужно повлачи за собом (мноштво) трошкова. (Њега, потом, почињу да опхрвавају бриге): да ли му је супруга трудна? Како ће се породити? (А када се породи, он се брине да ли се) дете родило здраво? Муж се (затим) брине да жену опскрби (свим) оним што је драго њеном срцу. Ако је жена родила кћер муче га бриге око мираза за њену удају. Ако је, пак, жена родила сина, лице мужевљево се накратко обасјава радошћу. Па, ипак, деси се да се дечак ускоро разболи: о какве ли несреће за оца, који пада са ногу, лекаре позивајући и многе новце дајући да би спасао сина. Он се, дубоко ожалошћен, састаје са пријатељима својим, говорећи им: „Молите се, јер је син мој (тешко) болестан! Ако му се нешто деси, пресвиснућу!”. Пријатељи се (наравно) труде да подрже (несрећнога оца). Али, гле, Бог, по (великој) милости Својој дарује чеду живот и оно оздрављује, затим одраста, развија се и постаје дечак. Он иде код разних учитеља, који му, у складу са његовим узрастом, дају (одговарајуће) световно образовање22. Коначно, он постаје младић, спреман да ступи у брак. И опет је отац сав у бригама, али сада због женидбе (синовљеве). Но, када је све већ било спремно за свадбу, смрт изненада односи младића. Одједном се (сав) ужас немилосрдно сручује на оца. Са вапајима и ридањем он сахрањује свога сина, (ван себе) корача око гроба, јеца, бијући се рукама својим по глави, тумара тамо-амо (до изнемоглости) и, бијући се у лице, све време понавља: „Авај мени, авај мени!”. Скрхан страшном несрећом, он постаје жртва неизлечиве болести и убрзо, сасвим пропао, (почиње да) призива смрт.
7. Схватите, (ви) монахујући и Божијега поштовања достојни, од коликих вас несрећа ослободи Христос! Појмите, коликих сте се многих беда избавили! Разумите, како је (драгоцен) живот којим живите! Јер Ангелима сте равни по живљењу своме. Јер као што се о (општем) васкрсењу из мртвих (људи) неће ни женити, нити удавати, већ ће бити као Ангели на Небесима (Мт. 22, 30), тако ви (већ сада) живите заједно (једни са другима) на сличан (ангелски) начин, (Божанском) љубављу предокушајући будуће. И зар ће се ико осмелити да каже да ви, који изабрасте живот без расејаности, нисте блажени? Зар ико може да не усхвали ваш пустињачки начин живота? Зар ће се наћи човек који не би зажелео ваше тиховање?
У градовима се састају (градски) савети и решавају (следећа) друштвена питања: ко ће да напуни желудац глумаца, певача и свирача? Ко ће да потроши (своје) богатство на недоличне и бесмислене (позоришне) представе? Ви се, пак, благодарећи Господу, избависте од таквих брига. Друштвеним или државним службама ви не подлежете. Рука порезникова неће закуцати на ваша врата ради наплате пореза. Ако се шта догоди, нико вас неће привести у преторију. По лажној достави неће вас бацити у тамницу и неће вам нико ноге у ланце ставити због клевете да сте, тобоже, одбили да извршите (своје) друштвене обавезе. Руке ваше нико вам неће оковати због овог или оног (злосрећног) преокрета (судбине). Ви не знате за војничко отимање (од других), нити за нечовечно комедијаштво чиновничко. Ви се, такође, не одајете (са страшћу) трговачким пословима да бисте, дајући лажне заклетве, умножили своје богатство, знајући да је боље мало у праведника, него богатство многих безбожника (Пс. 37, 16). Вас не подижу од сна и постеље зеленаши да би (од вас) наплатили приспели дуг. Вас не доводе пред владара по (лажној) писменој достави. Ви не цивилите скољени мноштвом лихвара и не страхујете да ће море, у изненадној бури, потопити товаре (ваших лађа) и да ћете ви, богати, одједном постати сиромашни.
8. Такве су бриге и дела животна (у свету). Такво је (све) оно што трпе они који су у браку. Ви, пак, ничим расејани, проводите живот (свој) у пустињи, трудећи се искључиво за светло живљење. Коликом, пак, чашћу обилује, колико је свето и колико свештено, ваше (монашко) рухо! Какво духовно миомирисање од њега исходи! Какав велики завет изабрасте – ниједна га реч исказати не може! Јер то је завет којим Небо достижете; завет којим се с Богом сједињујете, завет којим се Ангелима уподобљујете, завет којим образ Божији (у себи) сачувавате, завет којим се Богу приближујете, завет којим свет спасавате. Сматрајући вас блаженима, заиста можемо рећи: Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем (Пс. 119, 1); и о том закону мисле дан и ноћ. Они су као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време и којему лист не вене: што год раде у свему напредују (Пс. 1, 2–3). Ви који плода доносите и речју и делом, можете са смелошћу да кажете Богу: Дођох у врт свој… да једем саће своје и мед свој (Песм. 5, 1). Јер свако од вас монаха, достојних љубави Божије, јесте врт Христов, у коме расте дрвеће разнородно и који се узгаја испуњавањем закона и заповести. Нисте ви зарасла шума у којој обитавају дивље звери, (нити) станиште сила противничких, које се хране крвљу32. Јер, ви сте врт ограђен камењем драгим – бедемом и силом (духовнога) закона. Зато не постасте плен ђавола, но, уловљени мрежом Христовом, извукосте се из горког метежа (овога) света.
9. Они који су у браку, раздељују се помислима многим, како и говори (Апостол) Павле: А ко је ожењен брине за овосветско, како да угоди жени, и раздељује се (1. Кор. 7, 33)34. Ви, пак, чије стремљење к Богу (код свију) изазива удивљење, живите нераздвојни од Њега, непрестано понављајући оно што, у (надахнућу Божанске) љубави, рече Давид:Душа се моја уз Тебе приљубила, десница Твоја држи ме (Пс. 63, 9). Ви, стога, живот свој не проводите (бригујући) о поседима, домаћинствима и другој имовини; не стремите к стицању и поседовању истих; не предајете се (никаквој) неразумној жељи, на пример, тежњи ка злословљењу, среброљубљу или било којој другој прелести. Напротив, (сав живот ваш одређују) речи: „Господу своме ћеш поћи и к Њему ћеш се приљубити36, које остваристе на делу. Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на Небу; па хајде за Мном (Мт. 19, 21) – сила ових речи (Господњих) постаде очигледна у вама, јер без (трунке) колебања презресте свет, одрекавши се световних брига, и свецело поверовасте Богу Који говори: Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а остало ће вам се додати (Мт. 6, 33).
10. (О, монахујући) достојни сте похвале и прослављања, јер потчинисте Христу (пре замонашења) неваспитани слух свој, тако да више не буде поробљен сујетним злословљем (овога века), а очи ваше васпитасте тако да више не гледају са жељом на туђе богатство, но да се свагда окрећу (искључиво) к Богу37. И заједно са песмописцем Давидом (непрестано) кличете: К Теби подижем очи своје, Који живиш на небесима! Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се не смилује на нас (Пс. 123, 1–2). Непрестано подижући руке своје к Богу, стекосте навику да Га у молитвама чистим сазрцавате, (тако) да руке ваше (никада више) не буду криве за превару, крађу и непријатељство. Ноге своје научисте да ходе к дому Божијем и ходе путем правим у обитељи светих отаца, да оне (више никада) не пођу путем порочним и не пропадну у јаму (греховну). А за своје ослобођено чуло мириса имате обичај да Богу казујете: Мирисом су уља Твоја прекрасна (Песм. 1, 3). И чуло укуса своје научисте да се задовољава малом количином хране и пића, и стомака ради не приређујете (непотребне) гозбе, утолико пре што и преступ Адамов дође кроз окушање41. Уз све ово, одевате се у одећу скромну и строгу, пројављујући (свету) истински образ свога подвижништва. Пријатније су вам (груба) простирка и свети покривач, који су чисти од греха, од постеља раскошних и меких, а грехом укаљаних. Пријатније вам је да са пажњом слушате (духовно се назидавајући) о васкрсењу и Страшном Суду него ли да се наслађујете звуцима флаута, китара и испразних песама. Више волите славну смрт (у младим годинама) него ли дуги живот, проживотарен у бестидноме благостању.
11. Зато блажени јесте, ви, најпоштованији! Достојни сте да се о вама непрестано збори: блажени јесте ви који војујете као војници Једносуштне Тројице!. Као што (војно) неискусни човек (грађанин) не може да надмудри војника, тако ни плашљиви бесови немају снаге да у заблуду заведу вашу побожност. Јер Бог, Који вам духовне дарове даје, каза: Ево дајем вам власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити (Лк. 10, 19)45. Ви не ратујете за људскога цара, да бисте на бојноме пољу убијали једнородне вам људе, већ се за Христа борите, да бисте поразили бесове. Ви стекосте себи не оклоп и оружје од бакра и гвожђа да (њима) уништавате рабе који су као и ви, већ веру чврсту, којом се сатире ђаво. Ви се не борите да бисте крв људску проливали, већ војујете Бога ради да би непрестано пред Лицем Његовим мољења своја изливали46А очи Господње су обраћене на праведнике и уши Његове на јаук њихов (Пс. 34, 15). Зато се и молите за свет, јер добро знате да (Бог) чује молитве праведника и да јевеома моћна усрдна молитва праведникова (Јаковљ. 5, 16). Непрестано помињите и нас (у својим светим молитвама).
Постасте житељи раја сладости: (и) рајске двери, које затвори преступ Адамов, (изнова) отвара ваша љубав према Богу. Јер населисте Небо, да се (тамо) сретнете са Апостолима, да видите Пророке, да угледате Мученике, да се загрлите са свима Праведницима и да живите живот свој заједно са Ангелима. Ви сте већ овде блажени, а после живота овдашњег бићете још блаженији. Тамо ћете видети Јована Крститеља – зачетника вашега подвижништва, који у пустињи процвета и подвизима својим заблиста. Тамо ћете видети мужаственога Јова, одевеног у славу велику – који се (пре вас) потруди вашим трудовима и који (пре вас) узљуби ваше трпљење51. Тамо ћете видети праоца вашег Авраама – (пре вас) истинскога љубитеља вашега гостољубља. Тамо ће вас срести најкроткији Давид – највиши подвижник, чији вас живот свакодневно ободрује. И да не бих исувише одужио беседу своју, наводећи (поименце) свакога од Праведника (могу рећи): видећете тамо Самога Христа – Главу свих (Светих), Који каза: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт. 5, 8).
12. Зар је ико блаженији од вас који ћете видети Бога очима сопственим? (Заиста) блажени бићете ви, (Богу) најдражи, и у дан Суда, када Бог буде судио тајнама људским. Јер све је обнажено и откривено пред очима Његовим (Јевр. 4, 13) и јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло (2. Кор. 5, 10). Тада вас неће спопасти дрхтање, већ ћете се радошћу и весељем (преиспунити), (овенчани) венцем ликовања у Духу Светоме. Вас не (очекује) огањ вечни(Мт. 18, 8) и црв неуморни као (што то очекује) противнике Божије и преступитеље заповести Његових, већ ћете чути (глас Божији): Дођите, благословени Оца Мога, примите Царство, које вам је припремљено од постања света (Мт. 25, 34), јер беспрекорно одржасте (све) заповести Христове. А непријатељу свију (људи) и онима који кренуше за њим, (Бог) изрече страшну реч (Своју): Развејаће се безбожник, да не види славе Господње (Иса. 26, 10). Са радошћу и весељем настанићете се тамо где нема болести, жалости ни уздисања (Иса. 35, 10), већ где част, славу и дарове духовне нико неће узети од вас.
13. Кротост ваша знана је читавој васелени. Који град, чувши о вашем врлинском и апостолском животу, не пожеле да вас види? Који се цар, у прошлости и садашњости, сазнавши за ваш богољубиви и врлински живот, не разбукта жељом да вас (за савет) упита и да вас, са љубављу великом, загрли?57. Авва Антоније, који се прослави својим животом најузвишенијим, беше један од вас, и његово записано „Житије” чува се код вас. (Међу вама) такође просијаше преобиљем врлина авва Аммон, авва Јован и авва Макарије, који пројавише људима знамења и друга јављења Силе (Божије). По вољи Божијој изгонећи бесове, исцељујући од тешких мука и болести, као и од многих других страдања, они разоткрише (сву) немоћ лекарску. Јер болести, које лекари не могаху да излече, одступаху пред њиховим светим молитвама и силом (њихове) вере, и лекари увиђаху границе своје вештине. А цареви, чувши (за та чудеса), дивљаху се веома, (са страхопоштовањем) прослављајући Бога.
14. О (свему) овоме ви знате боље од нас, јер непрестано општисте (са поменутим великим Старцима) – и ви и оци ваши. И ко, (осим вас) може њима узнети достојну хвалу? Ко да не усхвали и да не узвелича богољубље њихово, (духовну) разборитост и чистоту (њихову), сједињене са мудрошћу? (Ко да не похвали њихову) кротост, спокојност, милостиву нарав, мирољубивост, непритворност, једноставност, бестрасност, несреброљубивост, милосрдност, састрадалништво, штедрост, (дар за) са-боловање, братољубивост, гостољубивост, сиромахољубивост, отвореност (за свакога човека), љубав према истини, једномисленост у Богу! (Ко да не прослави) њихову реч медоточиву и спокојну, одмерени ход (њихов), одрицање (од света), добро име (свима познато), правомисленост и (непоколебиву) веру у Бога! У каквој великој врлини живите (сви) заједно, ви, најпоштованија (чада) Божија, и колике вас многе врлине овенчавају! Царским венцем врлина се окитисте! Постојаност доброга делања вашег поражава (нас) својом величанственошћу! Мир међу вама царује, јер се (потпуно) одрекосте (свакога) зла!63 И смиреномудреност64 – тај благотворни одраз Господњи (у вама), које ђаво не задоби с почетка (због чега) и паде – такође, царује међу вама!
15. Било је сасвим неопходно да вам напишем и кажем ово, јер (Свето Писмо) вели:Спомен праведника је благословен (Прич. 10, 7) и похвала праведника, весели народ(Прич. 29, 2). Јер, ко год да вас спомиње, он (том спомињању) одмах прикључује, разуме се, и похвалу. Подвизавајте се, стога, о мужеви најсмелији, бивајући потпуно свесни (дарованог) достојанства и (дароване) славе своје, еда бисте примили награду своју, умножавајући трезвење надањем на будућа (блага) и, заједно са Давидом, кличући: Буди слободан, и нека срце твоје буде крепко, уздај се у Господа (Пс. 27, 14). А ако се некаква (лукава) помисао чак и прикраде (у срце ваше), то краткотрајно занемаривање добробити душе у време (живота) овога, не сме нипошто да, налетима ветра противничког, угаси сијајуће светиљке ваше, јер оне су светилници свету; еда би сте, заједно са Апостолима, могли чули: Ви сте светлост свету (Мт, 5, 14)67 и схватити речи апостолске: Јер је трпљење потребно, да пошто извршите Божију вољу примите оно што је обећано(Јевр. 10, 36). Не смете, најдражи, падати духом, но морате спојити свршетак са почетком и почетак са свршетком (духовног живота на земљи), јер ко до краја претрпи, тај ће се спасти (Мт. 24, 13)68. И ви и ми – који се божанственим догматима хранимо, о којима се пастирски стара и којима руководи Бог – треба да достигнемо до светога свршетка и да са пуном смелошћу изговоримо пречезнуте речи, које изрече и испуни Апостол: Добар рат ратовах, трку заврших, веру сачувах. А сада ме чека венац правде који ће ми у онај дан дати Господ, праведни Судија (2. Тим. 4, 7–8). Њему нека је слава и сила, Оцу и Сину и Светоме Духу. Амин.