1. Љубљени, усхваљујем вашу пламену љубав (према Богу) и прослављам живот ваш. Блажени сте ви, монахујући, пред Богом, јер, имајући са свима људима једну (заједничку) природу, имате (уз то) и особито опредељење 2), да размишљате о узвишеном. Ви окрилисте ум свој, вазносећи се искључиво ка горњем (свету) 3), да бисте се, са сваким старањем изучивши тамо божанствена учења 4) и упознавши корист њихову, уподобили Ангелима, чију славу примате и чије вас блаженство очекује. Иако сте људи и рођени од људи, не заносите се заједно са њима људским помислима, нити призрачне житејске ствари, за којима се жуди, ослабљују вашу пламену љубав према Богу, јер, одрекавши се засвагда од свега (световног), пред собом имате искључиво један једини циљ – да угодите Богу.
Сам подвиг ваш сведочи свима о доброме имену вашем. Добру љубав вашу не рађа ни обиље богатства ни обећање будућих блага (земаљских), већ вера побожна и мисао богољубна, посредовањем и благовољењем Бога Спаситеља.
Дародавац, Началник и Савршитељ (Јевр. 12, 2) тог чезнутог и доброг опредељења јесте Исус Христос. Он вама, монахујућима, даје трпљење, (показује) циљ благотворни и Сам бива Пут припремљени онима који желе да се спасу. Ви, који желите да ходите тим Путем од самога његовога почетка, за Сапутника свога имаћете Спаситеља Господа, Који говори: „Нећу од тебе одступити и нећу те оставити”.
2. Благодарећи Њему, ништа вас не могаше спречити у вашем небеском опредељењу: ни страсно жуђење за богатством, ни сећање на родитеље, ни породично наследство, ни дружење са браћом, ни (добра) наклоност сродника, ни задовољство раскоши, купања и (слатких) напитака, ни сусрети са пријатељима, ни световне почасти – све ово презревши, делима својим сведочите истину апостолску7: „Све сматрам за ништа само да Христа задобијем” (Филипљ. 3, 8). Зато се и населисте у пустиње, да Бога умилостивљујете постовима, (телесном и душевном) чистотом, подвижништвом и чистим молитвама. И не страшите се (никаквога) земаљскога цара, владара, судије, управитеља, нити било које друге (световне) власти8. „Знајући то да закон није прописан за праведника, него за безаконике и непокорне, безбожнике и грешнике, непобожне и погане, оцеубице и матероубице, крвнике, блуднике, мужеложнике , људокрадице, лажљивце, кривоклетнике и ако је што друго противно здравој науци” (1. Тим. 1, 9–10). „Јер старешине нису страх за добра дела него за зла. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње” (Римљ. 13, 3). Зато вам с правом (припадају) похвале, као што и тешка казна следује онима који се противе (власти) и које прогони (закон).
3. Јер Бог вас за Себе изабра као „народ изабрани, који ревнује у добрим делима” (Тит. 2, 14). Спаситељ каза: „Ви сте светлост свету” (Мт. 5, 14). А они у којих су ревност и делање постојани задобијају похвалу непрестану и награду постојану (од Бога). Зато сте блажени и трипут блажени ви, монахујући, јер сте најдрагоценији Богу! Ко достојно може да усхвали ваш начин живота? (Ко је кадар да опева) ваше дневне и ноћне подвиге, псалмопојања, славословља, духовне песме (Ефес. 5, 19; Кол. 3, 16) и (сва остала ваша) богоприлична дела? Љубав – (то) имање ангелско, живи (у вама и) међу вама; мир – (тај) бедем небески, утврди се међу вама; начину живљења вашег, (о монахујући) који свикосте да се свагда задовољавате (искључиво) најнеопходнијим, страно је (свако) среброљубље. У постовима сте усрдни, а још усрднији сте у молитвама, проводећи живот свој у бдењима. Господ каза: „Да се светли светлост ваша” (Мт. 5, 16) и то што каза очевидно је (на вама). Ви не љубите овај свет и не трудите се за оно што је од овога света. Ви сте за Бога блажени! Па, ипак, благодарећи вама и свет је блажен: пустиње освештавате и васелена се спасава вашим молитвама. Благодарећи њима ниспошиље се киша на земљу и земља озелењује, и дрвеће обилно рађа плодове своје. Река13 се свакодневно излива, наводњавајући читави Египат и, обилно напајајући језера, улива се водама својим у море, пројављујући силу коленопреклоних молитава ваших. Јер ако Илија, како је написано (Јаковљ. 5, 17–18), будући човек, сличан (нама), молитвом задржа кишу, а затим, опет, принесе молитву и небо ниспосла кишу да би земља рађала плодове своје, зар онда да и ваше молитвене прозбе не отварају (небо) за корисна (нам добра дела Божија)?
4. Зато је блажен град Александрија, који у вама има (своје) заступнике. Град содомски не би био уништен и у пепео претворен, да се у њему нашло десет праведника (1. Мојс. 18, 32); (као што) ни други градови не би били уништени да су имали такво благо као што је ваша светост. Благодарећи Јову беху спасени и неправедни пријатељи његови: „И слуга Мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледа на њ, да не учиним с вама по лудости вашој (Јов 42, 8). (Још један пример): народ јудејски сагреши управо онда када служитељ Божији (Мојсеј) прими (од Бога) закон. Тај народ, који се свагда одликовао неразумношћу и неотесаношћу, пренебреже своју дужност и стаде досађивати Аарону, говорећи: Начини нам богове који ће ићи пред нама (2. Мојс. 32, 1). И када (Јудејци, на тај начин) прекршише (закон), Бог се разгневи на њих и рече: Мојсеју, Мојсеју! Иди брзо, сиђи одавде, јер се поквари народ твој (2. Мојс. 32, 7). А Мојсеј, сишавши (са горе) и видевши безакоње њихово, одговори Богу: Опрости им грех: ако ли нећеш, избриши ме из књиге Своје, коју си написао (2. Мојс. 32, 32). О, колико силно беше добро настројење Светих! Колику нам велику (духовну) корист донесоше молитве ваше, стекавши нам благовљење Божије! Колики је велики мир уготовљен вама, који ревнујете да се сједините са Богом! И коликим ћете се великим добрима преиспунити ви који остависте оца, мајку и браћу (своју)!
5. Аврааму Бог рече: Иди из земље своје од рода својега… у земљу коју ћу ти Ја показати(1. Мојс. 12, 1). И Авраам, послушиваши (Бога), оде. Видим да и ви схватисте (и послушасте) Реч Божију да бисте следовали Аврааму и са њим учествовали у благослову (Божијем). Добро је човеку носити јарам за младости своје. Сам ће седети и ћутати, јер Бог метну бреме на њ (Плач 3, 27–28). Ове речи (Пророкове) објашњавају ваше отшелништво. Богатство вас не прелести и лепота женска не саблазни, но, поставши као бестелесни, уз помоћ страха Божијег сатрсте све (духовном животу) противне насладе. Не приковасте се за бриге (овога) света, већ избегосте таштину њихову. За вас, (који) у пустињи (живите), обични хлеб, со и вода слађи су од јела и весеља градских, која за собом (нужно) повлаче мучење. Бољи је залогај сухога хлеба са миром, но кућа пуна поклане стоке са свађом (Прич. 17, 1). Гле, писац Прича из давнине посаветова вас, монахујуће, од Бога најљубљеније, да будете слободни у свему! Жена вам не досађује (бринући се о) својим хаљинама, синови и кћери вас не притискају различитим молбама, слуге не беже (од вас), покравши (ваше) богатство, (сујетна) брига о новцу не ремети ваш сан. А богатство богатоме – говори Проповедник – не да спавати (Проп. 5, 12).
6. (Гледајте, какве су те тзв.) животне насладе и жељене (радости) животне. За онога који живи у граду женидба представља почетак (многих) невоља и нужно повлачи за собом (мноштво) трошкова. (Њега, потом, почињу да опхрвавају бриге): да ли му је супруга трудна? Како ће се породити? (А када се породи, он се брине да ли се) дете родило здраво? Муж се (затим) брине да жену опскрби (свим) оним што је драго њеном срцу. Ако је жена родила кћер муче га бриге око мираза за њену удају. Ако је, пак, жена родила сина, лице мужевљево се накратко обасјава радошћу. Па, ипак, деси се да се дечак ускоро разболи: о какве ли несреће за оца, који пада са ногу, лекаре позивајући и многе новце дајући да би спасао сина. Он се, дубоко ожалошћен, састаје са пријатељима својим, говорећи им: „Молите се, јер је син мој (тешко) болестан! Ако му се нешто деси, пресвиснућу!”. Пријатељи се (наравно) труде да подрже (несрећнога оца). Али, гле, Бог, по (великој) милости Својој дарује чеду живот и оно оздрављује, затим одраста, развија се и постаје дечак. Он иде код разних учитеља, који му, у складу са његовим узрастом, дају (одговарајуће) световно образовање22. Коначно, он постаје младић, спреман да ступи у брак. И опет је отац сав у бригама, али сада због женидбе (синовљеве). Но, када је све већ било спремно за свадбу, смрт изненада односи младића. Одједном се (сав) ужас немилосрдно сручује на оца. Са вапајима и ридањем он сахрањује свога сина, (ван себе) корача око гроба, јеца, бијући се рукама својим по глави, тумара тамо-амо (до изнемоглости) и, бијући се у лице, све време понавља: „Авај мени, авај мени!”. Скрхан страшном несрећом, он постаје жртва неизлечиве болести и убрзо, сасвим пропао, (почиње да) призива смрт.
7. Схватите, (ви) монахујући и Божијега поштовања достојни, од коликих вас несрећа ослободи Христос! Појмите, коликих сте се многих беда избавили! Разумите, како је (драгоцен) живот којим живите! Јер Ангелима сте равни по живљењу своме. Јер као што се о (општем) васкрсењу из мртвих (људи) неће ни женити, нити удавати, већ ће бити као Ангели на Небесима (Мт. 22, 30), тако ви (већ сада) живите заједно (једни са другима) на сличан (ангелски) начин, (Божанском) љубављу предокушајући будуће. И зар ће се ико осмелити да каже да ви, који изабрасте живот без расејаности, нисте блажени? Зар ико може да не усхвали ваш пустињачки начин живота? Зар ће се наћи човек који не би зажелео ваше тиховање?
У градовима се састају (градски) савети и решавају (следећа) друштвена питања: ко ће да напуни желудац глумаца, певача и свирача? Ко ће да потроши (своје) богатство на недоличне и бесмислене (позоришне) представе? Ви се, пак, благодарећи Господу, избависте од таквих брига. Друштвеним или државним службама ви не подлежете. Рука порезникова неће закуцати на ваша врата ради наплате пореза. Ако се шта догоди, нико вас неће привести у преторију. По лажној достави неће вас бацити у тамницу и неће вам нико ноге у ланце ставити због клевете да сте, тобоже, одбили да извршите (своје) друштвене обавезе. Руке ваше нико вам неће оковати због овог или оног (злосрећног) преокрета (судбине). Ви не знате за војничко отимање (од других), нити за нечовечно комедијаштво чиновничко. Ви се, такође, не одајете (са страшћу) трговачким пословима да бисте, дајући лажне заклетве, умножили своје богатство, знајући да је боље мало у праведника, него богатство многих безбожника (Пс. 37, 16). Вас не подижу од сна и постеље зеленаши да би (од вас) наплатили приспели дуг. Вас не доводе пред владара по (лажној) писменој достави. Ви не цивилите скољени мноштвом лихвара и не страхујете да ће море, у изненадној бури, потопити товаре (ваших лађа) и да ћете ви, богати, одједном постати сиромашни.
8. Такве су бриге и дела животна (у свету). Такво је (све) оно што трпе они који су у браку. Ви, пак, ничим расејани, проводите живот (свој) у пустињи, трудећи се искључиво за светло живљење. Коликом, пак, чашћу обилује, колико је свето и колико свештено, ваше (монашко) рухо! Какво духовно миомирисање од њега исходи! Какав велики завет изабрасте – ниједна га реч исказати не може! Јер то је завет којим Небо достижете; завет којим се с Богом сједињујете, завет којим се Ангелима уподобљујете, завет којим образ Божији (у себи) сачувавате, завет којим се Богу приближујете, завет којим свет спасавате. Сматрајући вас блаженима, заиста можемо рећи: Благо онима којима је пут чист, који ходе у закону Господњем (Пс. 119, 1); и о том закону мисле дан и ноћ. Они су као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време и којему лист не вене: што год раде у свему напредују (Пс. 1, 2–3). Ви који плода доносите и речју и делом, можете са смелошћу да кажете Богу: Дођох у врт свој… да једем саће своје и мед свој (Песм. 5, 1). Јер свако од вас монаха, достојних љубави Божије, јесте врт Христов, у коме расте дрвеће разнородно и који се узгаја испуњавањем закона и заповести. Нисте ви зарасла шума у којој обитавају дивље звери, (нити) станиште сила противничких, које се хране крвљу32. Јер, ви сте врт ограђен камењем драгим – бедемом и силом (духовнога) закона. Зато не постасте плен ђавола, но, уловљени мрежом Христовом, извукосте се из горког метежа (овога) света.
9. Они који су у браку, раздељују се помислима многим, како и говори (Апостол) Павле: А ко је ожењен брине за овосветско, како да угоди жени, и раздељује се (1. Кор. 7, 33)34. Ви, пак, чије стремљење к Богу (код свију) изазива удивљење, живите нераздвојни од Њега, непрестано понављајући оно што, у (надахнућу Божанске) љубави, рече Давид:Душа се моја уз Тебе приљубила, десница Твоја држи ме (Пс. 63, 9). Ви, стога, живот свој не проводите (бригујући) о поседима, домаћинствима и другој имовини; не стремите к стицању и поседовању истих; не предајете се (никаквој) неразумној жељи, на пример, тежњи ка злословљењу, среброљубљу или било којој другој прелести. Напротив, (сав живот ваш одређују) речи: „Господу своме ћеш поћи и к Њему ћеш се приљубити”36, које остваристе на делу. Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на Небу; па хајде за Мном (Мт. 19, 21) – сила ових речи (Господњих) постаде очигледна у вама, јер без (трунке) колебања презресте свет, одрекавши се световних брига, и свецело поверовасте Богу Који говори: Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а остало ће вам се додати (Мт. 6, 33).
10. (О, монахујући) достојни сте похвале и прослављања, јер потчинисте Христу (пре замонашења) неваспитани слух свој, тако да више не буде поробљен сујетним злословљем (овога века), а очи ваше васпитасте тако да више не гледају са жељом на туђе богатство, но да се свагда окрећу (искључиво) к Богу37. И заједно са песмописцем Давидом (непрестано) кличете: К Теби подижем очи своје, Који живиш на небесима! Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се не смилује на нас (Пс. 123, 1–2). Непрестано подижући руке своје к Богу, стекосте навику да Га у молитвама чистим сазрцавате, (тако) да руке ваше (никада више) не буду криве за превару, крађу и непријатељство. Ноге своје научисте да ходе к дому Божијем и ходе путем правим у обитељи светих отаца, да оне (више никада) не пођу путем порочним и не пропадну у јаму (греховну). А за своје ослобођено чуло мириса имате обичај да Богу казујете: Мирисом су уља Твоја прекрасна (Песм. 1, 3). И чуло укуса своје научисте да се задовољава малом количином хране и пића, и стомака ради не приређујете (непотребне) гозбе, утолико пре што и преступ Адамов дође кроз окушање41. Уз све ово, одевате се у одећу скромну и строгу, пројављујући (свету) истински образ свога подвижништва. Пријатније су вам (груба) простирка и свети покривач, који су чисти од греха, од постеља раскошних и меких, а грехом укаљаних. Пријатније вам је да са пажњом слушате (духовно се назидавајући) о васкрсењу и Страшном Суду него ли да се наслађујете звуцима флаута, китара и испразних песама. Више волите славну смрт (у младим годинама) него ли дуги живот, проживотарен у бестидноме благостању.
11. Зато блажени јесте, ви, најпоштованији! Достојни сте да се о вама непрестано збори: блажени јесте ви који војујете као војници Једносуштне Тројице!. Као што (војно) неискусни човек (грађанин) не може да надмудри војника, тако ни плашљиви бесови немају снаге да у заблуду заведу вашу побожност. Јер Бог, Који вам духовне дарове даје, каза: Ево дајем вам власт да стајете на змије и шкорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити (Лк. 10, 19)45. Ви не ратујете за људскога цара, да бисте на бојноме пољу убијали једнородне вам људе, већ се за Христа борите, да бисте поразили бесове. Ви стекосте себи не оклоп и оружје од бакра и гвожђа да (њима) уништавате рабе који су као и ви, већ веру чврсту, којом се сатире ђаво. Ви се не борите да бисте крв људску проливали, већ војујете Бога ради да би непрестано пред Лицем Његовим мољења своја изливали46. А очи Господње су обраћене на праведнике и уши Његове на јаук њихов (Пс. 34, 15). Зато се и молите за свет, јер добро знате да (Бог) чује молитве праведника и да јевеома моћна усрдна молитва праведникова (Јаковљ. 5, 16). Непрестано помињите и нас (у својим светим молитвама).
Постасте житељи раја сладости: (и) рајске двери, које затвори преступ Адамов, (изнова) отвара ваша љубав према Богу. Јер населисте Небо, да се (тамо) сретнете са Апостолима, да видите Пророке, да угледате Мученике, да се загрлите са свима Праведницима и да живите живот свој заједно са Ангелима. Ви сте већ овде блажени, а после живота овдашњег бићете још блаженији. Тамо ћете видети Јована Крститеља – зачетника вашега подвижништва, који у пустињи процвета и подвизима својим заблиста. Тамо ћете видети мужаственога Јова, одевеног у славу велику – који се (пре вас) потруди вашим трудовима и који (пре вас) узљуби ваше трпљење51. Тамо ћете видети праоца вашег Авраама – (пре вас) истинскога љубитеља вашега гостољубља. Тамо ће вас срести најкроткији Давид – највиши подвижник, чији вас живот свакодневно ободрује. И да не бих исувише одужио беседу своју, наводећи (поименце) свакога од Праведника (могу рећи): видећете тамо Самога Христа – Главу свих (Светих), Који каза: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети (Мт. 5, 8).
12. Зар је ико блаженији од вас који ћете видети Бога очима сопственим? (Заиста) блажени бићете ви, (Богу) најдражи, и у дан Суда, када Бог буде судио тајнама људским. Јер све је обнажено и откривено пред очима Његовим (Јевр. 4, 13) и јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло (2. Кор. 5, 10). Тада вас неће спопасти дрхтање, већ ћете се радошћу и весељем (преиспунити), (овенчани) венцем ликовања у Духу Светоме. Вас не (очекује) огањ вечни(Мт. 18, 8) и црв неуморни као (што то очекује) противнике Божије и преступитеље заповести Његових, већ ћете чути (глас Божији): Дођите, благословени Оца Мога, примите Царство, које вам је припремљено од постања света (Мт. 25, 34), јер беспрекорно одржасте (све) заповести Христове. А непријатељу свију (људи) и онима који кренуше за њим, (Бог) изрече страшну реч (Своју): Развејаће се безбожник, да не види славе Господње (Иса. 26, 10). Са радошћу и весељем настанићете се тамо где нема болести, жалости ни уздисања (Иса. 35, 10), већ где част, славу и дарове духовне нико неће узети од вас.
13. Кротост ваша знана је читавој васелени. Који град, чувши о вашем врлинском и апостолском животу, не пожеле да вас види? Који се цар, у прошлости и садашњости, сазнавши за ваш богољубиви и врлински живот, не разбукта жељом да вас (за савет) упита и да вас, са љубављу великом, загрли?57. Авва Антоније, који се прослави својим животом најузвишенијим, беше један од вас, и његово записано „Житије” чува се код вас. (Међу вама) такође просијаше преобиљем врлина авва Аммон, авва Јован и авва Макарије, који пројавише људима знамења и друга јављења Силе (Божије). По вољи Божијој изгонећи бесове, исцељујући од тешких мука и болести, као и од многих других страдања, они разоткрише (сву) немоћ лекарску. Јер болести, које лекари не могаху да излече, одступаху пред њиховим светим молитвама и силом (њихове) вере, и лекари увиђаху границе своје вештине. А цареви, чувши (за та чудеса), дивљаху се веома, (са страхопоштовањем) прослављајући Бога.
14. О (свему) овоме ви знате боље од нас, јер непрестано општисте (са поменутим великим Старцима) – и ви и оци ваши. И ко, (осим вас) може њима узнети достојну хвалу? Ко да не усхвали и да не узвелича богољубље њихово, (духовну) разборитост и чистоту (њихову), сједињене са мудрошћу? (Ко да не похвали њихову) кротост, спокојност, милостиву нарав, мирољубивост, непритворност, једноставност, бестрасност, несреброљубивост, милосрдност, састрадалништво, штедрост, (дар за) са-боловање, братољубивост, гостољубивост, сиромахољубивост, отвореност (за свакога човека), љубав према истини, једномисленост у Богу! (Ко да не прослави) њихову реч медоточиву и спокојну, одмерени ход (њихов), одрицање (од света), добро име (свима познато), правомисленост и (непоколебиву) веру у Бога! У каквој великој врлини живите (сви) заједно, ви, најпоштованија (чада) Божија, и колике вас многе врлине овенчавају! Царским венцем врлина се окитисте! Постојаност доброга делања вашег поражава (нас) својом величанственошћу! Мир међу вама царује, јер се (потпуно) одрекосте (свакога) зла!63 И смиреномудреност64 – тај благотворни одраз Господњи (у вама), које ђаво не задоби с почетка (због чега) и паде – такође, царује међу вама!
15. Било је сасвим неопходно да вам напишем и кажем ово, јер (Свето Писмо) вели:Спомен праведника је благословен (Прич. 10, 7) и похвала праведника, весели народ(Прич. 29, 2). Јер, ко год да вас спомиње, он (том спомињању) одмах прикључује, разуме се, и похвалу. Подвизавајте се, стога, о мужеви најсмелији, бивајући потпуно свесни (дарованог) достојанства и (дароване) славе своје, еда бисте примили награду своју, умножавајући трезвење надањем на будућа (блага) и, заједно са Давидом, кличући: Буди слободан, и нека срце твоје буде крепко, уздај се у Господа (Пс. 27, 14). А ако се некаква (лукава) помисао чак и прикраде (у срце ваше), то краткотрајно занемаривање добробити душе у време (живота) овога, не сме нипошто да, налетима ветра противничког, угаси сијајуће светиљке ваше, јер оне су светилници свету; еда би сте, заједно са Апостолима, могли чули: Ви сте светлост свету (Мт, 5, 14)67 и схватити речи апостолске: Јер је трпљење потребно, да пошто извршите Божију вољу примите оно што је обећано(Јевр. 10, 36). Не смете, најдражи, падати духом, но морате спојити свршетак са почетком и почетак са свршетком (духовног живота на земљи), јер ко до краја претрпи, тај ће се спасти (Мт. 24, 13)68. И ви и ми – који се божанственим догматима хранимо, о којима се пастирски стара и којима руководи Бог – треба да достигнемо до светога свршетка и да са пуном смелошћу изговоримо пречезнуте речи, које изрече и испуни Апостол: Добар рат ратовах, трку заврших, веру сачувах. А сада ме чека венац правде који ће ми у онај дан дати Господ, праведни Судија (2. Тим. 4, 7–8). Њему нека је слава и сила, Оцу и Сину и Светоме Духу. Амин.
