U januaru 1939. godine bugarske novine objavile su ovaj neobičan događaj: Gospođa Eva Popov, žena trgovca popova u Sofiji, nedavno je usnila ovakav san. Videla je u snu svoju jedinicu kćerku, koja joj se sa strahom žalila kako su je neke žene uhvatile za gušu pa hoće da je udave. preplašena majka, probudi se pa ispriča mužu svoj san. Muž je izgrdi i govoreći, da je o večeri mnogo jela pa zato sanja koješta. Ali majku to nije umirilo. Ona skoči i ode u sobu gde je njena kčćerčica spavala, kad tamo ima šta i videti. Kćerka iskolačila oči, a u licu sva modra. Dete kao dete, trpalo u usta šta je dohvatilo i počelo da sisa kraj od jastuka. Toliko je gurala jastuk u usta, da ga više nije mogla iščupati. I počelo se gušiti. Dete je bilo u nesvesti. No, veštačkim disanjem roditelji ga povrate. A da se majci nije ovo javilo u snu, dete bi osvanulo mrtvo.
Čudotvorna ikona
Ruske novine u Beogradu Carski Vjesnik od 1933. godine, broj 369 saopštile su ovaj slučaj čudesnog isceljenja Vasilija Zubova u Zemunu. Zubov je dobio zapaljenje pluća i izgledi za njegovo ozdravljenje bili su nikakvi. U to vreme stajala je u crkvi u Zemunu ruska ikona Božje Matere Znamenaja. Neko se seti i umoli sveštenika da donese tu ikonu ka bolnome Zubovu. Sveštenik
donese ikonu i očita moleban. To je bilo izjutra, kad je bolesnik imao temperaturu 40 stepeni. Bolesniku je odmah laknulo. Kad je lekar došao, začudio se da je temperatura stala na 36 stepeni. I Vasilije Zubov je potpuno ozdravio.
Javio se sv. Jovan Krstitelj
Gospođa Ćirko ... žena narodnog poslanika pričala nam je ovakav svoj doživljaj. Živeli smo, veli, u Bitolju, a moja familija u Ohridu. Jedne noći ja iz postelje pogledam u našu slavsku ikonu, sv. Jovana Krstitelja, a vidim kako svetac izađe iz ikone; ikona osta čisto drvo, a čovek pođe po sobi. Uplašena, ja brzo navukoh jorgan na glavu. Ali on diže jorgan i reče mi neobično blago: "Spremaj se da odmah ideš u Ohrid, tamo se dogodio nesrećan slučaj". Ja sedoh u postelju i pogledah, a čovek se udalji i najednom opet beše na ikoni kao i pre. U svanuće dobijemo telegram iz Ohrida da je moj brat Leon poginuo. Ovo se dogodilo 1920. godine.
O zavetu
Opasno je davati zavet Bogu pa ga posle gaziti. O tome priča jedna stara monahinja ovakav svoj doživljaj:
- Jedno jutro na jutrenju u crkvi kažem sebi: Danas neću ništa jesti. I tako održim do večeri. Uvečer sestre navale na mene da i ja sa njima jedem. Ja se malo kolebah: Hoću neću, pa onda uzmem viljuškom malo pirinča kuvanog sa ribom. I progutah. Najednom osetih da progutah i jednu oštru kost. Osetih kako me grebe niz jednjak i kako me posle bode u stomaku. Sva pretrnuh. Odem sestri jednoj, koja je dugo bolovala i razumela se u bolesti. Upitam je, da li se može u bolnici proseći telo i kost izvaditi? Ona mi odgovori da je to vrlo teško. Kažem joj da ćuti i da ne uzbunjuje sestre. I ja sam ćutala i gorko se kajala što sam svoju reč pred Bogom pogazila. Kad sam se zarekla, trebala sam održati. Dugo u noć mučio me ljut bol. No nekako zaspim. Na snu mi dođe jedna čudna devojka i poče mi govoriti, kako treba ispuniti svaki zavet pred Bogom. Potom priđe mi bliže, raseče mi stomak, izvadi onu kost, pa mi je pokaza. Kost beše oštra i crna. Ona je baci kroz prozor, onda me pogleda blagim osmehom i reče: "Ne boj se, dokle god se budeš kajala za svoje pogreške, ja ću ti pomagati". I na jednom iščeze ispred mojih očiju. - To je Majka Božija Prečista, pomislih. Kad je klepalo udarilo, ja skočim potpuno zdrava. Neka je slava i hvala našoj Zaštitnici.
Samrtnici imaju naročita viđenja
Ono što jedan samrtnik vidi, misli i oseća, jeste osobeno iskustvo, koje nemaju svi ljudi u stanju zdravlja. Naročito kad bolesnik padne u besvesno stanje pa se povrati k svesti pred smrt - on ima da saopšti čudne stvari. Interesantan je slučaj sa velikim škotskim pesnikom Valterom Skotom. On je dugo ležao u besvesnom stanju. Najedanput se povrati i dođe k sebi. Poruči, da mu hitno dođe njegov prijatelj Lokhart, njegov docniji životopisac. Kada Lokhart prispe i priđe samrtniku, reče mu ovaj: Lokharte, ja svakako nemam više od jednog minuta da razgovaram sa tobom. Ne mogu ti dakle sve kazati. Samo ovo, dragi moj prijatelju, budi dobar čovek, budi pošten, budi pobožan. Ništa drugo u svetu neće ti moći biti od koristi kada dođe čas da i ti legneš ovako na samrtnu postelju...
Predskazanje
Čitamo o predskazanjima koja je imao Franja Ferdinand pre svoje pogibije u Sarajevu na Vidovdan 1914 godine. Pre nego što je krenuo za Bosnu, otišao je u Artšteten da požuri dovršavanje svoje grobnice. Kad je pogledao, primetio je majstorima, da ulaz u grobnicu nije prav nego kriv, na lakat, te da će mrtvački kovčeg pri unošenju udariti u zid. Kada je sa stanice u Beču hteo krenuti u Bosnu, najedanput se ugasi elektrika, i on sa svojom svitom nađe se u mraku u čekaonici. Tada zapale sveće. On primeti kako su zapaljene sveće poređane unaokolo oko njega kao oko mrtvaca. Posle pogibije u Sarajevu, njegovo telo i telo žene mu bude preneto u Artšteten da se pogrebe. No kad je uneseno u grobnicu, udari kovčeg o zid i jedan deo maltera padne sa tavana. Tom prilikom grmelo je i sevalo tako strašno, da prisutni nisu mogli ni čuti opelo. Otkako je ponet kovčeg iz Beča, počelo je grmeti i sevati, i to je trajalo do u noć i celu noć. Svi prisutni govorili su tada da takva neobična nebeska tutnjava mora biti neko mračno predskazanje. I bilo je zaista. Predskazanje ratne grmljavine koja je uskoro počela nad Evropom i trajala pet godina.
Hrana s neba
Engleski lekar dr. S. Brašer navodi u svojoj knjizi "Lečenje pomoću vere" ovaj neobičan slučaj. Dogodilo se to u Indiji. Jedan musliman, obraćen u hrišćansku veru spasao se smrti od gladi na način koji podseća na svetog proroka Iliju. Kad se taj čovek krstio, on se pridružio jednom starcu hrišćaninu, koji je kao misionar stalno putovao. Jednom su njih dvojica tako putovali kroz neki pust i nenaseljen predeo. Ogladneli su, a nigde ništa. Već iznemoglost nagoveštavala je njihovu blisku smrt. Starac se usrdno molio Bogu, a mladić se uzrujavao i govorio: Ako nam Bog odmah ne pošalje hranu, ja ću se odreći Hrista i vratiti u islam. Starac ga stišavao, a u sebi stalno se molio. Najedanput, jedan gavran pojavi se iznad njih, i pusti iz kljuna neki zavežljaj. Taj platneni zavežljaj sadržao je u sebi hleb i druga jestiva. Kad su odrešili, zadivili su se i proslavili Boga Promislitelja.
