21. април 2011.

АКАТИСТ ИСУСУ ПОБЕДИТЕЉУ СМРТИ

Кондак 1.
Изабраног Војводу и Господа, смрти Победитеља и ада разоритеља Тебе похвалама величам иако сам твар и раб Твој; но препун неисказаног милосрђа избави ме од сваке беде када Ти вапијем:
Исусе Победитељу, помилуј ме!

Икос 1.
Рамзес победи Хиксе, Мојсеј победи Амалићане, Адријан разори Јевреје, Александар покори Азију, Сулејман покори Европу и Азију, а Ти, Победитељу мој, Ти победи непријатеља свих народа и свих звезда, Исусе Победитељу смрти, слава Теби! Ево иду Хикси, и ја говорим као Рамзес: заиста, победићу их, ево наваљују Амаликићани, и ја говорим као Мојсије: наоружан стрелама и Богом изићи ћу им у сусрет; ево се Азија надима као море од подводних ветрова, и ја говорим као Александар: дајте војника, војника и копаља и Азија ће ми лећи крај ногу као упитомљен медвед; ево Азије и Европе без господара, и ја говорим као Сулејман: ја ћу савладати и владати; но ево иде смрт: шта да говорим? У кога да се надам? кога да призивам? Ко ће ми помоћи победити оно с чиме никад нико није смео ни ступати у борбу? Ко да победи оно, што је победило свакога и све што се икад помолило у свет са живом главом? Тебе, јединога Господе, Тебе јединога међу немоћним сунцима и смртним звездама призивам:; Тебе јединога Живога на гробљу свих победилаца молим и величам: Исусе силни, јуначе над јунацима; Исусе велики, према коме свет је мален; Исусе кротки мој, испред кога свака гордост ишчезава као дим; Исусе победитељу смрти. помилуј ме.

Кондак 2. Хор Ангела:
Када Света Тројица рече да буде небо и земља Ти послужи као мисао и језик Божанске Тројице, Христе; хорови Ангела уобличише се на Твој глас и добише облик од разнобојне светлости; и војске многе као разнобојни облаци заклицаше ехом Божанске славе и Божанског блаженства, и стадоше у редовима око Тебе, свога Војводе, победнички певајући: Алилуја!

Икос 2.
Све је старо код људи као болест; као стара хаљина о трну све су такве људске победе и порази; и кад мисле и кад говоре и кад раде људи износе стареж на пазар; младићи мисле као старци, старци мисле као мртваци, мртваци не миришу ружније од живих на земљи. Све је старо као пораз давно побеђених, од почетка побеђених, јер сам почетак историје је пораз. Ти си једини новина, Победитељу мој; после првог човека Ти си једини нов човек. У дремљивом каравану историје Ти си једина изненађујућа оаза; у глуши и оморини досадног ишчекивања смрти и сахрањивања живота Ти си једини гром. Све је ново на Теби: Твојим девичанским рођењем победио си телесну страст од којег се као од проказаног свраба рађају сви смртни; Твојим крштењем очистио си воду и све земаљске елемнете, тако да је чистоме постало од тада све чисто; Твојом науком снео си пламен Божански с неба у таму земаљску, да би се непознати познали, удаљени зближили, охладнели загрејали, помрачени просветили, а сви осетили близину и милост Оца Небеског; Твојим чудима Ти си се показао Творац новога, Творац чистога, Творац лепог и узвишеног, и још чудима си победио законе, у које је човек због греха окован; Твојом смрћу Ти си победио сва људска мудровања, њоме си показао вечити пут вечите победе, нову стратегију истинске победе, Твојим васкрсењем Ти си победио смрт, последњег и најљућег непријатеља, кога нико никад пре Тебе не победи; и твојим васкрсењем покорио си себи и небо и земљу, Победитељу јединствени, Победитељу небодржни, победитељу светлоносни; за то нека Те слави и небо и земља за навек и навек; Исусе, витеже мој милокрвни, помози и мени победити; Исусе Победитељу, помилуј ме!

Кондак 3. Хор Ангела:
Начинио си нас Твојим судовима и налио си нас препуне Твојом моћи и Твојом мудрошћу; ништа смо ми по себи но Ти си нас по милости учинио друговима својим. Луцифер испаде из реда нашег архангелског и повуче цео свет човеков у пропаст; но да би скинуо стид са лица наших Ти подели победу своју с нама, победу над Луцифером, пославши Гаврила Архангела, да буде весник силаска Твога у борбу и Твоје победе. За то Те благодарно хвалимо и славимо певајући: Алилуја!

Икос 3.
Затупљени грехом људи мишљаху, да се Ти против њих бориш па се радоваху када те пропеше на Крст и ликоваху као победиоци над својим врагом; а Твоја борба не беше против људи, Човекољупче, но против кнеза овога света и његових бесчислених легиона, што држе људе у својим оковима, што воде глупу игру са сваким људским телом, неморално лијући отров у људске душе; јер зли дуси су родитељи греха, а грех је родитељ смрти, смрт је родитељ страха, а страх је постао посведневни ваздух душе човечије; тек се један страх издахне други се удахне, док смрт не завеже бројанице наших страховања и надања, и не отури их у огањ. Када су те робови убили ликујући од победе, господари робова испунише се страхом, јер у Твојој смрти намирисаше печат Твоје победе над њима. Истерани из Египта духови злобе сазидаше своје царство у Израиљу; Својом силом ти разори њихово царство у Египту, Својом смрћу Ти уништи њихово царство у Израиљу; кроз моћ показивао си Своју моћ када си дејствовао кроз Мојсија и Пророке, кроз немоћ показивао си Своју моћ када си Сам сишао на бојно поље; да би показао немоћ злих духова Ти си изабрао смрт за оружје у борби с њима. Победивши зле духове Ти си уништио грех; уништивши грех Ти си сатро смрт; Сатревши смрт Ти си разагнао страх и свет – тамницу сужања – прогласио си домом слободе, Исусе Слободо моја, Исусе Храбрости моја, Исусе Пријатељу мој, Исусе Спаситељу мој, Исусе Победитељу мој, помилуј ме!

Кондак 4. Хор Начала:
Твојим ваплоћењем показао си се сличан мајци, која скочи у огањ да спасава дете из огња; и Твојим ваплоћењем показао си се смиренији од љубичице у трњу и јагњета на кланици. Видећи Твоју љубав према грешницима Небесне Силе још већма се разгореше љубављу према Теби, заиста све Небеске Силе устрепташе видећи невиђено смирење Твоје; па наднети над пећину Витлејемску посматраху чудо како се Творац рађа у немоћи створења Свога, и предвиђајући Твоју крајњу победу, Христе победитељу, с љубављу и трепетом певаху Ти: Алилуја!

Икос 4.
Одбачен од људи као непотребан, Најпотребнији; одгурнут од људи као штене, Најкориснији, Ти никад људе не одбаци и не одгурну, Човекољубни Победитељу. Као што неразумно дете баци хлеб из руке и покуша јести камење, тако су неразумни бацили Тебе, Најхрабрији Хлебе, и покушали се хранити камењем. Ваистину свака друга храна је камен осим Тебе, свако друго пиће је отров, осим Тебе, свака је друга нада жалост изван Тебе, свака је друга утеха лаж, изван Тебе, сваки је други живот смрт изван Тебе. Гризао сам и ја камен место хлеба и сркао врео песак место воде, окајани, док ми се Ти не показа, хранитељу, бељи од дана и свежији од росе јутарње. Зашто Те одбацише људи, Најпотребнији? Зашто Те одгурнуше људи, Најкориснији? Робови не познаше Ослободиоца свога и везаше Га; прокажени не познаше лекара свога и попљуваше Га; а који Га познаше они се ослободише и исцелише. Због тупости духовне учинише злодетељи што учинише. Од греха је тупост, од тупости зла воља, а све троје никло је из корена непослушности. Ти си опростио људима, Господе Незлобиви; но опрости им још један пут, молим Ти се; грех Богоубиства потребује хиљаде опроштаја па опет да се не изглади. За роба је најтеже дело опростити, но за победника је то један део његове победе, нераздвојан од његове победе. Исусе, најискуснији Војсковођо, поведи и мене; Исусе, најтрпељивији ратниче, научи ме стрпљењу Твоме; Исусе, тихи Лаве који једном величанственом победом згрћеш и све остале мале победе, научи ме тихости у малим борбама и одлучности у борби великој и тешкој; Исусе, Победитељу смрти, помиуј ме!

Кондак 5. Хор Сила:
Из триблаженог и трибезданог Источника живота спустио си се у таму и сен смртну као поток планински у мртву долину пешчану, да је запоји и оживи. Све вечне Силе, познајући Тебе јединог непознатог на земљи, пратиле су Те са страхом и величањем, док се времене твари при сусрету с тобом разделише као некад Црвено Море: с десна Ти остадоше пастири и мудраци истока а с лева Ирод и законопоклоници. Видећи Те у временој немоћи, нејака Младенца у јаслама, кнез таме с поругом се диже и поче узбуњивати војске грешника против Тебе; но вечност иђаше испред Тебе и просецаше Ти пут кроз све силе вражије, Победниче Христе. Твојим бекством у Египат Ти порази Ирода. Све је ново у Теби, све новије од навика људских; гле, нечувеног чуда за људе: бекством Ти однесе победу. За то Ти здружене Силе небеске певају: Алилуја!

Икос 5.
Помогао си Петру победити маловерије и Томи неверије; Побеђен Твојом љубављу Петар је узвикнуо: Господе, камо ћемо ићи, Ти имаш речи живота. Озарен Твојом победом над смрћу Тома се обрадова и рече: Господ мој и Бог мој. Победодавче мој, дај и мени победу коју даде Петру и Томи да би душа моја постала за вазда негостољубива према маловерију и неверију. Помогао си домаћину у Кани победити сиромаштину и стид пред званицама претворивши воду у вино и напунивши му празне судове обиљем; претвори телесност моју у дух; крштеног водом крсти ме огњем и Духом, да бих и ја дошао на свадбени пир Небеског Женика са својом буклијом вина а не воде. Помогао си Марији из Магдале победити седмогубне блудне силе демонске, и робиња је постала слободна, и нечиста чиста и помрачена просветљена, и окамењена одушевљена. Што више позајмљујеш људима Своју Силу Ти силнији постајеш, и дељењем Своје победе множиш је. Поразитељу демона, порази демоне и у мени и око мене, јер даноноћно јуришају на душу моју да је учине робињом, и нечистом, и помраченом и окамењеном; одагнај у свиње оно што се из свиња увукло у човека. Господе Победоносни, само једну кап Твоје победе кани у душу моју и бићу уздигнут из тартара на Гору Таворску. Помогао си Закхеју победити среброљубље и изгнав печал из његовог дома уселио си радост. Звек новца био је за њ једини љубавни позив док не чу Твој глас, а кад му глас Твој сиђе у срце и растопи сребрни метал у сузу, с његова лица спаде сенка грешности и она заблиста древним образом вечне красоте. Расплачи и моје срце среброљубно, Господару живота, Твојим небесним позивом расплачи га; спусти глас Твој пламени у дно срца мога и растопи све идоле металне у једну једину сузу, драгоценију од свих блага овога света, јер та суза ће ме спасти; ва истину и не треба ми срце, Господе мој, претвори га целог у једну једину сузу, у којој ће треперити Твој глас дан и ноћ, Твој глас спасоносни што уздише к Богу. Помогао си Натанаилу победити гордост незналице и Никодиму гордост многозналице и разбојнику гордост злотвора; ударио си секиром у корен гордости, овога зла што нашем праоцу затвори врата Рајска а отвори врата изгнанства. Када Те дух гордости виде где переш ноге Створењима својим, он се осети рањен у срцу, а када Те виде распета на Крсту, он осети смрт да га гуши. Победниче Господе, раскини брак мој са духом гордости, јер није брак но прељуба; испуни душу моју целомудријем и венчај ју за себе, Красото над красотама свих светова; молим Ти се, услиши и помилуј. Помогао си Лазару васкрснути из мртвих, поносе херувима и серафима, и моја душа, ево, лежи у гробу и вапије к Теби: Господе, ево већ смрдим у гробу плотском и нема никога да ме спасе; да си Ти био венчан са душом мојом гроб мој не би био гроб но светли конак младенцу; али ја сам се далеко удаљио од Тебе, и смрад ме обузе без Тебе, благоухање моје и мирисе миришљивији од ружа саронских. Када се Лазар, пријатељ Твој, за четири дана усмрдео без Тебе, како ли је несносан и неисказан смрад моје окајане душе, удаљене од Тебе стотинама дана; но мртав сахрањен и остављен и заборављен вапијем Ти с непојамно дерзновеном надом: Исусе Човекољубче, посети гроб мој и васкрсни душу моју; Исусе Победитељу, помилуј ме!

Кондак 6. Хор Власти:
Тебе премоћнога што нама позајми велику моћ с ужасом видесмо обучена у немоћ и силазећег на земљу; изненађени овим питасмо друг друга: куда силази Цар Славе? Јер тајна ваплоћења Твога би знана само Светој Тројици. Када Те видесмо окружена народима како проповедаш благовест спасења, када видесмо мрачна лица људи како сијају радошћу при сусрету с Тобом, и када видесмо слепе с отвореним очима и глухе са отвореним ушима и узете како се исправљају и мртве како оживљују ми заиграсмо од весеља и рекосмо друг другу: гле, овако је исто Творац у прве дане из прашине стварао људе; то је Он исти. Зато певасмо песму певану у дане стварања: Алилуја!

Икос 6.
Суседи моји седе крај сунца као крај огњишта и препричавају приче о прошлим победама човека над човеком и народа над народом. Каква вам је радост, суседи моји, у томе што су точкови једнога човека прегазили његовог супарника када су точкови смрти прегазили обојицу? Ко је се од ваших јунака икада дигао испод точка смрти и овај зауставио да не гази више Божији усев живота? Зато се окренимо Јунаку над јунацима и ускликнимо: једини си Ти достојан славе и хвале, Победниче смрти; Ти си објавио смрт давши овој једину утеху пророчанством да ћеш бити у њеном царству колико и Јона у киту. Безбожници су стали на страну смрти и као савезници смрти устали против Тебе; сви су усели на точак смрти да га учине тежим да би Тебе самлели у прашини у којој спавају безразлично њихови преци с камилама, срца њихових јунака и копите њихових камила; но Ти се ниси уплашио остављености и самоће – самоћом си дисао на земљи – нит је Твоја мишица малаксала од виђења и својих пријатеља на страни својих противника. Када се точак смрти приближио Ти си га снажно ухватио и зауставио; земља се затресла и застењала од небивале такве борбе; стене су пуцале од неиздрживог притиска и гњета, сунце је изгубило сјај устрашено од невиђеног двобоја; а оне које си Ти хтео ослободити смрти несустало су помагали смрт гурајући Тебе, водећи Те, пљујући Те, засипајући Те камењем и трњем. Ко би икад помислио да смрт има толико пријатеља на земљи. И кад си пао под точак у зноју крви и агонији, безмало савладан, сви савезници смрти ликовали су над Твојим поразом, Непоражени, Но Ти си пао, Исполине, да би само боље подухватио кобни точак и изломио га: три дана задржао си га непомична и трећега дана размрскао си га у комаде, уздигао си Се до неба стојећи ногама на рушевинама точка смрти на радост и стид људи, победниче Животодавни. Зато се радују имену Твоме сви живи на небеси и сви оживљени на земљи; зато се и мој смртни живот осветљава надом на учешће у победи Твојој, Исусе слатки, слађи од свих људских нада; Исусе послушни, послушнији од свих синова људских; Исусе мучени, мученији од свих створења Твојих; Исусе, Победитељу смрти, помилуј ме!

Кондак 7. Хор Господства:
Господством Твојим ми Господујемо и блаженством Твојим ми благујемо у вечности јер Ти нас са Оцем и Духом, венча од почетка господством и блаженством; но какав ужасан потрес би за нас када Те видесмо где клецаш на путу бола, шибан и пљуван од најмањих слугу Твојих; од ужаса би сва небеска господства била пропала да их преблага Тројица не подржа новим струјама снаге и мудрости, те кроз снагу и мудрост преблаге Тројице и ми разумемо Твој пут бола као пут победе, коју и ми сада с Тобом и са изабраним људима Твојим празнујемо и с насладом и песмом славимо Те: Алилуја!

Икос 7.
Људи се боре са људима поред себе и са природом око себе и са самим собом у себи; са крвљу и телом боре се људи. Људи се боре са болестима и мукама, са глађу и незнањем, са нерадом и очајањем. То је борба против извидница нечијих; то је рат против последица нечега; то је хрвање са сваким таласом на узбурканом мору да би се море утишало. Твоја је борба била против ветра што подиже таласе на мору; Твој је рат био не против извиднице него против главне силе непријатељске; Твој поход био је не против последица него против узрока; и Твоје хрвање није било против крви и плоти него против миродршца свуколике поднебесне злобе коју он убризгава у крв и плот, којом он проузрокује сва зла у свету; којом он од почетка узбуркава море створенога света. Он је упутио очи људске да гледају тако како ће ослепити, и уши људске да слушају тако како ће оглувети, и руке да раде како ће се осушити, и ноге да ходе како ће охромити, и језик да говори како ће онемети, и све тело људско да лудује како ће огубавити, и разум људски да мисли како ће затупети и побеснети. Како Си величанствен у победи Својој, Христе Победитељу; Ти си говорио с некима другима у бесноме Гадаринцу и ти други побегли су у свиње а човек је кротко сео украј Твојих ногу; Ти си проговорио реч неким туђинцима насељеним у Марији из Магдале и седам туђинаца побегло је из жене и жена је остала исцељена и чиста; додирнуо си руком губава тела и тела су постала чиста и подмлађена; додирнуо си очи слепима и слепи су прогледали, и уши глухима и глухи су прочули; и уста немима и неми су проговорили; наредио си сухоруком да пружи руку и он је пружио; и хромоме да устане и он је устао, и раслабљеноме да ходи и он је ходао. Користећи се Твојом победом хроми су бацали штаке, слепи се дрешили од својих вођа, глухонеми су престајали говорити рукама, губави су престајали крити се од људи, богаљи су напуштали прошњу и сузе, а бесни су остављали своју дружбу са зверовима и отпочињали дружбу с људима. Исусе, преславни Победитељу онога који је кроз грех низвео слепило на очи људске и глувило на уши и немило на језик; Исусе Премоћни, Победитељу онога који је кроз грех ударио тело човечије губом и разум човечији помрачењем; Исусе Предраги, Победитељу онога који је кроз грех усталасао море створенога света; Исусе Премили, Победитељу смрти, помилуј ме!

Кондак 8. Хор Херувима
Девичанство, Светост и Мудрост у тројединству седе над нама, многооким херувимима у вечном и непомућеном љубавном пламену што даје светлост нашим очима и живот нашим духовима; да би показао исту љубав према смртним ликовима као и према бесмртним, према људима као и према херувимима, Ти, који си Један од Пламене Тројице, Ти се учини човеком родивши се на земљи од пречисте земаљске Девојке и Духа Светога као што си у вечности рођен од пречистог небеског девичанства Очевог, заједно са исходећим од Њега Духом Светим. Као што си Бог од Бога у Светој Тројици тако се Ти показујеш Херувим међу херувимима, Ангел међу ангелима, и Човек међу људима, да би Те тако сва створења познала и познавши Те живела. Као Исус Победитељ појавио си се међу људима и отворивши и њима врата бесмрћа учинио си их нашом браћом, због чега Те радосно славимо: Алилуја!

Икос 8.
Опкољени зидом поршлости и зидом будућности људи су живели у уској тамници садашњости, и немоћно нагађали шта је било и шта ће бити; но пред Твојом чистотом срца дебели зидови стањише се у танке листове од стакла кроз које се поглед Твој господарски простирао до почетка прошлости и до краја будућности. Чинио си смотру светова који су били и који јесу и који ће бити као што један домаћин чини смотру над својим имањем, и знао си да Ти је све то Отац Твој небесни предао у руке. Људи су Тебе мерили својом висином и својим знањем због чега су и остајали задивљени Твојим погађањем онога што је било и онога што ће бити у свом дивљењу говорили су: велики Пророк појави се међу нама! Прозрео си Натанаила под смоковницом из даљине на којој га нико од људи није могао видети, и рекавши му то задивио си га и обратио своме спасоносном Јеванђељу; прозрео си прошлост и садашњост жене Самарјанке и показавши јој се као Месија издигао си је изнад греха; прозрео си Петрово трикратно одречење и његову смрт у везама; тако си га привео смирењу које га је уздигло до неба; прозрео си Јудино издајство и вечно проклетство што следује издајству, и тиме си учинио опомену свима рођенима од жене да не праве трговину са Божијом истином; предсказао си све што се има збити с Тобом до смрти и после смрти, и Апостоли са многим светим били су сведоци свих остварених пресказања; предсказао си Апостолима светим сав трнов пут којим су имали ићи од насилног растанка с Тобом на земљи до заслуженог састанка с Тобом у Царству Небеском. Прорекао си разорење храма Јерусалимског, пропаст Јерусалима и расуло народа Израиљског, и милиони људи видели су Твоје пророчанство остварено и уздрхтали су. Бацио си поглед Свој у далеку прошлост и видео си Себе у времену пре Аврама, и бацио си Свој поглед још даље и видео си себе пре времена и пре створења света, у вечности и у Оцу Своме; бацио си поглед Свој у далеку будућност и видео си крај света и времена, и бацио си Свој поглед још даље и описао си славу Своју и верних својих у вечности. Провидео си сав ток Цркве Своје свете тја до краја времена и открио си унапред све њене муке, као муке жене што рађа но и њену крајњу победу у светлости и моћни трујумф над паклом. Исусе јасновидни, Пророче мрачне висине будућности; Исусе бистрооки, Прозорљивче недосежне ширине садашњости; Исусе светлооки, проницљивче магловите дубине прошлости; Исусе поносни, Победитељу мој, помилуј ме.

Кондак 9. Хор Серафима:
Ми смо прва светлост Твоје светлости и прва песма Твога гласа; сви ангелски језици не могу исказати Твоју славу и сјај, јединородни љубимче Оца и Духа Светога. Међу серафимима Ти си Серафим, међу херувимима Херувим, међу ангелима Ангел, међу људима Човек свима си све; па зато што си свима слуга над свима си Господар: и зато ми који господаримо над безбројним световима испод себе служимо смирено усред неопаливог пламена Божанства Тројичног спроводећи љубав Твоју наниже ка створењима и љубав створења навише к Теби певајући Ти победну песму: Алилуја!

Икос 9.
Знање људи траже, за знањем свет чезне, сва природа не може задовољити глад човечију за знањем; а Ти си донео небесно знање међу људе, које се не само зна но којим се живи и живот радошћу испуњава и надом осветљава. Просуо си на земљу знање које су само Анђели знали и земља се сва засијала од Твога знања као од многог драгог камења. Наука Твоја објаснила је величанствени почетак света и објавила победоносни тријумф изранављеног рода људског; Твоја наука открила нам је близину Бога, тужнима Пријатеља над пријатељима, болеснима Лекара над лекарима, згаженима победоносног Осветника, богољубним шчедрог Дародавца, човекољубним премилосног Награђивача, мртвима свемоћнога Васкрситеља. Шта су сва открића смртних људи која осуше једну горку сузу а иазову две? Твојим открићем исушено је више суза горчине него што има воде у облацима и изазвато толико суза благодарности; Твојом науком Ти си разбио самоћу људи, у којој су им сумња и смрт били једино друштво; открио си људима Бога као друга ближег им од смрти; сва најбоља нагађања поколења учинио си извесношћу и све слућене радости показао као стварност; избистрио си мутни поток људског сазнања и незнања, и када се човек огледао над избистреним потоком видео је свој богообразни лик. Ваистину наука је Твоја лековита, речи су Твоје чудотворне. Господе, чух и веровах, разумех и оживех. Обасјај ме Божанским знањем Твојим Исусе премудри; насити мој гладни разум небеском науком Твојом, Исусе Пречудни; откриј ми спасоносне тајне речи Твојих, речи чудотворне Свете Тројице; мудрији од Ангела, већи од живота, јачи од смрти, светлији од светлости, бољи од доброте, слађи од сласти. Исусе, Победитељу мој, помилуј ме!

Кондак 10. Хор Престола
У вечном усхићењу од најближег даха Твога, даха животнога, даха љубавнога, даха чудотворнога, ми најмање можемо да кажемо јер Те највише осећамо. Ми живимо у самозабораву, непрестано гледајући Тебе, непрестано дишући Тобом, непрестано дивећи се Теби. Ми смо најглавније струне Твоје Речи и највеће свеће Твога олтара небескога, прво чудо стварања Твога, и први предмет љубави Твоје. Као најмоћније Силе небеске ми смо и најћутљивије, јер ћутање је особина моћних, ћутање као општење с Тобом, и као созерцање Тебе; но своје ћутање ми прекидамо само песмом преслатком, Победиоче Творче, громогласном песмом: Алилуја!

Икос 10.
Робови закона и слуге природе – безбројна поколења за поколењима – вапили су за Јунаком, Властелином закона и Укротитељем природе; и Ти си се појавио моћнији и лепши него што су Те снови пророчки замишљали и чежња вапијућих поколења предосећала. Рођењем Својим својеобразним показао си власт Своју над јединим законом, претварањем воде у вино над другим, умножавањем хлеба над трећим, заустављањем ветрова над трећим и још једним; но ко ће побројати сва Твоја моћна дела, када их ни Твој најмилији ученик није могао побројати признајући да их сва не би могао пописати ни у књигу пространију од света; о нечувена Победо! Твоје рођење покренуло је звезде небеске, смрт Твоја уздрмала је земљу и помрачила сунце; о страшна Победо! На Твоју реч рибе су се сабирале у празне мреже, по Твојој жељи море је постало пут ногама Твојим; о предивна Победо! Васкрсао си из мртвих - где је најнеумитнији закон! Прошао си кроз закључане двери – где је закон непроходности? Вазнео си се у ваздуху – доиста где је закон и где је природа? Твоји прсти били су медицина за губаве, блато у Твојим рукама бања за слепе, речи Твоје заповести за умрле; доиста где је закон и где је природа? Исусе, Властелине закона; Исусе, Укротитељу природе; Исусе, Чудотворче несравњиви; Исусе, Човекољубче неправасходими; Исусе Победитељу неодољиви, помилуј ме!

Кондак 11. Хор Светитеља и Мученика:
Жртвом Твојом окупио си нас, негда грешне и нечисте; страдањем Твојим охрабрио си нас, негда страшљиве и маловерне; љубављу Твојом учинио си заљубљеним у Тебе нас негда приљубљене страшћу за земљу, Науком Твојом осветлио си пут нама негда залуталом стаду; сузама Твојим залио си нас, негда семе у ђубрету и ми смо никли, цвеће са твојим мирисом и лепотом; победом Твојом над грехом и законима греха учинио си нас победницима; и сада увршћени по милости Твојој у ликове Ангела ми Ти се молимо за преосталу браћу нашу на земљи и са Ангелима певамо Ти песму победничку: Алилуја!

Икос 11.
Изађе сејач на њиву и посеја семе; нити њива наслути каква се раскош сакри под кору њену нити сунце наслути какав ће пламен узрасти из орања у сусрет његовом пламену. При највећој олуји сејао си Божанско семе, небески Сејачу; сви ветрови дигоше се против Твога сејања и све силе земаљске узбунише против Твога семена. Измирени са очајањем и покорни смрти стари сејачи земље довикиваху Ти: хладна је њива земља за семе љубави што Ти сејеш; на њој само трње закона ниче и расте; гнила је земља наша од смрти, и на њој не ниче и не расте Божански живот; нити цвета нити сазрева. Но Ти си са знањем искусна Домаћина посејао и са влашћу Господара наредио земљи да мирује и сунцу да греје; и семе је ницало и расло – пламени усев светости и љубави. Посејао си семе светости и читаве војске Светитеља никле су из тог семена; свет се дизао против њих као вулкан али Ти си ходио с њима кроз сву историју и они су Тобом победили свет. Посејао си семе мучеништва и читави ројеви Мученика никли су из тог семена; сви ти ројеви били су стучени но не и побеђени; јер за Твоје име су стучени и Твојим именом су победили. Исусе, разуме сваког сејача добра; Исусе, сахранитељу смрти; Исусе, васкрситељу живота; Исусе, Победитељу мој, помилуј ме!

Кондак 12. Хор Пресвете Деве с девицама:
Беше земља чиста и пречиста у првостворењу и Ти је оживи и освети Својим светим дахом, Животворна Тројице; и Мене си такву уневестио Боже, Духу Твоме Светоме, слично првоствореној земљи; кроз Мене си победио грех жене као што си кроз послушност до Крста победио главног злотвора људског и кроз васкрсење смрт. Исусе мој слатки. Кроз преслушање Ева постаде спроводница пада и муке, кроз послушање моје Ти Ме учини спроводницом спасења људског. За то си Ме и узвисио над свима Небеским Силама и учинио Ме предметом љубави неба и земље. Но Моја је највећа радост што услишаваш молитве Моје за болне и страдалне покајнике, Сине Мој и Боже Мој; и Моја је највећа награда што си Ме окружио великом војском девица спасених милошћу Твојом за молитве Моје; Славим Те стога са хором девица Мојих и певамо Ти, Исусе Победитељу жалости и муке: Алилуја!

Икос 12.
Што дуже гледам свет то више видим Тебе а све мање видим свет; што дуже слушам ларму света све мање чујем ларму света све више тихи глас Твој; што више грешим све боље знам да грех није ни мој пут ни мој циљ но Ти, Лучезарни. Као месечар што ходи по ивици крова и не пада, држан месецом, тако и ја ходим по ивици амбиса небића и, држан Тобом, не падам. Буде ме суседи, који Тебе не познају, буде и веле: пробуди се иза сна у стварност, амбис је под тобом дубок и хладан. О сужњи, дуго ја тамновах у тамници ваше стварности, слобода се сада уселила у мене, мој сан је моја стварност и једино моје избављење; ви гледате месец у језеру и мислите да сте му ближи од свих сенки што играју испред мојих ногу. Гле, неродна жена цени себе због себе а мајка цени себе због детета у себи; и ја сам, велим, као мајка од када сазнадох Тебе у себи, и бдим над Тобом као мајка над дететом, и ако ценим што себе, ценим се због Тебе у себи. Исусе, Крманошу мој на бурном мору; Исусе, свилени конче свих мојих дана; Исусе, Лекару у болести мојој; Исусе, снаго у немоћи мојој; Исусе, кандило светло у поноћи мојој; Исусе, слатки сапутниче у самоћи мојој; Исусе, песмо гласа мојега; Исусе Победитељу, помилуј ме!

Кондак 13. Хор Неба и Земље:
Од бића Свога позајмио си биће свима нама и живот од живота Свога и мудрост од мудрости Своје, стога Те исповедамо Тројице Једнобитна и Животодавна и радосно и благодарно Теби се клањамо; а Теби, Превечни Сине Божји, који си средиште свуколике небеске и земаљске драме стварања и спасења и главни јунак те драме, и који си Својим човечанством уздигао човека небу и Својим божанством приклонио небо земљи, обоје измирив својом кротошћу, обоје запалив Својом љубављу, и обоје присвојив Својом васкрсном победом, Теби, Исусе Христе, Победитељу певамо и певаћемо кроза сву вечност: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

Акатист Гробу и Васкрсењу Господа

Кондак 1.


Теби, Војводо, Који се одважно за нас бориш, Разрушитељу смрти и ада, Цару над свему, Христе, победничку песму приносимо; јер си у слави, Свесилни, у трећи дан из гроба устао, све што се од искони представише саваскрснувши; ми пак, страдањем Твојим од вечне пропадљивости избављени, месту погребења Твог са весељем и са радошћу кличемо:


Радуј се, живоносни гробе, из ког Христос васкрсе!


Икос 1.


Анђео првак, сишавши са небеса, камен са гроба Твог одвали, Христе Боже, и мироносицама благу вест о васкрсењу Твом донесе, говорећи: "Идите и јавите ученицима Његовим да је из мртвих устао"; оне пак, чудесним јављањем умудрене, гледајући на гроб Твој, са вером и љубављу клицаху:


Радуј се, живоносни гробе, у ком Христос као човек почиваше, и као Бог у трећи дан васкрсе!
Радуј се, јер из тебе, Спаситељ света, као женик из одаја, изашавши, разруши смрт и оплени ад!
Радуј се, јер васкрсењем Његовим сви што се од искони представише за живот нестарећи устадоше!
Радуј се, јер се Христом што у тебе леже, земља проклета у делима људским, освешта!
Радуј се, јер се тобом првоздани Адам изнова у одежду бесмртности облачи!
Радуј се, јер се у теби праслика васкрсења свог света пројављује!
Радуј се, живоносни гробе, из ког Христос васкрсе!


Кондак 2.


Дошавши на гроб да тело Твоје помажу, Христе Боже, Марија Магдалина и друга Марија нађоше ангела где на камену седи и казује им ово: "Не бојте се! Јер знам да Исуса распетог тражите; није овде, јер устаде, као што је казао". Ово зачувши мироносице свете назад кренуше, и ученицима о васкрсењу Твом благу вест донеше, да Ти сви као Творцу и Владици васкрслом ангелску песму принесу, кличући: Алилуја!


Икос 2.


Буром двоумљивих помисли испуњени беху ученици Твоји, Христе, у часу смрти Твоје, јер не знадоше Писмо, да треба да из мртвих васкрснеш; стога Петар, примивши вест да си устао, на гроб похита, желећи да види шта се збило. Дошавши и видевши само хаљине Твоје што онде лежаху, са вером закликта:


Радуј се, живоносни гробе јер се у теби усред земље спасење свог света саврши!
Радуј се, јер си Цару над царевима одар и Владару над владарима покојиште био!
Радуј се, јер се тобом безакона зборница јудејска до краја посрами!
Радуј се, јер пред тобом паде јерес садукеја, што уче да васкрсења не бива!
Радуј се, гробе од храма Соломоновог часнији!
Радуј се, јер си од Скиније сведочанства и Ковчега завета светији!
Радуј се, живоносни гробе, из ког Христос васкрсе!


Кондак 3.


Осетише војници што стражу крај гроба Твог, Христе, чуваху, потрес велики, и гроб пуст угледаше, од страха обамреше; и отишавши у град, првосвештеницима и старешинама обзнањиваху шта се збило; они пак, безакоњем преиспуњени, ако и мишљаху да чудо велико утаје, не могаху истину сакрити, нити верне зауставити да Теби поју: Алилуја!


Икос 3.


Тајни ученик Твој због страха од Јудеја, Јосиф из Ариматеје, измоли од Пилата Божанско тело Твоје и са Никодимом, помазавши га смирном и алојом и чистим га платном обавивши, у гроб га нови положи, у коме још нико од људи погребен не беше сем Тебе, Христе, да би тако земљу освештао; сазнавши потом за васкрсење Твоје из мртвих, дошавши на гроб Твој, са умиљењем закликта:


Радуј се, живоносни гробе, што ниси од војника, него од Архангела и Ангела чуван!
Радуј се, јер са славом из тебе уставши, безумне стражаре Пилатове Христос недоумицом и страхом задиви!
Радуј се, јер не раскинувши печате на гробу, богопротивног Кајафу посрами!
Радуј се, јер када из тебе васкрсе Христос, светли дан богопознања у свом свету наступи!
Радуј се, јер се тобом по свим крајевима земаљским идоли и кумири руше!
Радуј се, јер се на теби храмови Бога Истинитог по свој васељени утврђују!
Радуј се, живоносни гробе, из кога Христос васкрсе!


Кондак 4.


Сећајући се преслатког обећања што си га дао на вољно страдање идући, да ћеш по васкрсењу у Галилеју пред њима отићи, похиташе онамо ученици Твоји, на гору, камо си им заповедио, и угледаше те Онаквим Каквим су Те и раније виђали, као човека који тело наше уистину, а не привидно носи; и с вером и љубављу, као Богу, поклонише се Теби, кличући: Алилуја!


Икос 4.


Тајна несазнајна Јудејима си био, Христе, јер казивања пророчких о Теби не појмише, нити за познањем истине васкрсења Твог трагаху: како си, печат не одваливши из гроба изашао? Зато у безумљу стражарима говораху да свету обзнане како Пречисто тело Твоје украдено би; ми пак, дивећи се преславном васкрсењу Твом, похвале живоносном гробу Твом узносимо, говорећи:


Радуј се, свебогати гробе, јер си у себи имао Оног Који живот даје!
Радуј се, јер се земља, безакоњима људским оскврњена, Пречистим телом Христовим, што у теби лежаше освештава!
Радуј се, јер се Ономе што из тебе васкрсе свеколика власт на небу и на земљи даде, да свакога и све Богу Оцу приведе!
Радуј се, јер када камен са тебе анђео одвали, свете жене мироносице васкрсење Христово познаше!
Радуј се, јер када из тебе Спаситељ света устаде, по читавој се земљи казивање Апостола пронесе!
Радуј се, јер у теби благодат васкрслог Животодавца до данас невидљиво почива!
Радуј се, живоносни гробе, из ког Христос васкрсе!


Кондак 5.


После осам дана од васкрсења Твог, Господе, дошао си к ученицима Својим кад врата затворена беху, благодат им Духа Светог дарујући; Тада си и Томи казао: "Ходи, опипај ране Моје, и не буди неверан, него веран!" Тако, познавши да си уистину васкрсао, са осталим ученицима он радосно ускликну: Алилуја!


Икос 5.


Речите говорнике таштим мудровањем испуњене, књижевнике јудејске, видимо као рибе безгласне, јер не знају како да о преславном васкрсењу Твом, Христе, казују, и не разумеју да си за род људски имао пострадати и из мртвих васкрснути; ми пак, саваскрснувши са Тобом, вером и љубављу ликујући, гробу Твом кличемо:


Радуј се, јер се у теби смрћу начелника живота жалац и сила смрти скршише!
Радуј се, јер к теби са севера и с мора притичући, људи Васкрслог Животодавца прослављају!
Радуј се, јер са запада и истока долазећи, сви у теби залог бесмртности стичу!
Радуј се, јер ће по слици твојој сви гробови мртве своје у дан последњи ослободити!
Радуј се, утврђење вере хришћанске и печате казивања пророчких!
Радуј се, живоносни гробе, из ког Христос васкрсе!


Кондак 6.


Када си се по васкрсењу Твом, Христе, ученицима Својим на мору Тиверијадском јавио, заповедивши да мрежу са десне стране лађе баце, љубљени ученик Твој, познавши Те по ловљењу рибе, Петру каза: "То је Господ!" Изашавши из лађе на земљу, нађоше огањ наложен и рибу положену и хлеб, од тога окусише и у Теби учитеља Свог и Господа познаше, једним устима и једним срцем закликтавши: Алилуја!


Икос 6.


На освитку дана жене на гроб Твој, Исусе, дођоше, но тело Твоје не нашавши, недоумицом и жалошћу се испунише. Ти пак, Утешитељу тужних, у врту им се јави, и једним узвиком: "Марија!" - плач њихов у радост претвори; стога, познавши васкрсење Твоје, са весељем клицаху оне:


Радуј се, живоносни гробе, у који када се Христос настани, адова царства опустеше!
Радуј се, јер тебе ради, због јеврејских првосвештеника запечаћеног, владар сени смртне, с трепетом, од искони заточене ослободи!
Радуј се, јер у потресу при славном васкрсењу Искупитеља људског, када из тебе устаде, читава твар успокојење вечно задоби!
Радуј се, јер се у теби богодолична праслика васкрсења свега света показа!
Радуј се, јер се тобом чин апостолски у вери и љубави утврди!
Радуј се, и ти Јосифе, који толико благо у врту своме обрете!
Радуј се, живоносни гробе из ког Христос васкрсе!


Кондак 7.


У страдању Твоме, Христе, не могући махнитости безаконика поднети, сунце светлост своју сакри и завеса се храмовна поцепа; а када Те у живоносни гроб положише, земља се потресе, као да жељаше законопреступнике прогутати. Но Ти, као Бог, са славом васкрсе, и прародитеља свију, Адама, са Собом уздиже; тога ради достојно и праведно васкрсењу Твом кличемо: Алилуја!


Икос 7.


После преславног васкрсења Твог, Христе, јавио си се Луки и Клеопи као странац, путем за Емаус ходећи, и док бесеђасте о ономе што се у Јерусалиму збило, подозреваху Те као јединог Који за минуле догађаје не зна; Ти пак, свезнајући будући, пророштва им откри и неверје њихово изобличи, и при ломљењу хлеба ученици Те познаше. С тога се с радошћу великом у Јерусалим вратише, и врт Јосифов угледавши, закликташе овако:


Радуј се, живоносни гробе, из ког, као Јона из утробе кита, Христос тридневни изађе!
Радуј се, јер си Ономе што на земљи немађаше где главе склонити последње обиталиште био!
Радуј се, јер се тобом вољно унижење Спаситеља света нас ради оконча!
Радуј се, јер у теби торжество Победиоца ада и смрти отпоче!
Радуј се, јер због тебе законопреступници не могу лажима и клеветама васкрсење Сина Човечијег из гроба прикрити!
Радуј се, јер Тобом небо и земља и преисподња радост стекоше!
Радуј се, живоносни гробе из ког Христос васкрсе!


Кондак 8.


Сав ангелски чин и човечански род Твом великом старању за нас се удивише: јер неприступног Бога видеше као свима приступног човека што прими обличје слуге, распетог и погребеног, и васкрслог у трећи дан у слави, и вазнетог у телу на небо; стога Ти као Спаситељу и Владици певамо: Алилуја!


Икос 8.


Ново и преславно чудо показао си васкрсењем Твојим, Христе Боже наш, печат на гробу не одваливши, као што и у рођењу Твом утробе девичанске не повреди; стога штујемо вољна страдања Твоја, славословимо крст и погребење Твоје, и клањајући се преславном васкрсењу Твом, живоносном гробу Твом ликујући кличемо:


Радуј се, свесвети гробе, из ког Христос, као што прорече, васкрсе, и сав свет Собом обнови!
Радуј се, јер од тебе свезлобни непријатељ рода људскога најљући ударац у главу задоби!
Радуј се, јер камен од тебе одваљен врата адова разори и окове гвоздене раскину!
Радуј се, јер из тебе сунце правде свему свету просија и маглу неверја одагна!
Радуј се, јер кад се у тебе Христос погребе, сви се крајеви земље миомиром бесмртности испунише!
Радуј се, јер када се ти отвори, извор трулежности наше заробљен би!
Радуј се, живоносни гробе из ког Христос васкрсе!


Кондак 9.


Васкрсењa Твог проповедници, Апостоли богоносни, с краја на крај земље Тебе, Истинитог Бога, проповедаше, идоле паганске срушише, обичаје безаконе укинуше, Богу истинитом храмове подигоше, све верне научивши да Теби кличу: Алилуја!


Икос 9.


Из гроба уставши, кроз врата затворена пришао си ученицима Својим, и од хлеба и меда у саћу окусивши, Сласти Цркве, уверио си их да ниси привиђење, но Учитељ Истинити и Господ њихов. Стога они, недоумице и страха лишени, с радошћу неизразивом месту погребења Твога притицаху, кличући овако:


Радуј се, живоносни гробе у ком Бог Логос, телом уснувши, свештенотајно тридневоваше!
Радуј се, јер васкрсењем Својим Он све од искони уснуле пробуди!
Радуј се, јер када у теби, Сунце Правде, Христос, зађе, онима што су у аду и сени смртној светлост живота засија!
Радуј се, јер Онај Који из тебе изађе, васкрсење и живот вечни свима дарова!
Радуј се, јер када Анђео о Теби благу вест пронесе, плачу и ридању Адамовом наступи крај!
Радуј се, јер када камен са тебе одваљен би, људи окорела срца у живот вечни узвероваше!
Радуј се, живоносни гробе из ког Христос васкрсе!

Кондак 10. 

Видевши Тебе, Творца свог, у гроб положена устраши се и у мук утону земља: у трепет од неприступне славе васкрсења Твог доспевши, ад мртве од искони заточене ослобађаше; небеса одлазак Твој ка Оцу, са Којим си свагда неразлучан био уготовљаваху; стога и ми, крстом Твојим искупљени, кличемо: Алилуја!


Икос 10.


Марија Магдалина, топлом вером према Теби, Христу Богу испуњена, на гроб Твој у свитање дошавши, удостоји се да Тебе, Животодавца, види, и жељаше да пречисте ноге Твоје целива; но Ти јој, Владико свега, каза: Не дотичи ме се, јер још не узиђох Оцу Мом; "иди браћи Мојој и реци им да сам устао"; стога она, благу вест носећи, небесима и земљи ово обзнањиваше, кличући:


Радуј се, живоносни гробе, у ком Христос Пречистим телом усну и попут лава почину, а да Га нико не буђаше!
Радуј се, гробе из ког Он као Бог самовласно устаде, а да Га ништа не задржа!
Радуј се, јер ад невољно о Ономе што у теби беше истину казује, говорећи: "Боље да не примих од Марије Рођеног!"
Радуј се, јер тобом посрамљен, кнез таме рида и плаче!
Радуј се, јер тобом обрадован, чин се ангелски весели!
Радуј се, нове благодати сместилиште и чудеса неисцрпних извориште!
Радуј се, живоносни гробе из ког Христос васкрсе!


Кондак 11.


Представши по Васкрсењу ученицима Својим, Христе Боже, мир Свој даривао си им и власт да грехе отпуштају, да васкрсење из гроба Твоје проповедају, у име Оца и Сина и Светога Духа крстећи; они пак, на проповед кренувши, обучени у силу с висине, научише све народе да Теби, као Богу, поју: Алилуја!


Икос 11.


По васкрсењу из мртвих, јављајући се ученицима Својим, Христе, Петра си запитао: "Симоне Јонин, љубиш ли Ме" и пошто је три пута љубав своју потврдио, Цркви Твојој њега си као учитеља и Апостола дао; ми пак, проповеђу његовом поучени, живоносном се гробу клањамо, говорећи овако:


Радуј се, свесвети гробе, у ком се, као у Нојевом ковчегу, од потопа греховног и трулежи смртне читав род људски спасе!
Радуј се, гробе из ког се, као из светиње над светињама, мир и благослов свим палим синовима Адамовим излио!
Радуј се, земаљске љубави Христове према нама трону најузвишенији!
Радуј се, јер си и нас све поучио да браћу своју по телу до смрти и гроба љубимо!
Радуј се, јер си мрак и страх од сени смртне пред вернима разагнао!
Радуј се, јер си туђинцима на земљи пут у живот вечни, ка Јерусалиму небеском показао!
Радуј се, живоносни гробе из ког Христос васкрсе!


Кондак 12.


Божанско старање Твоје о нама славећи, крсне муке Твоје штујемо, пречудесном се Васкрсењу Твоме клањамо, и преславно вазнесење са земље Родитељу небеском певамо; и молимо се овако: Не одузми од нас Пресветог Духа Твог, да Ти у векове кличемо: Алилуја!


Икос 12.


Када на гору Јелеонску узиђе, светлости Очева, лучезарни Те облак подиже, докле Те ученици Твоји гледаху, и ангели Апостолима говораху: "Мужеви галилејски, зашто гледајући на небо стојите? Гле, Њега видите како се вазноси, и Он ће се изнова у телу на земљи јавити"; они се с радошћу у Јерусалим вратише, Тебе, Истинитог Бога, хвалећи, и живоносном гробу Твом, у ком си три дана положен био, у радости кличући:


Радуј се, живоносни гробе, јер оним што се у теби збило све нас у вери Христовој утврди!
Радуј се, ти што нас непобедивим пред мучитељима и непријатељима истине у нама на васкрсење учини!
Радуј се, јер се у теби свештенотајно, у бањи крштења, сви верни са Христом сапогребују!
Радуј се, јер из тебе крштени, умревши греху, са Христом за нови живот устају!
Радуј се, јер пред тобом сва крепост ада нестаје од благодати васкрсења која у теби почива!
Радуј се, јер се из тебе, од пуноте силе Божије што се на теби јавила, незалазна зора живота вечнога рађа!
Радуј се, живоносни гробе, из ког Христос васкрсе!

Кондак 13.

О пресвети и живоносни гробе Христов, утехо рода људског и читаве земље украсу, пред тобом, као пред одајом Цара Славе, у мислима с вером стојећи, молимо се из тебе Васкрслом Христу Господу да се избавимо од непријатеља видљивих и невидљивих, од зала привремених и вечних, а највише од страсти и грехова наших, да бисмо, саваскрснувши с Њим покајањем, почели у обновљењу праведног живота ходити, благодатно кличући: Алилуја!


(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) 

Молитва живоносном Гробу и Васкрсењу Господњем 


Слава Ти, Господе Исусе Христе, Боже мој, што си поново удостојио мене недостојног да се, прошавши поприште светог поста, поклоним божанским страдањима Твојим и угледам сверадосни дан преславног васкрсења Твог из гроба, у који си душе праведних што од искони у аду почиваху уза ослободио. За овом божанственом слободом духа и тела, Најдражи Спаситељу мој, и ја чезнем, да ме раздрешиш од уза многих грехова, и да учиниш да живоносна светлост васкрсења Твог засија у мрачној души мојој: гле, видим неизбројиве милости и неизрециво човекољубље Твоје, јер не само што си ме привео из небића у биће, украсивши ме наликовањем на образ Твој, поставио ме за господара целокупне земаљске творевине, него ме и доцније, палог с висине и непријатељу ропски привољеног, ниси оставио, већ си ме, искупивши ме бесценом крвљу Твојом, благодаћу крштења обдарио, да будем узведен у прво достојанство своје. Ја пак, свејадни, у телесна мудровања заплетен, на старо се вратих, и опет се начиних робом греха и страсти, све докле, један по један, не погубих све дарове благодати Твоје. И сада не знам шта бих чинио: ипак, опоменувши се речи пречистих уста Твојих да ниси дошао да праведнике, но грешнике на покајање позовеш, и ја, као један од њих, са вером и смирењем притичем живоносном гробу Твом, не као онај који носи мирисе и миро благоухано, јер сам наг и лишен добрих дела, него као онај ко има наду да ће ту задобити опроштај греха својих и обновљење нечистом живљењу своме. Погледај стога на мене који се кајем и желим да служим Теби, и не одбаци ме од благодати васкрсења Твог. Живоносном смрћу Твојом и погребењем умртви љуте страсти моје, да као мртав и погребен у овом свету пребивам. Преславним устајањем Твојим из гроба подигни душу моју, гресима умртвљену и оживи савест од које ништа на свету није потребније. Вазнесењем Твојим отргни ме од пустошних и душегубних блага земаљским и учини да размишљам о вишњем, како бих, не живећи и не угађајући себи, но Теби, Господу и Богу мом, служећи и делајући, каогод што се удостојих да се поклоним васкрсењу Твом на земљи, био удостојен угледати Тебе, Најдражег Искупитеља мог, и на небесима, славом и чашћу овенчаног због тога што си смрт на крсту поднео, и ставши са десне стране величанства Твог, са архангелима и ангелима, и са свом браћом мојом коју си искупио, Теби певао у векове векова: Алилуја! Амин.


”АКАТИСТИ” (књига ), Библиотека ”Образ светачки”,издаје Православна мисионарска школа при храму Светог Александра Невског –Београд, л.Г.1999

АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

ПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ
НАШОЈ БОГОРОДИЦИ

Кондак 1.

Теби, Војвоткињи која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла - песме захвалне, ми, слуге твоје, Богородице. Но пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави, да ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна!

Икос 1.

Анђео првак послан би с неба да каже Богородици: Радуј се! И гледајући Те, Господе, како се оваплоћаваш на нетелесни глас, беше запрепашћен, и стајаше кличући јој овако:
Радуј се, јер ће тобом радост засијати!
Радуј се, јер ће тобом проклетство ишчезнути!
Радуј се, палог Адама позивање!
Радуј се, Еве од суза избављење!
Радуј се, висино недостижна људским помислима!
Радуј се, дубино недогледна и анђелским очима!
Радуј се, јер си Царев престо!
Радуј се, јер носиш носиоца свега!
Радуј се, звездо која објављује сунце!
Радуј се, утробо божанског оваплоћења!
Радуј се, јер се тобом обнавља створење!
Радуј се, јер се у теби зачиње Створитељ!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 2.

Видећи себе у чистоти, Света смело говори Гаврилу: Твој чудни говор изгледа несхватљив души мојој, јер како говориш о рођењу од бесеменог зачећа, кличући: алилуја!

Икос 2.

Тражећи да сазна непознато знање, Дјева повика служитељу (тајне): Реци ми како је могуће да се син роди из чисте утробе? А он јој рече са страхом, кличући овако:
Радуј се, поверенице тајанственог савета!
Радуј се, веро у оно о чему треба ћутати!
Радуј се, уводе у чуда Христова!
Радуј се, главни од догмата Његових!
Радуј се, лествице небеска којом сиђе Бог!
Радуј се, мосте који преводи са земље на небо!
Радуј се, чудо о коме много говоре анђели!
Радуј се, многооплакивани поразе демонима!
Радуј се, јер си неизрециву светлост родила!
Радуј се, јер начин ником ниси открила!
Радуј се, јер превазилазиш знање мудраца!
Радуј се, јер просветљујеш разум верних!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 3.

Сила Свевишњега тада осени браку неискусну Дјеву ради зачећа, и утробу њену с благим плодом показа дивном њивом свима који желе да жању спасење, певајући овако: Алилуја!

Икос 3.

Примивши Бога у утробу, Дјева похита Јелисавети, а чедо ове, осетивши одмах њихов загрљај, обрадова се, и узигравањем, као песмама клицаше Богородици:
Радуј се, лозо неувелог изданка!
Радуј се, тековино бесмртнога плода!
Радуј се, јер преобраћаш земљоделца у човекољубца!
Радуј се, јер си родила Садитеља живота нашега!
Радуј се, њиво која произведе обиље милосрђа!
Радуј се, трпезо, која носи мноштво милости!
Радуј се, јер чиниш да цвета рај сладости!
Радуј се, јер спремаш пристаниште душа!
Радуј се, пријатни тамјане молитве!
Радуј се, целом свету умилостивљење!
Радуј се, Божија наклоности према смртнима!
Радуј се, смелости смртних према Богу!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 4.

С буром помисли сумље у себи, смерни Јосиф збуни се гледајући, Непорочна на тебе безбрачну и подозревајући браколомство. Но сазнавши да је твоје зачеће од Духа Светога рече: Алилуја!

Икос 4.

Чувши пастири анђеле како песмом славе долазак Христа у телу, и похитавши му као Пастиру, видеше Га као безазлено јагње, отхрањено у утроби Марије коју славећи рекоше:
Радуј се, Мати Јагњета и Пастира!
Радуј се, торе разумних оваца!
Радуј се, одбрано од невидљивих непријатеља!
Радуј се, отварање рајских врата!
Радуј се, јер се небеско радује са земаљским!
Радуј се, јер земаљско ликује са небеским!
Радуј се, неућутна уста апостола!
Радуј се, непобедива смелости мученика!
Радуј се, јака тврђаво вере!
Радуј се, светла ознако благодати!
Радуј се, јер се тобом обнажи ад!
Радуј се, јер се тобом обукосмо у славу!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 5.

Угледавши Богу водећу звезду, мудраци иђаху за њеном светлошћу, и држећи ју као светиљку, њоме тражаху моћнога Цара. Па стигавши до Недостижног, обрадовавше се кличући му: Алилуја!

Икос 5.

Синови Халдејаца видеше на рукама Дјеве Онога који је рукама створио људе, и познавши у њему Владара, иако узе лик слуге, похитавше да Му послуже даровима и да кличу благословеној:
Радуј се, Мати незалазна Звезде!
Радуј се, зоро тајанственог дана!
Радуј се, јер си угасила пећ преваре!
Радуј се, јер просвећујеш проповеднике Свете Тројице!
Радуј се, јер си збацила са власти нечовечног мучитеља!
Радуј се, јер си показала човекољубивог Господа, Христа!
Радуј се, јер избављаш од незнабожачких веровања!
Радуј се, јер чуваш од нечистих дела!
Радуј се, јер си укинула клањање огњу!
Радуј се, јер ослобађаш од пламена страсти!
Радуј се, водиљо верних невиности!
Радуј се, радости свих покољења!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 6.

Поставши богоносни проповедници, мудраци се вратише у Вавилон, испунивши Твоје пророштво и објавивши свима Тебе, Христа, оставише Ирода као безумника, који не зна да пева: Алилуја!

Икос 6.

Засјавши у Египту светлошћу истине, прогнао си таму лажи, јер идоли његови, Спаситељу, попадоше не могући поднети Твоју силу. А избављени од њих клицаху Богородици:
Радуј се, уздизање људи!
Радуј се, обарање демона!
Радуј се, јер си превару заблуде уништила!
Радуј се, јер си лукавство идола изобличила!
Радуј се, море које потопи духовног фараона!
Радуј се, стено, која напоји жедне живота!
Радуј се, огњени стубе, који показује пут онима у тами!
Радуј се, заклоне свету шири од облака!
Радуј се, храно замено мане!
Радуј се, служитељко свете сладости!
Радуј се, земљо обећана!
Радуј се, из које тече мед и млеко!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 7.

Кад је требао Симеон да пређе из овог варљивог света, предат Си му био као дете, али он у Теби позна и савршенога Бога. Зато се задиви Твојој неисказаној мудрости кличући: Алилуја!

Икос 7.

Јавивши се, Створитељ показа нама, своји створовима, нову твар, израсте из бесемене утробе, и сачува ју чистом као што је и била, да бисмо видећи чудо, славили ју усклицима:
Радуј се, цвете непролазности!
Радуј се, венче уздржљивости!
Радуј се, јер у теби сија праслика васкрсења!
Радуј се, јер показујеш живот анђелски!
Радуј се, дрво краснога плода, којим се хране верни!
Радуј се, дрво доброг хлада, под које се склањају многи!
Радуј се, јер си носила у утроби Путовођу заблуделих!
Радуј се, јер си родила Избавитеља заробљених!
Радуј се, умилостивљење праведнога Судије!
Радуј се, опроштају многим преступницима!
Радуј се, непостидна одећо нагима!
Радуј се, љубави, која сваку жудњу побеђује!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 8.

Видевши необично рођење, уклонимо се од света, и пренесимо ум на небо, јер се зато узвишени Бог јави на земљи као смерни човек, желећи да привуче висини оне који му кличу: Алилуја!

Икос 8.

Неописана Реч сва беше међу земнима, но никако не одвојивши се од небеских. Јер не беше промена места божанско силажење и рођење од Дјеве, која прими Бога, и која слуша ово:
Радуј се, сместиште несместивог Бога!
Радуј се, врата величанствене тајне!
Радуј се, Ти, о којој са сумњом слушају неверници!
Радуј се, несумљива похвало верних!
Радуј се, пресвета колеснице Онога који је на Херувимима!
Радуј се, преславно станиште Онога који је на Серафимима!
Радуј се, јер си супротности ујединила!
Радуј се, јер си девичанство и рођење спојила!
Радуј се, јер се тобом преступ заглади!
Радуј се, јер се тобом рај отвори!
Радуј се, кључу царства Христова!
Радуј се, надо вечних добара!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 9.

Сва природа анђелска задиви се великом делу Твога ваплоћења, јер Онога који је као Бог недоступан гледаху као свима доступног човека, где с нама борави и од свију слуша: Алилуја!

Икос 9.

Речите говорнике видимо безгласне као рибе пред тобом, Богородице, јер не умеју да објасне како си и девојка остала и могла родити. Ми пак, дивећи се тајни, верно кличемо:
Радуј се, сасуде Божије мудрости!
Радуј се, ризницо Његовог промисла!
Радуј се, јер показујеш да су мудраци немудри!
Радуј се, јер доказујеш да су красноречиви безгласни!
Радуј се, јер залудеше опаки споритељи!
Радуј се, јер увенуше творци басана!
Радуј се, јер раскидаш незнабожачка плетења Атињана!
Радуј се, јер пуниш мреже рибара!
Радуј се, јер извлачиш из дубине незнања!
Радуј се, јер многе просвећујеш знањем!
Радуј се, лађо жељим спасења!
Радуј се, пристаниште бродара кроз живот!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 10.

Желећи да спасе свет, Украситељ свега дође својом одлуком, и будући господар - као Бог - ради нас јави Се подобан нама човек, и сличним позвавши слично, као Бог слуша; Алилуја!

Икос 10.

Тврђава си девојкама и свима који ти прибегавају, Богородице Дјево, јер тиме те Пречиста, учини Творац неба и земље уселивши се у утробу твоју и научивши све да ти кличу:
Радуј се, стубе девојаштва!
Радуј се, врата спасења!
Радуј се, человођо духовног обновљења!
Радуј се, дароватељко божанске доброте!
Радуј се, јер си препородила у греху зачете!
Радуј се, јер си уразумила лишене разума!
Радуј се, јер си уништила кваритеља ума!
Радуј се, јер си родила Сејача чистоте!
Радуј се, дворано бесемене удаје!
Радуј се, јер верне сједињујеш са Господом!
Радуј се, дивна одгајатељко девојака!
Радуј се, невесто - краситељко светих душа!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 11.

Свака химна Теби, ма с колико настојања проширивана, пада пред силним мноштвом милосрђа Твога, јер кад бисмо Ти, Свети Царе, принели онолико песама колико је песка, ништа достојно не бисмо учинили према ономе што Си дао нама који Ти кличемо: Алилуја!

Икос 11.

Као светлоносну светиљку која се појави онима што су у тами видимо Свету Дјеву, јер Она запаливши нематеријалну светлост, води све божанском знању, просвећујући ум јасношћу, а слави се овим усклицима:
Радуј се, зраку Духовног Сунца!
Радуј се, сјају Незалазне Светлости!
Радуј се, муњо која просветљујеш душе!
Радуј се, која као гром страшиш непријатеље!
Радуј се, јер из тебе зрачи многосветло просвећење!
Радуј се, јер из тебе извире обилна река!
Радуј се, јер изображаваш слику купјељи!
Радуј се, јер укидаш прљавштину греха!
Радуј се, бањо, која пере савест!
Радуј се, чашо која точи радост!
Радуј се, мирисе Христовог миомира!
Радуј се, животе тајанственог весеља!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 12.

Хотећи дати опроштај од старих дугова, Ослободилац свих људи Сам дође онима који се беху удаљили од Његове благодати, и подеравши обвезницу слуша од свих ово: Алилуја!

Икос 12.

Опевајући твој пород, славимо те сви као живи храм, Богородице, јер Господ који све држи руком, уселивши се у утробу твоју, освети, прослави и научи све да ти кличу:
Радуј се, шаторе Бога Речи!
Радуј се, већа од светиње над светињама!
Радуј се, ковчеже позлаћени Духом!
Радуј се, неисцрпна ризницо живота!
Радуј се, скупоцена круно побожних царева!
Радуј се, часна похвало богобојажљивих свештеника!
Радуј се, непоколебљива куло Цркве!
Радуј се, неразрушива тврђаво царства!
Радуј се, јер се тобом дижу заставе победе!
Радуј се, јер се тобом обарају непријатељи!
Радуј се, тела мога исцељење!
Радуј се, душе моје спасење!
Радуј се, Невесто Неневесна!

Кондак 13.

О, свехвална Мати, која роди Реч светију од свих светих, примивши овај садашњи принос, избави од напасти сваке, и ослободи будућих мука све који кличу: Алилуја!

Овај кондак чита се три пута.

И поново Икос 1 и кондак 1.

Акатист Богородици УМЕКШАЊЕ ЗЛИХ СРЦА

(чита се за смиривање непријатеља и свих оних који нам зло желе у опхођењу према нама)
Кондак 1.

Теби, изабраној Дјеви Марији, узвишенијој од свих кћери земаљских, Мајци Сина Божијег, Кога за спасење света предаде, са умилењем кличемо: погледај на многожалосно живљење наше, опомени се туга и болести које си и сама претрпела, јер си, као и ми, на земљи рођена, и саучествуј са нама по милорђу своме, да бисмо Ти клицали:

Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Икос 1.

Ангео витлејемским пастирима објави рођење Спаситеља света и са њим мноштво небеских сила послави Бога, певајући: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“. А Ти, Мати Божија, не имајући где главу Своју склонити, јер не беше места у гостионици, родила си у пећини Свог Сина Првенца и, повивши Га пеленама, у јасле Га положила. Зато, знајући за жалост срца Твога, кличемо Ти:

Радуј се, јер си дахом Својим Сина Свога Првенца загрејала!
Радуј се, јер си Превечног Младенца у пелене повила!
Радуј се, јер си Онога Који васељену носи млеком Својим хранила!
Радуј се, јер си пећину у небо претворила!
Радуј се, јер си престо Херувима постала!
Радуј се, јер си у рађању и након рађања Дјева остала!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 2.

Видевши Превечног Младенца како повијен лежи у јаслама, пастири, који су у Витлејем дошли да Му се поклоне, рекоше шта им је Ангео о Детету говорио, а Марија чуваше све те речи у срцу своме. А када прође седам дана, беше обрезан Исус по закону Израиљском, као дете осам дана старо. Певајући стрпљењу и смирењу Твоме, Богородице, вечноме Богу кличемо: Алилуја!

Икос 2.

Имајући разум утврђен у Богу и чувајући закон Господњи, у четрдесети дан, када се навршише дани за очишћење, ви донесосте Исуса у Јерусалим, као родитељи Његови, да Га ставите пред Господа и принесете за Њега жртву, као што је речено у Закону Господњем. Стога ми Ти овако кличемо:

Радуј се, јер си Створитеља васељене због испуњавања закона у Јерусалимски храм донела!
Радуј се, јер те је тамо старац Симеон радосно сусрео!
Радуј се, Једина Чиста и Преблагословена међу женама!
Радуј се, јер си Крст свој, жалостима преукрашен, са смирењем носила!
Радуј се, јер вољу Божију никада ниси прекршила!
Радуј се, јер си нам собом смирење и трпљење показала!
Радуј се, Сасуде, испуњен благодаћу Духа Светога!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 3.

Силом вишњом оснажена беше, Мати Божија, када чу речи старца Симеона док је говорио: „Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца“. И велика жалост прободе срце Богородичино, и са тугом ускликну Богу: Алилуја!

Икос 3.

Хитајући да погуби Дете, Ирод нареди да се побију сва деца у Витлејему и околини његовој, од две године и мађа, по времену које је дознао од мудраца, али по заповести Божијој, преко Ангела датој у сну старцу Јосифу, побеже читава света породица у Египат и остаде тамо седам година, до смрти Иродове. Због тога Ти са умилењем кличемо:

Радуј се, јер си све тескобе у туђини поднела!
Радуј се, јер се сви идоли у земљи Египатској срушише, не могавши да поднесу моћ Сина Твога!
Радуј се, јер си међу безбожницима седам година живела!
Радуј се, јер си се са Превечним Младенцем - Дечаком и са обручником Својим у Назарет вратила!
Радуј се, јер си крај старца Јосифа дрводеље у сиромаштву живела!
Радуј се, јер си све време своје у раду проводила!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 4.

Бура жалости обузе Пречисту Мајку, када, вративши се из Јерусалима, не нађе успут Дете Исуса. Тога ради, Она и праведни Јосиф вратише се да га траже и после три дана нађоше Га у храму где седи међу учитељима и слуша их и пита. И рече Му Мати Његова: „Сине! Што учини нама тако? Ево отац Твој и ја са страхом Те тражисмо“. А Он им рече: „Зашто сте ме тажили? Зар не знате да треба да будем у ономе, што припада моме Оцу?“. И Мајка Његова чуваше све речи ове у срцу своме и клицаше Богу: Алилуја!

Икос 4.

Мати Божија чула је како Исус прође читавом Галилејом, учећи по зборницама, проповедајући Јеванђеље о Царству и исцељујући сваку болест и сваку рану на људима. Прође глас по читавој Сирији и доведоше Му оне који боловаше од разних болести, страстима и демонима обузете, као и узете и Он их исцељиваше. А Ти, Мати Божија, знајући пророчанства, у срцу са жалошћу осећаше да ће ускоро доћи час, када ће Син Твој Себе принети на жртву за грехове света. Збо тога Те, многострадална Мати, величамо и кличемо:

Радуј се, јер си Сина Свога на служење народу јудејском предала!
Радуј се, у срцу жалосна, али вољи Божијој покорна!
Радуј се, јер си свет од потопа греховног спасила!
Радуј се, јер си главу древне змије згазила!
Радуј се, јер си Себе на жртву Богу принела!
Радуј се, јер је Господ с Тобом, Благословена!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 5.

Проповедајући Царство Божије на земљи, Исус изобличаваше гордост фарисеја, који су себе сматрали праведнима. Слушајући Његове приче, разумеше да о њима говори и хтедоше да Га ухвате, али се уплашише народа, будући да Га сматраху за пророка. Знајући све ово, Богородица, беше жалосна због љубљеног Сина и, страхујући да Га не убију, са тугом клицаше: Алилуја!

Икос 5.

Неки од Јудеја, видевши васкрсење Лазарево, одоше код фарисеја и испричаше им шта учини Исус. И рече Кајафа, који те године беше поглавар свештенички: „Боље је да један човек умре за народ, него да сав народ пропадне“. И од тога дана договараше се да Га убију. Ми, пак, Теби, Пречиста кличемо:

Радуј се, јер си Спаситеља света родила!
Радуј се, Ти која си разлог нашег спасења!
Радуј се, јер си од рођења за Мајку нашег Спаса изабрана!
Радуј се, Мајко Божија, за страдање одређена!
Радуј се, Благословена, јер си Царица Небеска постала!
Радуј се, јер се увек за нас молиш!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 6.

Будући најпре проповедник речи Божије, а затим издајник Јуда Искариотски, један од дванаесторице Апостола, оде код првосвештеника да би им Учитеља свога предао. А они, када то чуше, веома се обрадоваше и обећаше да ће му дати сребрњаке. А Ти, Мајко Божија, жалосна због свог љубљеног Сина, са горчином Богу клицаше: Алилуја!

Икос 6.

Заблиста последња вечера ученицима Христовим и на њој им Учитељ опра ноге, указујући им Самим Собом на смирење, рекавши: „Један од вас издаће Ме, онај који са Мном једе“. А ми, страдајући са Мајком Божијом, овако Њој кличемо:

Радуј се, мукама срца исцрпена!
Радуј се, јер си све у овој долини многожалостивој поднела!
Радуј се, јер си у молитви спокој налазила!
Радуј се, свих тужних радости!
Радуј се, утехо наша у жалости!
Радуј се, јер нас из блата греховног спасаваш!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 7.

Желећи да покаже љубав Своју према људском роду, Господ Исус Христос на Тајној вечери благослови и преломи хлеб и даде га својим ученицима и Апостолима, говорећи: „Примите, једите, ово је Тело Моје“. И узевши часшу и давши хвалу, пружи им је говорећи: „Пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новога Завета, Која се за многе пролива за отпуштење грехова“. Благодарећи Милостивом Богу за Његово неизрециво милосрђе према нама певамо Му: Алилуја!

Икос 7.

Ново знамење милости Своје објави Господ ученицима Својим, када обећа да ће им послати Утешитеља, Духа Истине, Који од Оца исходи и Који ће о Њему сведочити. Теби, Мајци Божијој, два пуа Духом Светим освештаној, кличемо:

Радуј се, Духа Светога обитавалиште!
Радуј се, свесветла ложнице!
Радуј се, пространи доме Бога Речи!
Радуј се, јер се Божанствени бисер у Теби створио!
Радуј се, јер си нам Рођењем Својим рајске двери отворила!
Радуј се, јер си нам Собом знамење милости Божије пројавила!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 8.

Чудно нам је и тужно да слушама како Јуда Искариотски пољубцем издаде Учитеља свога и Господа, а чете и војводе и слуге јудејске Исуса ухватише, свезаше Га и одведоше, најпре првосвештенику Ани, а онда и Кајафи, поглавару свештеничком. А Мати Божија, очекујући смртну пресуду Сина свога Љубљеног, клицаше Богу: Алилуја!

Икос 8.

Од Кајафе, Јудеји одведоше Исуса у судницу код Пилата и рекоше за Њега да је злочинац. А Пилат, испитавши Га, рече како ниједне кривице на Њему не нађе. Ми Ти, Богомати, овако кличемо:

Радуј се, јер ти је срце болом измучено!
Радуј се, јер си због Сина Свога сузе проливала!
Радуј се, јер си све, као права слушкиња Божија, без роптања поднела!
Радуј се, јер си уздисала и јецала!
Радуј се, Царице Небеса и земље, јер молитве слугу Својих прихваташ!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 9.

Сви нараштаји величају Тебе, Часнију од Херувима и неупоредиво Славнију од Серафима, Владичицу и Мајку Избавитеља нашега, јер си Рођењем Својим читавом свету радост донела, а затим и велику жалост доживела, када си Сина Свога љубљеног видела предатог поругама, ударцима и смрти. Ми Ти, пак, Пречиста, умилно појање приносимо, појући свемоћном Богу: Алилуја!

Икос 9.

Сви речити говорници не могу исказати сва страдања која Си, Спаситељу наш, поднео када војници трнов венац исплетоше и на главу Твоју ставише, а ризу скерлетну Ти обукоше, говорећи: „Здраво, Царе Јудејски“, и по образима Те удараху. А ми, саосећајући у страдањима Твојим, Мајко Божија, овако Теби кличемо:

Радуј се, Ти која си гледала како муче Онога, Кога си млеком Својим хранила!
Радуј се, јер си Га у скерлетну ризу одевеног и новим венцем крунисаног видела!
Радуј се, јер си у страдању Његовом учествовала!
Радуј се, јер си видела како Га сви ученици Његови оставише!
Радуј се, јер си гледала како Га судије неправдно осудише!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 10.

Желећи да спасе Исуса, Пилат рече Јудејима: „Наш је обичај да вам једног пустимо, хоћете ли да вам пустим Цара Јудејског?“. А сви они, узвикујући, говораху: „Не Њега, него Вараву!“. Појући о великом милосрђу Божијем, ради кога Сина Свога Јединородног на крсну смрт предаде, да би нас од вечне смрти искупио, кличемо Му: Алилуја!

Икос 10.

Тврђава и бедем буди, Владичице, нама, од жалости и болести изнемоглим, јер си и Ти сама страдала, слушајући Јудеје како вичу: „Распни Га!“. А сада услиши нас који Ти кличемо:

Радуј се, јер отиреш сваку сузу онима који од злобе страдају!
Радуј се, јер си нам сузу умилења даровала!
Радуј се, јер грешнике који пропадају спасаваш!
Радуј се, непостидна Заступнице хришћана!
Радуј се, јер нас од страсти избављаш!
Радуј се, јер скрушеном срцу утеху дарујеш!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 11.

Свеумилно појање Спаситељу света приносимо, јер је добровољно на страдање пошао и Крст Свој на Голготу понео да би Га распели. Код Крста Исусовог стајаху Мати Његова, Марија Клеопова и Марија Магдалина. Видевши где стоје Његова Мати и ученик кога љубљаше, Исус Мајци Својој рече: „Жено, ево Ти сина!“: а затим рече ученику: „Ево ти Мајке!“. И од тога часа узе је ученик к себи. А Ти си, Мајко Божија, видевши на Крсту Сина и Господа свога како страда, са болом клицала Богу: Алилуја!

Икос 11.

„Светлости моја и Боже Превечни, Творче свих твари, Господе, Који муке на Крсту трпиш“.- Пречиста Дјева плачући говораше о чудесном рођењу Твоме: „Сине Мој, бејах узвеличана више од свих других мајки, али сада, авај мени, видим Те распетог и утроба се моја раздире“. А ми, проливајући сузе док Тебе слушамо, кличемо:

Радуј се, јер си радости и весеља лишена!
Радуј се, јер си добровољно страдање Сина Свог на Крсту гледала!
Радуј се, јер си Чедо Своје љубљено изранављено видела!
Радуј се, Овчице, јер си гледала Чедо Своје као Јагње на заклање вођено!
Радуј се, јер си Избавитеља од рана душевних и телесних прекривеног ранама видела!
Радуј се, јер си Сина Свога, васкрслог из мртвих, угледала!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 12.

Благодат Своју подари нам, Свемилостиви Спаситељу, јер Си на Крсту Дух Свој испустио и признаницу која беше против нас поцепао. „Светлост моја блага, Бог мој, на крсту се угаси“. А Дјева, јецајући говораше: „Похитај Јосифе, к Пилату да ти дозволи да са дрвета Учитеља Твога скинеш. Видевши Те изранављеног и нагог на Крсту, без икакве славе, Чедо Моје, душу Моју мач прободе, по пророчанству праведног Симеона“- провиде Мати Божија, кличући: Алилуја!

Икос 12.

Појући о милосрђу Твоме, Човекољупче, клањамо се обиљу милости Твоје, Владико, јер: „Желећи да створење Своје спасеш, самог си Себе смрти предао“, рече Прчиста. Васкрсењем Твојим, Спасе, помилуј све нас, који Пречистој Мајци Твојој са умилењем кличемо:

Радуј се, јер си мртвог и без даха преблагог Господа гледала!
Радуј се, јер си Тело Сина Свога љубљеног целивала!
Радуј се, јер си Светлост Своју као нагог и изранављеног мртваца видела!
Радуј се, јер си Светлост Своју у гроб положила!
Радуј се, јер си новом плашатницом Тело Његово обавила!
Радуј се, јер си Њега Васкрслог видела!
Радуј се, многожалостива Мајко Божија, јер тугу нашу у радост претвараш!

Кондак 13.

О, многоопевана Мати, изнемогла од жалости под Крстом Сина Твога и Бога, погледај на сузе и уздахе наше и избави од жалости, болести и вечне смрти све који се уздају у неизрециво Твоје милосрђе и кличу: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА Пресветој Богородици у част њене иконе УМЕКШАЊЕ ЗЛИХ СРЦА

О, Многостадлана Мајко Божија, Узвишенија од свих кћери земаљских по чистоти Својој и по страдањима која си на земљи поднела, прими многоболне уздахе наше и сачувај нас под кровом милости Своје. Јер, другог уточишта и топлог заступништва осим Тебе не знамо и имајући смелости пред Оним Који је од Тебе рођен помози нам и спаси нас молитвама Својим, да бисмо без спотицања стигли до Царства Небеског, где ћемо са светим певати у Тројици Јединоме Богу сада и увек и у векове векова. Амин.

ТРОПАР Пресветој Богородици у част њене иконе УМЕКШАЊЕ ЗЛИХ СРЦА

Умекшај наша зла срце, Богородице, нападе оних који нас мрзе одагнај и сваку тескобу душе наше разреши. На Твоју свету икону гледамо, страдањима се Твојим и милошћу Твојом према нама ражалошћујемо и ране Твоје целивамо а од стрела, наших које Те рањавају, страхујемо. Не дозволи нам, Мати милосрдна, да од тврдоће срца свога и тврдоће срца ближњих наших страдамо, јер Ти ваистину јеси злих срца умекшавање.