Powered By Blogger

1. фебруар 2012.

ВЛАДИМИР КОНСТАНТИНОВИЧ НЕВЈАРОВИЧ ТЕРАПИЈА ДУШЕ



 
 
 


Стотина разних Светих Отаца и подвижника светости

1. Блуд је отров који умртвљује душу (св. Тихон Задонски).
2. Стомакоугађање уништава у човеку све оно што је добро (преп. Нил Синајски).
3. Не куди и не хвали никога (преп. Исаија Отшелник).
4. Познај самога себе и избегавај оно што је за тебе погубно (ава Исаија).
5. Не говори ништа више од онога што је нужно (преп. Исаија Отшелник).
6. Лаж отуђује од Бога (ава Доротеј).
7. Лаж је рушење љубави (св. Јован Златоуст).
8. Исквареност душе је узрок телесних болести (св. Јован Златоуст).
9. Као што рђа разједа гвожђе, тако завист разједа душу у којој живи (св. Василије Велики).
10. Праведност је свагдашње оптуживање самога себе (aвa Пимен).
11. Оговарање је смрт душе (aвa Ор).
12. Казна гордима је њихов пад (aвa Данило).
13. Не вичи, не говори гласно и брзоплето (cв. Антоније Велики).
14. Сваки дан умири да би живео вечно (cв. Антоније Велики).
15. Ниједан тренутак не приноси на жртву лености (cв. Антоније Велики).
16. Тешко је стање када је на уснама светост, а у срцу безакоње н злоба.
17. Многословље бива узрок унинија и раздражљивости (aвa Нсаија Отшелник).
18. Кротост је у трпљењу (aвa Исаија Отшелник).
i 9. Љубав сведочи неосуђивањем ближњих (aвa Исаија Отшелник).
20. Оно што је заволео човек у свету то и оптерећује његов ум (cв. Макарије Ве.шки).
21. Много пута се ceћaj током дана да овај дан може бити и последњи (cв. Антоније Велики).
22. Безмолвије је одсецање зла (преп. Марко Нодвнжник).
23. Боље је увек себе признавати као кривца, него себе оправдавати (cв. Тихон Задонски).
24. Не откривај савест савест ономе коме није наклоњено твоје срце (преп. Пимен Велики).
25. Покајање је немогуће без искорењивања самољубља (cв. Тцхон Задонски).
26. Блажен је човек који није везан ни за какву ствар пролазну или иривремеиу (преп. Јован Касијан).
27. Треба избсгавати бескорисне разговоре (преп. Јефрем Сирин).
28. Чиста савест ће и твој живот учинити беспрекорним (старац Никодим Светогорац).
29. А своју завист ћеш моћи да зауставиш, ако почнеш да се радујеш због радости онога којем завидиш, а заједно с њим да тугујеш због оног због чега он тугује (преп. Максим Исповедник).
30. Страст среброљубља се открива код оних који увек примају са радошћу, а дају са жалошћу (cв. Максим Исповедник).
31. Нека твоје читање не буде незасито: јер је у свему најбоља мера (cв. Максим Исповедник).
32. Треба се више вежбати у молитви, а не богословствовати (бл. Диадох).
33. Почетак раћања плода је цвет, а почетак делатног живота је уздржаност (преп. Нил Синајски).
34. О добром делу које имаш намеру да учиниш, не говори никоме унапред, већ га чини (cв. Антоније Велики).
35. Као што скриваш од људи грехе своје, тако скривај од њих и своје напоре (преп. Нил Синајски).
36. Гордост је водени мехур који је у себи надувала умишљеност (преп. Нил Синајски).
37. Уништи искушења и помисли, н више неће бити ниједног светог (aвa Зосима).
38. Трпи невоље зато што у њима, као руже у трњу, настају и сазревају врлине (aвa Зосима).
39. Доброћудно подношење страшних клевета рађа незлобивост; трпљење пак до краја искорењује из душе све оно рђаво (преп. aвa Таласије).
40. Све док чини зло човек не може да чини добро, већ може да чини само зло под маском добра (преп. Исаија Отшелник).
41. Оскудно храњено тело је добро обуздани коњ који никада неће збацити јахача (преп. Нил Синајски).
42. Почетак свих страсти је самољубље, а крај гордост (преп. Максим Исповедник).
43. Самољубље је неразумна љубав према телу (преп. Максим Исповеднчк).
44. Три су узрока љубави према богатству: сластољубље, таштина и неверовање, а најјаче од њих је неверовање (преп. Максим Исповедник).
45. Ако у свом дворишту не дозвољаваш да се скупља смеће, не дозволи ни да у теби јачају телесне жеље (преп. Јефрем Сирин).
46. Постоји очајање од мноштва грехова и бремена савести, и постоји очајање од гордости и узношења (преп. Јован Лествичник).
47. Када душа почне да се осећа здравом, тада почиње и снове да има чисте и спокојне (преп. Максим Исповедник).
48. Не треба се бојати спољног непријатеља, непријатељ је у нама самима (преп. Јован Касијан).
49. Тела је много, а не људи (cв. Јован Златоуст).
50. Чшш тако да што мање будеш познат људима (cв. Јефрем Сирин).
51. Учи се да радиш, да се не би учио да просиш милостињу (cв. Јефрем Сирин).
52. Прекрасна је скрушеност срца, она лечи људске душе (св. Јефрем Сирин).
53. Слушати са задовољством оговарање такође је оговарање и заслужује једнаку осуду (св. Варсонофије Велики и Јован).
54. Приликом сваке рђаве помисли упитај себе чему воде рђаве мисли, и оне he престати (преп. Исак Сирчн).
55. Не разнежавај се, угађајући свом телу, јер ће те оно упропастити (преп. Исак Сирин).
56. Труди се да према својој снази не оптерећујеш себе са сувише много послова, већ се задовољи само оним најпотребнијим(преп. Исак Сирин).
57. Све док не потчинимо телесно духовном, не могу у нама ослабити страсти (преп. Исак Cupuu).
58. Гони сам себе, и твој непријатељ ћe бити прогнан твојим приближавањем (преп. Исак Сирин).
59. Много истинских врлина садржи у себи дубоко сећање на смрт (преп. Филотеј Синајски).
60. Молитва је узлажење ума к Богу (преп. Нил Синајски).
61. Нема ничег равног молитви, нема ничег јачег од вере (cв. Јован Златоуст).
62. Сав живот нека буде време молитве (cв. Василије Велики).
63. Истина мора бити гоњена (преп. Макарије Велики).
64. Имај истинско благочашће, и тада ћеш имати истинску срећу (cв. Тихон Задонски).
65. Волећи оно што не треба, нећеш волети оно што треба (aвa Евагрије).
66. Смехотворство и слобода у опхођењу дело су блудног демона (aвa Исаија Сирин).
67. Једно је чистота ума, а друго чистота срца (aвa Исаија).
68. Ко говори о себи: ја сам чист, тај себе чини достојним осуде (cв. Јефрем Сирин).
69. Ако се гнев усели у твоју душу, онда је њиме већ уништен један дан твог живота (cв. Јефрем Сирин).
70. Многи читају до исцрпљености, међутим у поступцима својим се показују малоумнима (cв. Јефрем Сирин).
71. Онај који има љубав, има у себи Бога (cв. Василије Велики).
72. Мир душе је од послушности њених моћи уму (преп. aвa Исаија).
73. Ђаво је птичар: буди изнад његових замки (cв. Јован Злашоуст).
74. Никога не осуђуј, не изобличавај, не вређај, чак u оне чији је живот најгори (преп. Исак Сирин).
75. Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, а презир доноси спокој и тишину (преп. aвa Иссшја).
76. Ако унизиш себе, имаћеш спокој (aвa Пимен).
77Пост има похвалу сам по себи, а не по Богу: његов циљ је да доводи оне који то желе у целомудреност (cв. Дијадох).
78. Ако примораваш слабо тело преко његове снаге, двоструку пометеност наносиш души (преп. Исак Cupim).
79. Узрастање молитве нема краја (cв. Теофан Затворник).
80. Пост и уопште поснички живот најбоље је средство за очување здравља и његов напредак (cв. Теофан Затворник).
81. Смирење се стиче делима смирења, љубав делима љубави (cв. Теофан Затворник).
82. Што је од Бога, само од себе долази, док ти и време не знаш (преп. Исак Cupim).
83. С непријатељима се бори смирењем (Старац Силуан).
84. Ко хоће да позна Бога својим умом од науке, тај је у преласти, јер се Бог познаје само Духом Светим (старац Силуан).
85. У преласт човек упада или због неискуства или због гордости (старац Силуан).
86. Треба сматрати себе горим од свих и осудити себе на пакао (Старац Силуан).
87. Сан је слика смрти, а буђење слика васкрсења (еп. Јован Шаховској).
88. Бога не воле из једног јединог разлога: не познају Га (еп. Јован Шаховској).
89. Еванђеље је тешко "цитирати", јер у њему апсолутно нема ничег што се не може цитирати (еп. Јован Шаховској).
90. Еванђеље почива на неизмерном добру (еп. Јован Шаховској).
91. Гордост је доказ беде ума (cв. Јован Златоуст).
92. Тако удешавај свој живот, да он може да поучава без речи, више од речи (cв. Филарет, митрополит Московски).
93. Лукаве помисли одбацуј супротним помислима (преп. Нил Синајски).
94. Један од отаца каже: "Пао си? Устани. Пао си опет? Опет устани, итд." (aвa Доротеј).
95. Узвратити злом за зло могуће је не само делом, него и речју и ставом (aвa Доротеј).
96. Бог је огањ који загрева срца и утробе (св. Јован Кронштатски).
97. Покајање је трепет душе пред вратима раја (преп. Исак Сирнн).
98. Неверовање потиче од порочног живота и таштине (св. Јован Златоуст).
99. Монах је онај ко се не меша са светом и само с Богом непрестано разговара (св. Симеон Hoвu Богослов).
100. Где нема мира, тамо нема Бога (ава Исаија).

БЕСЕДА О НЕУТРАЛНИМА Свети Владика Николај Велимировић


Ево нам опет Видовдана. Ево данa, који никад неће постати ноћ докле год Срби буду били хришћански народ, љубитељи Крста и слободе. Јер овај дан је показао цену царства небеснога. И земаљско царство не добија се јефтино, а Турци га нису јефтино платили. Али је небесно царство много скупље, и Лазар га је платио жртвовањем себе и целе српске војске.
Ево дана, када је један хришћански народ све изгубио и добио више од изгубљенога. Ево дана, који као страшни суд виси над народом истовремено благосиљајући и проклињући. Кога благосиља Видовдан? Оне, који вером Христовом живе и дишу, и за Христову веру страдају и гину. Кога проклиње? Проклиње неутралце. Потребно је ово нарочито истаћи, јер је корисно за наше дане. И сам Бог одбацио је као проклете оне, који су неутрални у пресудним борбама између Христа и антихриста. Сведочанство о томе налазимо у последњој књизи Светога Писма, где Христос заповеда еванђелисту Јовану, да напише цркву у Лаодикији и да каже: „Знам да нијеси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Но, како нијеси ни студен ни врућ, избљуваћу те."

Ни студени ни врући у Лаодикији били су они, који су се називали хришћанима, али су у исто време узимали учешћа у паганским светковинама и држали незнабожачке обичаје. Ни студени ни врући у време Косовске битке били су они Срби, који нису хтели на Косово из бојазни од мухамеданске силе. Доцније су се многи од тих неутралаца потурчили.

Господар Вук Бранковић био је типичан неутралац у то време. Ни студен ни врућ. Он је остао проклет не зато, што није дошао на Косово, нити зато што се борио уз Турке против Срба, Не! Него само зато што је остао неутралан у току битке, која је решила судбину Србије и Балкана за пола хиљаде година. Рачунао је, да ако Срби победе, он је ту с њима, као Србин и још Кнежев зет. Ако ли пак Турци победе, они ће му бити благонаклони, пошто се није борио против њих. Рачун погрешан. Ускоро после битке један турски паша рекао му је: „Када ти ниси био веран своме цару, како ћеш бити веран моме цару?" Проклет од Срба, презрен је био од Турака. Тако је неутрални Вук изгубио оба царства, и небеско и земаљско. И остао је проклет у народу српском. То су његови потомци горко осећали и често се јадали, како их проклетство Вука ужасно погађа.

Ако сад примените косовску етику на наше поколење, видећете два супротна табора широм света. Један табор чине христоверни а други безверни. Између њих рамљу на обе ноге маловерни или неутрални. О безверцима или безбожницима није потребно ни говорити. Св. Писмо их назива лудацима, а српски народ непоменицима (као и демоне), јер одбацујући Бога, они су и несвесно постали слуге демонске.

Но погледајмо неутралце, који стоје између верних и безверних, између националиста и интернационалиста, између Христа и Антихриста. Они јадници заборављају, да Христос за деветнаест столећа није изгубио ниједну битку, нити ће и - једну изгубити до краја времена, до Страшног Суда. Не знају, да је он себе прогласио победиоцем света унапред, пре своје крсне смрти, а још јаче после свог славнога Васкрсења, кад је рекао: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи."

Страх и рачун ствара од људи неутралце. Луд страх и погрешан рачун, као и Вуков. Лудим страхом за себе и своје сроднике и погрешним рачуном они навлаче проклетство Божје и народно на себе и на децу своју баш исто онако као и неутрални Вук Бранковић. У једном времену као што је наше, када се води гигантска светска борба између вере и безверја, и када организовани атеизам устаје свим снагама против Христа, против 10 Божјих заповести, против породице, душе и човекољубља, и то не само у комунистичким државама већ и, више или мање, у свима земљама - неутралност је издајство Христа. Јер ко може да помогне истину против лажи а не помогне је, тај помаже лаж. И ко може да помогне правду против неправде, а не помогне је, тај помаже неправду. У борби истине и лажи, и правде, неутралност значи помагање зла. Христос је као оштрим мачем поделио људе у две групе рекавши: „Ко није са мном, против мене је." Они, који нису ни врући ни хладни, дакле, неутрални, Њему су одвратни.

Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа. Вековима борећи се за истину  вере, за слободу и за правду, српски народ постао је веома осетљив у погледу ове три неопходности за достојанствен живот    појединаца и друштва, тј. вере, слободе и правде.

Ја се сећам из детињства оног првог рата између Јапана и Кине. Ратобории Јапанци беху напали мирне Кинезе. И Срби су били на страни Кинеза. И ми као мали ђаци симпатисали смо Кинезима. И зар се сви ми живо не сећамо такорећи јучерашњега рата талијанских фашиста против Абисинаца? Сав српски народ без изузетка, револтирао се против бруталних нападача и њихових нечовештава над једним сељачким, хришћанским народом. И тако Србин није могао бити неутралан ни у једној борби зла против добра, ни у једној борби мрака против светлости, ни на најудаљенијим крајевима света, а камоли пред својом кућом и у својој кући. Најмање приличи Србину бити неутралан у садашњости. И заиста, врло је мален број неутралних Срба у свету. Но и тај мали број, нажалост, веома је штетан. Штетан је по Српство уопште, а штетан је и по Америку и по Хришћанство.

Можда је ово последњи Видовдан, који их опомиње, да се више не колебају, него да се сврстају с браћом својом, која се боре и раде за тријумф вере, слободе и правде у свету. А вас, браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Господ Бог троструко благослови по молитви светога кнеза Лазара и свих косовских јунака! Амин!

(Чикаго, 1948)

СРПСКА ПОКАЈНА МОЛИТВА


Царе вечни и Господе небеса и земље, Исусе Христе Боже наш, милостиво чуј и услиши молитву нас грешних и недостојних слугу Твојих. Нас ради, Господе, Ти си испио чашу горчине, од безаконика на крст прикован, страшне муке си претрпео на крсту, Искупитељу наш, и крв Своју пречисту излио, да нас грехом прокажене очистиш, исцелиш, осветиш и удостојиш царства Твога.Но ми се показасмо као лењиве слуге, лењива ума и срца и раслабљени од безакоња презресмо превелику жртву Твоју за нас и окретосмо се од Тебе да потражимо спасење онима где спасења нема; положисмо своју наду не у Тебе, који једини можеш помоћи и спасти, него у себе и у људе и у варљиве ствари и у пролазне сујете света овога. Зато су нас на кривим путевима нашим сусреле све беде и невоље овога света. Јер остависмо Тебе, богати Извор воде живе, и пођосмо да тражимо воду у пустињи. Остависмо Тебе, Хлеб Живота, и пођосмо хранити душе своје погубном и трулежном храном греха. Остависмо Тебе, светлост света, и залутасмо у таму, у којој се не види ни човек ни Бог. Напустисмо Тебе, Који нас никад не напушташ. Напустисмо Тебе, јединог Човекољубца и верног Пријатеља свих људи и одосмо куцати на непријатељска врата, тражећи пријатеље међу непријатељима, спасиоце међу човекоубицама и помоћнике код оних који одмажу.
Зато се кајемо, Господе свесилни. Помози нам да се још више кајемо. Кајемо се, гледајући у Тебе распетога на крсту из љубави према нама. Кајемо се, гледајући у главу Твоју Божанску, увенчану трновим венцем, да би увенчао нас венцима непролазне славе небеске. Кајемо се, гледајући у отворене ране на телу Твом и у крв Твоју пречисту, изливену драговољно за очишћење и исцељење греховних рана наших. Кајемо се и приклањамо главу и колена пред крстом Твојим, помози нам да се још више покајемо.
Покајане помилуј нас, Исусе Сине Божији, јер само нас милост Твоја може спасти. Не остави нас саме себи, јер без Тебе не можемо ништа учинити. Не отступи од нас, да не постанемо плен адских сила. Но брзо нам притеци у помоћ и спаси нас. И даруј нам благодатну силу духа Твога Светога, као што си даровао светим апостолима и угодницима Твојим. Да би се Духом Твојим очистили и исцелили, и прославили и препородили, те да би појединачно и свенародно, као деца светлости, могли, слично ангелима, славити и хвалити Тебе, Спаситеља Свога са оцем и Духом Твојим светим. Милостиво чуј покајнички глас наш и услиши нас преко молитава Пречисте Твоје Матере и свих Твојих светих. Амин.


Св. владика Николај