Стотина разних Светих Отаца и подвижника светости
1. Блуд је отров који умртвљује душу (св. Тихон Задонски). 2. Стомакоугађање уништава у човеку све оно што је добро (преп. Нил Синајски). 3. Не куди и не хвали никога (преп. Исаија Отшелник). 4. Познај самога себе и избегавај оно што је за тебе погубно (ава Исаија). 5. Не говори ништа више од онога што је нужно (преп. Исаија Отшелник). 6. Лаж отуђује од Бога (ава Доротеј). 7. Лаж је рушење љубави (св. Јован Златоуст). 8. Исквареност душе је узрок телесних болести (св. Јован Златоуст). 9. Као што рђа разједа гвожђе, тако завист разједа душу у којој живи (св. Василије Велики). 10. Праведност је свагдашње оптуживање самога себе (aвa Пимен). 11. Оговарање је смрт душе (aвa Ор). 12. Казна гордима је њихов пад (aвa Данило). 13. Не вичи, не говори гласно и брзоплето (cв. Антоније Велики). 14. Сваки дан умири да би живео вечно (cв. Антоније Велики). 15. Ниједан тренутак не приноси на жртву лености (cв. Антоније Велики). 16. Тешко је стање када је на уснама светост, а у срцу безакоње н злоба. 17. Многословље бива узрок унинија и раздражљивости (aвa Нсаија Отшелник). 18. Кротост је у трпљењу (aвa Исаија Отшелник). i 9. Љубав сведочи неосуђивањем ближњих (aвa Исаија Отшелник). 20. Оно што је заволео човек у свету то и оптерећује његов ум (cв. Макарије Ве.шки). 21. Много пута се ceћaj током дана да овај дан може бити и последњи (cв. Антоније Велики). 22. Безмолвије је одсецање зла (преп. Марко Нодвнжник). 23. Боље је увек себе признавати као кривца, него себе оправдавати (cв. Тихон Задонски). 24. Не откривај савест савест ономе коме није наклоњено твоје срце (преп. Пимен Велики). 25. Покајање је немогуће без искорењивања самољубља (cв. Тцхон Задонски). 26. Блажен је човек који није везан ни за какву ствар пролазну или иривремеиу (преп. Јован Касијан). 27. Треба избсгавати бескорисне разговоре (преп. Јефрем Сирин). 28. Чиста савест ће и твој живот учинити беспрекорним (старац Никодим Светогорац). 29. А своју завист ћеш моћи да зауставиш, ако почнеш да се радујеш због радости онога којем завидиш, а заједно с њим да тугујеш због оног због чега он тугује (преп. Максим Исповедник). 30. Страст среброљубља се открива код оних који увек примају са радошћу, а дају са жалошћу (cв. Максим Исповедник). 31. Нека твоје читање не буде незасито: јер је у свему најбоља мера (cв. Максим Исповедник). 32. Треба се више вежбати у молитви, а не богословствовати (бл. Диадох). 33. Почетак раћања плода је цвет, а почетак делатног живота је уздржаност (преп. Нил Синајски). 34. О добром делу које имаш намеру да учиниш, не говори никоме унапред, већ га чини (cв. Антоније Велики). 35. Као што скриваш од људи грехе своје, тако скривај од њих и своје напоре (преп. Нил Синајски). 36. Гордост је водени мехур који је у себи надувала умишљеност (преп. Нил Синајски). 37. Уништи искушења и помисли, н више неће бити ниједног светог (aвa Зосима). 38. Трпи невоље зато што у њима, као руже у трњу, настају и сазревају врлине (aвa Зосима). 39. Доброћудно подношење страшних клевета рађа незлобивост; трпљење пак до краја искорењује из душе све оно рђаво (преп. aвa Таласије). 40. Све док чини зло човек не може да чини добро, већ може да чини само зло под маском добра (преп. Исаија Отшелник). 41. Оскудно храњено тело је добро обуздани коњ који никада неће збацити јахача (преп. Нил Синајски). 42. Почетак свих страсти је самољубље, а крај гордост (преп. Максим Исповедник). 43. Самољубље је неразумна љубав према телу (преп. Максим Исповеднчк). 44. Три су узрока љубави према богатству: сластољубље, таштина и неверовање, а најјаче од њих је неверовање (преп. Максим Исповедник). 45. Ако у свом дворишту не дозвољаваш да се скупља смеће, не дозволи ни да у теби јачају телесне жеље (преп. Јефрем Сирин). 46. Постоји очајање од мноштва грехова и бремена савести, и постоји очајање од гордости и узношења (преп. Јован Лествичник). 47. Када душа почне да се осећа здравом, тада почиње и снове да има чисте и спокојне (преп. Максим Исповедник). 48. Не треба се бојати спољног непријатеља, непријатељ је у нама самима (преп. Јован Касијан). 49. Тела је много, а не људи (cв. Јован Златоуст). 50. Чшш тако да што мање будеш познат људима (cв. Јефрем Сирин). 51. Учи се да радиш, да се не би учио да просиш милостињу (cв. Јефрем Сирин). 52. Прекрасна је скрушеност срца, она лечи људске душе (св. Јефрем Сирин). 53. Слушати са задовољством оговарање такође је оговарање и заслужује једнаку осуду (св. Варсонофије Велики и Јован). 54. Приликом сваке рђаве помисли упитај себе чему воде рђаве мисли, и оне he престати (преп. Исак Сирчн). 55. Не разнежавај се, угађајући свом телу, јер ће те оно упропастити (преп. Исак Сирин). 56. Труди се да према својој снази не оптерећујеш себе са сувише много послова, већ се задовољи само оним најпотребнијим(преп. Исак Сирин). 57. Све док не потчинимо телесно духовном, не могу у нама ослабити страсти (преп. Исак Cupuu). 58. Гони сам себе, и твој непријатељ ћe бити прогнан твојим приближавањем (преп. Исак Сирин). 59. Много истинских врлина садржи у себи дубоко сећање на смрт (преп. Филотеј Синајски). 60. Молитва је узлажење ума к Богу (преп. Нил Синајски). 61. Нема ничег равног молитви, нема ничег јачег од вере (cв. Јован Златоуст). 62. Сав живот нека буде време молитве (cв. Василије Велики). 63. Истина мора бити гоњена (преп. Макарије Велики). 64. Имај истинско благочашће, и тада ћеш имати истинску срећу (cв. Тихон Задонски). 65. Волећи оно што не треба, нећеш волети оно што треба (aвa Евагрије). 66. Смехотворство и слобода у опхођењу дело су блудног демона (aвa Исаија Сирин). 67. Једно је чистота ума, а друго чистота срца (aвa Исаија). 68. Ко говори о себи: ја сам чист, тај себе чини достојним осуде (cв. Јефрем Сирин). 69. Ако се гнев усели у твоју душу, онда је њиме већ уништен један дан твог живота (cв. Јефрем Сирин). 70. Многи читају до исцрпљености, међутим у поступцима својим се показују малоумнима (cв. Јефрем Сирин). 71. Онај који има љубав, има у себи Бога (cв. Василије Велики). 72. Мир душе је од послушности њених моћи уму (преп. aвa Исаија). 73. Ђаво је птичар: буди изнад његових замки (cв. Јован Злашоуст). 74. Никога не осуђуј, не изобличавај, не вређај, чак u оне чији је живот најгори (преп. Исак Сирин). 75. Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, а презир доноси спокој и тишину (преп. aвa Иссшја). 76. Ако унизиш себе, имаћеш спокој (aвa Пимен). 77. Пост има похвалу сам по себи, а не по Богу: његов циљ је да доводи оне који то желе у целомудреност (cв. Дијадох). 78. Ако примораваш слабо тело преко његове снаге, двоструку пометеност наносиш души (преп. Исак Cupim). 79. Узрастање молитве нема краја (cв. Теофан Затворник). 80. Пост и уопште поснички живот најбоље је средство за очување здравља и његов напредак (cв. Теофан Затворник). 81. Смирење се стиче делима смирења, љубав делима љубави (cв. Теофан Затворник). 82. Што је од Бога, само од себе долази, док ти и време не знаш (преп. Исак Cupim). 83. С непријатељима се бори смирењем (Старац Силуан). 84. Ко хоће да позна Бога својим умом од науке, тај је у преласти, јер се Бог познаје само Духом Светим (старац Силуан). 85. У преласт човек упада или због неискуства или због гордости (старац Силуан). 86. Треба сматрати себе горим од свих и осудити себе на пакао (Старац Силуан). 87. Сан је слика смрти, а буђење слика васкрсења (еп. Јован Шаховској). 88. Бога не воле из једног јединог разлога: не познају Га (еп. Јован Шаховској). 89. Еванђеље је тешко "цитирати", јер у њему апсолутно нема ничег што се не може цитирати (еп. Јован Шаховској). 90. Еванђеље почива на неизмерном добру (еп. Јован Шаховској). 91. Гордост је доказ беде ума (cв. Јован Златоуст). 92. Тако удешавај свој живот, да он може да поучава без речи, више од речи (cв. Филарет, митрополит Московски). 93. Лукаве помисли одбацуј супротним помислима (преп. Нил Синајски). 94. Један од отаца каже: "Пао си? Устани. Пао си опет? Опет устани, итд." (aвa Доротеј). 95. Узвратити злом за зло могуће је не само делом, него и речју и ставом (aвa Доротеј). 96. Бог је огањ који загрева срца и утробе (св. Јован Кронштатски). 97. Покајање је трепет душе пред вратима раја (преп. Исак Сирнн). 98. Неверовање потиче од порочног живота и таштине (св. Јован Златоуст). 99. Монах је онај ко се не меша са светом и само с Богом непрестано разговара (св. Симеон Hoвu Богослов). 100. Где нема мира, тамо нема Бога (ава Исаија).
| 
