04. фебруар 2012.

О МОЛИТВИ "ГОСПОДИ ПОМИЛУЈ!"


Стојећи у цркви на богослужењима, ми често слушамо ову кратку песму: "Господи помилуј!" И не само у цркви него и код својих кућа, при послу, на путу, при обеду, пред спавање, кад се пробудимо, често нам долази на ум ова кратка молитва: "Господи помилуј!"

Иако је кратка, ипак су у њој изражене све наше жеље. Молимо ли од Бога здравља, среће, благослова Божјег за наше послове, или нас је снашла туга, беда и напаст, ми опет вичемо: "Господи помилуј!"

Кратка је ова молитва, но колико је моћи и снаге у њој? Произнесена с дубоким осећањем, она је пријатнија Господу од дугих молитава наших, које брзо а много пута и без пажње произнесемо и шаљемо к њему.

"Господи помилуј!" Овде је све што желимо. Сва наша срећа, радост, блаженство и напредак у томе је да би нас Бог помиловао, да би нам био милостив. У радости и жалости певајмо му: "Господи помилуј!"

Кад бисмо ми живели у Едему, као што су живели наши праоци, ми бисмо певали Творцу с анђелима: "Свјат! Свјат! Свјат!" Али живећи на земљи окружени бедемима и искушењима, ми се не можемо задовољити Анђеоским славословљем; ми смо дужни увек викати: "Господи помилуј!"

Вера у благодатну милост Божју нека живи у нама, докле год будемо у стању произносити: "Господи помилуј!" Ову молитву најлакше памте и деца.

Са њом самртник одлази у вечни живот. Одлазећи од привременог живота, ускликни душо, с вером у милост Божју: "Господи помилуј!"

"Силе моје слабе сваког тренутка, али не дух", говори један богомољац. Хришћанине, буди духовно снажан, и ако те снага остави на самртном одру, јаким духом вичи: "Господи помилуј!"

Произноси душо ту молитву докле год можеш, док се не одрешиш од телесних веза непрестано вичи Богу: "Господи помилуј!" И у часу растанка с телом, одлазећи од временог овог живота, не заборави молитву ову. Певај је увек док се не сјединиш с горњим силама, ликујући у светлости небеској, у рајским насељима — запеваш весело Богу: "Алилуја".