04. фебруар 2012.

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕРА СВЕТИХ

СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЋА 

Шта је света тајна причешћа? 
То је света тајна у којој побожни хришћани под видом хлеба и вина примају истинито тело и крв Господа нашег Исуса Христа. 

Ко је установио свету тајну причешћа? 
Господ наш Исус Христос пред својим ученицима на последњој вечери, уочи свога страдања и смрти. 

Како је Он установио ову свету тајну? 
То је описано у св. Јеванђељу: „И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши га преломи га и даваше ученицима, говорећи: узмите, једите ово је тело моје. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: пијте из ње сви; јер је ово крв моја новога завета која ће се пролити за многе ради отпуштања греха" (Мат. XXII, 26-28). 

За време кога богослужења се у цркви припрема и прима света тајна причешћа? 
За време најважнијег црквеног богослужења, које се зове Света литургија. 

Зашто је света литургија најважнија од свих црквених богослужења? 
Зато што она приказује читаву драму Христова живота од Његовог рођења до Његовог вазнесења на небо. 

Који је најважнији моменат на светој литургији? 
Освећење хлеба и вина које врши епископ или свештеник. 

Зашто се ова света тајна врши непрестано у цркви? 
Зашто је Христос заповедио: „Ово чините за мој спомен" (Лк. XXII, 19). 

Зашто је потребно да се причешћујемо? 
Зато што од тога зависи наш вечни живот. Христос је рекао: „Ко једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан" (Јн. VI, 54). 

Какве су последице непримања причешћа? 
У том случају смо у смртној опасности, јер је Господ рекао сасвим јасно: „Ако не једете тела Сина Човечјега и не пијете крви Његове, нећете имати живота у себи" (Јн. VI, 53). 

Како треба да се припремамо за свету тајну причешћа? 
Постом и молитвом, исповедањем својих грехова и опраштањем онима који су се о нас огрешили. 

Шта примамо кроз свету тајну причешћа? 
Примамо самога живога Христа у себе, и тако сједињени с Њим, имамо вечни живот, према Његовим речима: „Ко једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему” (Јн. VI, 56). „Ко једе мене и он ће живети мене ради" (Јн. VI, 57) 

Може ли се то објаснити неким упоређењем? 
Деца узимају млеко од својих мајки, које је у ствари материно тело и крв, али том храном тела расту. Слично ми у св. причешћу узимамо тело и крв Христову и том храном наше душе расту и сазревају. 

Шта би се још могло рећи о овој храни наших душа? 
Наша тела су од земље, стога се хране земаљском храном, али су наше душе од небеске суштине, стога се морају хранити небеском храном. И Христос је рекао за Себе: „Ово је хлеб који је сишао с неба" (Јн. VI, 58). 

Колико би пута требало да се причешћујемо? 
Најмање четири пута годишње (у току четири поста). Али је препоручљиво приступити св. причешћу што чешће, што је у зависности од приправности причесника. Особито је важно причешћивање у болести. 

Коју молитву треба да изговоримо пре примања свете тајне причешћа? 
„Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, који си дошао у свет да спасеш грешнике од којих сам први ја. Још верујем да је ово истинито и пречисто тело Твоје и да је ова сама пречиста крв Твоја. 

Стога Ти се молим: помилуј ме и опрости ми сагрешења моја, учињена хотимично или нехотимично, речју, делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се без осуде причестим светим Тајнама Твојим за опроштење греха и за живот вечни" 


СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА 

Шта је света тајна покајања? 
То је света тајна кроз коју се опраштају наши греси, ако се исповеде, и кроз коју добијамо измирење с Богом. 

Који се греси опраштају кроз свету тајну покајања, а који не? 
Сви греси које смо учинили после крштења и које смо исповедили свештенику и за које смо се покајали. 

Ипак не може бити опроштен наследни грех само покајањем без крштења. Такође неки смртни греси не могу бити опроштени „ни на овом, ни у будућем свету" према Христовим речима (Мат. XII 31). 

Шта је потребно за ову Свету Тајну? 
Исповедање грехова. пред свештеником, после кога свештеник чита молитве и у име Свете Тројице разрешава лице које се каје. 

Како знамо да су лицу које се каје греси опроштени? 
Знамо из Светог писма и Светог предања. Христос је опростио грехе покајнику, а исто су то чинили и апостоли. Из Светог предања знамо за многе примере грешника, који су се покајали за своје грехе, поправили се у животу и постали светитељи. 

Ко је дао власт епископима и свештеницима да опраштају грехове? 
Сам Господ Исус Христос, који је рекао својим апостолима: „Примите Духа Светога. Којима опростите грехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се" (Јн. XX, 22-23). 

Ако је некоме ко се огрешио опроштено од стране онога о кога се огрешио, да ли је потребно да такав иде и код свештеника ради исповести? 
Препоручљиво је, јер сваки грех који смо нанели људима, нанели смо исто тако и Богу. Нема греха који не вређа Бога. Стога је потребно да идемо увек код Божјег свештеника ради исповести и опроштаја. 

С каквим духовним расположењем треба да идемо код свештеника на исповест? 
С искреним кајањем и скрушеним срцем; исто тако са осећањем праштања свима који су се о нас огрешили, и са одлуком да се покоравамо свештенику који врши исповест уколико наложи епитимију. 

Какву епитимију (казну) може свештеник да нам наложи? 
Различиту епитимију, према озбиљности наших грехова, нпр. да постимо, да се молимо, да дамо накнаду некоме кога смо оштетили, да чинимо дела милосрђа, или, чак, да не приступамо светој тајни причешћа за извесно време. 

Да ли треба да приступамо често светој тајни покајања? 
Што чешће то боље. Неопходно је исповедати се пре приступања светој тајни причешћа. Крајње је нужно у болести јер не знамо време своје смрти. Стога је потребно да будемо спремни, сасвим спремни да се сјединимо с небеском Божјом породицом, као покајана, ослобођена од греха и благословена деца Божја.