23. август 2011.

ПРОТЕСТИ И МОЛИТВОСЛОВЉА Монах Давид Перовић



Да сви увек и сви заједно једемо од једнога Хлеба и пијемо из једне Чаше, и да нам Трпеза Господња и слово Божије буду сва утеха од сада и до века, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да се благоверни народ наш и учитељи сачувају и избаве од нецрквеног и неблагодатног и неподвижног богословља, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да наше битовање протиче у стању присуства Божијега, и да у неуморној борби за Бога смерним срцем заплењујемо Спаса нашега Исуса Христа, од Господа молимо! Подај, Господе.

Још се молимо да свудаприсутни Дух Истине и Ризница добара заустави врење мисли у нашим умовима и да нас просветли богоугодном мишљу; да уклони ограду наше себичности и себељубља и да усели у нас Своју благодат, те да се наша жеђ за знањем преметне у жеђ за славословљем, од Утешитеља иштемо! Подај, Господе.

За непоколебивост богоспасавајућих светих Божијих Цркава, за достојно представљање и пројаву Католичанске Цркве у нашим епархијама, парохијама и манастирима, за свест наших лаика о њиховом царском и свештеничком достојанству и служењу, и за победу Народа Божијег над духом секти, Господу се помолимо. Господе помилуј.

Још се молимо да Господар обилне жетве изведе на своју њиву довољно посленика Духа Светога, и народу Своме посвећеном Он да шаље жељене пастире предстојатеље. Подај, Господе.

Да нас Господ избави од духа себедопадљивости, себељубља и себеобожавања, који нас и на спољашње украшавање и бојадисање и маскирање нагони, па да нам подари ревност за саборно живљење и себеукрашавање врлинама, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да нас Господ заштити, спаси, помилује и сачува од духа свих страсти што харају у свету, од сваковрсног обесвећења тела и душе, и од кремације телеса која су храмови Духа Његовога Светога, Господу се помолимо. Господе помилуј.

За духа покајања и за одрицање од духа телесне похоте, помаме и похаре деце Божије, и за утврђеност у дару и прозвању којим смо призвани, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Још се молимо да праведни гњев Божији обузда све оне који внушавани демоном смишљају богомрске игре и сладострашћа, па да се и они покају. Подај, Господе.

За заштиту све деце света од телесне злоупотребе, и смртоносног белог праха, од безвредних и лоших ствари сваке врсте и разорне музике, од таште и распусне забаве и спиритизма, виртуелне магије и разорне маште, од помодне и ревијалне сујете и расипништва у времену глади и беде и болести наших ближњих, и од сваког нечасног пословништва и добитка, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Дух човекољубља, истине, правде и покајања да прожме све неправедно обогаћене појединце и њихова пословништва, еда би и они свим сиромашним и незапосленим ближњима својим помагали у славу Божију, од Господа молимо. Подај, Господе.

Просвећени Духом Светим, Духом Истине, да не одајемо славу сујетним и страсним људима и лажним пророцима и „старовима“ – падалицама, већ да се у Христу уподобљујемо као сви Свети Његови, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да нас Благи Утешитељ и свудаприсутни Надахнитељ заштити од разорне моћи индустрије снова, и да нам Он буде ризница добара, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да се уразуме и покају сви заслепљени продавци телеса и душа прозливеним људима и демонима, и да се покају сви истополни блудници – људи, жене, деца, магови и магисе, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Своју животворну силу стварања и рађања сви супружници да окрећу од беле куге ка дечијој радости, а многобројни међу њима да своје страсти према кућним љубимцима преокрену у љубав према сопственој деци, од Господа молимо. Подај, Господе.

Још се молимо да сасвим престане затирање и злоупотреба зачете деце Божије у српском народу, и у свим хришћанским народима, и у целом свету, а да се врши заповест Божија о рађању и множењу и насељењу целе Земље. Подај, Господе.

Заштиту од сваког спиритизма и магије и вештичарења и коцке јуности нашој од Господа молимо. Подај, Господе.

Заштиту и избављење од свих белих и црних магова, вештица и вештаца, гуруа, погађача и хазардера, и за њихово покајање, опет и опет од Господа молимо. Подај, Господе.

Да разапињемо своје страсти и жеље и да не чинимо вољу тела и помисли, већ све да чинимо у љубави Христовој, од Господа молимо. Подај, Господе.

Још се молимо да се што скорије скрши шака козмократора и козмотирана што у потаји кроји и прекраја Божији свет, и да више не унесрећује и уништава неизбројно мноштво људи, и за њихово покајање, помолимо се Господу. Подај, Господе.

Да се истреби лихварство и нечасна зарада, и већма да престане трговина белим робљем и новорођенчадима и фетусима и телесним органима живих и упокојених људи, опет и опет Господу се помолимо. Подај, Господе.

Да се спасемо од најезде мамонових емисара што прљавим новцем затиру мале народе, и за њихово покајање, од Господа молимо. Подај, Господе.

Да се избавимо од природњака и научника који се Бога не боје и људи не стиде, већ о злу мисле и оруђа за масовну погибељ људи смишљају, и сву Божију земљу красну и уређену уништавају, и за њихово покајање, опет и опет од Господа молимо. Подај, Господе.

Да престане примена Божије науке на чедоморство, безболну смрт, генетску и атомску разградњу и преизградњу твари и хране и свесно смањење броја Божијих људи на планети, од Господа молимо. Подај, Господе.

За избављење од духа буне и немира и страначких раздора међу децом Божијом, и да она дају добро сведочанство вере пред људима, Господу се помолимо. Подај, Господе.

За престанак самоуништења срског народа у ратовима за туђе интересе и победе и границе и изворе, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Да се уразуме одрођена и залутала српска Божија чељад, да се охрабре и да своју браћу више не издају а очевину и дедовину више не продају, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Још се молимо да се у покајању и смирењу сачувамо од скверни и мрзости опустошења на месту светом са којега се благовести блага Божија реч. Подај, Господе.

За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, за заштиту творевине Божије од безбожничких насртаја на њу, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Од отровних помисли, сложених демонских мисли и речи, од отровних гасова, штетних испарења и зрачења радиоактивног отпада свуда оо нас да се избавимо ми и сва Божија творевина да опстане, од Господа молимо. Подај, Господе.

Од сваке агресије твораца ратова и од смртоносних товара и направа њихових да нас избави Цар мира и Спас душа и телеса наших, опет и опет од Господа молимо. Подај, Господе.

Још се молимо да се избавимо од људи којима је на језику мир а у срцу рат и демонска помисао и нечасни добитак у души, који правду називају неправдом, а неправду правдом, жртву злочинцем а злочинца жртвом, и за њихово покајање. Подај, Господе.

Да се род наш православни избави од нових и неочекиваних крсташких хорди и њихове отимачине и њихове лицемерне и богомрске правде, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Да се род наш православни спасе од увезене и наметнуте убиствене, и самоубиствене културе и администрације и пословништва, и богова рата, и екселенција и понтифика, и лажних светаца и „старова“ што широм света бришу стопе и сасецају корење православнога ромејства и оцрквовљених култура, опет и опет се Господу помолимо. Господе, помилуј.

Да се избавимо од сваке невоље, гњева и опасности што нам прети од свих што себе називају плаћеницима и псима рата, и за њихово покајање, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Да не будемо удеоничари оних који широм планете сеју ветрове и убирају огњене и нуклеарне пожаре – синова овога света који искушавају синове светлости, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Човекољубиви Господ да нас заштити од џихада и тероризма који се заједно са временским непогодама обрушавају на васиони свет, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Још се молимо да се род наш православни на Косову и Метохији спасе од мржње суседа наших и свих напријатеља наших, понајпре од демонске мржње шиптарске и арнаутске, и да се њихова мржња преокрене у њихово покајање, еда би и они били научени заједничењу са људима и постали причесници јеванђелске љубави Божије, од Господа молимо. Господе, помилуј.

Да се Господ смилује на нас и да нас избави од налета адске прљавштине и депресије и карцинома и леукемије и вируса што затиру наш српски народ многогрешни и многострадални, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Да се род наш православни спасе од сваке уније са уцењивачима и клеветницима истине, и да не ступа у њихово ропство ствари лепих за гледање и укусних за јело и надмених за живљење, Господу се помолимо. Господе, помилуј.

Заштити нас и помилуј, Боже Спаситељу наш, еда бисмо сви познали да си ти Једини Свет, Једини Господ, Исус Христос, Бог живих и мртвих, Једини Моћни и Свемоћни Цар и Судија васељене. Који има власт да низводи у пакао и изводи из њега, и Који жели да се сви људи спасе и дођу у познање Тебе Истинитога Божијег Логоса, и да само Теби приличи свака сила и слава, част и поклоњење и суд, заједно са Твојим Небеским Оцем и са Свесветим и Животворним Духом Твојим, сада и увек и у векове векова, и на сву вечност. Амин.

Пресвета Мајчице спаси нас!

Život Avrama i Sare

Nestrpljenje je stanje u koje čovek često zapada, kao u zamku. Čovek zaboravlja da Bog odlaže ispunjenje i njegovih najboljih želja da bi u vremenu odlaganja duhovno sazrevao, da bi se duhovno izgrađivao do one mere duhovnog rasta kada primanje dara od Boga - uslišenje želje - neće u njemu proizvesti duhovnu štetu.
Kada je nestrpljiv, čovek nerazumno koristi vreme i rasipa darove dobijene od Boga. Umesto da vreme u kome Bog odlaže da ga usliši bude period njegovog duhovnog uzrastanja -  duhovnog zaodevanja u krotost, bez koje je nemoguće da primi od Boga najvažniju blagodat - smirenje, nestrpljiv čovek često čini grešku: on negoduje, kao da mu Bog čini nepravdu.„Kada moliš štogod od Boga i On okleva da te brzo čuje, nemoj se žalostiti, jer ti nisi mudriji od Njega. Ovo se dešava ili stoga što si ti nedostojan da dobiješ ono za šta moliš, ili stoga što putevi srca tvoga ne odgovaraju, nego se protive molbama tvojim, ili najzad što nisi još došao do mere da dobiješ dar za koji moliš. Jer nam ne treba pre vremena dirati se velikih mera, da ne bi dar Božiji, usled brzine njegovog dobijanja, postao nekoristan, jer  ono što se lako dobije brzo se i gubi.“ (Sv. Isak Sirin)
Nestrpljiv čovek, oslepljen gordošću, zaboravlja da Bog uslišava istrajne molitve čvrsto verujućih, krotkih i smirenih ljudi koji se klone svakog negodovanja i osuđivanja.
Krotak i smiren sluga Božiji je i praotac Avram, u veri istrajan duhovni borac o čijim vrlinama govori i Gospod Isus Hristos i apostol Pavle.
Avramovo i Sarino dugo čekanje da Bog ispuni njihovu želju za potomstvom  nije moglo biti podržano nadom u prirodne moći čoveka i žene da rađaju decu jer „Avram i Sara behu stari i u godinama, i u Sare beše prestalo što biva u žena“ (Prva knjiga Mojs. 18,11). Ali, uprkos starosti  Avrama i Sare, Gospod obećava Praocu ne samo da će ga uslišiti već mu o potomstvu govori tajanstvene reči podstićući ga da nepokolebivo veruje Njegovom obećanju. „Pa ga izvede napolje i reče: „Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reče:“Tako će biti potomstvo tvoje.“ I poverova Avram Bogu, a on mu primi to kao pravednost“ (Prva knjiga Mojsijeva 15;5-6).
Kakvu je veru Bog gradio u duši Praoca kada je dopuštao da on i Sara  dugo čekaju  ispunjenje datog im obećanja? Kako je praotac Avram verovao Bogu?
Verovao je istrajno, rvući se sa maloverjem, postepeno uzrastajući u smirenju. I kada se čini da snaga njegove vere ponekad slabi, kada se senka kolebljivosti preteći nadvija nad Praočevom verom, Bog je svojom silom podupire. Na različite načine Bog pomaže Praocu da izoštrava duhovnu pažnju, da uočava slabosti svoje duše - skolnost ka maloverju i očajanju - čime i započinje Praočevo suprostavljanje njihovoj tiraniji. Uvećavanjem bistrine Avramovog duhovnog vida jača i njegova spremnost da razume slabost drugih ljudi, da sa njima saoseća, što je pouzdan znak plemenitosti milostve duše koja hoće da prašta.  Bog često javlja  Avramu svoju Volju podsećajući ga na primljene i buduće  darove kao i na Božije svemogućstvo. Bolno životno iskustvo i Božije starnje  razgorevaju u Avramovoj duši nadu, trpljenje, revnost, krotost, poštenje  i  krunišu njegovu ličnost najblistavijom osobenošću  vere - smirenjem.
Pre nego što osmotrimo postupke praoca Avrama u kojima se zapaža njegova smirenost, razmotrimo šta o značaju smirenja kaže Sveti Isak Sirin:
„Smirenje i bez dela čini te se mnogi grehovi praštaju. Naprotiv, bez smirenja i dela su nekorisna, šta više spremaju nam mnogo rđavog... Ono što je so za svaku hranu to je smirenje za svaku vrlinu, ono (smirenje) može slomiti snagu mnogih grehova. I ako ga steknemo ono će učiniti nas decom Božijom, i bez dobrih dela predstaviti Bogu; jer bez smirenja uzaludna su sva dela naša sve vrline i svaki rad“ (Sveti Isak Sirin: „Podvig-askeza u našem životu“, Beseda XLV; 202, 203; strana 44).
STICANjE SMIRENjA
O načinu sticanja smirenja Sveti Isak Sirin govori:
„Duša koja je na sebe uzela brigu o vrlini i koja živi u strogosti i strahu Božijem ne može biti bez tuge ni jednog dana; usled toga što su vrline skopčane sa tugom. Ko beži od teškoća taj se zaista nesumnjivo rastaje sa vrlinom. Ako zaželiš vrlinu to budi spreman na svaku teškoću. Jer teškoće rađaju smirenje. Bog neće da duša bude bez briga. Ko želi da nema briga, taj je mudrovanjem svojim van volje Božije. Ovde razumem ne brigu o onome što je telesno, već o onome što je teškoća posledovačima dobrih dela. Dok ne postignemo pravo znanje, tj. otkrivenje tajni, dotle se posredstvom iskušenja približujemo k smirenju. Ko bez teškoća prebiva u vrlini svojoj, tome su otvorena vrata gordosti“(Sveti Isak Sirin: „Podvig-askeza u našem životu“, str.71).

Smirenomudar čovek, koji je stekao Božansku mudrost, ne žalosti se, u njegovoj duši nema meteža zbog bilo kakvih optužbi ili nepovoljnih dešavanja i on zbog njih ne ropće. Blagodaću Božijom smiren čovek savladava svaki nemir u duši jer u svim okolnostima života  sagledava  premudru promisao Božiju o njemu i o svetu i pred ovim sagledanjem stoji zadivljen.
Sveti Isak kaže:
„Kad Bog dopusti, i dođu nevolje i brige, ne budimo zlovoljni, nego sa smirenjem ispovedimo da smo dostojni kazne“ (Sveti Isak Sirin, beseda XXXIV).
Ovakvo duhovno opredeljenje, koje krasi smirenomudrenog čoveka, jedini je put sticanja mira Božijeg o kome apostol Pavle u Poslanici Filipljanima kaže: „Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se! Blagost vaša neka bude poznata svim ljudima. Gospod je blizu. Ne brinite se ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnošću kazujte Bogu želje vaše. I mir Božiji, koji prevazilazi svaki um, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Hristu Isusu.“

Mada je Praotac  živeo pre istorijskog vremena Spasiteljevog Ovaploćenja, te zato, razumljivo, ne poznaje Hristov život i Njegovu nauku,  Sveta Trojica ga posle mnogih nevolja ovenčava smirenjem i duhovnom prosvećenošću. U času kada mu se Sveta Trojica objavljuje i kazuje da će Sara dogodine roditi sina, Avram je duhovno sazreo i zato može i da prepozna i da dostojno ugosti Boga - Svetu Trojicu vrlinama svoje duše. Gospod  otvara njegov duhovni vid i on zna da ga u obličju tri čoveka posećuje Bog - nerazdelna Sveta Trojica. On Svetu Trojicu najpre oslovljava  u jednini: Gospode. „I reče: „Gospode, ako sam našao milost pred tobom, nemoj proći sluge svoga“ (Prva knjiga Mojsijeva, 18;3).
U Praočevim rečima nema nestrpljenja zbog dugog čekanja na ispunjenje Božijeg obećanja. Smernost u Avramovim rečima vidljiv je izraz ne samo njegovog duhovnog prosvetljenja -  smirenog i trezvenog uma i već i pročišćenog srca. Zato Sveta Trojica i prihvata Praočevu molbu da bude gost njegovog doma - da sedne za čistu trpezu njegovog smirenog uma i čistog srca.
Ovaj jedinstven događaj u životu praoca Avrama opisan u Prvoj knjizi Mojsijevoj - vidljiva objava Boga - Svete Trojice praocu Avramu ikonografski je sadržaj prema kome će brojni ikonopisci izobražavati objavu Boga - Svete Trojice Praocu i Sari. Među njima, snagom duhovnog i umetničkog podviga posebno se ističe prepodobni Andrej Rubljov. Pre nego što uskoro započnemo sa detaljnim razmatranjem simboličkih vrednosti kompozicije ikone „Sveta Trojica“ Andreja Rubljova kojima nam ikonopisac na jedinstven način tumači smisao Praočevog duhovnog podviga, razmotrimo još neke detalje u  teksta Prve knjige Mojsijeve da bismo svestranije sagledali Praočevo duhovno stanje kojim je  ugostio Boga - Svetu Trojicu.
AVRAMOV SUSRET SA GOSPODOM
Avramovo smirenje pokazuje se i u činjenici da on svoj lični duhovni trud ne posmatra kao da je  izdvojen i nepovezan od duhovnog razvoja i duhovnog stanja svoje žene Sare. U naznačenom susretu sa Avramom Gospod pita Avrama gde je Sara (Isto 18;9-15). Ovim pitanjem Bog pokazuje da je došao da poseti njihovu bračnu zajednicu, da milost, koju je tokom prethodnih godina obećavao Avramu, sprema njihovoj bračnoj zajednici, a istovremeno naglašava važnost međusobnog duhovnog staranja i povezanosti supružnika -  naglašava važnost njihovog međusobnog duhovnog preispitivanja i podržavanja - jer je  u tome smisao i tajna duhovnog prebivanja bračnika pred Bogom. Avram ispravno razume značenje pitanja koje mu Gospod postavlja: „Gde je Sara?“.  Dok sluša prekor koji Gospod upućuje Sari zbog njenog maloverja, priseća se da je i on zapadao u isto iskušenje - da je i on bio maloveran. Zato ne osuđuje Saru već uviđa veličinu njegovog i Sarinog greha, maloverja. Božiji prekor upućen Sari odnosi se, dakle, i na Praoca, i zato Avram, bez negodovanja - smireno prima opravdan, otrežnjujući, očinski, blago izračen ukor Gospoda: „Imali što teško Gospodu?...“(Isto 18;14).

Od tog trenutka Avram razume da čovek vređa Boga svojim maloverjem. I dok Sara, slično pramajci Evi, pred svevidećim Bogom uzaludno poriče svoje maloverje, Avram, strahujući da ne prognevi Boga lažnim samoopravdanjem, ne ponavlja Adamovu grešku. Zato što je pošten, što u duši priznaje da je i on, kao i Sara, bio maloveran,  zato što za svoj greh ne traži opravdanje, na Avrama  dolazi nova milost Božija. Silazak ove blagodati Božija prepoznaje se na kraju posete, kada Avram polazi da isprati Gospoda. Prepoznaje se u iskazu radosnog, očinskog obraćanja Gospoda svom vernom i smirenom slugi.
„ Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma, a Avram pođe s njima da ih isprati. A Gospod reče: Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti, kad će od Avrama postati velik i silan narod i u njemu će se blagosloviti svi narodi na zemlji? Jer znam da će zapovediti sinovima svojim i domu svojemu nakon sebe da se drže puteva gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio na Avramu što mu je obećao.I reče Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i greh je njihov grdan. Zato ću sići da vidim da li sve čine kao što vika dođe preda me; ako li nije tako da znam“ (Isto 18,16-21). Tajne se otkrivaju samo unutar porodice i vernom prijatelju.
Stoga se u naznačenom događaju posebno izdvajaju reči koje Bog upućuje Avramu:  „...Kako bih tajio od Avrama šta ću učiniti...“ Njima Gospod izražava potpuno poverenje prema Avramu - u njima je mir očinske radosti. One pokazuju ne samo da Bog poznaje Avramov svestran duhovni rast već  da mu se i veoma raduje.
Zbog rešenosti da odlučno odbaci svaku pomisao sumnje u mogućnost ispunjenja datih mu Božijih obećanja, zbog krotosti, poštenja i revnosti u vaspitanju potomstva, zbog jačanja vere i uzrasatanja u smirenju praotac Avram  se udostojio najveće časti - da mu se Bog očinski obraća.

Patrijarh Pavle


                                              http://youtu.be/NUXAfg-VNsk






 Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi.
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.
Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.
Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje. 
Do istina, koje su jedina prava svetlost u pomračenju ljudskih savesti i svesti, dolazi se raznim putevima. Nečastivo se goji u pritvornom, lagodnom obilaženju da mu otkrijemo pravo lice i na njega ukažemo. Nismo sveznajući i zato biva da se ogrešimo. Ali mi znamo za svetu tajnu pokajanja. Oni koji ne znaju za nju, misle da im je sve dopušteno, i zato verujemo da bi veća krivica bila prećutati njihova nedela nego u prekorevanju katkad preći meru.

Najzad, kao u svakoj prilici, i u ovoj bih morao da ponovim jedno te isto: budimo čovečni i prema onima koje ne prestaju učiti da smo im neprijatelji; ne žurimo sa zagrljajima, ali pružajmo ruku svakome ko uviđa da moramo živeti kao ljudi, kad nismo mogli kao braća. Negujmo što bolje odnose sa našim susedima koji, i pod najvećim pritiscima, ipak nisu zaboravili da smo upućeni jedni na druge. Ne prizivajmo Božju pravdu i milost, ako ljudima svih naroda, vera i nevolja ne poželimo ono isto što se i za sebe molimo.

Ako nas porazi i poniženja ne ozlojede, ako u trpljenju sabiramo snage da se ne poništimo, naša velika patnja može nam biti veliko čistilište za preporod, bez koga nam nema ni podmirenja nasušnih potreba ni pravog duhovnog života. Beznađe nije samo poraz, već porok obezdušenog čoveka kome je lakše prepustiti se nemoći nego uporno, istrajno boriti se i moliti, svakog dana, da se sačuva i spase velikomučenički narod naš. Nijedna služba njemu ne može biti samo povremena ili usputna, već zavetovanje da ona mora biti neprestana, predana, Bogu pristupačna.

Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti. 
Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli. 





Тужбалица или Риданије патријарху и праоцу Аврааму боговерном (Књига Постања 18 20–33)


Господе, рекнеш ли
да вика је у Содому и Гомору бића мог голема
и да грех мој грдан јесте, признајем, истина је сушта.
Сиђеш ли д’ узриш еда л’ све његове силе чине кано вика дође преда Те,
признајем да јесте тако, Боже.
Ко је од нас икад наружио себе к’о Симеон –
трећи орао богословља Цркве Твоје, Господе?
„Еда бисте знали и множину зала мојих
– вели наше сунце Симеон –
ту бих да их скажем, Слове, ал зацело не сва,
јер су неизбројна – изнад звезда,
капи кишних, песка морског, силе вала што се ваља,
она што савести их књига носи
и оставе памћења ми што садрже,
а остала знадеш само Ти“1.
Симеоне, сунце јарко, шта да рекнем
до и сами д’ имадемо ’имну покајања двадес’ и четврту
у којој ништ’ не тајимо греха свога
но се душом — црном хаљом свима ’вако исповедат’ дамо.
Приступајућ’ Ти зјело грјешниј аз, питам, Боже,
хоћеш ли поништит’ и праведне ми мисли срца с неправедним?
Може бити да праведних буде петпутдесет у овоме граду бића мога;
хоћеш ли ме погубити не опростив мени, граду Твоме
за педесет што с’ у срцу моме настанише?
Ти пак Боже с правом можеш рећи мени –
нађем ли у Содому твоме тих педесет правих мисли,
речи ил’ намера, дела, сати лепту2,
опростићу целом граду бића твога, да!
Ако опет рекнем Богу моме, ма и јесам прах и пеп’о –
може бити праведнијех пет пут десет мање пет,
нећеш ли рад’ ових поштедети ме циглог?
Одговорио би мени – Боже јаки – нећу затрети те
нађем ли ти праведнијех четрдесет пет.
Станем ли Ти даље зборит па Ти рекнем –
може бити да се четрдесет таквих нађе?
Рекао би ми опет Ти — нећу погубити те четрдесет ради.
Дрзнем ли се опет, немој гневити се Бого и Божићу,
може бити да се нађе праведнијех тридес’?
Опет чуло би се Твоје – нећу, нађем ли толико.
Прокаменим ли: гле, упито бих Бога Спаса свога –
може бити да се нађе двадес’?
Рекнућеш ми ко и пређе – нећу ’згубити те за тих десет и још десет.
Рекнем ли најпосле – немој гневити се Боже
ак’ изустим ја кукаван сад, може бити да се нађе дека правих?
Најпосле би мени рекао Многомилостиви – нећу оних дека ради.
Тад’ би Бог и Господ правде отишао,
свршив речи са мном лажибогом, неправедним,
што к’о Ламех, за рану ил’ модрицу моју враћам крвљу, смрћу,
ока ископавам два з’ ископано једно,
сваку кршим кост за скршену једну.
Ипак, ипак Тројице и Јединице Боже,
место затирања бића ми свесквернога
даждом од сумпора, огњем са небеса,
како довле низводећи на ме дажда силу
Ти ћеш и одсада смерат исто,
помазујућ’ мртваца ми мога ума да с’ усправи цео,
моје срце од камена да ближњег заволи,
моју свеблудницу душу, Божја нева3 да постане,
моје гробно биће ларнака4 животворних Твојих сила.
Поврх свега Твога дарованог мени блага,
Ти ме, Душе свежељени душе моје,
чак изнимнијим поспешујеш даром, знам и памтим,
јер Ljубав Си и волиш ме свагда;
Ризница Си што не трпи моју беду, јад.
Зато баш и желиш мене новог, преукрасног, о Бесмртни! –
мним храмовног ил’ свештеног, Сам Ти знадеш.
Благосиљај Ти, о Владико, укрепљуј Ти, еда хвалим Тебе
Царство Оца и Сина и Светога Духа.
Велико Име Света Тројице, слава Теби.
1 Светог Симеона Новог Богослова, Божанствена химна 24.
2 Минут.
3 Младица, невеста.
4 Саркофаг, кивот.

Житије свете преподобномученице велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне


ДЕТИЊСТВО

Одлучила сам да идем стопама Христа, мог Спаситеља;  Господе, благослови и помози … идем.
Из Устава Марто-Маринске обитељи

Из Устава Марто-Маринске обитељи
 Наравно да сам ја недостојна те бесконачне радости коју ми даје Господ, — да идем тим путем служења, али ја ћу се трудити и Он који јесте Љубав ће ми опростити моје грешке, јер Он види како ја желим да служим Њему…
Велика Књегиња Јелисавета

Када се Божија љубав дотакне човека, све оживи. Као лагани облак она носи душу ка Вечном Извору Љубави, испуњавајући је наствореном светлошћу.
Као што сунце греје цветове и они стреме ка њему, тако и душа, која заволи Бога, непрестано стреми Њему.
Пребивајући у светлу, и сама душа постаје носилац светла. За таквог човека већ нема својих и туђих — постојање свих постаје његово постојање.
Пут Христове љубави — пут крста, али, када благодат ојача душу, човек не осећа тешкоће пута, он се радује, што може да послужи Богу и ближњем.
Трновит је пут земни,
Ал само тај пут одведе
До сјајних врата Раја
Серце моје и твоје.
Архиепископ Јован (Шаховски)
Појављују се и нестају облаци. Сваки је човек пред Богом усамљен. Сијање тихе вечности осветљава пут. Душа у Богу је као птица у ваздуху, са свих страна окружена Њиме. Господ се односи пажљиво према свакој души, са љубављу је призива, трпи, чека, не присиљава човека, поштује његову слободу. И човек сам бира свој пут — заволеће светлост или таму више од светла (Вид.: Ин. 3: 19).
Пут наше небеске покровитељке — Свете преподобномученице Велике Књегиње Јелисавете — налик је зраку светлости, светлости добра и милости која греје све око себе.
Ела (будућа Књегиња Јелисавета Фјодоровна) се родила у породици херцога Хесен-Дармштатског Лудвига IV и принцезе Алисе, ћерке енглеске краљице.
Деци су развијали не само осећај за музику, уметност бећ и љубав ка раду, једноставности, саосећање са ближњим. Заједно са мајком посећивали су болнице, свратишта — носили су цвеће, разговарали са болесницима. Велики утицај на малу Елу имао је пример родоначелнице њихове породице Св. Јелисавете Тјурингенске која је посветила себе делима милосрђа.
Од најранијег детињства будућа велика књегиња је заволела природу, цвеће, нарочито бело, имала је дар за цртање. Током година о Великој Књегињи Јелисавети су говорили да она свугде са собом носила мирис чистоте љиљана. Бела боја је била одраз њеног срца.
Још у детињству се упознала са својим будућим мужем – Руским Великим Кнезом Сергејем Александровичем.
Сва породица Херцога је пратила принцезу Јелисавету на њену свадбу у Русију, куда је она носила не само вредне поклоне, већ и оно што нема цену — срце пуно љубави и саосећања.

УДАЈА

У висине устремљена Књегиња милосрдна,, бисер Православља у новој отаџбини обрела.
(Из Акатиста св. прмц. Великој Књегињи Јелисавети)
Милостиво срце младе Књегиње и у Русији није могло да остане равнодушно према људским патњама. Почела је да помаже болеснима, сиромашним и потребитим људима. На кнежевским имањима је обилазила куће и помагала сиромашнима. У градовима је посећивала болнице, свратишта, затворе трудећи се да где год може помогне, умањи бол и да наду.
Жалост све на свету чини белим,Уз жалост иде нежност
Велики Кнез, племенити и дубоко верујући човек је имао разумевања и подржавао Јелисавету Фјодоровну. Следећи мужа, одлазила је на службе у православној цркви иако је тада још била лутеранка. Нежно срце је осетило сву лепоту и тајанствену дубину Богослужења, душа је почела да стреми Православљу. Посетивши Свету Земљу, Књегиња је донела одлуку о коме је писала оцу: «Је прелазим из чистог убеђења, осећам да је то највиша религија и да ја ово чиним са дубоким убеђењем и сигурна сам да за овај поступак имам Божији благослов».
Храбро срце и у бурним временима види Божију Промисао. Трагично је изгубио живот Велики Кнез. Али, изгубивши земаљског мужа, Књегиња Јелисавета је добила Небеског — одличила је да себе потпуно посвети служењу Богу и ближњима.

СЛУЖЕЊЕ

Ја остављам блистав свет, где сам имала блистав положај и у потпуности се успињем у већи свет — у свет сиромашних истрадалника».
Велика Књегиња Јелисавета
У најтежим тренуцима се најјасније сагледава Божија помоћ. Велика Књегиња је нашла утеху и охрабрење код моштију московског чудотворца Св. Алексија, он је унео у њену ожалошћену душу жељу да оснује милосрдно сестинство.
Тако је у Москви створена дивна заједница. Чак је и споља она била истанчана, као и све чега се дотакла рука Књегиње Јелисавете.
Основни циљ заједнице је био васкрснути  пут делатног служења Христовој љубави. У речи «заједница» изражена је главна мисао: свако треба да учини своје срце заједницом, сасудом те љубави, да га отвори за примање Милосрдног Христа. Сестре су биле позване да сједине узвишени позив Марији да упија речи о вечном животу и пут Марте — служење Богу кроз ближње. Као Марија, просветивши се Речју Божијом, оне су носиле људима молитву, утеху, а као Марта, служиле Христу помажући путницима и бринући се о болеснима.
Заједница је помагала сиромашнима, нарочиту пажњу је Књегиња Јелисавета поклањала тзв. Хитровој пијаци. Обилазила је свратишта и скупљала беспризорну децу. Књегиња се није плашила ни псовки, прљавштине, изгледа људи који су већ изгубили особине човека. «Лик Божији може понекад бити затамњен али никада не може бити уништен», — говорила је. Милостива Матушка није сматрала да чини подвиг, основа духовног милосрђа заједнице била је захвалност Богу за то што допушта служење Њему кроз ближње.
Лишь бы сердце о земном не пело,
Но несло бы Богу все мгновенья,
И вокруг него все было бело
От цветов благодаренья.
Архиепископ Иоанн (Шаховской)
«У мом животу је било толико радости, у мојој туги — толико безграничне утехе, да је желим да бар мрвицу тога дам другима»
Велика Књегиња Јелисавета
Манастир називају земаљским рајем. Велика је тајна послушање. У Марфо-Маринској заједници на снази је био Устав манастирског општежића. Живот «по уставу» учи смирењу, трпљењу, послушању, одузима сопствео мудровање, сједињујући сестре у једну породицу. Велика Матушка је тешила и охрабривала сестре у раду над собом и другима, у свему је давала пример, пленећи својом енергијом. У болници је на себе узимала најодговорнији део посла. Причало се да из Матушке просто зрачи лековита сила.
Унутрашњим животом сестара руководио је, дивни пастир, духовник заједнице протојереј Митрофан Серебрјански. Сестре су учили да њихов задатак  — није само медицинска помоћ, већ и духовна поука празних, заблуделих и очајних људи. Ако би макар за тренутак заронили у душу Божију искру, дати да удахне миомирис Неба, она ће охрабрити човека у земаљском животу, утешити и дати наду у часу смрти. «Ми треба да се подигнемо од грешне земље до раја и да се радујемо са Анђелима једној спасеној души, једној чаши хладне воде датој у Име Господа».
При заједници су били болница, апотека, прихватилиште за девојчице-сиротице, недељна школа, библиотека, бесплатна народна кухиња за сиромашне, били су храмови — Покровски и болнички у част жена мироносница Марте и Марије. Велика Књегиња се надала да ће Марфо-Маринска заједница процветати и постати велико и плодоносно дрво, она је желела да такве заједнице буду створене и у другим градовима.

МУЧЕНИШТВО

«Чинило се, да она стоји на високој, недостижној литици и одатле без страха гледа на запенушале таласе око ње, устремљујући свој духовни поглед у даљине вечности»
Митрополит Анастасије
Дођоши и путници смо ми на овој земљи. Овај видљиви свет је само место нашег тужног прогонства. Препредени земни дани. Свакоме дође час када треба да се иде кући, у Небеку Отаџбину. Свети Божији људи чакају смрт као велику радост. За њих је крај земаљског живота — сусрет са Творцем, ка Коме је душа непрестано стремила. Човек који је себе посветио Богу, верује да Господ у потпуности о њему промишља. Верујући спасоносном Божијем Промислу, претрпеће он сваки бол и тугу.
«Господ гледа на мене; чега да се бојим?»
Храброшћу и миром је дочекала Велика Књегиња смутњу која је почела у Русији. Као и дотад помагала је људима: посећивала рањене, учествовала у организацији и сакупљању помоћи за фронт. У њој није било ни сенке увређености.
«Народ је дете, он није крив за ово што е дешава, – кратко је говорила она. — Зар то није болесно дете које ми волимо сто пута више за време болести, него док је био здрав и весео? Желела бих да понесем његове патње, да га научим трпљењу, да му помогнем…»
Свим срцем заволевши руки народ, она је донела одлуку да до краја подели са њим његова страдања, одбивши да напусти Русију. Она је пророчки пиала, да врата ада неће надвладати Православну Цркву, да ће наша Заступница, Пресвета Богородица умолити Свога Божанског Сина и да ће Црква опстати, прошавши кроз сва искушења.
«…Ако осазнамо ту велику жртву Бога Оца, Који је послао Свога Сина да умре и васкрсне за нас,онда ћемо осетити присуство Светог Духа, Који ће озарити наш пут. И тада ће радост постати вечна…»
Велика Књегиња Јелисавета
Несхватљива је Божија Промисао. Када душа очврсне и постане способна да иде путем страдања, почињу искушења. Господ води човека на тај Крст који његова душа може да понесе, ка тој црти иза које почиње вечност. Уским и тесним путем води ка бесмртности, светости, победи над смрћу.
У априлу 1918. године, на трећи дан Ускрса, Јелисавету Фјодоровну су ухапсили и одвезли из Москве. Тога дана Његова Светост Патријарх Тихон је служио у обитељи Марте и Марије, Божанску Литургију и молебан – то је био и благослов и поздрав Великој Књегињи пред крсни пут на Голготу.
«Господ, да вас благослови и да вас утеши и да вам да снаге Васкрсење Христово…. Уједините се и будите као једна душа, све за Бога и кажите као Јован Златоуст, „слава Богу за све!“», — тако је испраћала Велика Књегиња сестре на путу у прогонство. Пролазила су поред малог прозора на вагону крошње, ниско су пловли облаци, све се сливало у једно…
И дошао је и крај пута. «Сине Мој, дај своје срце Мени…»
У дубоку јулску ноћ, на дан обретења моштију Преподобног ергија Радоњешког, Велику Књегињу су заједно са инокињом Варваром и осталим затвореницима бацили у јаму. Кажу да се из дубине јаме чула Херувимска песма. Хорови Ангела су је певали на просторима не појмљивим земаљским очима, где већ ништа више не може лишити душу вечне радости.
Све је везано земном поруком —За звером ноћ, за белом птицом небо;Али ко ће се сакрити иза белине.
За Ан
ђела ко се може борити?Нема небрањенијих на свету, него што су они.Нема скривенијих у хладном свету.Пред њима треба запалити ватре.И опевати их на најгласнијој лири.
Једном за време посете Светој Земљи, посетивши храм Свете Марије Магдалине, који стоји у подножју Елеонске горе, Велика Књегиња је рекла: «Како бих ја желела да будем овде сахрањена».
Задивљујуће је како Бог чује сваку реч.
Мошти настојатељнице обитељи Марте и Марије и њене верне сапутнице инокиње Варваре су биле превезене у Јерусалим и положене у крипту храма Свете равноапостолне Марије Магдалине. Када су отворили сандук са телом Велике Књегиње, просторија се напунила миомирисом. По речима архимандрита Антонија осећао се «као неки јак мирис меда и јасмина».
Радуј се несхватљивим судбинама Божијим прослављена.Радуј се, Горњег Јерусалим житељко блажена;Радуј се, ка Јерусалиму Небеском, свима нама предводнице.
(Из Акатиста св. прмц. Великој Књегињи Јелисавети)

Божанствена служба Светог оца нашега Јована Златоуста


Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: У миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За мир свега света, за непоколебивост светих Божјих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За преосвећеног епископа нашега (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За благоверни и христољубиви род наш и за све православне хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За овај град (или: за ово село; или: за свету обитељ ову), за сваки град, крај и оне који са вером живе у њима, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње, и за њихово спасење, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Да нас избави од сваке невоље, гнева, опасности и тескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник чита молитву:
МОЛИТВА ПРВОГ АНТИФОНА:
Господе Боже наш, твоја је моћ недосежна   и   слава   несхватљива, милост неизмерна  и човекољубље неисказано, Ти Сам, Владико, по своме милосрђу, погледај на нас и на овај свети храм, и покажи на нама и на овима који се с нама моле, твоју богату милост и доброту.
Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
И пева се први антифон (односно први изобразитељни псалам)
 (Псалам 102.
    1. БЛАГОСЛОВИ, душо моја, Господа,
      и све што је у мени Име свето Његово.
   2. Благослови душо моја Господа,
      и не заборављај сва уздарја Његова.
   3. Који очишћује сва безакоња твоја,
      и исцељује све болести твоје.
   4. Који избавља од трулежи живот твој,
      Који те венчава милошћу и добротама.
   5. Који испуњује добрима жеље твоје,
      обновиће се као у орла младост твоја.
   6. Чини милостињу Господ,
      и суд свима онеправдованима.
   7. Казао је путеве Своје Мојсију,
      синовима Израиљевим вољу Своју.
   8. Милосрдан је и милостив Господ,
      дуготрпељив и много милостив.
   9. Неће се до краја гњевити,
      нити ће до века срдити се.
  10. Није нам по безакоњима нашим учинио,
      нити је по гресима нашим узвратио.
  11. Јер по висини неба од земље,
      утврдио је Господ милост Своју на онима који Га се боје.
  12. Колико је далеко исток од запада,
      удаљио је од нас безакоња наша.
  13. Као што милује отац синове,
      помилова Господ оне који Га се боје.
  14. Јер Он позна саздање наше,
      сети се да прах јесмо.
  15. Човек је као трава, дани његови,
      као цвет пољски, тако прецвета.
  16. Јер изиђе дух из њега, и нема га,
      и не познаје више место своје.
  17. А милост је Господња од века до века на онима који Га се боје,
      и правда је Његова на синовима синова
  18. оних који чувају завет Његов,
      и памте заповести Његових да их извршују.
  19. Господ је на небу припремио престо Свој,
      и Царство Његово влада над свима.
  20. Благословите Господа сви Анђели Његови,
      моћни снагом творећи реч Његову,
      да чујете глас речи Његових.
  21. Благословите Господа све Силе Његове,
      служитељи Његови творећи вољу Његову.
  22. Благословите Господа сва дела Његова.
      На сваком месту владавине Његове,
      благослови душо моја Господа.)
Амин. Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу. И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин. Благослови душе моја Господа и всја внутрењаја моја, имја свјатоје јего. Благословен јеси Господи.
(Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.Благослови, душо моја, Господа, и све што је у мени Име свето Његово. Благословен јеси Господе.)
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник чита молитву:
 МОЛИТВА ДРУГОГ АНТИФОНА:
Господе Боже наш, спаси народ свој и благослови наслеђе своје; сачувај пуноћу  Цркве  своје, освети оне који љубе красоту дома твога; Ти их прослави  божанском силом  твојом, и не остави нас који се у Тебе надамо.
Свештеник: Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
(И пева се друти антифон, односно други изобразитељни псалам 145.)
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу:                    
 
   1. ХВАЛИ душо моја Господа.
   2. Хвалићу Господа у животу мојем,
      псалмопеваћу Богу моме докле постојим.
   3. Не уздајте се у кнезове,
      у синове људске, у њима нема спасења.
   4. Кад изађе дух његов и врати се у земљу своју,
      тога дана пропадну све помисли његове.
   5. Блажен је коме је Бог Јаковљев помоћник његов,
      уздање је његово у Господа Бога својега;
   6. Који је створио небо и земљу,
      море, и све што је у њима,
      Који чува истину вавек,
   7. Који чини суд онеправдованима,
      Који даје храну гладнима.
      Господ ослобађа сужње,
   8. Господ умудрује слепе,
      Господ подиже оборене,
      Господ љуби праведнике.
   9. Господ чува дошљаке,
      сироту и удову прима,
      и пут грешних погубљује.
  10. Зацариће се Господ до века,
      Бог твој Сионе, из нараштаја у нараштај).
На крају антифона пева се: И сада и увек и у векове векова. Амин.
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу. И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин. Јединородниј Сине и Слове Божиј, безсмертен сиј и изволивиј спасенија нашего ради воплотитисја от свјатија Богородици и приснодјеви Марији, непреложно вочеловјечитисја: распнијсја же Христе Боже, смертију смерт поправиј, једин сиј Свјатија Тројици, спрослављајемиј Отцу и Свјатому Духу, спаси нас.
(Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Јединородни Сине и Речи Божја, бесмртан си, и изволео си да се ради нашега спасења оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије, и непроменљиво постао си човек; био си распет, Христе Боже, и смрћусмрт сатро; Ти си један од Свете Тројице, прослављан са Оцем и Светим Духом, спаси нас.)
Свештеник: Опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник чита молитву:
 МОЛИТВА ТРЕЋЕГ АНТИФОНА
Ти си нам даровао ове заједничке и сагласне молитве; Ти си и двојици или тројици, који се сложе у име твоје, обећао дати оно за што се узмоле; Ти Сам и сада испуни на корист молбе слугу твојих, дајући нам у садањем веку познање истине твоје, а у будућем дарујући нам живот вечни.
Свештеник: Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Пева се трећи антифон, или Блаженства.
(1. Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско.
2. Блажени су тужни, јер ће се они утешити.
3. Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.
4. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
5. Блажени су милостиви, јер ће они бити помиловани.
Блажени милостиви, јако тиј помиловани будут – тропар канона.
6. Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видети.
Блажени чисти сердцем, јако тији Бога узрјат – тропар канона.
7. Блажени су миротворци, јер ће се они синови Божији назвати.
Блажени миротворци, јако тији синове Божији нарекутсја – тропар канона.
8. Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Блажени изгнани правди ради, јако тјех јест Царство небескоје – тропар канона.
9. Блажени сте кад вас, Мене ради, руже н прогоне и, лажући, набеде сваким злом.
Блажени јесте јегда поносјат вам, и изженут, и рекут всјак зол глагол на ви лажушче мене ради – тропар канона.
Радујте се и веселите се, јер је награда ваша велика на небесима)
Радујтесја и веселитесја, јако мазда ваша многа на небесјех – тропар канона
 
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу – тропар канона.
 
И сада и увек и у векове векова. Амин.
И ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин – богородичан канона.
[На Христове празнике, на овоме месту чита се Антифон 3.]
(За време појања Слава... и ниње... чини се вход са светим Јеванђељем).
Свештеник: Премудрост, смерно стојмо!
Народ: Придите поклонимсја и припадем ко Христу. Спаси ни Сини Божиј, воскресиј из мертвих, појушчија Ти: Алилуја.
 (Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу: Сине Божји, дивни у Светима (ако је недеља: васкрсли из мртвих), спаси нас, који Ти певамо: Алилуја.)
Свештеник чита:
 МОЛИТВА ТРИСВЕТЕ ПЕСМЕ
Боже Свети, који у Светима почиваш, Тебе трисветим гласом певају Серафими   и   славослове   Херувими, и Теби се клањају све Небеске Силе; Ти си све из небића у биће привео; Ти си саздао човека по слици и прилици својој и сваким га својим даром украсио; Ти дајеш мудрост и разум ономе који Те моли, и не презиреш грешника, него си за спасење одредио покајање; Ти си удостојио нас, смирене и недостојне слуге твоје, да и у овоме часу стојимо пред славом светога Жртвеника твог и да Типриносимо дужно поклоњење и славословље: Ти Сам, Владико, прими Трисвету песмуи из уста нас грешних, и посети нас благошћу својом; опрости нам свако сагрешење хотимично и нехотимично; освети душе наше и тела, и дај нам да Ти у светости служимо у све дане живота свога — молитвама Свете Богородице и свих Светих, који Ги од памтивека угодише.
Свештеник: Јер си свет, Боже наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Свјатиј Боже, Свјатиј Крјепкиј, Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас (3х). Слава Отцу и Сину и Свјатому Духу. И ниње и присно и во вјеки вјеков, амин. Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас. Амин. Свјатиј Боже, Свјатиј Крјепкиј, Свјатиј Безсмертниј, помилуј нас.
(или ако је неки од Господњих празника пева се: Јелици во Христа креститесја, во Христа облекостесја. Алилуија. (3х)
По завршетку Трисвете песме, свештеник (ако ђакон саслужује онда он говори)говори:
Пазимо!
Свештеник: Мир свима.
Чтец: И духу твоме.
Ђакон: Премудрост!
Чтец: Прокимен ...
И затим ђакон: Премудрост!
Чтец говори наслов Апостола; п опет ђакон:
Пазимо!
И чита се Апостол.
Кад се заврши Апостол, свештеник говори: Мир ти.
Чтец: И духу твоме.
Ђакон: Премудрост!
Чтец: Алилуја. ()
И пева се Алилуја са стиховима. Док се то пева, или пре тога, док се још чита Апостол, ђакон узима кадионицу с тамјаном. приступа свештенику и, примивши благослов, кади сав олтар п свештника, и са солеје иконостас и народ. Затим свештеник чита:
МОЛИТВА ПРЕД ЕВАНЂЕЉЕ
Запали у срцима нашим, човекољубиви Владико, непролазну светлост твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје еванђелске проповеди. Усади у нас и страх твојих блажених заповести, да бисмо, победивши све телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи све што је Теби угодно. Јер си Ти просветљење душа и тела наших, Христе Боже, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем и пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Свештеник: Премудрост, право стојмо; чујмо свето Еванђеље. Мир свима.
Народ: И духу твоме.
Ђакон: Читање светог Еванђеља по Матеју (или име другог Еванђелиста).
Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.
Свештеник: Пазимо!
И чита се свето Еванђеље.
А кад се заврши Еванђеље, свештеник говори ђакону: Мир теби, благовеститељу.
 
ЂаконРецимо сви из све душе, и од свега ума свога, рецимо.
Народ: Господе, помилуј.
Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господе, помилуј.
Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Још се молимо за благоверни христољубиви род наш и за све православне хришћане.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Још се молимо за преосвећеног епископа нашег (име) и за сву у Христу браћу нашу.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, и за све у Христу братство наше.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Још се молимо за милост, живот, мир, здравље, спасење, похођење, опроштај и отпуштење грехова слугу Божјих, браће овога светога храма (у манастиру: ове свете обитељи).
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Још се молимо за блажене и незаборавне свете патријархе православне, за благочестиве цареве и благоверне царице, за осниваче овога светога храма, и за све досада преминуле православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за православне свуда.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и богату милост.
Народ: Господе, помилуј. (трипут)
Свештеник чита:
 МОЛИТВА УСРДНОГ МОЉЕЊА
ГОСПОДЕ, Боже наш, прими ово усрдно мољење од слугу твојих и помилуј  нас  по  обиљу  милости  твоје, и ниспошљи милосрђе твоје на нас и на сав народ твој који очекује од Тебе богату милост.
Свештеник: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
 
(Јектенија за упокојене)
 
Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.
 
Народ: Господе, помилуј (трипут)
 
Још се молимо за упокојење душа уснулих слугу Божјих (имена) и да им се опростисваки грех вољни и невољни.
 
Народ: Господе, помилуј (трипут)
 
Да Господ Бог наш настани душе њихове где праведници почивају.
 
Народ: Господе, помилуј (трипут)
 
Милост Божју, Царство небеско, и опроштај грехова њихових молимо од Христа, бесмртнога Цара и Бога нашега.
 
Народ: Подај, Господе.
 
Господу се помолимо.
 
Народ: Господе, помилуј.
 
Свештеник:
Боже духова и свакога тела, који си смрт сатро и ђавола победио, и живот  свету   твоме  даровао;   Ти  сам, Господе, упокој душе слугу твојих (имена) у месту светлом, у месту цветном, у месту одмора, одакле одбеже сваки бол, туга и уздисање. Сваки грех што су учинили речју, или делом, или мишљу, као благ и човекољубив Бог опрости им, јер нема човека да живи а да не греши. Ти си једини без греха; правда је твоја правда вечна, и реч је твоја истина.
Јер си Ти васкрсење, и живот, и покој уснулих слугу твојих (имена). Христе Боженаш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и свесветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин)
 
(Јектенија за упокојене се не врши Недељом и празницима)
Ђакон: Оглашени, помолите се Господу.
Народ: Господе, помилуј.
Верни, помолимо се за оглашене.
Народ: Господе, помилуј.
Да их Господ помилује.
Народ: Господе, помилуј.
Да их научи речи истине.
Народ: Господе, помилуј.
Да им открије Еванђеље правде.
Народ: Господе, помилуј.
Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.
Народ: Господе, помилуј.
Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Оглашени (некрштени), главе своје Господу приклоните.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник чита:
МОЛИТВА ЗА ОГЛАШЕНЕ
Господе Боже наш, који на висинама живиш и на смирене гледаш,који си ниспослао спасење роду људскоме, Јединородног Сина твог и Бога, Господа нашег Исуса Христа, погледај на слуге твоје оглашене, који су приклонили главе своје Теби, и у погодно време удостој их бање поновног рођења (крштења), отпуштења грехова и одеће  непропадљивости,  присаједини   их твојој светој, саборној и апостолској Цркви, и уброј их у твоје избрано стадо.
Свештеник: Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите; ви који сте оглашени изиђите; нико од оглашених (да не остане). А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Премудрост!
Свештеник чита:
МОЛИТВА ВЕРНИХ ПРВА
Благодаримо Ти, Господе Боже Сила, који си нас удостојио да и сада станемо пред твој свети Жртвеник и припаднемо твоме милосрђу за грехе наше, и за незнања народна. Прими, Боже, молбу нашу; удостој нас да Ти приносимо молбе, и срдачне молитве, и бескрвне жртве за сав народ твој; и оспособи нас, које си силом Духа твога Светога поставио на ову службу твоју, да незазорно и несметано, са чистим сведочанством савести наше призивамо Тебе у свако време и на сваком месту, да,услишивши нас, милостив нам будеш у обиљу благости твоје.
Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолио.
Народ: Господе, помилуј.
(За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
За мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих Цркава, и сједињење свих,Господу се помолимо.
За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.)
Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Ђакон: Премудрост!
Свештеник чита:
МОЛИТВА ВЕРНИХ ДРУГА
Опет и много пута Теби припадамо, и Теби се молимо, Благи и Човекољубиви, да, погледавши на молитву нашу, очистиш душе наше и тела од сваке нечистоте телесне и духовне, и даш нам да невино  и  неосуђено  стојимо пред светимЖртвеником твојим. А даруј, Боже, и овима који се с нама моле напредак у животу и вери и разуму духовноме; дај њима који Ти свагда служе са страхом и љубављу, да се невино и неосуђено причешћују светим Тајнама твојим, и да се удостоје Небеског царства твога.
Свештеник: Да свагда чувани влашћу твојом, Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Иже херувими тајно образујушче,и животворјашчеј Тројицје, трисвјатују пјесан припјевајушче, всјакоје ниње житејскоје отложим попеченије.
(Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо.)
 
И пева се херувимска песма, а свештеник се тихо моли:
 МОЛИТВА ХЕРУВИМСКЕ ПЕСМЕ
Нико од везаних телесним похотама и сластима није достојан да приђе, или да се приближи, или да служи литургију Теби, Царе славе; јер Теби служити — велико је и страшно и самим Небеским Силама. Но ипак, ради неисказаног и неизмерног човекољубља свог, непроменљиво и неизменљиво постао си човек, и био си намАрхијереј, и као Владика свих предао си нам свештенодејство ове литургијске и бескрвне жртве; јер Ти једини, Господе Боже наш владаш небеским и земаљским тварима, Ти си ношен на престолу херувимском, Господ Серафима и Цар Израиља, једини си Свет и у Светима почиваш. Зато молим Тебе, јединога благог и готовог да саслуша: погледај на мене грешног и непотребног слугу твог, и очисти моју душу и срце од зле савести, и оспособи ме силом твога Светога Духа, да обучен у благодат свештенства, предстанем овом светом Престолу твом, и свештенодејствујем свето и пречисто Тело твоје и пречасну Крв, јер Теби прилазим приклонивши главу своју, и молим Ти се: Не окрени лице твоје од мене, нити ме одбаци од деце своје, него ме удостој да Ти ја, грешни и недостојни слуга твој, принесем ове Дарове. Јер си Ти који приноси и који се приноси; који прима и који се раздаје, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
после молитве и кађења свештеник и ђакон пред светим Престолом говоре Херувимску песму три пута, клањајући се:
Свештеник: Ми који Херувиме тајанствено изображавамо, и Животворној Тројици Трисвету песму певамо, сваку сада животну бригу оставимо.
Ђакон: Као они који ће примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, Алилуја. Алилуја.
Потом свештеник и ђакон одлазе Предложењу; Ђакон иде напред; свештеник кади свете дарове, молећи се у себи: Боже милостив буди мени грешноме. (трипут)
Излазе кроз северне двери изговарајући речи:
Ђакон:    Благочестиви и христољубиви род хришћански, ктиторе и приложнике светога храма овога (ако је манастир: свете обитељи ове) да помене Господ Бог у Цардству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
Свештеник:  Најсветијега патријарха (или високопреосвећеног митрополита,или преосвећеног епископа) нашега (име) свештенички и монашки ред и сав клир црквени да помене Господ Бог у Цраству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
                  Благоверни и христољубиви, православни род наш да помене Господ Бог у Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
                  Све вас православне хришћане да помене Господ Бог у Царству своме свагда, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин, (и наставља да пева херувимску песму) Јако да Царја всјех подимем, ангелскими невидимо дориносима чинми. Алилуја, алилуја, алилуја.
(Као они који ће примити Цара свих, Анђелским Силама невидљиво праћенога. Алилуја, алилуја, алилуја.)
Ђакон: Допунимо молитву своју Господу.
Народ: Господе, помилуј.
За предложене часне Дарове, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божјим улазе у њега, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и тескобе, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Добро и корисно душама нашим, и мир свету, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.
Народ: Подај, Господе.
Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник чита:
МОЛИТВА ПРИНОШЕЊА
Господе Боже Сведржитељу, једини Свети, који примаш жртву хвале од оних који Те свим срцем призивају, прими молитву и нас грешних, и принеси је светом Жртвенику твом, и оспособи нас да Ти за грехе своје и за незнања народнаприносимо Дарове и духовне жртве. И удостој нас да нађемо благодат пред Тобом, да Ти жртва наша буде благоугодна, и да Благи Дух благодати твоје сиђе на нас, и на ове предложене Дарове, и на сав народ твој.
Свештеник: Милосрђем Јединороднога Сина твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: Мир свима.
Народ: И духу твоме.
Ђакон:  Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали:
Народ: Отца и Сина и Свјатаго Духа, Тројицу јединосуштнују у нераздјељнују.
(Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.)
А свештеник се клања три пута, говорећи тихо:
Љубићу Те, Господе, крепости моја. Господ је тврђава моја, и прибежиште моје(трипут).
Ђакон: Двери, двери, са мудрошћу пазимо!
(Символ вере треба да чита сав народ наглас)Народ:
СИМВОЛ ВЕРЕ
Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.
У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
Исповедам једно крштење за опроштење грехова.
Чекам васкрсење мртвих.
И живот будућега века. Амин!
Ђакон: Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо.
Народ: Милост мира, жертву хваљенија. (Милост мира, жртву хвале)
Свештеник, благосиљајући народ, гласно говори: Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.
Народ: И со духом твојим. (И са духом твојим.)
Свештеник: Горе имајмо срца!
Народ: Имами ко Господу. (Имамо их ка Господу.)
СвештеникЗаблагодаримо Господу.
Народ: Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.
Свештеник чита:
МОЛИТВА УЗНОШЕЊА
Достојно је и праведно Тебе певати, Тебе благосиљати, Тебе хвалити, Теби благодарити, Теби се клањати на свакоме месту владавине твоје, јер си Ти Бог неисказан, непојмљив, невидљив, непостижан, Који увек јеси, на исти начин јеси, Ти и Јединородни твој Син, и Дух твој Свети. Ти си нас из небића привео у биће, и када смо отпали подигао си нас опет, и ниси одустао да све чиниш док нас ниси узвео нанебо, и даровао нам Царство твоје будуће. За све то ми благодаримо Теби, и Јединородноме Сину твом, и Духу твоме Светоме: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволео да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде Арханђела, и безброј Анђела, Херувими и Серафими, шестокрили, многооки, крилати, који лебде,
Свештеник: Победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи:
Народ: Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Исполн небо и земља слави твојеја; Осана во вишњих, благословен грјадиј во имја Господње; Осана во вишњих.
(Свет, Свет, Свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.)
Свештеник чита молитву:
Са овим блаженим Силама, човекољубиви Владико, и ми кличемо и говоримо: Свет јеси и пресвет, Ти и Јединородни твој Син и Дух твој Свети; Свет јеси и пресвет, и величанствена је слава твоја. Ти си тако заволео свет твој да си и Сина свога Јединороднога дао, да сваки који верује у Њега не погине, него има живот вечни. Он, дошавши и испунивши сав домострој спасења за нас, у ноћи у којој беше предан, управо Самога Себе предаде за живот света, узевши хлеб у своје свете и пречисте инепорочне руке, заблагодари и благослови, освети, преломи и даде својим светим Ученицима и Апостолима, рекавши:
Свештеник: Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова.
Народ: Амин.
Свештеник говори: А тако исто и чашу по вечери, говорећи:
Пијте из ње сви: ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива на отпуштење грехова.
Народ: Амин.
Свештеник чита молитву:
Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради збило:    крста, гроба, тридневнога васкрсења, узласка на небеса, седења с десне стране, и другог и славног доласка, —
Притом свештеник укршта руке своје десном руком узимајући дискос, а левом путир, говори гласно: Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све,
Народ: Тебе појем, тебе благословим, тебје благодарим, Господи, и молимтисја Боже наш. И молимтисја Боже наш. () И молимтисја Боже наш. (велико)
(Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш.)
Затим свештеник: Господе, који си у трећи час Апостолима својим ниспослао Пресветога Духа свог, Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас, који Ти се молимо.
Ђакон, стих: Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав обнови у мени.
Опет свештеник: Господе, који си у трећи час...
Ђакон стих: Не одбаци ме од лица твога, и Духа твога Светога не одузми од мене.
Опет свештеник: Господе, који си у тећи час..)
Свештеник, пликлонивши главу, моли се тихо:
Још Ти приносимо ову словесну и бескрвну службу, и молимо Те, и призивамо,  и  преклињемо:  ниспошљи Духа Твога Светога на нас и на ове предложене Дарове.
Онда ђакон, приклонивши главу, показује орарем свети Хлеб, говорећи:
Благослови, владико, свети Хлеб.
А свештеник,  исправивши се, благосиља крсним знаком свети Хлеб говорећи:
И учини овај Хлеб часним Телом Христа Твога.
Ђакон: Амин.
И опет, показујући орарем свети Путир, говори:
Благослови, владико, свету Чашу.
А свештеник благосиљајући говори:
А то што је у Чаши овој часном Крвљу Христа Твога.
Ђакон: Амин.
И опет ђакон,  показујући орарем обоје, говори:
Благослови, владико, обоје.
А свештеник, благосиљајући обоје, говори:
Претворивши их Духом Твојим Светим.
Ђакон: Амин. Амин. Амин.
Свештеник приклонивши главу, моли се:
Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују на трезвеност душе, на отпуштење грехова, на заједницу Духа Твога Светога, на испуњење Царства небескога, на смелост према Теби, не на суд или на осуду.
Још Ти приносимо ову словесну службу за преминуле у вери Праоце, Оце, Патријархе,Пророке, Апостоле, Проповеднике, Еванђелисте, Мученике, Исповеднике, Подвижнике, и за сваки дух праведника, преминулог у вери.
Свештеник, кадећи пред светим Престолом говориОсобито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Бгородицу и Приснодјеву Марију:
Народ: Достојно јест јако воистину блажити тја Богородицу, присно блаженују и пренепорочнују и матер Бога нашего. Честњејшују херувим и славњејшују без сравњенија серафим, без истљенија Бога Слова рождшују, сушчују Богородицу тја величајем.
(Достојно је ваистину блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну, и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима, Тебе што Бога Логоса непорочно родиваистину Богородицу ми те величамо.)
Свештеник се моли:
За светог Јована, Пророка, Претечу и Крститеља, за свете славне и свехвалне Апостоле, за светог (име) чији спомен славимо, и за све твоје Свете, чијим молитвама посети нас, Боже. И помени све преминуле у нади на васкрсење у живот вечни (овде поименице помиње и преминуле које хоће), и упокој их, Боже наш, где сија светлост Лица твога. Још Ти се молимо, помени, Господе, сво епископство православних, који правилно управљају речју Истине твоје, сво презвитерство, у Христу ђаконство, и сав свештенички ред. Још Ти приносимо ову словесну службу за васељену, за свету, саборну и апостолску Цркву, за оне који живе у невиности и часним животом, за благоверни и христољубиви народ наш, да тих и миран животпоживимо у свакој побожности и чистоти.
Свештеник: Најпре помени, Господе, преосвећеног епископа нашег (име), и даруј га светим твојим Црквама у миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине твоје.
А ђакон помиње живе из диптиха и још које хоће.
Народ: И всјех и всја. (И све и сва)
Свештеник се моли:
Помени, Господе, град овај у коме боравимо (или: село ово; или: свету обитељ ову),сваки град и земљу, и оне који вером бораве у њима. Помени, Господе, оне који плове,путнике, болеснике, патнике, заробљенике и спасење њихово. Помени, Господе, оне који плодове доносе и оне који добро творе у светим Црквама твојим, и оне који се сећају сиротиње, и на све нас ниспошљи милост твоју.
Свештеник: И дај нам да једним устима и једним срцем славимо и певамо пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник, окренувши се народу и благосиљајући га, говори: И да буду милости великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа са свима вама.
Народ: И со духом твојим. (И са духом твојим)
ЂаконПоменувши све Свете, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
За принесене и освећене часне Дарове, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебески и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа, помолимо се.
Народ: Господе, помилуј.
Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Сав дан савршен свет, миран и безгрешан, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Добро и корисно душама нашим, и мир свету, од  Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.
Народ: Подај, Господе.
Крај живота нашег да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на
Страшноме Христовом суду, молимо.
Народ: Подај, Господе.
Измоливши јединство вере и зајелницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Свештеник чита молитву:
Теби поверавамо сав живот свој и наду, човекољубиви Владико, и молимо Те, и призивамо, и преклињемо: удостој нас да се причестимо небеским твојим и страшним Тајнама са ове свештене и духовне Трпезе, са чистом савешћу, на отпуштење грехова, на опроштај сагрешења, на заједницу Светога Духа, на наследство Царства небескога, на смелост према Теби, не на суд или на осуду.
Свештеник: И удостој нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Бога Оца и говорити:
(Оче наш... треба да изговара сав народ наглас)
Оче наш, иже јеси на небесје, да свјатисја имја твоје да приде царствије твоје, да будет воља Твоја јако на небесје и на земљи, хљеб наш насушни дажд нам днес, и остави нам долги нашја јако же и ми остављајем должником нашим, и не во веди нас во искушеније, но избави нас од лукаваго.
(Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.)
Свештеник: Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеник: Мир свима.
Народ: И духу твоме.
Ђакон: Главе своје Господу приклоните.
Народ: Теби, Господе. (велико)
СвештеникБлагодаћу и милосрђем и човекољубљем Јединороднога Сина твога са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. (велико)
Свештеник се тихо моли, и потом се три пута поклања говорећи: Боже, милостив буди мени грешноме.
Свештеник: Пазимо! Светиње светима.
Народ: Једин Свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Отца. Амин.
(Један је свет, један Господ Исус Христос, у. славу Бога Оца. Амин.)
(народ за време причешћа свештенства у олтару пева причастен)
Ђакон: Са страхом Божјим и вером приступите.
Народ: Благословен грјадиј во имја Господње, Бог Господ и јависја нам.
(Благословен који долази у име Господње: Бог је Господ и јави се нама).
Тада приступају верни и говоре ча свештениксм молитву пред свето Причешће:
 МОЛИТВА ПРЕ ПРИЧЕШЋА
Верујем, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ово сама часна Крв твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотимична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштење грехова и на живот вечни.
Прими ме данас, Сине Божји, за прича-сника Тајне Вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству твоме.
Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.

Потом приступа верни народ, а свештеник причешћујући их, за сваког посебице говори:
Причешћује се слуга Божји (име) часним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни.
И ђакон свакоме отире усне убрусом, а причасник потом узима нафору и враћа се на своје место у цркви. И тако се сви причешћују.
Притом се пева: Тјело Христово примите, источника бесмертнаго вкусите, вкусите и видите јако благ Господ. Алилија, алилуија, алилуија.
(Тело Христово примите, извора бесмртнога окусите. Окусите и видите да је благ Господ. Алилуја, алилуја, алилуја).
После причешћа свештеник улази у олтар, н оставља свете Дарове на свети Престо, и свештеник благосиља народ говорећн гласно: Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје.
Народ: Видјехом свјет истиниј; пријахом Духа Небеснаго; обрјетохом вјеру истинују, нераздјељњеј Тројицје поклањајемсја, та бо нас спасла јест.
(Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла.)
Свештеник, поклонивши се и узевши свети путир. говори тихо: Благословен Бог наш, и окренувши се према народу, продужује гласно: Свагда, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Да исполњатсја уста наша хваљенија твојего Господи, јако да појем славу твоју, јако сподобил јеси нас причаститисја, свјатим твојим божественим безсмертним и животворјашчим тајнам: собљуди нас во твојеј свјатињи, вес ден поучатисја правдје твојеј. Алилуја, Алилуја, Алилуја.
(Амин. Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе, да певамо славутвоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у твојој светињи, да сесав дан поучавамо правди твојој. Алилуја, алилуја, алилуја.)
ЂаконПримивши божанске, свете, пречисте, бесмртне, небеске, и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојнозаблагодаримо Господу.
Народ: Господе, помилуј.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Народ: Господе, помилуј.
Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Народ: Теби, Господе.
Онда свештеник, говори благодарну молитву:
МОЛИТВА ПОСЛЕ ПРИЧЕШЋА СВИХ
Благодаримо Ти,   човекољубиви Владико,   добротворе   душа   наших, што си нас и у данашњи дан удостојио твојих небеских и бесмртних Тајни. Исправи пут наш, утврди све нас у страху твоме, сачувај живот наш, учврсти кораке наше, молитвама и молењима славне Богородице и Приснодјеве Марије и свих Светихтвојих.

Свештеник: Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Затим се окреће народу и говори: У миру изиђимо.
Народ: О имени Господњи. (У име Господње)
Ђакон: Господу се помолимо.
Народ: Господе, помилуј.
Свештеник излази, стаје иза амвона и говори гласно заамвону молитву:
ЗААМВОНА МОЛИТВА
Господе, Ти благосиљаш оне који, Тебе благосиљају, и освећујеш оне који се у Тебе уздају, спаси народ свој и благослови наслеђе своје, чувај пуноћу Цркве своје, освети оне који љубе красоту дома твога; Ти их прослави божанском силом твојом, и не остави нас који се у Тебе надамо; даруј мир свету твоме, Црквама твојим, свештеницима и свима људима твојим. Јер сваки добри дар, и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца Светлости, и Теби славу и благодарење и поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин. Буди имја Господње благословено от ниње и до вијека.(трипут)
(Амин. Нека је благословено име Господње од сада и довека.)
Свештеник благосиља народБлагослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.
Народ: Амин.
Свештеннк: Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.
Народ: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. Господе, помилуј. (3х) Оче благослови!
Свештеник: Васкрсли из мртвих Христос истинити Бог наш, молитвама пречисте своје Матере, светих славних и свехвалних Апостола, светога оца нашега Јована, архиепископа цариградскога, светога (чији је храм) и светога (чији је дан), светих и праведних богоотаца Јоакима и Ане, и свих Светих, да нас помилује и спасе као благ и човекољубив.

Народ: Амин.