Својим молитвама, благим савјетима, кроткошћу и трпељивошћу Пресвета Богородица је много помагала апостолима. Све до своје смрти живјела је у Јерусалиму. Обилазила је сва она мјеста која су је подсјећала на тренутке земаљског живота њеног Сина. Често се молила Господу Богу да је што прије узме из овог свијета. На то јој се јави Свети Архангел Гаврило и саопшти да ће ускоро уснути. По вољи Божјој, сви апостоли су се сакупили у дому апостола Јована у Јерусалиму и били су присутни када је Пресвета Богородица мирно, без икакве муке предала дух свој Господу Христу, који је сишао са небеса у пратњи анђела. Апостоли су сахранили Богородицу у Гетсиманском врту, у гробу њених родитеља Јоакима и Ане. Трећег дана по погребењу тијела Богоматере, док су свети Апостоли били окупљени на вечери, угледаше на ваздуху васкрслу Богородицу, окружену мноштвом анђела. Она им рече: "Радујте се, јер сам са вама у све дане!" Апостоли на то ускликнуше: "Пресвета Богородице, помози нам!" Од тога дана увјерише се свети Апостоли и усменим Предањем научише цијелу цркву да је пречиста мати Божја васкрснула од Сина и Бога свога, и са тијелом узнесена на небо. На тај начин, сам Христос испуњава заповијест да синови треба да поштују родитеље своје. Он није дозволио да иструли тијело Његове умрле Мајке, него га је оживио и спојио са Богородичином бесмртном душом. Тако је Богородичин гроб, као и Христов, остао празан после његовог Васкрсења и узнесења на небо. У то се увјерио и свети апостол Тома, који је закаснио на погреб Мајке Божје. Овом празнику претходи двонедељни пост.
