Молитва славословља
Владико, дошао си, сладак и красан, Свом најмањем створењу. Дошао си, Животе, Радости, Благоухање непорочних и часних ангела, да обрадујеш некорисног слугу Свога. Добро си дошао, Ти Који све испуњаваш, Слатки и Превасходни. Благословен си Ти, Који долазиш по човештву, прослављен си Ти, Који се не покрећеш по Божанству, Владико. Сети ме се у слави Својој, сети ме се у лепотама рајским, сети ме се на висинама, сети ме се у песмама над песмама, сети ме се Ти, Који си над херувимима, сети ме се Ти, Који си над серафимима, Благословени, Велики, Који си светлост и Који просветљујеш, Који си божански одсјај Оца, савршени одраз, велика пучина бесмртнога човекољубља. Док, тако, Господе мој Исусе Христе, имам даха, смилуј се на мене, не одступи од мене, покривајући ме и водећи у вечни живот.
Молитва за непријатеље
Господе, дај милост свима који ме руже, или хуле, или мрзе или ми шта друго чине. Јер Ти, Господе, знаш да и њих лукави ђаво на злосмрадије и распусност окреће, као и мени што свакога дана чини, те огорчавам божанствено Твоје Име. Молим те, дакле, Оче Сведржитељу, Боже и Господе милости, посети у милости све који су зло ка мени настројени и учини их светилницима и светитељима великим. Учини их добрим, Господе мој, укроти их, умири их, Владико мој, и просветли, те их вечне Своје славе удостој, као благ и човекољубив.
Мољење за спасење од пакла
Господе, Господе, избави душу моју од огња, од шкргута зуба, од страшнога тартара.
Молитва за опроштај у распаљивању плоти
Господе, ја сам човек грешан, млад узрастом, и тешко ратујем против страсти и распаљивања плоти. Нека ми се, дакле, то не урачуна у грех, молим Ти се, Христе Боже. Јер Ти си Господ и имаш власт и речју самом разрешујеш сагрешења наша.
Молитва покајања Богу Оцу
Страшни Оче, Који си страшнога Сина родио, Који све испуњаваш Духом Својим, почуј ме, нечистога, и покарај гнусобе које се хвале да ме надјачаше. Јер Теби јединоме сагреших ја, прљав и покварен.
Мољење за заштиту од демона
Господе Боже мој, на Тебе се понадах, спаси ме од свих који ме гоне и избави ме да кадгод не уграби као лав душу моју подмукли кнез таме, без Тебе, Избавитеља њенога, Христе, нити Светога Духа Који је спасава. Блажен је, дакле, Господе мој, онај ко живи у нади на Тебе, Који си вољно постао убогим и бедним ради нашега спасења, те га стога у дан зли његове кончине избави, као човекољубиви Бог, од покварених духова злобе, када они буду стајали, бесрамно га оптужујући као митари несастрадални, тражећи да прогутају јадну му душу. Избави, дакле, Владико страшни и ужасни, Ти Који потресаш трепетом све, од тираније род хришћански. Помилуј, свети, оне који се на Тебе уздаше и помози онима који силно преступају закон и непрестано огорчавају велико милосрђе Твоје.
Молитва за помоћ против демона
Оче Свети, Боже Животворни, дај нам сваку расудност и силу и власт против лукавих демона, да, погазивши их уз Твоју помоћ и Твојом силом, победници постанемо мрачних и подмуклих варвара, и да венцем Твога благоухања овенчани, радосни саставимо лик са ангелима Твојим, Владико Блажени, Свети, Трисвети, Оче, Сине и Утешитељу Душе, око престола Тебе, страшнога Бога, Који све држиш.
са благословом Његовог Преосвештенства
епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др Артемија
”СВЕТИ НИФОНТ – Подвижник међу епископима”, Мисионарски и духовни центар АТОС, л.Г. 2003., Београд
Владико Господе, Боже небеског и земног, видљивог и невидљивог, види и почуј блудног и грешног, који још једном стоји пред Тобом, спутан мноштвом сагрешења својих. Помилуј ме, дакле, Милосрдни, оскврњеног душом и телом, и смилуј се греху мом. Јер много га је и он тежином превазилази небо и земљу, скврнећи синове људске. Не одбаци ме стога, Господе Мој, од Свога лица и Своје помоћи, Велики и Страшни у свој васељени, него као што си благословио Авраама и Исаака и Јакова, благослови и мене, Чудотворче и Милосгивче, освештај ми душу и тело, ум и срце, усне, очи и уши, чувајући ми сва чула од примеса туђих покрета.
Да, Господе умних сила, небеских војски које окружују страшни Твој Престо у неисказаној хвали и непрестаном славословљу Свесветога Ти Имена, не презри ме, страст срамну и злосмрадну, и не остави ме без заштите, него помози мојој ништавности и лењости, Владико милостиви. Ти, Који си снишао Јакову у Египат и чедо Своје Јосифа из мржње братске и злога порива Египћанкиног избавио и царом Египта показао, покажи и мене царем над сваком скверни плоти и духа, избављајући ме од прељубничкога греха и беде нечистих страсти.
Почуј ме, Свети и Трисвети. Ти, Који си узвеличао Своје Свето Име у слузи Своме Јову, узвеличај силу Царства Свога и на мени злосмрадном, Свеблаги. Ти, Који си израиљски народ из египатскога ропства кроз Мојсеја избавио, а ступом огњеним и облаком повео их у земљу обећану, исти си и сада, Господе, Боже свега. Пружи дакле, руку Своју невидљиву, страшну, силну, прослављену и благослови ме, Боже мој, Спаситељу мој, Животе мој и Светлости моја. Обрадуј ме у божанственој Својој љубави. И ако шта сагреших или погреших, вољно или невољно, као благи и човекољубиви Бог опрости, покажи састрадавање, милосрђе, смилуј се, сажали се, отпусти, остави, Једини Безгрешни. Удостој ме да прођем безбедно злим морем сујетнога овог живота и да упловим у блажену земљу бестрашћа и живота вечнога.
Уместо ступом огњеним, Духом Својим Светим осветли ми пут. Место облака, премудрост Своју излиј и у спокој Свој поведи ме. Уместо Мојсеја, Ти само једнородно Слово Очево, десницом Својом прихвати ме и уведи у велику ложницу небеских чудеса и непојамности, извукавши и избавивши ме од геенскога огња, као Старатељ мој многоблагоутробни.
Господе, Боже сила, Који си Захаријину крв примио као жртву чисту, прими као чисто и јаднога мога срца слово на умни и бескрвни Свој жртвеник. Обасјај и осијај ме и бестрасним учини ме. Ти, Који си лик светих апостола разаслао у целу васељену, рекавши им: ”Пођите и научите све народе, крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Духа”, молитвама њиховим уразуми ме, освети, учини добрим, укроти окамењену ми душу која свагда страда од мноштва сагрешења мојих.
Владико Господе, Боже, Ти Који си Петра првоврховним међу блаженим апостолима и великим кључарем Царства Небескога показао, заступништвом његовим отвори ми двери раја, отвори ми утробу састрадавања Својега, утврди ме на стени чврстој и непоколебљивој заповести Својих, а која си Ти, Христе, Боже, Спаситељу мој. Јер пијаху, каже Писмо, од духовне стене која их је следила, а стена беше Христос. На тој ме стени утврди, Христе Боже, да ме не поколеба у вери у Тебе лукава змија, мене који Ти кличем славопој: Свет си, Господе, и Теби славопоје свака сила небеска.
Ти, Који си пресветога Павла првоврховним међу апостолима и великим учитељем слатким и медоточним рода хришћанскога показао, сам, Владико Христе Боже, молитвама његовим учини и мене богословом свесветлим, преслатким и сваком мудрошћу украшеним, Духом Својим чинећи ме сасудом часним, непорочним, изабраним, таквим да га љуби Твоје Божанство, запаливши ме тако да чистотом блистам као светлост небеска.
Господе, Боже ангела, Прослављени и Превасходни, послушај ме јадног и грешног. Исусе, пренепорочни Породе Очев, Који си Мојсеју богоисписане плоче уручио и тајну грма потврдио, удахни и у мене Дух Свој Свети и покажи ме целога боговидним, чистим, нетакнутим, испуњеним благодаћу и истином и мудрошћу и познањем Бога.
Милостиви, Свети, Који си Исусу Навину трубе дао, којима је он јерихонске зидине срушио, даруј штедро и мени, Боже, премудрост Своју, да њоме оборим злочасне демоне и скршим их као сасуде грнчарске. Ти, Који си из Ааронових руку огањ као чист примио, прими и јаднога мога срца слово као чисто у благоухању великом. Ти, Који си по чину Мелхиседековом првосвештеник, молитвама блаженога тог мужа покажи и мене Својим подражаваоцем, да као што си Ти постао бесмртном Свом Оцу послушан до смрти, и то смрти крсне, тако и ја спремно будем Твојим заповестима до смрти послушан.
Владико Господе, Боже, преузвеличани и хваљени, Који си Илију у огњеној кочији што се у ваздух узнела примио, прими и мене, Животодавче, из таме греха у светлост правде. Ти, Који си Јелисеју двоструку радост пружио, пружи и мени ту благодат устостручену, у живот вечни уводећи ме. Ти, Који си Јеремију пророка из нечисте јаме избавио, Христе Боже, избави и мене из јаме блуда, из прелести и обмане и блата сујете. Ти, Који си Давиду утробу и чула распалио чежњом Својом и љубављу према Твојој благости, тако да је блажени горео жудњом према Теби, Који силно волиш оне који чезну за Твојом моћи, молим Твоје велико Божанство, Човекољупче, распали и моје бубреге и срце, и сва ми чула ражези да Те љубим и чезнем за Тобом, да, горећи огњем Утешитељевим, појем Теби, Који надзиреш све и испитујеш срца и бубреге. Запали се, срце моје, у мени и у размишљању моме сагореће огањ. А огњем тим називам великога Утешитеља, Духа истине.
Господе мој Исусе Христе, најпревасходнија Насладо, Која бестрашћу водиш моју убогост, Који си Исаију највелегласнијом страшном трубом показао која громогласно и велико кличе, покажи и мене, Исусе Боже мој, трубом која гласно труби тајне домостроја Твога, да сажежем њом мрачне демоне. Врати скверну и сујетну моју душу покајању и спасићу се. Ти, Који си лик пророка и апостола и свих светитеља Својих овенчао, почаствовао и освештао, заступништвом њиховим, Боже мој, Царе мој, спаси сваку душу рода нашега хришћанског, а посебно свакога монаха, против којега страшно војују лукави демони.
Дај починак, Боже, онима који су се ка Теби преселили из привременога овог живота. Олакшај, Владико, и бреме непосвећених. И врати, Господе мој, сујетне и распусне ка покајању, од којих сам први ја, грешни и злосмрадни. Свима учини добро, све помилуј, све обасјај и осијај, поштеди све који Те познају као Бога истинитог, Христа Божију силу и Божију премудрост, да једним устима од свих се славопоје Свечасно и Веледостојно Име Твоје, сада и увек и у векове векова. Амин.
са благословом Његовог Преосвештенства
епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др Артемија
”СВЕТИ НИФОНТ – Подвижник међу епископима”, Мисионарски и духовни центар АТОС, л.Г. 2003., Београд
Мала молитва Богородици
Помилуј ме, Благоухање хришћанско, Благодатна, Свенепорочна, и помози ми великом својом милошћу, Прослављена, Пресветла, Надо оних који се кају.
Молитва болесника пред Божанственим Причешћем
Господе Боже мој, Који чиниш чудеса, Ти ме, једини Боже, подигни из болести ове, како бих се удостојио и ја да постанем причасником светих тајни Твојих. Јер силно зажеле душа моја да се непорочне Твоје плоти насити и часне Ти крви напије.
Молитва исцељенога пред Божанственим причешћем
Слава Ти, Свети, Трисвети, Наднебесни Боже Сведржитељу, јер чуо си ме грешника и даровао ми окрепу душе и тела. И сада ме, Господе мој Исусе Христе, удостој да се причестим страшним и бесмртним и животворним Твојим тајнама, за опроштај грехова и препород унутрашњега мог човека.
Благодарење после ручка Слава Ти, Христс Боже, јер наситих се добара Твојих. Не лиши ме ни небеских блага Својих, велике милости Своје ради.
Молитва за опроштај
Помилуј ме, Господе, сагрешившег. Опрости ми блудном, скверном, окаљаном и поведи ме путем Својих заповести, јер га зажелех.
Молба за помоћ против искушења
Господе Боже мој, Који си све разумно устројио, Који си разапео небу и земљу узвеличао свекрепком Својом силом, Ти Који у шаци држиш васцелу творевину, даруј ми снагу против духова злобе, како бих их скршио, крепљен Светим Твојим Духом.
Молитва за избављење од сујете
Боже, Боже мој, не допусти да ми се име прослави међу људима, не дозволи да ми поштовање или почасти приносе, него ми радије даруј Своју славу која претрајава У векове векова. Јер тако ће починути дух мој пред лицем Твојим, радујуће се. Јер ти знаш, Господе, да је пријатељство према свету непријатељство према Теби, моме Богу.
Молитва у помислима неверја
Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље, и свега видљивог и невидљивог. И у Једнога Господа Исуса Хрисга, Сина Божијег Једнородног, Творца и Владику својега. И у Духа Светога, Славног и Просветљујућег, Који је говорио кроз пророке.
Господе мој Исусе Христе, не разгневи се на мене, велике милости Своје ради, не одгурни мене сквернога који осрамотих Свето Име Твоје. Јер Ти знаш, Господе, како ме сколи непријатељ, погружавајући ме сада у неверје зло. Стога опрости мени који сам искушао трпељиво човекољубље Твоје, Преблаги и Дуготрпељиви, Који се кајеш због зала људских.
Молитва покајања и повратка
Прими, Оче, мртвога и погинулог душом. Прими брлог греха. Прими хулнога, лукавог, бестидног, срамног, оскврњеног и душом и телом. Прими онога којег су свладала сва демонска зла. Смилуј се на блудника, прељубника, кваритеља деце, крадљивца, преступника, гнусобу греха. Смилуј се на мене Ти, Који свагда точиш богату милост, и не одврати благо Своје лице од мене. Не реци, Владико: "Не знам те, не познајем те." Не реци: "Где си досад био?" Не узгнушај се дима, блата, трулежи, ругобе, срамоте, гнусобе, трулежи, лешине демонске, саблазни људске. Не одврати се од Мене, Владико, него почуј ме и спаси. Јер знам, Човекољупче, да не желиш смрти грешника, него да се врати и да жив буде. Нећу Те пустити, ако се не смилујеш на мене, ако ме не примиш.
Молитва за врлине
Боже, Боже мој, Који си простро небо као кожу и украсио га звездама, сунцем, месецом и облацима, украси и мене уместо звездама сваком врлином. Уместо сунца, Свети Твој Дух нека засија у разуму моме. Место месеца, премудрост Своју улиј у мене. Место у облак, обуци ме у светост, кротосг, праведност, опаши бедра моја истином и обуј стопе моје да се припреме да благовесте мир Твој.
Боже, Боже мој, Који си штедро излио ваздух да се раствара и да га људи удишу, излиј штедро благодат и дар Животворног и Светог Свога Духа на мене, свега ме боговидним, свесветлим и чистим, свега часним и слатким чинећи од горе до доле, пуним благодати и истине, мудрости и знања духовнога.
Молитва за избављење од страсти
Господе, Боже мој, Који си свету Матер Своју часнијом показао од Небеских Сила, молитвама многожељене Дјеве опрости грехе моје и одагнај од мене сваки блуд, прељубу, оговарање, мржњу, завист, гнев, огорченост, немар, сујету, гордост, среброљубље, немилосрдност, свађу, спорење, непријатељство, распаљење плоти, окамењеност душе, стомакоугађање, пијанство, похоту, кривоклетство и беславну и прегорку славу људску. Да, Боже мој, све то одагнај од мене и учини да ме људи сматрају ништаријом и подобијем гнусобе. Нека се не нађе нико да ме хвали на земљи, нити ко да ме велича, Човекољупче, и нека нема никога да говори да сам свет и да ћу се, Господе мој, оправдати. Избави ме од славе људске, Човекољупче, ослободи ме од човекоугодништва, Милостиви.
Молитва христословна
Боже неба и земље, Којега се ужасава и од Кога дрхти све видљиво и невидљиво, погледај на молитву некорисног слуге Свога који у безакоњима многим живи. Јер Ти си, Господе, Онај Који је сишао из Отачкога крила, од Којега се ниси одвојио, непојамно и за Небеске Силе, и уронио у непорочну материцу прослављене Матере Своје Марије Богородице. О, ново чудо и богодолично. Јер девствености Њене затворена врата јасно проходи Господ. Наг на уласку, плотоносан се показа на изласку Бог, а врата остају затворена, како беху и пре рађања. Јер ушао си као савршени Бог и изашао као савршени човек у двема природама и двама суштаствима, у једној ипостаси, а са двема вољама. Један си, Господе Исусе Христе, Слово си и одблесак Очев, и образ слуге примивши, подобан си Оцу Своме по свему, осим по нерођености, а подобан и нама постао си, изузев у греху. Тако си са људима живео, страшна чудеса савршио као доказ и потврду непорочнога Свога Божанства. Не дозволи, стога, да погинем, Господе мој Исусе Христе, због мноштва безакоња својих, него ми се јави, Владико, у часу овом, у милости и састрадавању, осењујући ме Духом Својим Светим. Ходи, Милосрдни и Свеблаги, на призив јадне ми душе и учини да замиришем славом Твојом и лепотом Твојом.
Молитва скрушености и покајања
Помилуј ме, Боже, палога и не одврати се од смиренога и посрамљеног, убогог и јадног и скрушеног, него ми покажи састрадавање, Ти Који си богат милошћу и благ у жалости. Јер Ти знаш, Добри и Човекољубиви, људску слабост, као и ништавност и страдање. Исцели ме, Господе, и исцелићу се и благодаћу Твојом, умно ћу се обновити и благорасудан постати, како бих могао избећи тајне своје грехе, и од туђина поштеди слугу Својега.
са благословом Његовог Преосвештенства
епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Г. др Артемија
”СВЕТИ НИФОНТ – Подвижник међу епископима”, Мисионарски и духовни центар АТОС, л.Г. 2003., Београд
Сваки пут уочи недеље и празника читај ове молитве:
Приђите, поклонимо се Цару нашему Богу.
Приђите поклонимо се и припаднимо Христу, Цару нашему Богу.
Приђите поклонимо се и припаднимо самоме Христу, Цару Богу нашему.
Поклањам се, Сине Божји, Твоме превечном без матере рођењу од Оца и неисказаном промишљању о нама.
Поклањам се, Човекољупче Господе, Твоме тајанственом силаску са неба и силом Светога Духа ваплоћењу у девојачкој утроби, рођењу Твоме и полагању Твоме у јасле ради нашега спасења.
Поклањам се и славим телесно Твоје обрезање, смирено крштење од слуге Твога, славим пресветло Преображење на Тавору, славим славан поход Твој са победом у Јерусалим на драговољну смрт, све напоре Твоје које си ради нас поднео од младости постећи и трудећи се, идући и трудећи се, учећи и проповедајући, исцељујући и васкрсавајући. Сећајући се свега овога славим, величам, поштујем и љубим Те, за све ово благодарим Ти премилостиви Творче мој.
Поклањам се Твојој тајној вечери, Сине Божји, на којој си Сам Себе вернима дао за јело, да причешћујући се Телом и Крви Твојом имам Тебе - вечни животе.
Величам Твоје дубоко смирење које се показало у умивању ногу ученика и молим Те, Господа мога, смири моју надувену гордост и научи ме смиреној мудрости.
Поклањам се пречистом, пресветом и животворном Телу Твоме које је ради опроштаја греха мојих разломљено у виду хлеба.
Поклањам се пречистој, пресветој и животворној крви Твојој, која је ради опроштаја греха мојих проливена у виду вина.
Поклањам се страдању Твоме Христе. (трипут)
Поклањам се коленопреклоној молитви Твојој у врту Гетсиманије, где си се у молитви знојио крвавим знојем да Те мимоиђе чаша страдања. Молим се Теби, Господу мојему, научи ме свагда усрдно да се молим и чашом спасења напој ме, да Ти благодарим и славим Те ва век.
Поклањам се Теби, Господе Боже мој, сећајући се драговољнога страдања, издајничког пољупца Јудиног, невиног одвођења Твога, везивања и многобројних поруга, ћушкања, пљувања, шамарања, гањања, шибања, вучења, унижавања и ругања и свих Твојих због мене палога и неблагодарнога претрпљених мука и нештедимице проливене Крви. Све ово пишем у своме срцу и уму, љубављу целивам и жалошћу умивам, па за све ово превазносим и благодарим Тебе, љубљенога Господа, јер си ме тако љубио да и душу Своју због мене ниси поштедео да положиш.
Поклањам се Твоме невином, Судијо мој, на смрт осуђењу, мучном ношењу тешкога крста, растезању Пречистога Твога Тела на Крсту, прикуцавању на крст и распињању Твоме на Голготи посред два разбојника. Молим Те, Господе мој, не осуди ме по делима мојим, дај да Крст свој лењиво не носим. Прикуцај страхом Твојим тело моје, распни ме свету са страстима и похотама и дај ми да срце моје, кроза све дане мога живота, не зна ни за шта друго осим за Тебе - Исуса рапетога.
Поклањам се пречистој и пресветој Глави Твојој, која је због мене неблагодарнога оштрим трњем избодена и пречистим и пресветим ушима Твојим, које су због мене окорелога и неблагодарнога слушале хулу злих људи, и молим Те, Господе мој, да не слушам ништа што је некорисно и учини да будем послушан заповестима Твојим.
Поклањам се пречистим очима Твојим, које су због мене окорелога и грешнога крвљу и сузама квашене и молим Те, Господе мој, погледај на мене и помилуј ме. Одврати очи моје да не гледају и не чезну за сујетом овога света.
Поклањам се пресветом Лицу Твоме, које на Тавору као сунце сијаше а на Голготи од пљувања и шамара беше потамнело и молим Те, Господе мој, просвети лицем Твојим и слугу Твога.
Поклањам се пресветим устима Твојим и језику опаљеном од жеђи, који је окусио сирће помешано са жучи и молим Те, Господе мој, зауздај зли језик мој и постави стражу код уста мојих.
Поклањам се пречистој, пресветој и животворној рани која је на десној руци Твојој и молим Те, Господе мој, удостој ме да станем с десне стране Теби.
Поклањам се пречистој, пресветој и животворној рани која је на левој руци Твојој и молим Те, Господе мој, избави ме од удела оних који ће стати Теби с леве стране.
Поклањам се пречистој, пресветој и животворној рани која је на десној нози Твојој и молим Те, Господе мој, постави ме на прави пут покајања.
Поклањам се пречистој, пресветој и животворној рани која је на левој нози Твојој и молим Те, Господе мој, од свакога лажног, лукавог и грешног пута сачувај ме.
Поклањам се пречистој, пресветој и животворној рани која је на пречистим ребрима Твојим и у прободеном срцу Твоме, одакле је истекла крв и вода ради искупљења нашега, и молим Те, Господе мој, умекшај окамењеност моју, поруши отпорно срце моје, сатри га страхом Твојим, рани га љубављу Твојом, да Тебе Господа мога, љубим свим срцем својим, свом душом, свим мислима, свом снагом и свим помислима својим, и да потеку из омекшаног срца мога потоци суза и умију прљавштину грехова мојих.
Поклањам се целом Твоме светом телу, које је због мене окорелога и неблагодарнога рањављено од ногу до главе, и молим Те, Господе мој, исцели ме од рана на целој души мојој које су ми греси нанели.
Поклањам се наготи пречистога тела Твога и молим Те, Господе мој, покриј стидну наготу (голотињу) окореле душе моје.
Поклањам се пресветој души Твојој, коју си предао у руке Богу Оцу, и молим Те, Господе мој, у часу изласка из тела прими моју душу у Своју свету руку и сачувај од ваздушних духова злобе.
Поклањам се скидању са Крста Твога пречистог тела и полагању у гроб и молим Те, Господе мој, да живим у свету као мртав и сахрањен за све што је у свету Теби неугодно.
Слава страдању Твоме, Господе. (трипут)
Поклањам се славим и величам Твој силазак у ад, отварање ада, уништење смрти, васкрсење Твоје по тродневном бављењу у гробу и аду и молим Те, Господе мој, душу моју обузету љубављу Твојом, васкрсни, јер је умрла и од ада (пакла) је избави.
Слава Господе, Крсту Твоме и Васкрсењу. (трипут)
Поклањам се Твоме Вазнесењу на небо са телом, где седећи с десне стране Бога Оца, гледаш моју беду и немоћ, слушаш моју грешну молитву, знаш моје мисли унапред и све знаш шта је у мени па Те молим, Господе мој, узнеси ум мој од земаљских страсти узвишеним тежњама, укрепи немоћ моју, попуни недостатке и сиромаштво моје, и исправи молитву моју и води ме добром завршетку на земљи и пристаништу спасења, да, када дођеш да судиш живима и мртвима, не будем посрамљен и осуђен пред Тобом. Господе, не иди на суд са слугом Твојим, јер се пред Тобом нико живи неће оправдати.
Потом падни ничице на земљу и овако говори:
Заиста је достојно поклањати се Теби, Господу моме Исусу Христу, Богу кога сви свети славе и поклањају Му се, чијем се имену свако колено приклања на небу, на земљи и испод земље. И ја недостојни припадам Ти и молим Те: спаси ме Спасе мој, по Твојој благости а не по мојим делима. Ти хоћеш да ме спасеш; Ти знаш како да ме спасеш. Спаси ме како хоћеш, како можеш, како знаш, којим знаш судбама спаси ме. Ја се на Тебе, Господа свога, уздам и себе Твојој светој вољи предајем, чини са мном оно што хоћеш. Ако хоћеш да будем у светлости нека си благословен. Ако хоћеш да будем у тами, опет нека си благословен. Ако ми затвориш врата милосрђа Твога, нека је благословено име Твоје, јер си ме на правди затворио. Ако ме не погубиш са безакоњем мојим, слава нека је безмерном милосрђу Твоме. Ако ме погубиш са безакоњем мојим, слава нека је праведном суду Твоме.
Слава Теби, Христу Богу моме премилостивоме, који је пострадао за мене, и претрпео пљување и ране, трнов венац и шибање, Крст, гвоздене клинце и копље, смрт и сахрану.
Благодарим Ти, Спаситељу мој, Светлости моја, Животе и Васкрсење моје, јер си ме љубио и себе предао за мене. Не остави ме Творче мој ни сада ни у будућем веку. Амин.
Теби, Спаситељу и Искупитељу моме предајем душу своју и сва осећања и речи своје, савете и помисли своје и све што употребљује тело и душа моја и све што чиним у току земаљскога живота, дан и час издисања мога, пресељење и упокојење моје и васкрсење душе и тела мога; Теби поверавам и молим Те: прими ме у руку Твоје Владичанске заштите, распетим Твојим рукама благослови ме; у ранама Твојим сакриј и избави ме од свакога зла; крвљу Твојом опери мноштво греха мојих; крстом Твојим као копљем прободи окорело срце моје, да осим Тебе, животодавца мога, ништа више не љуби но да на Тебе распетога увек гледа, саосећајући страдања Твоја, гнушајући се греха као смрдљиве бљувотине, отсецајући вољу своју и остављајући себе Твоме Промислу, надајући се само отуда помоћи. Страдањем Твојим умртви телесне и душевне страсти, исправи мој зли и развратни живот и од будућих грехова сачувај ме, заштити ме од бесова (сатане) и злобе човечије; безбедно спасоносним путем к Теби - пристаништу моме и жељеном крају руководећи ме и с благословеним Твојим овцама сједини ме, да са њима Тебе, Творца и Спаситеља мога, са Оцем и Светим Духом славим ва век. Амин.
Ако се овако усрдно и постојано будемо молили то ћемо без сумње, пре или после, уз помоћ благодати Божје са молитвама св. Димитрија Ростовског, умекшати срце своје као песак па ће наше душе постати као чисти убруси за сликање на њима лика Божијега, Господа Исуса Христа.
Пази: Где год се у овој молитви помиње реч поклањам се, а ти се поклони до земље.
Софија Саулиди, „Богородичина подвижница“, рођена је од оца Аманатија и мајке Марије Саулиди у селу Трапезунт у Понту у Малој Азији 1883. године. Годинама послије тамо се и удала, 1907. године, за Јордана Хортокоридуа, међутим, након седам година њен супруг је нестао (вјероватно не својом вољом) 1914. године и она је остала сама са новорођеним сином, који је, убрзо након тога, умро. Ове трагедије су јој помогле да уобличи свој дух побожности и покајања, наводећи је да се ослања искључиво на Бога. Њено подвижништво је почело у Понту, на планини, далеко од њене родбине. Тамо јој се једног дана јавио Свети Георгије и упозорио је да обавијести сељане на надолазећи прогон и бијег, те на тај начин она спаси село.
Њену душу су надахнули Христ и Богородица једноставном и скромном љубави. „Један је Господ и једна је Богородица“, рекла би она за Христа и Богомајку, „ми сви остали смо браћа и сестре“.
Она је била учитељица једноставности, нарочито женама, и свака ријеч изговорена из њених уста бијаше речена са понизношћу и љубави. Као и код многих „лудих за Христом“ у прошлости, они поносни и образовани нису препознали њену вриједност као што су они који имаше једноставно и скромно срце.
Из изгнанства је дошла у Грчку 1919. године. Име брода којим је дошла било је Свети Никола, тако да, када су стигли у Грчку, јави јој се Богородица и рече: „Дођи мојој кући.“ Софија је упита: „Гдје си Ти и гдје је Твоја кућа?“ Богородица јој одговори: „Ја сам у Клисури“. Због тога је она отишла тамо и настанила се у Манастиру рођења Пресвете Богородице у Клисури, провинција Костур, када је имала 44 године. Тамошњи игуман Манастира бијаше Грегорије Магдалис, светогорац великих врлина. Софија је доста научила од њега и увијек спомињаше његово име са највећим поштовањем.
По Богородичиној заповиједи, Софија је живјела код огњишта у кухињи Манастира, која је такође кориштена за припрему хране. Тамо би спавала два сата ноћу, а остатак ноћи провела би молећи се на кољенима. Зими је тамо било посебно хладно, док би за вријеме кише вода падала по њој. Повремено она би запалила мало ватре, али ово није било од велике помоћи. Поред прозора увијек би палила свијећу испред Богородичине фреске. Ово је било мјесто гдје је она јела и проводила своје вријеме, и када су посјетиоци долазили да је посјете она би изговарала њихова имена чак прије него што би се они стигли њој представити. Долазили су људи из Солуна и околних подручја, чак удаљених као до Атине, само да је виде. Она би рекла људима њихова имена и проблеме њихових породица, без да су јој они било шта рекли. Међу онима који су је посјетили био је о. Леонид Параскевопулос, који је касније постао митрополит, и који је рекао: “Тамо имате велико благо“.
Била је слабо одјевена и имала је ћебе са рупама. Њене сандале су такође биле подеране. Посјетиоци би видјели како се патила у хладноћи и влази и давали су јој одјећу, међутим, она би је однијела у руци и давала је другим сиромашним. Увијек је носила црни шал, и никад се није купала још од њених дана живота у Понту. Стално је постила, а уље је себи допуштала само викендом. Мало је бринула за оно што једе, једући само да преживи, и бринући мало о чистоћи, тако да је чак јела храну без да је претходно опере. И упркос клицама и црвима, она је увијек остајала здрава.
Посјетиоци су јој често давали новац, који је она скривала гдје год је могла. И када је неком нешто требало, она би отишла и одмах донијела новац.
Видјела је многе срамотне ствари учињене од стране свештеника и мирјана, али никад није никог критиковала. „Сакриј ствари, и од Бога ћеш се скрити“, говорила би.
Њена омиљеност брзо је расла, тако да не само да су долазили људе из цијеле Грчке, већ и са других мјеста, као на примјер Француске и Израела, да би је видјели. Неки сељани су је, међутим, исмијавали, називајући је „луда Софија“. Многима је личила на Свету Марију Египћанку, онако танка као кост и сва увела. Међутим, унутар себе садржала је исту љепоту Свете Марије.
Чудесни догађаји
Њена љубав према Господу и њена човјечност била је тако моћна да је имала импресивна искуства уз помоћ Богородице и разних светитеља.
Када је брод, који је превозио путнике из Мале Азије у Грчку 1919. године, погодила олуја, сви путници су били у великој опасности. На крају, олуја је престала и сви су преживјели, али капетан је рекао да се то збило након осјењивања крсним знаком: „Мора да је међу вама била праведна особа која вас је спасила“, и сви су погледали према Софији која је стајала у углу брода и цијело вријеме пута се молила. Овај инцидент је заправо снимљен на видео траци, гдје и она сама прича шта се десило:
„Анђели су испунили таласе и појави се Богородица говорећи, ‘Људски род ће бити изгубљен јер су они веома грешни.’ А онда сам ја рекла: ‘Богородице, дозволи ми да ја нестанем јер сам грешна, али допусти да свијет буде сачуван.’”
Године 1967. Софија је била веома болесна и у великим боловима. На њеном стомаку су биле отворене ране које су одавале мирис. Храбро је подносила болове, говорећи: „Богородица ће доћи и однијети мој бол. Обећала Ми је.“ Неки Атињани су је снимили на видео траци објашњавајући оно што се збило убрзо након тога:
“Богородица је дошла са Арханђелом Гаврилом и Светим Георгијем, као и са другим свецима. Арханђел је рекао: ‘Сад ћемо те отворити’. Ја сам одговорила: ‘Ја сам грешна, морам се исповиједити, причестити, и онда ме можете отворити’. ‘Ти нећеш умријети’, он рече, ‘Ми ћемо над тобом извршити операцију’, и онда су ме отворили.”
Као што је случај са многим светитељима, и она је имала посебан однос са дивљим звијерима, нарочито са медвједима из шуме, али такође са змијама и птицама.
Нови и стари календар
Од времена када се црквени календар промијенио у Грчкој, Софија би постила по оба, и старом и новом календару, како не би увриједила никога.
Нажалост, постоји тежња међу старокалендарцима да искриве чињенице и сврстају је једном од њихових, али ово не одговара стварности јер је она увијек била у заједници са црквом.
Духовне изреке
“Страх од Бога чини особу мудром. Шта је то страх од Бога? То није да се неко треба плашити Бога, већ да се плаши да некога не ражалости, да некога не повриједи, да не учини неком нешто лоше, и да никог не оптужује. То је мудрост. Послије свега овог, Бог ће вас просвијетлити шта да чините у свом животу.”
“Потражите и нађите сиромашне, окупите их и помозите им. То је оно што Бог жели, а не да идете у цркву као да се молите.”
“Милостиња треба бити тајна, само Бог смије да зна.”
“Ех, да само знате шта се Господу десило у сриједу и петак, ништа не бисте ставили у уста. Нити хљеб, нити уље. Не прекидајте пост сриједом и петком.”
“Анђели говоре сваки дан. Бог шаље анђеле да види да ли се људи кају.”
“Богородица плаче, Она плаче сваки дан. Она говори Свом Сину: ‘Сине Мој, и Боже Мој, подари свијету мудрост, опрости свијету.’”
“Нека уста постану босиљак и руже.”
Погледи на њено светитељство
Године 2009-те у пријестоници Костур организована је расправа на тему “Светитељи поштовани у Костуру”. Доста је расправљано о Старичином животу, и митрополит Серафим из Костура дао је своје мишљење које одражава мишљење оних из локалне костурске цркве, то да је она била светитељка, да су јој биле написане химне и осликана њена икона, те да ће званични неопходни захтјеви за њену канонизацију бити поднесени Васељенској патријаршији.
Свети Манастир из Клисуре
Манастир рођења Пресвете Богородице удаљен је 35 км од Костура и 70 км од Флорине. Основан је око 1314. године од стране јеромонаха Неофитоса из Клисуре, и поновно успостављен 1813. године од стране јеромонаха Исаије Писта из Клисуре, који је дошао из Манастира Ивирон са Свете Горе након визије о Богородици.
Након ослободилачког рата у Македонији, Манастир је пружио гостопримство многим македонским борцима, међу којима је био Павле Мелас. Када су Турци спалили оближње село Варико 1903. године становници су побјегли у Манастир ради сигурности. Све до 1993. године Манастир није био организован као кеновијска заједница, већ је тих година Старица Софија живјела тамо у подвижништву од времена када је напустила Понт па све до смрти у својим позним годинама. Од 1993. године Манастир служи као женски манастир и има за циљ да га „васкрсне“ као центар слављења у западној Македонији.
Старица Софија је уснула у Господу 6. маја 1974. године и сахрањена је на манастирској земљи. Била је веома позната у западној Македонији, и многи који су је познавали долазе да се моле на њеном гробу. Њене мошти се чувају у Манастиру, а по захтјеву упућеном монахињама вјерни их могу славити.
Садашња игуманија је Анисија Еглезу, а Манастир има шест монахиња и једну искушеницу.
Ни при једном послу - домаћем или службеном, свеједно, не заборављајте да је снага Ваша, светлост Ваша, успех Ваш - Христос и крст Његов; зато неизоставно пре отпочињања свакога дела ускликните: Исусе, помози ми! Исусе, просвети ме! На тај начин у срцу Вашем одржаваће се и још већма разгоревати жива вера и уздање у Христа, јер је Његова сила и слава у векове векова.
Кад одлазиш у госте некоме од сродника или познаника, немој у посету кретати са намером да лепо поједеш и попијеш, него да се са њима пријатељски поразговориш, да разговором вођеним у љубави и искреном пријатељству оживиш душу своју од метежне свакидашњице, да бисте се скупа утешили заједничком вером. "Јер не тражим ваше него вас" , вели Апостол (2. Кор. 12, 14).
У свему и у свако доба Господу угађај и мисли на спасење душе своје од греха и ђавола и о њеном усиновљењу Богу. Како устанеш из постеље, прекрсти се и реци: "У име Оца и Сина и Светога Духа", и још: Господе, удостој да нам данашњи дан прође без греха и научи ме да творим вољу Твоју" (из "Слава Богу на висини", на јутрењу); када се умиваш код куће или у јавном купатилу, говори: "Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега" (Пс.51, 9); када навлачиш рубље, мисли на чистоту срца свога и моли се Господу да ти чисто срце подари: "Срце чисто саздај у мени, Боже"; ако си сашио нову одећу, па је сада облачиш, управи мисли своје на обновљење духа и казуј: "Дух прав обнови у мени, Господе" (Пс. 51,12); када одлажеш своје старо одело, не обраћајући више пажњу на њега, мисли на одбацивање старог, греховног, страсног, телесног човека, са далеко већим презиром; једеш ли меки и укусни хлеб, помишљај на истински хлеб, који дарује вечни живот душама - на Тело и Крв Христову, и буди гладан тога хлеба, односно жели да се чешће њиме причешћујеш; пијеш ли воду, или чај, или слатки мед, или какво друго пиће, помишљај на истинско пиће које је једино кадро утолити жеђ душама измученим врелином страсти - на пречисту и животворну Крв Спаситељеву; ако се преко дана одмараш, помишљај на вечито спокојство које је приправљено онима што су се овде подвизавали у борби са грехом, са духовима злобе у поднебесју, са неправдама или незнањем и грубошћу људском; желиш ли да легнеш да спаваш, нека ти мисли буду управљене на сан смрти, који ће све нас пре или касније неизоставно сустићи и на ону мрачну, вечну, ужасну ноћ у коју ће бити бачени сви нераскајани грешници; сусрећеш ли нови дан, мисли на невечерњи, вечни, пресветли дан Царства Небескога, куд и камо светлији од данашњег дана сунчаног, у који ће се узрадовати сви што Богу угодише или се од свега срца пред Господом покајаше у овом привременом животу; кад некуд идеш, размишљај о исправности духовног хођења пред лицем Божијим и говори: "Утврди стопе моје у ријечи Својој, и не дај никаквоме безакоњу да овлада мном" (Пс. 119, 133); када нешто чиниш, настој да то дело обављаш мислећи на Бога Творца, Који је све створио бесконачном премудрошђу Својом, добротом Својом, свемогућством Својим и Који је тебе саздао по слици и прилици Својој; стичеш ли новац или какво благо, или га већ поседујеш, мисли на то да је наша непотрошива ризница из које потичу сва блага душе и тела, да је непресушни извор свакога блага - Бог, из све душе Му узноси благодарност и немој затварати благо своје код себе, да не би затворио приступ у срце своје непроцењивом и свагда живом благу - Господу Богу, него од свога иметка удељуј потребитима, нематнима, убогој браћи својој која су у овоме животу у оваквом стању остављена ради тога да би на њима ти могао доказати љубав и благодарност Богу и за то се удостојити награде од Бога у вечности; кад угледаш сјај сребра, немој се њиме прелашћивати, него помишљај како је душа твоја дужна да се убели и да блиста врлинама Христовим; ако очи твоје гледају сјај злата, немој се њиме прелашћивати, него се опомињи да души твојој ваља бити попут злата, огњем очишћеног, и да тебе самог Господ жели да просвети као сунце у вечном, светлошћу испуњеном Царству Оца Свога, да ћеш онде угледати незалазно Сунце Правде - Бога у три Ипостаси, Пресвету Владичицу Богородицу и све силе небеске, Свете Угоднике, пуне неизрециве светлости и лучезарне.
"Иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати" (Мт. 6, 33). Најпре, поставља се питање: како искати Царство Божије? На следећи начин: претпоставимо да желиш да некуд путујеш - пешице или колима, по суву или по мору, због неке свакидашње, привремене потребе; прво се помоли Господу да исправи путеве срца твога, а затим и да благослови предстојећи телесни пут или да животни пут твој управи по заповестима Својим, и жуди за тим свим срцем, и што чешће обнављај молитву своју. Господ ће, видећи твоју искрену жељу и настојање да ходиш путем заповести Његових, постепено исправити све путеве твоје. Даље, примера ради, желиш ли да проветриш собу или да изађеш на свеж ваздух, сети се чистог и нечистог срца. Многи од нас, којима је веома стало до освежавања ваздуха у соби (и то је веома добро) или до шетње на чистом зраку ни не помишљају о неопходности чистоте духа или срца (да тако кажемо, духовног ваздуха, даха живота) и, премда су окружени свежим ваздухом, себи допуштају нечисте помисли, нечисте покрете срца и чак сквернословље, па и чињење телесне нечистоте.
Жудиш ли за вештаственом светлошћу, сети се оне духовне светлости, која је души насушно потребна и без које душа остаје у мраку страсти, у мраку духовне смрти. "Ја у свијет дођох као свјетлост," - казује Господ, - "да свако ко вјерује у Мене не остане у тами" (Јн. 12, 46). Ако се пред очима твојим дешава каква непогода, ако чујеш како бура завија или читаш о страшним бродоломима, сети се буре страсти људских, које свакодневно усковитлавају и смућују срца људска и разбијају духовне лађе душе или лађу људскога друштва, и усрдно се моли Господу да силом Својом укроти буру грехова, као што је некад речју укротио буру на мору, и да искорени из срдаца наших страсти наше, учинивши да у њима завлада тишина непролазна. Осећаш ли глад или жеђ и жудиш ли за јелом или пићем, сети се глади или жеђи душе (она жуди за правдом, за оправдањем у Исусу Христу, за освећењем), које ако не задовољиш, душа твоја може умрети од глади, будући угушена страстима, клонула, измучена, - и, задовољавајући телесну глад, не заборављај да утолиш утолико пре и изнад свега, духовну глад разговором са Богом, чистосрдачним покајањем за грехе своје, читањем еванђелске историје и поука што их Еванђеље пружа, и особито причешћивањем Светим Тајнама Тела и Крви Христове. Ако волиш да се истичеш по оделу, или уопште, када год навлачиш одело, сећај се непропадљивог руха правде у које мора бити обучена душа наша, или Христа Исуса, Који је духовна одећа наша, као што је казано: "Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте" (Гал. 3, 27). Страст према помодном облачењу веома често из срца потпуно истискује и саму помисао на нетрулежно рухо душе, претварајући читав живот у испразну бригу за раскош у одевању. Ако си ученик, студент неке просветне институције или чиновник у некој државној управи, официр у некој јединици, технолог, сликар, вајар, фабрикант, радник у неком погону, свеједно, опомињи се да је прва и основна наука свакога од вас да буде истински хришћанин, да искрено верује у Троипостасног Бога, да свакога дана општи са Богом у молитви, да учествује у Богослужењу, да се држи поретка у Цркви и њених одредаба и да и пре отпочињања посла, и на послу, и после њега у срцу носи име Исусово, јер је Он светлост, снага, светиња и помоћ наша.
На ту Вашу свакодневну радњу - узимање хране и пића - обратите најстрожу, делатну пажњу, јер од хране и пића, њихове каквоће и количине, веома много зависи Ваша духовна, друштвена и породична активност. "Пазите себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством" (Лк. 21, 34); чак и чај и кафа, уколико се користе неправовремено и прекомерно, такође спадају у пијанство. О, тешко нама који смо сада сити и који неретко с презиром на дарове Божије погледамо!
Пошто смо сви ми странци и туђинци, и пошто ка вишњем Царству путујемо, не треба да се оптерећујемо свакидашњим бригама, да будемо пристрашћени према земаљском благу, насладама, почастима, да нас те бриге и пристрашћености не би ометале у часу смрти наше и да је не би учинили постидном (срамном). Још овде, на земљи, хришћанин треба да се навикава на вишње живљење: у посту, нестицању, молитви, љубави, кротости, незлобивости, трпљењу, одважности, милосрђу. Како је тешко у смртном часу човеку чији су идол били новци, или храна и пиће, или почасти земаљске! Сада му све то ни за шта неће послужити; па ипак, срце је његово снажно везано за ово, и истинско благо, које живот дарује, односно врлине, такав не поседује. Дакле, да би се лакше могло умрети - а сви морамо умрети - не треба љубити ништа од онога што је у свету. "Кад имамо храну и одјећу, будимо овим задовољни" (1. Тим. 6, 8).
У овом животу истински хришћанин влада се тако да му он буде припрема за будући живот, а не да живи само за овдашњи век; при делима својим он не мисли шта ће за њега овде људи рећи, него шта ће се за њега казати тамо, на небесима; себе он свагда замишља у присуству Бога, анђела и свих Светих и опомиње се да ће једнога дана сви они бити сведоци помисли, речи и дела његових.
Читав живот свој настој да претвориш у служење Богу: ако нешто читаш, почни то дело са кратком срдачном молитвом, како би те Бог уразумио и умудрио те у вери, благочешћу и у марљивом испуњавању обавеза твојих; никада немој читати из испразности, тек да би ти време прошло - тиме ћеш унизити реч, која свецело мора служити нашем спасењу, а не празнословљу, и која не сме бити средство за пуко стварање задовољства и пријатно провођење времена; када разговараш са ближњима, говори разумно, обазриво, поучно, са назидањем духовним; празнословља се клони као отрова змијског, сећајући се да ће "за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан Суда" (Мт. 12, 36), односно, да ће чути праведну пресуду Судије; поучаваш ли децу, своју или туђу, дело своје управљај на служење Богу, учећи их са усрђем, и претходно се позабавивши смишљањем путева и начина за јасно, разумљиво, што потпуније (колико је то могуће) и плодотворно преношење знања. Именом Господњим и силом крста побеђуј замке непријатеља, који се упиње да те доведе у смућење, да ти помрачи разум, да у тебе унесе тескобу и раслабљеност. Чак и ако једеш, ако пијеш, ако ли што друго чиниш, све на славу Божију чини (1. Кор. 10,31).
Немој јести до ситости, немој спавати до потпуне одморности, труди се са усрђем, моли се свим срцем, свом душом буди послушан родитељима и начелницима својим, према свакоме буди благонаклон, свима буди задовољан, па ћеш бити задовољан собом, здрав и срећан. Живот хришћанина мора протицати у непрестаном пажењу на себе, односно на срце своје, јер су свакога трена невидљиви непријатељи спремни да нас прогутају: свакога трена у њима кипти зло управљено на нас.
Желите ли да дуго поживите на земљи, немојте у ужурбаности и по телесном живот свој проводити - не преједајте се, не опијајте, не пушите, не блудничите, немојте се одавати раскоши и насладама: у телесном начину живљења садржана је смрт, зато се у Светом Писму тело наше и назива мртвацем или старим човеком, који пропада у жељама варљивим (Ефес. 4, 22). Желите ли да дуго поживите, живите духом: у духу је живот. "Ако духом дјела тјелесна умртвљујете, живјећете" (Римљ. 8, 13) - и овде, и тамо, на небесима. Држите се умерености и једноставности у храни и пићу, чувајте целомудреност, не растачите безумно балзам свога живота, не јурите за богатством, за раскоши, трудите се да и малим будете задовољни, имајте мир са свима и никоме не завидите, све љубите и поштујте, а понајвише се старајте да свагда Христа у срцу носите, па ћете у миру и благоставу многе године проживети.
Брате и сестро, ти што за благочашће ревнујеш! Имаћеш прилике да чујеш, можда чак и понајвише од домаћих својих, да си тежак и неподношљив човек; наићи ћеш на велико нерасположење према себи, на непријатељство због благочашћа твога, мада непријатељи твоји неће отворено говорити да ти се управо због благочашћа супроте, - не озлојеђуј се због тога и немој очајавати, јер ђаво заиста до огромних размера може преувеличавати неке слабости, од којих ни ти као човек ниси слободан, него се сети речи Спаситељевих: "И непријатељи човјеку постаће домаћи његови" (Мт. 10, 36); недостатке своје исправљај, а благочашћа се чврсто држи. Савест своју, живот и дела своја откривај Богу Срцезналцу. На себе, међутим, гледај без пристрасности, настојећи да увидиш ниси ли уистину тежак по своме карактеру, нарочито за домаће своје; можда си мрзовољан, груб, можда их избегаваш, клониш се разговора... Отвори срце своје за дружељубивост и нежност, али не и за повлађивање; у приговорима својим буди кротак, изговарај их без раздражљивости и жучи. "Све да вам бива у љубави" (1. Кор. 16,14), - казао је Апостол. Буди трпељив, немој за сваку ствар приговарати; нешто мораш подносити прелазећи преко тога ћутке и гледајући кроз прсте. "Љубав све сноси, све трпи" (1. Кор. 13, 7). Неки пут се због примедбе изговорене са нетрпељивошћу јавља непријатељство, само зато што примедба није била изречена у духу кротости и љубави, него у духу самољубивих претензија да нам се други покоравају.
Када се будеш молио за душу преминулог, приморај себе да се за њу помолиш из дубине душе, сећајући се да је то твоја суштинска обавеза... Замисли колико је преминулом потребан спокој и колико су му потребне молитве живих, будући даје и он члан јединственог тела Цркве. Пред Владиком много значи молитва вере и љубави за преминулог.
Сваког дана се, ујутру и увече, моли Господу за упокојење преминулих праотаца, отаца и браће своје, како би се увек сећао смрти и како у теби не би угасла нада у будући живот после смрти, да би се дух твој смиравао свакодневним размишљањем о твом брзопролазном животу.
Буди одважан и одлучан за чињење сваког добра, посебно за речи благости, нежности, саосећања, а још више за дела самилости и узајамне помоћи. Чамотињу и очајање сматрај за обману када је у питању приступање неком добром делу: "Све могу", кажи, "У Исусу који ми моћ даје", макар био и први међу грешницима. "Све је могуће ономе који верује" (Мк. 9, 23).
Одважност је велики дар Божији и велико душевно благо! У земаљској бици или рату много значи смелост или храброст, јер она једноставно чини чуда, а утолико више она значи у борби духовној.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. (Приче 17:22)
