Кад одлазиш у госте некоме од сродника или познаника, немој у посету кретати са намером да лепо поједеш и попијеш, него да се са њима пријатељски поразговориш, да разговором вођеним у љубави и искреном пријатељству оживиш душу своју од метежне свакидашњице, да бисте се скупа утешили заједничком вером. "Јер не тражим ваше него вас" , вели Апостол (2. Кор. 12, 14).
У свему и у свако доба Господу угађај и мисли на спасење душе своје од греха и ђавола и о њеном усиновљењу Богу. Како устанеш из постеље, прекрсти се и реци: "У име Оца и Сина и Светога Духа", и још: Господе, удостој да нам данашњи дан прође без греха и научи ме да творим вољу Твоју" (из "Слава Богу на висини", на јутрењу); када се умиваш код куће или у јавном купатилу, говори: "Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега" (Пс.51, 9); када навлачиш рубље, мисли на чистоту срца свога и моли се Господу да ти чисто срце подари: "Срце чисто саздај у мени, Боже"; ако си сашио нову одећу, па је сада облачиш, управи мисли своје на обновљење духа и казуј: "Дух прав обнови у мени, Господе" (Пс. 51,12); када одлажеш своје старо одело, не обраћајући више пажњу на њега, мисли на одбацивање старог, греховног, страсног, телесног човека, са далеко већим презиром; једеш ли меки и укусни хлеб, помишљај на истински хлеб, који дарује вечни живот душама - на Тело и Крв Христову, и буди гладан тога хлеба, односно жели да се чешће њиме причешћујеш; пијеш ли воду, или чај, или слатки мед, или какво друго пиће, помишљај на истинско пиће које је једино кадро утолити жеђ душама измученим врелином страсти - на пречисту и животворну Крв Спаситељеву; ако се преко дана одмараш, помишљај на вечито спокојство које је приправљено онима што су се овде подвизавали у борби са грехом, са духовима злобе у поднебесју, са неправдама или незнањем и грубошћу људском; желиш ли да легнеш да спаваш, нека ти мисли буду управљене на сан смрти, који ће све нас пре или касније неизоставно сустићи и на ону мрачну, вечну, ужасну ноћ у коју ће бити бачени сви нераскајани грешници; сусрећеш ли нови дан, мисли на невечерњи, вечни, пресветли дан Царства Небескога, куд и камо светлији од данашњег дана сунчаног, у који ће се узрадовати сви што Богу угодише или се од свега срца пред Господом покајаше у овом привременом животу; кад некуд идеш, размишљај о исправности духовног хођења пред лицем Божијим и говори: "Утврди стопе моје у ријечи Својој, и не дај никаквоме безакоњу да овлада мном" (Пс. 119, 133); када нешто чиниш, настој да то дело обављаш мислећи на Бога Творца, Који је све створио бесконачном премудрошђу Својом, добротом Својом, свемогућством Својим и Који је тебе саздао по слици и прилици Својој; стичеш ли новац или какво благо, или га већ поседујеш, мисли на то да је наша непотрошива ризница из које потичу сва блага душе и тела, да је непресушни извор свакога блага - Бог, из све душе Му узноси благодарност и немој затварати благо своје код себе, да не би затворио приступ у срце своје непроцењивом и свагда живом благу - Господу Богу, него од свога иметка удељуј потребитима, нематнима, убогој браћи својој која су у овоме животу у оваквом стању остављена ради тога да би на њима ти могао доказати љубав и благодарност Богу и за то се удостојити награде од Бога у вечности; кад угледаш сјај сребра, немој се њиме прелашћивати, него помишљај како је душа твоја дужна да се убели и да блиста врлинама Христовим; ако очи твоје гледају сјај злата, немој се њиме прелашћивати, него се опомињи да души твојој ваља бити попут злата, огњем очишћеног, и да тебе самог Господ жели да просвети као сунце у вечном, светлошћу испуњеном Царству Оца Свога, да ћеш онде угледати незалазно Сунце Правде - Бога у три Ипостаси, Пресвету Владичицу Богородицу и све силе небеске, Свете Угоднике, пуне неизрециве светлости и лучезарне.
"Иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати" (Мт. 6, 33). Најпре, поставља се питање: како искати Царство Божије? На следећи начин: претпоставимо да желиш да некуд путујеш - пешице или колима, по суву или по мору, због неке свакидашње, привремене потребе; прво се помоли Господу да исправи путеве срца твога, а затим и да благослови предстојећи телесни пут или да животни пут твој управи по заповестима Својим, и жуди за тим свим срцем, и што чешће обнављај молитву своју. Господ ће, видећи твоју искрену жељу и настојање да ходиш путем заповести Његових, постепено исправити све путеве твоје. Даље, примера ради, желиш ли да проветриш собу или да изађеш на свеж ваздух, сети се чистог и нечистог срца. Многи од нас, којима је веома стало до освежавања ваздуха у соби (и то је веома добро) или до шетње на чистом зраку ни не помишљају о неопходности чистоте духа или срца (да тако кажемо, духовног ваздуха, даха живота) и, премда су окружени свежим ваздухом, себи допуштају нечисте помисли, нечисте покрете срца и чак сквернословље, па и чињење телесне нечистоте.
Жудиш ли за вештаственом светлошћу, сети се оне духовне светлости, која је души насушно потребна и без које душа остаје у мраку страсти, у мраку духовне смрти. "Ја у свијет дођох као свјетлост," - казује Господ, - "да свако ко вјерује у Мене не остане у тами" (Јн. 12, 46). Ако се пред очима твојим дешава каква непогода, ако чујеш како бура завија или читаш о страшним бродоломима, сети се буре страсти људских, које свакодневно усковитлавају и смућују срца људска и разбијају духовне лађе душе или лађу људскога друштва, и усрдно се моли Господу да силом Својом укроти буру грехова, као што је некад речју укротио буру на мору, и да искорени из срдаца наших страсти наше, учинивши да у њима завлада тишина непролазна. Осећаш ли глад или жеђ и жудиш ли за јелом или пићем, сети се глади или жеђи душе (она жуди за правдом, за оправдањем у Исусу Христу, за освећењем), које ако не задовољиш, душа твоја може умрети од глади, будући угушена страстима, клонула, измучена, - и, задовољавајући телесну глад, не заборављај да утолиш утолико пре и изнад свега, духовну глад разговором са Богом, чистосрдачним покајањем за грехе своје, читањем еванђелске историје и поука што их Еванђеље пружа, и особито причешћивањем Светим Тајнама Тела и Крви Христове. Ако волиш да се истичеш по оделу, или уопште, када год навлачиш одело, сећај се непропадљивог руха правде у које мора бити обучена душа наша, или Христа Исуса, Који је духовна одећа наша, као што је казано: "Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте" (Гал. 3, 27). Страст према помодном облачењу веома често из срца потпуно истискује и саму помисао на нетрулежно рухо душе, претварајући читав живот у испразну бригу за раскош у одевању. Ако си ученик, студент неке просветне институције или чиновник у некој државној управи, официр у некој јединици, технолог, сликар, вајар, фабрикант, радник у неком погону, свеједно, опомињи се да је прва и основна наука свакога од вас да буде истински хришћанин, да искрено верује у Троипостасног Бога, да свакога дана општи са Богом у молитви, да учествује у Богослужењу, да се држи поретка у Цркви и њених одредаба и да и пре отпочињања посла, и на послу, и после њега у срцу носи име Исусово, јер је Он светлост, снага, светиња и помоћ наша.
На ту Вашу свакодневну радњу - узимање хране и пића - обратите најстрожу, делатну пажњу, јер од хране и пића, њихове каквоће и количине, веома много зависи Ваша духовна, друштвена и породична активност. "Пазите себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством" (Лк. 21, 34); чак и чај и кафа, уколико се користе неправовремено и прекомерно, такође спадају у пијанство. О, тешко нама који смо сада сити и који неретко с презиром на дарове Божије погледамо!
Пошто смо сви ми странци и туђинци, и пошто ка вишњем Царству путујемо, не треба да се оптерећујемо свакидашњим бригама, да будемо пристрашћени према земаљском благу, насладама, почастима, да нас те бриге и пристрашћености не би ометале у часу смрти наше и да је не би учинили постидном (срамном). Још овде, на земљи, хришћанин треба да се навикава на вишње живљење: у посту, нестицању, молитви, љубави, кротости, незлобивости, трпљењу, одважности, милосрђу. Како је тешко у смртном часу човеку чији су идол били новци, или храна и пиће, или почасти земаљске! Сада му све то ни за шта неће послужити; па ипак, срце је његово снажно везано за ово, и истинско благо, које живот дарује, односно врлине, такав не поседује. Дакле, да би се лакше могло умрети - а сви морамо умрети - не треба љубити ништа од онога што је у свету. "Кад имамо храну и одјећу, будимо овим задовољни" (1. Тим. 6, 8).
У овом животу истински хришћанин влада се тако да му он буде припрема за будући живот, а не да живи само за овдашњи век; при делима својим он не мисли шта ће за њега овде људи рећи, него шта ће се за њега казати тамо, на небесима; себе он свагда замишља у присуству Бога, анђела и свих Светих и опомиње се да ће једнога дана сви они бити сведоци помисли, речи и дела његових.
Читав живот свој настој да претвориш у служење Богу: ако нешто читаш, почни то дело са кратком срдачном молитвом, како би те Бог уразумио и умудрио те у вери, благочешћу и у марљивом испуњавању обавеза твојих; никада немој читати из испразности, тек да би ти време прошло - тиме ћеш унизити реч, која свецело мора служити нашем спасењу, а не празнословљу, и која не сме бити средство за пуко стварање задовољства и пријатно провођење времена; када разговараш са ближњима, говори разумно, обазриво, поучно, са назидањем духовним; празнословља се клони као отрова змијског, сећајући се да ће "за сваку празну ријеч коју реку људи дати одговор у дан Суда" (Мт. 12, 36), односно, да ће чути праведну пресуду Судије; поучаваш ли децу, своју или туђу, дело своје управљај на служење Богу, учећи их са усрђем, и претходно се позабавивши смишљањем путева и начина за јасно, разумљиво, што потпуније (колико је то могуће) и плодотворно преношење знања. Именом Господњим и силом крста побеђуј замке непријатеља, који се упиње да те доведе у смућење, да ти помрачи разум, да у тебе унесе тескобу и раслабљеност. Чак и ако једеш, ако пијеш, ако ли што друго чиниш, све на славу Божију чини (1. Кор. 10,31).
Немој јести до ситости, немој спавати до потпуне одморности, труди се са усрђем, моли се свим срцем, свом душом буди послушан родитељима и начелницима својим, према свакоме буди благонаклон, свима буди задовољан, па ћеш бити задовољан собом, здрав и срећан. Живот хришћанина мора протицати у непрестаном пажењу на себе, односно на срце своје, јер су свакога трена невидљиви непријатељи спремни да нас прогутају: свакога трена у њима кипти зло управљено на нас.
Желите ли да дуго поживите на земљи, немојте у ужурбаности и по телесном живот свој проводити - не преједајте се, не опијајте, не пушите, не блудничите, немојте се одавати раскоши и насладама: у телесном начину живљења садржана је смрт, зато се у Светом Писму тело наше и назива мртвацем или старим човеком, који пропада у жељама варљивим (Ефес. 4, 22). Желите ли да дуго поживите, живите духом: у духу је живот. "Ако духом дјела тјелесна умртвљујете, живјећете" (Римљ. 8, 13) - и овде, и тамо, на небесима. Држите се умерености и једноставности у храни и пићу, чувајте целомудреност, не растачите безумно балзам свога живота, не јурите за богатством, за раскоши, трудите се да и малим будете задовољни, имајте мир са свима и никоме не завидите, све љубите и поштујте, а понајвише се старајте да свагда Христа у срцу носите, па ћете у миру и благоставу многе године проживети.
Брате и сестро, ти што за благочашће ревнујеш! Имаћеш прилике да чујеш, можда чак и понајвише од домаћих својих, да си тежак и неподношљив човек; наићи ћеш на велико нерасположење према себи, на непријатељство због благочашћа твога, мада непријатељи твоји неће отворено говорити да ти се управо због благочашћа супроте, - не озлојеђуј се због тога и немој очајавати, јер ђаво заиста до огромних размера може преувеличавати неке слабости, од којих ни ти као човек ниси слободан, него се сети речи Спаситељевих: "И непријатељи човјеку постаће домаћи његови" (Мт. 10, 36); недостатке своје исправљај, а благочашћа се чврсто држи. Савест своју, живот и дела своја откривај Богу Срцезналцу. На себе, међутим, гледај без пристрасности, настојећи да увидиш ниси ли уистину тежак по своме карактеру, нарочито за домаће своје; можда си мрзовољан, груб, можда их избегаваш, клониш се разговора... Отвори срце своје за дружељубивост и нежност, али не и за повлађивање; у приговорима својим буди кротак, изговарај их без раздражљивости и жучи. "Све да вам бива у љубави" (1. Кор. 16,14), - казао је Апостол. Буди трпељив, немој за сваку ствар приговарати; нешто мораш подносити прелазећи преко тога ћутке и гледајући кроз прсте. "Љубав све сноси, све трпи" (1. Кор. 13, 7). Неки пут се због примедбе изговорене са нетрпељивошћу јавља непријатељство, само зато што примедба није била изречена у духу кротости и љубави, него у духу самољубивих претензија да нам се други покоравају.
Када се будеш молио за душу преминулог, приморај себе да се за њу помолиш из дубине душе, сећајући се да је то твоја суштинска обавеза... Замисли колико је преминулом потребан спокој и колико су му потребне молитве живих, будући даје и он члан јединственог тела Цркве. Пред Владиком много значи молитва вере и љубави за преминулог.
Сваког дана се, ујутру и увече, моли Господу за упокојење преминулих праотаца, отаца и браће своје, како би се увек сећао смрти и како у теби не би угасла нада у будући живот после смрти, да би се дух твој смиравао свакодневним размишљањем о твом брзопролазном животу.
Буди одважан и одлучан за чињење сваког добра, посебно за речи благости, нежности, саосећања, а још више за дела самилости и узајамне помоћи. Чамотињу и очајање сматрај за обману када је у питању приступање неком добром делу: "Све могу", кажи, "У Исусу који ми моћ даје", макар био и први међу грешницима. "Све је могуће ономе који верује" (Мк. 9, 23).
Одважност је велики дар Божији и велико душевно благо! У земаљској бици или рату много значи смелост или храброст, јер она једноставно чини чуда, а утолико више она значи у борби духовној.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. (Приче 17:22)
