18. децембар 2011.

НАРОДНЕ ЗДРАВИЦЕ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, ИСТОЧНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ


НАРОДНЕ ЗДРАВИЦЕ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, ИСТОЧНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 
(О славама)
ПРВА ЗДРАВИЦА ЗА: ДОБРИ ЧАС
Помози Боже, повесели срећу. Првом чашом а добром срећом. Бог нам дао срећу и здравље. Где год се прва чаша пива пила, свака се добра срећа вила и мећ нама десила данас и вазда ако Бог да. Срећно нам коло и састанак, а сретан био и вазданак. Све ћемо у име, Бога, и празника, домова крснога имена (светога оца Николаја), дочекао га брат домаћин ове године, да Бог да и догодине, многољетно и за дуго. Здрав си десни друже а помози Боже, да пијемо да се веселимо, Бог нас мио вазда веселио.
НАПОМЕНА:
Кад изговори здравицу долибаша, са рукама на прсима обраћа се свима гостима и каже:
"Поклањам се свој браћи на слави и закону, старијему к'о оцу а млађему к'о и брату".
Остали гости када изговоре здравицу, исто тако са рукама на прсима обраћају се челу гдје сједи долибаша и кажу:
"Старији поклон ти имамо".
А долибаша као да одбија да је он најстарији каже:
"Бог старији, а ми млађи, Богу и Свецима се поклањамо".
Овако се чини после сваке изговорене здравице.
ДРУГА: ЗА БОЉИ ЧАС
Помози Воже повесели срећу. Чашом другом а љубави дугом, (или: други чашу за бољу срећу, или: чаша друга у домаћина пуна струга а честита срећа, на мнамогаја љета). Бог нам дао добру срећу и здравље. Гдје год се друга чаша пива пила, свака се добра срећа вила међ' нама десила, данас и вазда ако Бог да.
ТРЕЋА: СВ. ТРОЈИЦИ
Прву писмо у добри час другу у бољи час оба часа добра па нам помогла гдје молили Господа Бога, а овом чашом трећом најбољом срећом у име Бога и свете Тројице, Српске помоћнице, гдје се Света Тројица помињала ту и помагала, руку нам додала, муке не дала него на праведни пут навела и намјерила као срећне и Богу миле јунаке, ако Бог да, Ако ми Свету Тројицу заборавили, било у калу, било у страху, било у каквим мукама, или у душманским рукама, Света Тројица нас никада не заборавила него нам вазда на помоћи била, Онога свијета души а овога и души и тјелу, ако Бог да. Здрав си десни друже а помози Боже.
ЧЕТВРТА: ЗА КРСТ ЧАСНИ
Пили смо прву чашу у добри час, другу у бољи час, пили смо и трећу у име Бога и Ст. Тројице а ову ћемо чашу у најбољи час,
У име Бога и часнога, сјајнога и златнога Христова Крста који може нама да поможе. Ко год Часни Крст вјеровао и цјеливао томе Бог помогао и на помоћи био, а ко га не вјеровао, да га Бог окрене с Крстом наопослом да га и он вјерује и цјелује, А ко га не вјеровао никако Бог га одбацио свакако, па га послао низ посавске лукове да наплаћује дугове, нит дугова наплатио нити се отуда вратио Здрав си десни друже а помози Боже. После четврте чаше диже се чаша и чита здравица у СЛАВУ БОЖИЈУ која се сматра најважнијом. Воимја Христа а помози Боже, данас и вазда, ако Бог да, Брат домаћин софру поставио а око ње браћу саставио, Крсну свијећу привеселио, у велики добри час ако Бог да, Браћо моја десно и лијево, све на било срећно и весело, што год велимо да се Господа Бога бојимо да устанемо у високу славу Божију.
(Сад сви гости и домаћи устају на ноге, ако је присутан и свештеник врши се Чин резања славског колача, благослов кољива и свећење водице, ако нема свештеника неко од домаћих или гостију чита: Оче наш, Вјеруј и др. молитве, окади се свећа икона, гости и домаћи. Долибаша или неко од гостију чита пету здравицу).
ПЕТА ЧАША: ЗА СВ. ПЕТКУ И ДОМАЋИНОВО ЗДРАВЉЕ
Помињали смо Бога и Свету Тројицу и Часни Крст да нам помогну, а ову ћемо чашу у име Бога и Свете Петке, преподобне Мајке, да нам поможе Бог и Св. Петка. За уздравље нашег брата домаћина. У здравље његове браће, синова, синоваца, унука, омладака, кумова и пријатеља, живота и доброг здравља и божјег благослова, ако Бог да. У здравље његове среће и његове пуне и богате ћесе. У здравље његова кућњега сљемена и његова житног сјемена. У здравље његова рала дубоког и стада широког.
Што смо нарекли за нашег брата домаћина, његова глава била за дуго жива и здрава, на далеко чувена, на сабору прибрана и призвана као сретније јунака ако Бог да. Што смо нарекли за његову браћу, синове и синовце, подмлатке и унуке, браћом се хвалио, синовима хранио, унуцима и омладинцима китио и дичио, развијо гране на четири стране, као Бурћев дан гором и зеленом травом, а Спасов дан свакојим бехаром и божијим даром, дао Бог и милост Божија. Што смо нарекли кућње сљеме и његово житно сјеме, кућње му сљеме било тврдо, темељито, за живота непромјенито, а ако било и промјенито, било му сретно и честито, по његовој жељи а Божијој вољи. Вазда брат домаћин испод свог кућњег сљемена износио многа врсна сјемена, носио их у поље, десном ногом крако, а десном руком махо, па куда год махнуо Бог му га задахнуо, од неба му шкропило, а од земље плодило па му свако сјеме изобила родило, у бусу бусато, у класу класато,
на гувну много, у кући споро и благословено ако Бог да. Што смо нарекли за његову срећну срећу, пуну и богату ћесу, срећа му била срећна, честита, дуговјека, племенита, а ћеса вазда пуна и богата. вазда у њој било доста, па се стидна не застидио, а страшна не препо, дужнику дуг вратио, цркви врата позлатио, души мјеста ухватио као срећни јунак ако Бог да... Што смо нарекли за његово рало дубоко и његово стадо широко, рало му се познавало по воцима корисним и тежацима веселим. Стадо му се познавало по овцама многим, по чобанима добрим, куд год му ходило, кући хаир и берићет доносило ако Бог да. За домаћинскога примка и напретка, да нам је брат домаћин здраво и весело, да сједи у дому и да ради о добру. Домаћин нам примакао чашом и ракијом, послужио нас пивом и јестивом, нека Бог њему врати: здрављем и весељим, житним рођењем, синовским обрадовањем. Примакло му љето, родило му жито, жив му био ко му је мио. Фала ти брате домаћине. Вазда ти био у сваком добру први, а никад последњи, вазда примицао а никад узмицао. Вазда био у примку и напретку. Примакао ти во на тегу, коњ на путу, пастир на паши, десна рука у кеси, пчеле ти се ројиле, краве ти се телиле а овце близниле. Бог ти дао рода и берићета а Крсна ти слава на помоћи била. Долазили у твој дом ништи и убоги, долазили ти српски свештеници и калуђери, у твоме дому водицу свјештавали, дјецу крштавали, младенце вјенчавали, књиге читали, Богу се молили, закон српски творили, а Бог мого па теби и твоме дому помого.
Здрав си домаћине, у здравље твојих врсних кумова и пријатеља. Бог ти дао кумове од добрих домова, пријатеље од врсних племена. Куд год брат домаћин ходио, од Јадрана до тиха Дунава, свуд пријатеље налазио, ако се окренуо десно угледао кума, ако се окренуо лијево угледао пријатеља, руком се ручили, за јуначко здравље питали, вазда се слазили и полазили, за живота ни желили ни омразили, него кумовску и пријатељску љубав дијелили, као бани и деспоти стари, као срећни и Богу мили јунаци Ако Бог да.
Ко теби, брате домаћине, манисао, ко ти нашао какву ману, мануо ти врећом пред кућом, искао ти жита у зајам и давао ти дјецу под најам. И шта ћемо даље нек нам Бог да здравље. Ако смо ми нешто заборавили у нашој лудости или у нашој пјаности, нека Бог исправи Његовом великом милости. Здрави сте ми браћо десно и лијево, све нам било срећно и лијепо. Да пијемо да се веселимо, Бог нас мио вазда веселио. Нашем брату домаћину и свој браћи наздравље. Здрав си домаћине а помози Боже. Од високе славе Божије која може да нам поможе.
(Долибаша пије из бардака-бокала три пута по мало и додава домаћину и он пије у славу Божију и додава госту са десне стране а он оном са леве и тако редом у накрст док сви не наздраве у славу Божју. Сад долибаша са десним другом окреће колач и ломи га ако нема свештеника.)
ШЕСТА ЧАША
Шеста чаша се пије за здравље кумова, пријатеља и комшија и поред уобичајеног честитања славе додаје се: Ко год пришао у овај дом, пришао са великим бактом и добром срећом и да Бог поживи, одржи у слози н љубави кумове и пријатеље од овога дома итд.
СЕДМА ЧАША
Седма се чаша пије за јунаке знане и незнане и поред уобичајеног наздрављања и честитања Крсног имена додаје се: Да Бог поживи јунаке знане и незнане, који јунак је у вољи, Бог га у вољи и подржао а који је у невољи, Бог га из невоље избавио и нама добавио да се и он напије вина код нашега брата домаћина.
ЗДРАВИЦА ПРИ ОДЛАСКУ ГОСТИЈУ
Часно сјели, поштено устали, фина гласа, поштена образа. Бог нам дао увјек сјести одакле је лако устати, лијепо и поштено као сви Богу мили јунаци. Домаћину велика хвала Богородица му добру срећу дала која дала та и одржала. Што смо му ми похарчили Бог му из његове богате ручице надокнадио сваким добрим даром а најприје добрим здрављем, синовским обрадовањем, братским гледањем
и сваким добрим даром Што је Богу и људима драго Да Бог да и милост Божија, Амин.
ЗДРАВИЦА О ЦРКВЕНОЈ СЛАВИ
Поред свега раније поменутога а посебно ово у последњој здравици за славу, додаје се: Сјетимо се данас на овој црквеној слави код ове свете цркве и прве цркве Хришћанске -- Ћабе Јерусалимске, која нам сјала досле, да сја и оделе, све у бољем сјају и напретку. Сјетимо се и осталих цркава и манастира. Које су цркве узгор (у добром стању), Бог их такве и подржао, а које су се обрушиле, нека би Бог дао сложну браћу н добру срећу, да се и оне из рушевина избавиле и украсиле, споља кречом и каменом, а изнутра крстом и иконама и младијем свјештеницима, па се и у њима летурђија служила, а ми ктирорници и приложеници, цркви приодили, прилоге приносили и Богу се молити. Сјетимо се и нашијех учитеља свештеника, калуђера-испосника и владика и патрика, који закон српски творе и за нас се Богу моле, да приведу душе наше ка Христовом спасенију
ЗДРАВИЦА НА КРШТЕЊУ
Срећно крштење на срећну мјесту, дао нам Бог добру срећу. Чедо крштено, Богом благословено, светим миром помазано, светим духом обдарено. Даровао му Господ Бог добро здравље, срећан и дуг вијек. Да га срећа и напредак увијек прате, да буде дика и понос својих родитеља и да се сви са њиме поносимо.
Здрав си куме, за твога срећнога кумства, кумство ти било срећно и честито а кумче здраво и весело. Овдје се увијек крштавало и било напретка и добре среће, да Бог да, а твоје кумство у овоме дому се понављало мушким крштењима. Здрав си куме, а помози Боже, да пијемо да се веселимо, Бог нас мио увјек веселио.
ЗДРАВИЦА НА ВЕНЧАЊУ
Срећно вјенчање на срећну мјесту, по хришћансом закону, младенцима дао Бог добру срећу, да им брак буде срећан и честит. Да у љубави, добром здрављу и супружанској слози доживе дубоку старост и да послушају Бога и старијега. Бог их сваким добром обдарио а најприје честитим породом (двије кћери а четири сина, прве кћери последње синове да се два зла у дом не састају), да се са њима дичимо и поносимо ко Ђурђевдан листом и бехаром а Спасовдан миром и цвијетом. Куд год се окретали свуда добру срећу сретали. Бог им дао руке пуне и богате, очи бистре и слободне, стидом се не застидјели, страхом не препанули но се свуда познавали по високом стасу и поштеном гласу.
Шта ћемо даље Бог им дао здравље и велико благо што је Богу и људима драго.
ЗДРАВИЦЕ ИЗ ЗАПАДНЕ БОСНЕ
ДИЗАЊЕ КРСНЕ СЛАВЕ (СЛАВАРИЦА) 
Во славу и чест. Свете и часне и небесне: Живоначалне, Јединосушне и нераздељне Тројице: Оца и Сина и Св. Духа. Да се Господу Богу Св. Живоначалној Тројици смерно поклонимо и помолимо. Ва славу и чест.
Све за тврде славе и небесне: Благога Христа и часног крста, Благога Христа, Коме се молимо и часнога крста којим се крстимо;
да се Господу благом Христу и часном крсту смерно поклонимо и помолимо. Ва славу и чест.
Ва имја и чест Свете Петке и Св. Недеље распећа Христова и НЕДЕ ВОСКРЕСЕЊА Његова; да се Господу Исусу Христу и Св. Петки и недељи смерно поклонимо и замолимо.
За имена Господа, Бога и тврде славе часне и небесне и данашње славе Св. Оца, Николаја, који се на земљи на морима, чудима прослави и Господ га на небу за светитеља постави; да се Господу Богу и Св. Николају смерно поклонимо и замолимо. Во славу и чест.
За имена Господа Бога и тврде славе часне и небесне. Свете славе Преблагословене Богородице, наше хришћанске заштитнице; да се Господу Богу и живој Богородици смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
За имена Господа и свете тврде славе часне и небесне; Св. славних пророка, који прорекоше долазак Спаситеља нашега: Св. пророка Претече и Крститеља Јована, кума Божијега, и Св. четири велика пророка: Исајије, Јеремије, Језекиља и Данила и дванајест малих пророка, да се Господу Богу и
Св. Славним пророцима смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
Све за тврде славе часне и небесне и Св. небесних сила бесплотних шестокрилати серафима и млогоочити Херувима: служитеља престола Божијег и Св. Архангела Михајла и Гаврила који свемиром Васoљеном као муње круже и Господа Бога Творца свога Служе; да се Господу Богу и Св. Небесним бестелесним силама смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
Све за тврде славе часне и небесне и Св. 12 Апостола Христових, који проповедаше науку Христову, проповедаше и нама у аманет оставише и Св. четири велика Јеванђеља: Матеја, Марка, Луке и Јована, који Св. Јеванђеља написаше и нама за спасење оставише; да се Господу Богу и славним апостолима и часним Јеванђелистима смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
Све за тврде славе часне и небесне и Св. Великих Васељенских учитеља Св. Василија Великога, Григорија Богослова и Јована Златоуста, Св. Николија чудотворца, Атанасија и Кирила Патријарха Александријског; Св. Првомученика и Архиђакона Стефана, Св. великомученика Георгија,* великомученика Теодора тирона и Св. Теодора Стратилата*, Св. српских просветитеља Симеона Мироточивог, Светитеља Саве Арсенија, Максима, Св. Василија Острошког и Петра Цетињског, Св. Стефана Дечанског, краља Милутина и Уроша Св. мученика, књаза Лазара, Св. српских матера наших: Св. Петке Параскеве,. Анастасије, Јелене, Ангелине и Евгеније; да се Господу Богу, светим и великим Светитељима, Великомученицима, мученицима и преподобним матерама србским смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
За имена Господа Бога и Св. тврде славе часне и небесне и Св. чудотвораца исцелитеља: Косте и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона, Јеромолаја и Трифона који злато и сребро оставише воду прегазише и Господа Бога свога делима праведним прославише да се Господу Богу и Св. Бесребеницима смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
За мученика косовскога цара Лазара и јунака Обилић Милоша и за остале косовске јунаке иже на Косову Пољу пострадаше и на Видовдан главе погубише за род српски и вјеру хришћанску, да их памтимо и почитујемо -- ва славу и чест. (присутни: ва славу и чест).
За 318 богоноснијех отаца, иже во Никеји сабор саборише, Арија безумног осудиш, вјеру православну утврдише, нама гријешним предадоше, да и ми знамо и вјерујемо -- ва славу и чест. (присутни: за славу и чест).
И још да се поклонимо крсној слави и светоме ..... и да се помолимо за дом и домаћина, за домаћицу и дечицу и за сву кућну чељад, за кумове и пријатеље од овога дома. Помолимо се и за душмане наше, да их Господ смете и на прави пут изведе.
Помог'о нам Бог и Крсна слава. Родила нам у пољу 'шеница и у брду винова лозица. 'Челе нам се ројиле, краве телиле и овце близниле. Бог нам дао рода и берићета, а Крсна нам слава на помоћи била.
Све велимо и Господа благога молимо, у име Господа небескога и Св. тврде славе небеске. За лебца и деснице руке, која нас храни и од зла брани: њива нас наша не издала и десница не малаксала; Благослов Божји наводио и лебац нам родио: Бога да молимо греха да се клонимо славу да славимо, да славимо и да славни будемо.
Богу слава и хвала, нама здравље и весеље, а покојницима нашим душевно спасење, сада и свада и свој браћи на здравље, (сви присутни: Амин - да Бог да - и нашему брату четенику).
За имена Господа Бога и Св. тврде славе часне и небесне и свију славних хришћанских имена, који православни хришћани славе, од истока до запада и од југа до севера, које не можемо побројати ал се можемо Господу Богу молити и њима поклонити. Ва славу и чест.
На многаја љета дому и домаћину и свима православним христијанима нашим на многај љет.
ЗДРАВИЦЕ: КОЛАЧУ И ДОМАЋИНУ
Да Бог да, гдје се крсни колач ломио ове године, ту и догодине. У дому се ломио, а на њиви родио, да Бог да и милост Божја: које су га руке градиле, оне се красиле и распознавале међу другима као Даница звезда међу звјездама. Да Бог да и милост Божја: колико у колачу има зрнаца, онолико у нашега господара и домаћина по земану мушких глава, и синоваца, браће и братића, среће и живота, здравља и весеља, а у кући и даље Бог нам дао изобиље.
ОПШТА ЗДРАВИЦА
Вала и ејвала! Земља дала; те ти поможе, Бог и данашњи свети год! Дао ти Бог велико стадо и благо, и оно што је твоме срцу драго: волове витороге, а јармове јаворове; кестенове заворњове, босиљкове ђулове*, волове јаке и упутне тежаке, те ти оро брда и долове; сијао пшеницу бјелицу: у струку ти била струката у класу класата; класови ко влакови а снопови ко борови, те ти дјео стогове ко цареве дворове! На сунцу је вро и на вјетру вио те насуо амбаре ко цареве куле. Много имао, свакоме дјелио, неком шаком; неком капом; нама браћо који овде седимо, пуном врећом, а теби домаћине, Господ Бог сваком срећом! И још томе: сиротињи кувао колаче, да на те не плаче, и у цркви лијепе летурђије да ти поможе Господ Бог и свети Георгије и сви свеци, Божији угодници.
Ој мили домаћине ти јуначки сине, вала и ејвала! Земља ти дала, помогао ти Господ Бог и свети данашњи год! Заклонио те сваке муке и душманске руке, ђаволске области, тијеснога сокака, бјеснога Бошњака, рђава пута и човјека љута, шупља моста и рђава госта, љута оца и кесе без новца, мале таве и невјеште маје; старе бабе, која се свађа џабе, и ђеда, који те зло гледа. Заклонио те Бог великих планина и лугова, рђавије другова од онога друга који се свакоме руга; не боји се ни Бога ни људи - убиле га велике ћуди.
Вала мили домаћине, и ејвала, земља ти дала, злато навјета, да изволит Дјева пречистаја мати да те поможе Господ Бог и данашњи год!
Многаја љета! Многаја љета! Љета! Љета, без нама здравствовати и живот нам дати.
Многаја љета дому и домаћину и сваком брату Србину, који славу слави, ко је Србин прави, на многаја љета, АМИН!
ПРВА ЗДРАВИЦА
Сада браћо, да попијемо ову прву чашу за славу Бога живога, који се не боји никога. Помогао нас милостиви Бог, небесни двор и све браће добре среће око овога стола сједеће. И догодине се састајали и сабирали у овоме дому, а у овога домаћина, да би га помогао Бог и данашњи Год и Крсно име оно које слави и служи во славу и чест.
ДРУГА ЗДРАВИЦА
Другом чашом, а љубави нашом за свету Богородицу мајку Божију која сједи на престолу Божијем, она моли Христа Бога сина Свога да живимо у чврстој вјери ко православни Срби и хришћани, од часнога крста са три прста у десници руци, во славу и чест.
ТРЕЋА ЗДРАВИЦА
Трећа чаша срећа наша. Бог помози за крсније имена и небесније војвода, ђе се који воскреснуо, да га Бог поможе. Ктиторе и приложнике, наше свештенике, храбре јунаке, добре тежаке, да славу славе, чувају и не погазе, во славу и чест.
ЧЕТВРТА ЗДРАВИЦА
И четврта чаша није шепртља, дај Боже у овоме дому сложну дружину, а ваљане радине и добре господаре. По гостионама се не свраћали, по суду се не ћерали, грешнима опраштали, туђе међе не преоравали, од просјака и од слијепа не заклањали. Што дијелили кљасту и слијепу, то Бог намножио и слава Божија, во славу и чест.
ПЕТА ЗДРАВИЦА
Свјата српска земља просвијетила си се на Арсенију од вијека и до вијека, благодјевшему многа љета, на многаја љета живот и здравље дому и домаћину и свој браћи у опћини, на мир, Амин.
ЗДРАВИЦЕ ИЗ ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ И ИСТОЧНЕ БОСНЕ
ЗДРАВИЦЕ УЗ ЧАШУ
1
Помози Боже и весели Боже. Прва чаша почетница, почетка ради славе ваше, која да вам буде на радост и милост. Срећни почеци, дуговеки и у Бога пријатни. Све што почињали срећно завршавали. Нека нам је срећна данашња слава и здрави сте браћо.
2
Хвала доме, а помози Боже. Писмо првом почетницом, а овом другом чашом за љубав дугу. Дао Бог љубав за дуго и много, да се слажемо и помажемо као срећна браћа. Нека је срећна данашња слава ако Бог да.
3
Ову трећу чашу да испијемо у име Свете Тројице (присутни устају и крсте се). Боже, Света Тројице, жива Богородице, помозите овом дому и домаћину. Где год се Света Тројица помињала ту и помагала. Нека помогне Бог и Света Тројица овом домаћину и сваком брату на његовом занату, Хвала на здравици и здрави будите.
4
Писмо првом почетницом, другом за љубав дугу, трећом у име Свете Тројице (опет се крсте) а овом четвртом чашом добродошлицом. Ви мени добро дошли (каже домаћин), добро сте ме нашли, добро нам и Бог дао. Увек нам добро долазили гости и пријатељи и у добру нас налазили. Дај Боже да и ми вама добро долазимо о вашим славама и весељима и увек вас добро налазимо. Здрави будите и добро нам дошли.
5
Петом чашом да напијемо за домаћиново здравље за његове главе, десне и лијеве руке. За здравље његових синова и синоваца (набрајајући целу породицу) за целога његовог рода и грозда, његове куће и среће, тора и обора, новаца и оваца. За његових добрих комшија, а злих му Бог и не дао. Све што му незнали набројати знао Бог благословити родом и плодом и сваком срећом а највише здрављем. Славио, крштавао и венчавао и вазда овакве стимавао (чашћавао). Нека ти је срећна данашња слава, ти славу славио свећом и литурђијом а она тебе животом и здрављем и кад ти се данас за здравље пило, пило ти се много љета и година, да Бог да.
6
Шеста здравица обично се испија у здравље домаћице ако је слава, (младенаца, ако је свадба, или новокрштенога уколико је крштење). Она је у свему слична са претходним здравицама.
7
Седму здравицу домаћин испија за здравље својих гостију и сваком госту каже по неку лепу реч и захвалност што га је посетом почастио. Она гласи:
Писмо колико могасмо а напијасмо како знадосмо. Ову чашу да напијем за свију мојих гостију здравље: за њихове главе, куће и среће, чељад мушку и женску и цео њихов род и грозд. Здрави будите и сви редом. Да Бог да да се и у вашим кућама слави, пије и напија у добром здрављу и сваком напретку више љета и дуго година. Здрав си брате долибаша, за твоје здравље ... (овај одговара: Од Бога ти лепо здравље) и тако редом.
За време док се вино пије у славу обично се пева:
Ко подиже славу Божју на данашњи дан Помогла му слава Божја и данашњи дан И анђели, арханђели и сам Господ Бог Алилуј, алилуј Господе помилуј Ко вино пије за славе Божје Слава му Божја вазда помагала Слава и сила Бога Господа.
Јована чаша около иде (греде) Свети Јоване свима помози.
ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ЗДРАВИЦЕ 
I
Помози Боже, свети Јеремија, свети Пантелија, преблага Марија и сви Божји свеци који сте на небеси. Боже овесели, удај и ожени. Сачувај нас Боже празни' џака, рђава ортака и тесна буџака. Боже дај да овај домаћин буде бољи газда, да се и ја убројим у боље газде, па ако не даш да будем већи, - нека будем трећи. Живели!
Крмке жирили, у главу их тукли, на таван их вукли, кад их клали и мене звали. О маџарко и отац и мајко, ко те пеко милионе стеко, ко те пио од њега бољи био.
Ова чаша - дика наша, свуд скитала - за мене питала. Била пета или десета, нама ништа не смета. О чашице - мали створе - преврнем ти дно на горе.
II
Здрав си газда, имо вазда вина, ракије и људи овакије кад станемо пити, ракије ће бити кад певац крекне да бардак звекне ракија медена кућа ти весела веселио Бог и овај дан дао ти Бог снају у кућу да ти трља обућу обојке ти о траву чарапе ти о главу наздравице о росу опанке по носу.

НАРОДНЕ ЗДРАВИЦЕ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ, ИСТОЧНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 
(О славама)
ПРВА ЗДРАВИЦА ЗА: ДОБРИ ЧАС
Помози Боже, повесели срећу. Првом чашом а добром срећом. Бог нам дао срећу и здравље. Где год се прва чаша пива пила, свака се добра срећа вила и мећ нама десила данас и вазда ако Бог да. Срећно нам коло и састанак, а сретан био и вазданак. Све ћемо у име, Бога, и празника, домова крснога имена (светога оца Николаја), дочекао га брат домаћин ове године, да Бог да и догодине, многољетно и за дуго. Здрав си десни друже а помози Боже, да пијемо да се веселимо, Бог нас мио вазда веселио.
НАПОМЕНА:
Кад изговори здравицу долибаша, са рукама на прсима обраћа се свима гостима и каже:
"Поклањам се свој браћи на слави и закону, старијему к'о оцу а млађему к'о и брату".
Остали гости када изговоре здравицу, исто тако са рукама на прсима обраћају се челу гдје сједи долибаша и кажу:
"Старији поклон ти имамо".
А долибаша као да одбија да је он најстарији каже:
"Бог старији, а ми млађи, Богу и Свецима се поклањамо".
Овако се чини после сваке изговорене здравице.
ДРУГА: ЗА БОЉИ ЧАС
Помози Воже повесели срећу. Чашом другом а љубави дугом, (или: други чашу за бољу срећу, или: чаша друга у домаћина пуна струга а честита срећа, на мнамогаја љета). Бог нам дао добру срећу и здравље. Гдје год се друга чаша пива пила, свака се добра срећа вила међ' нама десила, данас и вазда ако Бог да.
ТРЕЋА: СВ. ТРОЈИЦИ
Прву писмо у добри час другу у бољи час оба часа добра па нам помогла гдје молили Господа Бога, а овом чашом трећом најбољом срећом у име Бога и свете Тројице, Српске помоћнице, гдје се Света Тројица помињала ту и помагала, руку нам додала, муке не дала него на праведни пут навела и намјерила као срећне и Богу миле јунаке, ако Бог да, Ако ми Свету Тројицу заборавили, било у калу, било у страху, било у каквим мукама, или у душманским рукама, Света Тројица нас никада не заборавила него нам вазда на помоћи била, Онога свијета души а овога и души и тјелу, ако Бог да. Здрав си десни друже а помози Боже.
ЧЕТВРТА: ЗА КРСТ ЧАСНИ
Пили смо прву чашу у добри час, другу у бољи час, пили смо и трећу у име Бога и Ст. Тројице а ову ћемо чашу у најбољи час,
У име Бога и часнога, сјајнога и златнога Христова Крста који може нама да поможе. Ко год Часни Крст вјеровао и цјеливао томе Бог помогао и на помоћи био, а ко га не вјеровао, да га Бог окрене с Крстом наопослом да га и он вјерује и цјелује, А ко га не вјеровао никако Бог га одбацио свакако, па га послао низ посавске лукове да наплаћује дугове, нит дугова наплатио нити се отуда вратио Здрав си десни друже а помози Боже. После четврте чаше диже се чаша и чита здравица у СЛАВУ БОЖИЈУ која се сматра најважнијом. Воимја Христа а помози Боже, данас и вазда, ако Бог да, Брат домаћин софру поставио а око ње браћу саставио, Крсну свијећу привеселио, у велики добри час ако Бог да, Браћо моја десно и лијево, све на било срећно и весело, што год велимо да се Господа Бога бојимо да устанемо у високу славу Божију.
(Сад сви гости и домаћи устају на ноге, ако је присутан и свештеник врши се Чин резања славског колача, благослов кољива и свећење водице, ако нема свештеника неко од домаћих или гостију чита: Оче наш, Вјеруј и др. молитве, окади се свећа икона, гости и домаћи. Долибаша или неко од гостију чита пету здравицу).
ПЕТА ЧАША: ЗА СВ. ПЕТКУ И ДОМАЋИНОВО ЗДРАВЉЕ
Помињали смо Бога и Свету Тројицу и Часни Крст да нам помогну, а ову ћемо чашу у име Бога и Свете Петке, преподобне Мајке, да нам поможе Бог и Св. Петка. За уздравље нашег брата домаћина. У здравље његове браће, синова, синоваца, унука, омладака, кумова и пријатеља, живота и доброг здравља и божјег благослова, ако Бог да. У здравље његове среће и његове пуне и богате ћесе. У здравље његова кућњега сљемена и његова житног сјемена. У здравље његова рала дубоког и стада широког.
Што смо нарекли за нашег брата домаћина, његова глава била за дуго жива и здрава, на далеко чувена, на сабору прибрана и призвана као сретније јунака ако Бог да. Што смо нарекли за његову браћу, синове и синовце, подмлатке и унуке, браћом се хвалио, синовима хранио, унуцима и омладинцима китио и дичио, развијо гране на четири стране, као Бурћев дан гором и зеленом травом, а Спасов дан свакојим бехаром и божијим даром, дао Бог и милост Божија. Што смо нарекли кућње сљеме и његово житно сјеме, кућње му сљеме било тврдо, темељито, за живота непромјенито, а ако било и промјенито, било му сретно и честито, по његовој жељи а Божијој вољи. Вазда брат домаћин испод свог кућњег сљемена износио многа врсна сјемена, носио их у поље, десном ногом крако, а десном руком махо, па куда год махнуо Бог му га задахнуо, од неба му шкропило, а од земље плодило па му свако сјеме изобила родило, у бусу бусато, у класу класато,
на гувну много, у кући споро и благословено ако Бог да. Што смо нарекли за његову срећну срећу, пуну и богату ћесу, срећа му била срећна, честита, дуговјека, племенита, а ћеса вазда пуна и богата. вазда у њој било доста, па се стидна не застидио, а страшна не препо, дужнику дуг вратио, цркви врата позлатио, души мјеста ухватио као срећни јунак ако Бог да... Што смо нарекли за његово рало дубоко и његово стадо широко, рало му се познавало по воцима корисним и тежацима веселим. Стадо му се познавало по овцама многим, по чобанима добрим, куд год му ходило, кући хаир и берићет доносило ако Бог да. За домаћинскога примка и напретка, да нам је брат домаћин здраво и весело, да сједи у дому и да ради о добру. Домаћин нам примакао чашом и ракијом, послужио нас пивом и јестивом, нека Бог њему врати: здрављем и весељим, житним рођењем, синовским обрадовањем. Примакло му љето, родило му жито, жив му био ко му је мио. Фала ти брате домаћине. Вазда ти био у сваком добру први, а никад последњи, вазда примицао а никад узмицао. Вазда био у примку и напретку. Примакао ти во на тегу, коњ на путу, пастир на паши, десна рука у кеси, пчеле ти се ројиле, краве ти се телиле а овце близниле. Бог ти дао рода и берићета а Крсна ти слава на помоћи била. Долазили у твој дом ништи и убоги, долазили ти српски свештеници и калуђери, у твоме дому водицу свјештавали, дјецу крштавали, младенце вјенчавали, књиге читали, Богу се молили, закон српски творили, а Бог мого па теби и твоме дому помого.
Здрав си домаћине, у здравље твојих врсних кумова и пријатеља. Бог ти дао кумове од добрих домова, пријатеље од врсних племена. Куд год брат домаћин ходио, од Јадрана до тиха Дунава, свуд пријатеље налазио, ако се окренуо десно угледао кума, ако се окренуо лијево угледао пријатеља, руком се ручили, за јуначко здравље питали, вазда се слазили и полазили, за живота ни желили ни омразили, него кумовску и пријатељску љубав дијелили, као бани и деспоти стари, као срећни и Богу мили јунаци Ако Бог да.
Ко теби, брате домаћине, манисао, ко ти нашао какву ману, мануо ти врећом пред кућом, искао ти жита у зајам и давао ти дјецу под најам. И шта ћемо даље нек нам Бог да здравље. Ако смо ми нешто заборавили у нашој лудости или у нашој пјаности, нека Бог исправи Његовом великом милости. Здрави сте ми браћо десно и лијево, све нам било срећно и лијепо. Да пијемо да се веселимо, Бог нас мио вазда веселио. Нашем брату домаћину и свој браћи наздравље. Здрав си домаћине а помози Боже. Од високе славе Божије која може да нам поможе.
(Долибаша пије из бардака-бокала три пута по мало и додава домаћину и он пије у славу Божију и додава госту са десне стране а он оном са леве и тако редом у накрст док сви не наздраве у славу Божју. Сад долибаша са десним другом окреће колач и ломи га ако нема свештеника.)
ШЕСТА ЧАША
Шеста чаша се пије за здравље кумова, пријатеља и комшија и поред уобичајеног честитања славе додаје се: Ко год пришао у овај дом, пришао са великим бактом и добром срећом и да Бог поживи, одржи у слози н љубави кумове и пријатеље од овога дома итд.
СЕДМА ЧАША
Седма се чаша пије за јунаке знане и незнане и поред уобичајеног наздрављања и честитања Крсног имена додаје се: Да Бог поживи јунаке знане и незнане, који јунак је у вољи, Бог га у вољи и подржао а који је у невољи, Бог га из невоље избавио и нама добавио да се и он напије вина код нашега брата домаћина.
ЗДРАВИЦА ПРИ ОДЛАСКУ ГОСТИЈУ
Часно сјели, поштено устали, фина гласа, поштена образа. Бог нам дао увјек сјести одакле је лако устати, лијепо и поштено као сви Богу мили јунаци. Домаћину велика хвала Богородица му добру срећу дала која дала та и одржала. Што смо му ми похарчили Бог му из његове богате ручице надокнадио сваким добрим даром а најприје добрим здрављем, синовским обрадовањем, братским гледањем
и сваким добрим даром Што је Богу и људима драго Да Бог да и милост Божија, Амин.
ЗДРАВИЦА О ЦРКВЕНОЈ СЛАВИ
Поред свега раније поменутога а посебно ово у последњој здравици за славу, додаје се: Сјетимо се данас на овој црквеној слави код ове свете цркве и прве цркве Хришћанске -- Ћабе Јерусалимске, која нам сјала досле, да сја и оделе, све у бољем сјају и напретку. Сјетимо се и осталих цркава и манастира. Које су цркве узгор (у добром стању), Бог их такве и подржао, а које су се обрушиле, нека би Бог дао сложну браћу н добру срећу, да се и оне из рушевина избавиле и украсиле, споља кречом и каменом, а изнутра крстом и иконама и младијем свјештеницима, па се и у њима летурђија служила, а ми ктирорници и приложеници, цркви приодили, прилоге приносили и Богу се молити. Сјетимо се и нашијех учитеља свештеника, калуђера-испосника и владика и патрика, који закон српски творе и за нас се Богу моле, да приведу душе наше ка Христовом спасенију
ЗДРАВИЦА НА КРШТЕЊУ
Срећно крштење на срећну мјесту, дао нам Бог добру срећу. Чедо крштено, Богом благословено, светим миром помазано, светим духом обдарено. Даровао му Господ Бог добро здравље, срећан и дуг вијек. Да га срећа и напредак увијек прате, да буде дика и понос својих родитеља и да се сви са њиме поносимо.
Здрав си куме, за твога срећнога кумства, кумство ти било срећно и честито а кумче здраво и весело. Овдје се увијек крштавало и било напретка и добре среће, да Бог да, а твоје кумство у овоме дому се понављало мушким крштењима. Здрав си куме, а помози Боже, да пијемо да се веселимо, Бог нас мио увјек веселио.
ЗДРАВИЦА НА ВЕНЧАЊУ
Срећно вјенчање на срећну мјесту, по хришћансом закону, младенцима дао Бог добру срећу, да им брак буде срећан и честит. Да у љубави, добром здрављу и супружанској слози доживе дубоку старост и да послушају Бога и старијега. Бог их сваким добром обдарио а најприје честитим породом (двије кћери а четири сина, прве кћери последње синове да се два зла у дом не састају), да се са њима дичимо и поносимо ко Ђурђевдан листом и бехаром а Спасовдан миром и цвијетом. Куд год се окретали свуда добру срећу сретали. Бог им дао руке пуне и богате, очи бистре и слободне, стидом се не застидјели, страхом не препанули но се свуда познавали по високом стасу и поштеном гласу.
Шта ћемо даље Бог им дао здравље и велико благо што је Богу и људима драго.
ЗДРАВИЦЕ ИЗ ЗАПАДНЕ БОСНЕ
ДИЗАЊЕ КРСНЕ СЛАВЕ (СЛАВАРИЦА) 
Во славу и чест. Свете и часне и небесне: Живоначалне, Јединосушне и нераздељне Тројице: Оца и Сина и Св. Духа. Да се Господу Богу Св. Живоначалној Тројици смерно поклонимо и помолимо. Ва славу и чест.
Све за тврде славе и небесне: Благога Христа и часног крста, Благога Христа, Коме се молимо и часнога крста којим се крстимо;
да се Господу благом Христу и часном крсту смерно поклонимо и помолимо. Ва славу и чест.
Ва имја и чест Свете Петке и Св. Недеље распећа Христова и НЕДЕ ВОСКРЕСЕЊА Његова; да се Господу Исусу Христу и Св. Петки и недељи смерно поклонимо и замолимо.
За имена Господа, Бога и тврде славе часне и небесне и данашње славе Св. Оца, Николаја, који се на земљи на морима, чудима прослави и Господ га на небу за светитеља постави; да се Господу Богу и Св. Николају смерно поклонимо и замолимо. Во славу и чест.
За имена Господа Бога и тврде славе часне и небесне. Свете славе Преблагословене Богородице, наше хришћанске заштитнице; да се Господу Богу и живој Богородици смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
За имена Господа и свете тврде славе часне и небесне; Св. славних пророка, који прорекоше долазак Спаситеља нашега: Св. пророка Претече и Крститеља Јована, кума Божијега, и Св. четири велика пророка: Исајије, Јеремије, Језекиља и Данила и дванајест малих пророка, да се Господу Богу и
Св. Славним пророцима смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
Све за тврде славе часне и небесне и Св. небесних сила бесплотних шестокрилати серафима и млогоочити Херувима: служитеља престола Божијег и Св. Архангела Михајла и Гаврила који свемиром Васoљеном као муње круже и Господа Бога Творца свога Служе; да се Господу Богу и Св. Небесним бестелесним силама смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
Све за тврде славе часне и небесне и Св. 12 Апостола Христових, који проповедаше науку Христову, проповедаше и нама у аманет оставише и Св. четири велика Јеванђеља: Матеја, Марка, Луке и Јована, који Св. Јеванђеља написаше и нама за спасење оставише; да се Господу Богу и славним апостолима и часним Јеванђелистима смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
Све за тврде славе часне и небесне и Св. Великих Васељенских учитеља Св. Василија Великога, Григорија Богослова и Јована Златоуста, Св. Николија чудотворца, Атанасија и Кирила Патријарха Александријског; Св. Првомученика и Архиђакона Стефана, Св. великомученика Георгија,* великомученика Теодора тирона и Св. Теодора Стратилата*, Св. српских просветитеља Симеона Мироточивог, Светитеља Саве Арсенија, Максима, Св. Василија Острошког и Петра Цетињског, Св. Стефана Дечанског, краља Милутина и Уроша Св. мученика, књаза Лазара, Св. српских матера наших: Св. Петке Параскеве,. Анастасије, Јелене, Ангелине и Евгеније; да се Господу Богу, светим и великим Светитељима, Великомученицима, мученицима и преподобним матерама србским смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
За имена Господа Бога и Св. тврде славе часне и небесне и Св. чудотвораца исцелитеља: Косте и Дамјана, Кира и Јована, Пантелејмона, Јеромолаја и Трифона који злато и сребро оставише воду прегазише и Господа Бога свога делима праведним прославише да се Господу Богу и Св. Бесребеницима смерно поклонимо и замолимо. Ва славу и чест.
За мученика косовскога цара Лазара и јунака Обилић Милоша и за остале косовске јунаке иже на Косову Пољу пострадаше и на Видовдан главе погубише за род српски и вјеру хришћанску, да их памтимо и почитујемо -- ва славу и чест. (присутни: ва славу и чест).
За 318 богоноснијех отаца, иже во Никеји сабор саборише, Арија безумног осудиш, вјеру православну утврдише, нама гријешним предадоше, да и ми знамо и вјерујемо -- ва славу и чест. (присутни: за славу и чест).
И још да се поклонимо крсној слави и светоме ..... и да се помолимо за дом и домаћина, за домаћицу и дечицу и за сву кућну чељад, за кумове и пријатеље од овога дома. Помолимо се и за душмане наше, да их Господ смете и на прави пут изведе.
Помог'о нам Бог и Крсна слава. Родила нам у пољу 'шеница и у брду винова лозица. 'Челе нам се ројиле, краве телиле и овце близниле. Бог нам дао рода и берићета, а Крсна нам слава на помоћи била.
Све велимо и Господа благога молимо, у име Господа небескога и Св. тврде славе небеске. За лебца и деснице руке, која нас храни и од зла брани: њива нас наша не издала и десница не малаксала; Благослов Божји наводио и лебац нам родио: Бога да молимо греха да се клонимо славу да славимо, да славимо и да славни будемо.
Богу слава и хвала, нама здравље и весеље, а покојницима нашим душевно спасење, сада и свада и свој браћи на здравље, (сви присутни: Амин - да Бог да - и нашему брату четенику).
За имена Господа Бога и Св. тврде славе часне и небесне и свију славних хришћанских имена, који православни хришћани славе, од истока до запада и од југа до севера, које не можемо побројати ал се можемо Господу Богу молити и њима поклонити. Ва славу и чест.
На многаја љета дому и домаћину и свима православним христијанима нашим на многај љет.
ЗДРАВИЦЕ: КОЛАЧУ И ДОМАЋИНУ
Да Бог да, гдје се крсни колач ломио ове године, ту и догодине. У дому се ломио, а на њиви родио, да Бог да и милост Божја: које су га руке градиле, оне се красиле и распознавале међу другима као Даница звезда међу звјездама. Да Бог да и милост Божја: колико у колачу има зрнаца, онолико у нашега господара и домаћина по земану мушких глава, и синоваца, браће и братића, среће и живота, здравља и весеља, а у кући и даље Бог нам дао изобиље.
ОПШТА ЗДРАВИЦА
Вала и ејвала! Земља дала; те ти поможе, Бог и данашњи свети год! Дао ти Бог велико стадо и благо, и оно што је твоме срцу драго: волове витороге, а јармове јаворове; кестенове заворњове, босиљкове ђулове*, волове јаке и упутне тежаке, те ти оро брда и долове; сијао пшеницу бјелицу: у струку ти била струката у класу класата; класови ко влакови а снопови ко борови, те ти дјео стогове ко цареве дворове! На сунцу је вро и на вјетру вио те насуо амбаре ко цареве куле. Много имао, свакоме дјелио, неком шаком; неком капом; нама браћо који овде седимо, пуном врећом, а теби домаћине, Господ Бог сваком срећом! И још томе: сиротињи кувао колаче, да на те не плаче, и у цркви лијепе летурђије да ти поможе Господ Бог и свети Георгије и сви свеци, Божији угодници.
Ој мили домаћине ти јуначки сине, вала и ејвала! Земља ти дала, помогао ти Господ Бог и свети данашњи год! Заклонио те сваке муке и душманске руке, ђаволске области, тијеснога сокака, бјеснога Бошњака, рђава пута и човјека љута, шупља моста и рђава госта, љута оца и кесе без новца, мале таве и невјеште маје; старе бабе, која се свађа џабе, и ђеда, који те зло гледа. Заклонио те Бог великих планина и лугова, рђавије другова од онога друга који се свакоме руга; не боји се ни Бога ни људи - убиле га велике ћуди.
Вала мили домаћине, и ејвала, земља ти дала, злато навјета, да изволит Дјева пречистаја мати да те поможе Господ Бог и данашњи год!
Многаја љета! Многаја љета! Љета! Љета, без нама здравствовати и живот нам дати.
Многаја љета дому и домаћину и сваком брату Србину, који славу слави, ко је Србин прави, на многаја љета, АМИН!
ПРВА ЗДРАВИЦА
Сада браћо, да попијемо ову прву чашу за славу Бога живога, који се не боји никога. Помогао нас милостиви Бог, небесни двор и све браће добре среће око овога стола сједеће. И догодине се састајали и сабирали у овоме дому, а у овога домаћина, да би га помогао Бог и данашњи Год и Крсно име оно које слави и служи во славу и чест.
ДРУГА ЗДРАВИЦА
Другом чашом, а љубави нашом за свету Богородицу мајку Божију која сједи на престолу Божијем, она моли Христа Бога сина Свога да живимо у чврстој вјери ко православни Срби и хришћани, од часнога крста са три прста у десници руци, во славу и чест.
ТРЕЋА ЗДРАВИЦА
Трећа чаша срећа наша. Бог помози за крсније имена и небесније војвода, ђе се који воскреснуо, да га Бог поможе. Ктиторе и приложнике, наше свештенике, храбре јунаке, добре тежаке, да славу славе, чувају и не погазе, во славу и чест.
ЧЕТВРТА ЗДРАВИЦА
И четврта чаша није шепртља, дај Боже у овоме дому сложну дружину, а ваљане радине и добре господаре. По гостионама се не свраћали, по суду се не ћерали, грешнима опраштали, туђе међе не преоравали, од просјака и од слијепа не заклањали. Што дијелили кљасту и слијепу, то Бог намножио и слава Божија, во славу и чест.
ПЕТА ЗДРАВИЦА
Свјата српска земља просвијетила си се на Арсенију од вијека и до вијека, благодјевшему многа љета, на многаја љета живот и здравље дому и домаћину и свој браћи у опћини, на мир, Амин.
ЗДРАВИЦЕ ИЗ ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ И ИСТОЧНЕ БОСНЕ
ЗДРАВИЦЕ УЗ ЧАШУ
1
Помози Боже и весели Боже. Прва чаша почетница, почетка ради славе ваше, која да вам буде на радост и милост. Срећни почеци, дуговеки и у Бога пријатни. Све што почињали срећно завршавали. Нека нам је срећна данашња слава и здрави сте браћо.
2
Хвала доме, а помози Боже. Писмо првом почетницом, а овом другом чашом за љубав дугу. Дао Бог љубав за дуго и много, да се слажемо и помажемо као срећна браћа. Нека је срећна данашња слава ако Бог да.
3
Ову трећу чашу да испијемо у име Свете Тројице (присутни устају и крсте се). Боже, Света Тројице, жива Богородице, помозите овом дому и домаћину. Где год се Света Тројица помињала ту и помагала. Нека помогне Бог и Света Тројица овом домаћину и сваком брату на његовом занату, Хвала на здравици и здрави будите.
4
Писмо првом почетницом, другом за љубав дугу, трећом у име Свете Тројице (опет се крсте) а овом четвртом чашом добродошлицом. Ви мени добро дошли (каже домаћин), добро сте ме нашли, добро нам и Бог дао. Увек нам добро долазили гости и пријатељи и у добру нас налазили. Дај Боже да и ми вама добро долазимо о вашим славама и весељима и увек вас добро налазимо. Здрави будите и добро нам дошли.
5
Петом чашом да напијемо за домаћиново здравље за његове главе, десне и лијеве руке. За здравље његових синова и синоваца (набрајајући целу породицу) за целога његовог рода и грозда, његове куће и среће, тора и обора, новаца и оваца. За његових добрих комшија, а злих му Бог и не дао. Све што му незнали набројати знао Бог благословити родом и плодом и сваком срећом а највише здрављем. Славио, крштавао и венчавао и вазда овакве стимавао (чашћавао). Нека ти је срећна данашња слава, ти славу славио свећом и литурђијом а она тебе животом и здрављем и кад ти се данас за здравље пило, пило ти се много љета и година, да Бог да.
6
Шеста здравица обично се испија у здравље домаћице ако је слава, (младенаца, ако је свадба, или новокрштенога уколико је крштење). Она је у свему слична са претходним здравицама.
7
Седму здравицу домаћин испија за здравље својих гостију и сваком госту каже по неку лепу реч и захвалност што га је посетом почастио. Она гласи:
Писмо колико могасмо а напијасмо како знадосмо. Ову чашу да напијем за свију мојих гостију здравље: за њихове главе, куће и среће, чељад мушку и женску и цео њихов род и грозд. Здрави будите и сви редом. Да Бог да да се и у вашим кућама слави, пије и напија у добром здрављу и сваком напретку више љета и дуго година. Здрав си брате долибаша, за твоје здравље ... (овај одговара: Од Бога ти лепо здравље) и тако редом.
За време док се вино пије у славу обично се пева:
Ко подиже славу Божју на данашњи дан Помогла му слава Божја и данашњи дан И анђели, арханђели и сам Господ Бог Алилуј, алилуј Господе помилуј Ко вино пије за славе Божје Слава му Божја вазда помагала Слава и сила Бога Господа.
Јована чаша около иде (греде) Свети Јоване свима помози.
ШАЉИВЕ НАРОДНЕ ЗДРАВИЦЕ 
I
Помози Боже, свети Јеремија, свети Пантелија, преблага Марија и сви Божји свеци који сте на небеси. Боже овесели, удај и ожени. Сачувај нас Боже празни' џака, рђава ортака и тесна буџака. Боже дај да овај домаћин буде бољи газда, да се и ја убројим у боље газде, па ако не даш да будем већи, - нека будем трећи. Живели!
Крмке жирили, у главу их тукли, на таван их вукли, кад их клали и мене звали. О маџарко и отац и мајко, ко те пеко милионе стеко, ко те пио од њега бољи био.
Ова чаша - дика наша, свуд скитала - за мене питала. Била пета или десета, нама ништа не смета. О чашице - мали створе - преврнем ти дно на горе.
II
Здрав си газда, имо вазда вина, ракије и људи овакије кад станемо пити, ракије ће бити кад певац крекне да бардак звекне ракија медена кућа ти весела веселио Бог и овај дан дао ти Бог снају у кућу да ти трља обућу обојке ти о траву чарапе ти о главу наздравице о росу опанке по носу.

БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ



     БОЖИЋ се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Та чињеница да је то празник рађања новога живота, празник деце, празник родитељства – очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ: Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу : '' Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећа имовина у пољу, у тору и обору ' Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско. На неколико недеља пред Божић ( већ од Никољдана ) и неколико недеља после Божића
( до Савиндана ) траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење,у атмосфери се већ осећа неко тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године и сав народ постаје једна душа.
     У овом периоду су најважнији следећи празници:
    1. Детињци
    2. Материце
    3. Оци
    4. Туциндан
    5. Бадњидан
    6. Божић
    За  сваки од ових дана и празника везани су наши лепи обичаји  
     ДЕТИЊЦИ – У трећу недељу пред Божић слави се овај празник. Тога дана рано ујутру, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан, или обочан канап. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детињце, Материце и Оце има вишеструку симболику. Прво,  симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање, међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно што је човек добро у свом животу учинио. Добра и штедљива деца уштеде нешто преко године, па на тај дан набаве нку част за оне који их вежу. 
     МАТЕРИЦЕ – У другу недељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца ујутру поране и већ припремљеним канапом, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин на који су њих мајке везивале на Детињце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели поклоне, и на тај начин их части. На исти начин се вежу све удате жене које часте децу поклонима: колачима, или неким другим слаткишима.
 

     ОЦИ – У прву недељу пре Божић се празнује овај празник. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а они их дарују поклонима.  
     Детињци, Материце и Оци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на којем се окупи читава породица.  Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А зна се да је породица темељ једнога друштва – државе и цркве.
 

     ТУЦИНДАН -  На два дана пред  Божић, 5. јануара, је Туциндан. Тог дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница '' тукла '' – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
      За печеницу се обично коље прасе или јагње. Обичај везан за клање печенице остао је из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила,јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.
      На Туциндан, по народном веровању, децу '' не ваља '' тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева.
 

      БАДЊИ ДАН – Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњи дан . Назив је  добио по томе што се тога дана сече Бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутру рано, већ у зору, пуцњем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница.
      Бадњак је обично младо храстово или церово дрво које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом уноси у кућу.
      Бадњак симболички педставља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог. 
 

      БАДЊЕ ВЕЧЕ – Бадње вече, практично спаја Бадњидан и Божић. Увече , кад падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу бадњак и сламу. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у пећ или шпорет, уноси се у кућу. После бадњака у кућу се уноси слама. Слама се просипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом где је вечера ставља разне слаткише које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини у којој се Христос родио.
      Приликом уношења бадњака и сламе, домаћин са синовима поздравља домаћицу и женску чељад речима : '' Добро вече, честит Божић, Бадње вече ''
А домаћица посипајући домаћина и децу зобљу и пшеницом, одговара : ''Добро вече, честити ви и ваш бадњак ''
      Вечера је посна, обично се припрема пребранац , свежа или сушена риба и друга посна јела.
     БОЖИЋ – Најрадоснији празник међу празницима код Срба је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 07. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља.
      Сви тога дана облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на Божићну Литургију. После службе и причешћа прима се нафора, и то је прво што се узима на Божић. Људи се поздрављају речима : '' ХРИСТОС СЕ РОДИ ''  , а отпоздравља се : '' ВАИСТИНУ СЕ РОДИ ''
      Треба поменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. 
 

      ПОЛОЖАЈНИК – На Божић, пре подне, у кућу долази специјални гост, а може бити и случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник ( или полажајник )
      Положајник поздрави дом Божићним поздравом, и одлази до шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи , џара ватру и говори здравицу :
      Колико варница, толико срећица
      Којико варница, толико парица ( новаца )
      Колико варница, толико у тору оваца
      Колико варница, толико прасади и јагањаца
      Колико варница, толико гусака и пилади
      А највише здравља и весеља. Амин, Боже дај.
Положајник симболички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га поклоном. Он је човек који на Божић и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

 

      ЧЕСНИЦА – Рано ујутре на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која  се зове чесница. У њу се ставља метални новчић – златни, сребрни или обични. Одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Чесница се ломи на онолико делова колико има чланова домаћинства. Онај ко добије новчић, по народном веровању, биће срећан целе године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани један другоме честитају празник и седају за трпезу. 

 

     БОЖИЋ ПРАЗНИК ДЕЦЕ. – Божић је првенствено празник деце, јер се на тај дан родило најлепше и најсветије дете. Зато, они родитељи који своју децу лишавају празновања Божића и доживљаја  везаних за тај празник, чине неопростив грех према својој деци. Уосталом, Божић је празник и привилегија деце у целом цивилизованом хришћанском свету. 
                                                          Сакупио и написао
                                         протонамесник Александар С. Видаковић