| БОЖИЋ се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Та чињеница да је то празник рађања новога живота, празник деце, празник родитељства – очинства и материнства, украсила је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ: Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу : '' Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећа имовина у пољу, у тору и обору ' Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско. На неколико недеља пред Божић ( већ од Никољдана ) и неколико недеља после Божића ( до Савиндана ) траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење,у атмосфери се већ осећа неко тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године и сав народ постаје једна душа. У овом периоду су најважнији следећи празници:
МАТЕРИЦЕ – У другу недељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца ујутру поране и већ припремљеним канапом, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин на који су њих мајке везивале на Детињце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели поклоне, и на тај начин их части. На исти начин се вежу све удате жене које часте децу поклонима: колачима, или неким другим слаткишима. ОЦИ – У прву недељу пре Божић се празнује овај празник. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а они их дарују поклонима. Детињци, Материце и Оци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на којем се окупи читава породица. Ови празници, и обичаји везани за њих, доприносе јачању породице, слози у њој, разумевању, поштовању између деце и родитеља, старијих и млађих, што све заједно чини породицу јаком и здравом. А зна се да је породица темељ једнога друштва – државе и цркве. ТУЦИНДАН - На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан. Тог дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница '' тукла '' – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан. За печеницу се обично коље прасе или јагње. Обичај везан за клање печенице остао је из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила,јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме. На Туциндан, по народном веровању, децу '' не ваља '' тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева. БАДЊИ ДАН – Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњи дан . Назив је добио по томе што се тога дана сече Бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутру рано, већ у зору, пуцњем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Бадњак је обично младо храстово или церово дрво које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом уноси у кућу. Бадњак симболички педставља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог. БАДЊЕ ВЕЧЕ – Бадње вече, практично спаја Бадњидан и Божић. Увече , кад падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу бадњак и сламу. Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у пећ или шпорет, уноси се у кућу. После бадњака у кућу се уноси слама. Слама се просипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом где је вечера ставља разне слаткише које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини у којој се Христос родио. Приликом уношења бадњака и сламе, домаћин са синовима поздравља домаћицу и женску чељад речима : '' Добро вече, честит Божић, Бадње вече '' А домаћица посипајући домаћина и децу зобљу и пшеницом, одговара : ''Добро вече, честити ви и ваш бадњак '' Вечера је посна, обично се припрема пребранац , свежа или сушена риба и друга посна јела.БОЖИЋ – Најрадоснији празник међу празницима код Срба је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 07. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује долазак Божића и Божићног славља. Сви тога дана облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на Божићну Литургију. После службе и причешћа прима се нафора, и то је прво што се узима на Божић. Људи се поздрављају речима : '' ХРИСТОС СЕ РОДИ '' , а отпоздравља се : '' ВАИСТИНУ СЕ РОДИ '' Треба поменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. ПОЛОЖАЈНИК – На Божић, пре подне, у кућу долази специјални гост, а може бити и случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник ( или полажајник ) Положајник поздрави дом Божићним поздравом, и одлази до шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи , џара ватру и говори здравицу : Колико варница, толико срећица Којико варница, толико парица ( новаца ) Колико варница, толико у тору оваца Колико варница, толико прасади и јагањаца Колико варница, толико гусака и пилади А највише здравља и весеља. Амин, Боже дај. Положајник симболички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га поклоном. Он је човек који на Божић и за целу наредну годину доноси срећу у кућу. ЧЕСНИЦА – Рано ујутре на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић – златни, сребрни или обични. Одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Чесница се ломи на онолико делова колико има чланова домаћинства. Онај ко добије новчић, по народном веровању, биће срећан целе године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани један другоме честитају празник и седају за трпезу. БОЖИЋ ПРАЗНИК ДЕЦЕ. – Божић је првенствено празник деце, јер се на тај дан родило најлепше и најсветије дете. Зато, они родитељи који своју децу лишавају празновања Божића и доживљаја везаних за тај празник, чине неопростив грех према својој деци. Уосталом, Божић је празник и привилегија деце у целом цивилизованом хришћанском свету. Сакупио и написао протонамесник Александар С. Видаковић |
