У недјељу 21. августа, на празник Светог Емилијана Исповједника, Света Литургија служена је у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу. Вјерници, који се постом и молитвом припремају за празник Успенија Пресвете Богородице, приступили су, у великом броју, Светој тајни причешћа.
У Литургији, којом је началствовао протојереј Марко Ђурковић, саслуживало је свештенство никшићког намјесништва: протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, јереји Данило Зиројевић и Миодраг Тодоровић, старјешина никшићког Саборног храма, ђакони Остоја Кнежевић и Никола Маројевић. Гост овог празничног богослужења био је јерођакон Николај Дроздов из Санкт Петербурга.
Након читања Светог јеванђеља, вјерницима се пригодном бесједом обратио протосинђел Никифор Миловић, осврћући се на снагу вјере, кроз прочитану јеванђељску причу о исцјељењу бјесомучног дјечака, кога нијесу могли да исцијеле ни ученици Христови.
“Страдање дјечака у овој причи било је дејство злог духа. Он је низводио своје отровне стрелице и према човеку, то јесте према овом дечаку и према творевини Божијој, хотећи да нас превари и да каже да је Бог створио зло на земљи, а то није тачно. Бог није створио зло, страдања која се дешавају и која човек преживљава су последица греха; она су дејство зла. Страдање, с друге стране, може да буде и лек од зла, када Господ хоће да нас сачува од погибли и да нас више приближи себи“, поручио је отац Никифор и наставио:
“Отац болесног дечака вапи Господу: “Ако што можеш, помози“. Не каже као онај губави човек: „Господе, ако хоћеш можеш ме очистити“ или као што Јаир, чија је кћер била мртва, каже “Метни руку своју на моју кћер и оживеће“ или као онај капетан који каже “Само реци реч и слуга мој оздравиће“ или крвоточива жена, која није проговарала ни једну једину реч, већ је само мислила у себи “Ако се дотакнем скута од хаљине Његове, оздравићу и престаће течење крви моје“.“
Отац дечаков није имао довољно вјере као што су имали губави човек, капетан, Јаир, а нарочито не колико крвоточива жена. Вјера је, према ријечима оца Никифора, недостајала не само њему него и апостолима, ученицима Христовим, којима се, у свом очинском болу и очају, обратио за помоћ.
“Овај догађај збио се убрзо после силаска Господа са Тавора и Његовог славног, Светог Преображења када је својим најоданијим ученицима Петром, Јаковом и Јованом, показао да Он није само један од пророка, а то је посведочио говорећи на гори Тавору са Мојсијем и Илијом. Свети Христови ученици нису могли да исцеле дечака, јер ни они нису имали довољно вере, јер их Господ беше за тренутак оставио, па беху малаксали и поклекли. А Господ каже: “О, роде неверни и покварени докле ћу вас више трпети“, мислећи на људе који су се одали ђаволу, који су се окренули од Бога, који су се одали греху“, казао је у својој бесједи протосинђел Никифор.
Он је поручио да је Господу све могуће али само ако имамо јаку и чврсту вјеру у Њега. Наша вјера биће јака ако живимо истинским хришћанским животом, кроз пост и молитву.
“Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“ каже оцу оболелог дечака Господ. Ни вере не можемо имати у себи без помоћи Божије, зато човек мора да призива Бога у помоћ да би сачувао своју веру, а нарочито кроз молитву и пост. То Господ саветује, и потврђује да не може бити вере без молитве и поста, да молитва живи вером и постом и да пост постоји молитвом и вером“.
“Ова необична прича има још необичнији завршетак. Господ је завршава најавом свога страдања, о коме је разговарао на гори Тавор са пророцима Илијом и Мојсијем. И ми, браћо и сестре, морамо да будемо спремни да носимо крст свој и да страдамо, али да не заборавимо оно што је вечно, да се смиримо пред Господом. Сва искушења су по Божијем допуштењу, као лек од зла, да бисмо се смирили и да би нас Бог приближио себи, на начин на који то каже Свети Апостол Павле у посланици Коринћанима коју смо данас прочитали: “Благосиљајте оне који нас грде и трпите када вас гоне“, или као што је то радио Свети Емилијан, кога данас прослављамо, који је био велики борац против иконоборачке јереси. Исто такав пример нам даје Свети Мирон епископ критски, кога такође данас прославља наша света црква православна.
Нека би нам Бог дао вере и снаге за молитву и да овај пост, пред великим празником Успења Богоматере, успешно доведемо до краја не бисмо ли измолили милост од Пресвете Богородице, од Господа нашег Исуса Христа и свих светих“, закључио је отац Никифор.
Извор: Епархија будимљанско - никшићка
