SUMNjA U VERI
Vera biva od propovedu u propoved - od reči Božije (up. sa Rim 10,17), kaže Sveta knjiga. Vera biva od reči. Naša vera u Boga dolazi i jača u nama od sveštenikove propovedi u crkvi, od pouka staraca, od čitanja svetih knjiga i osobito od reči i učenja koja slušamo i čitamo svakodnevno iz Svetog Jevanđelja.
Ali u Svetom Pismu slušamo da su neki Svetitelji iz Starog i Novog Zaveta posumnjali u veri.
Tako je posumnjao Avraam. Jer kada mu je Gospod rekao: Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura Haldejskog da ti dam zemlju ovu da je naslediš..., rekao je Avraam: Vladiko, Gospode, po čemu ću poznati da ću je naslediti?... Tada je Gospod rekao Avraamu:Znaj zacelo da će seme tvoje biti došljaci u zemlji tuđoj, gde će te porobiti i ponižavati četiri stotine godina (Postanje, 15, 7, 13). I proveli su u ropstvu 430 godina. Zato je upitao Mojsije: Zašto, Gospode? Prošlo je 400 godina, ispunile su se godine. I rekao je Gospod: Godine su se ispunile, ali kazna za grehe naroda nije. Dakle, umesto 400 godina dao im je epitimiju da budu u ropstvu 430 godina.
Zbog čega Mojsije nije umro u zemlji obećanoj, nego je umro na gori Navavu? Jer Mojsije, koji je vodio taj narod, beše najkrotkiji čovek na zemlji, kako se kaže u Brojevima: A Mojsije beše čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji (Brojevi 12,3). Zbog jedne greške nije ušao u zemlju obećanu. Zbog jedne greške kaznio ga je Bog da ne pređe Jordan: zato što je posumnjao kod Rafidinske stene. Jer Bog mu je rekao: Uzmi štap, i sazovi zbor, ti i Aron brat tvoj, i progovorite steni pred njima, te će vam dati vodu; i izvešćete vodu iz stene i napojićete zbor i stoku njegovu.
Dakle, uzeo je Mojsije štap pred Gospodom, kako beše zapovedio Gospod. I sazvao je Mojsije, i Aron, zbor kod stene i rekao je zboru: Slušajte odmetnici, hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu? Zatim je podigao Mojsije svoju ruku i udario o stenu svojim štapom dvaput, i iziđe voda mnoga, i pio je zbor i stoka njegova. Tada je Gospod rekao Mojsiju i Aronu: Što mi ne verovaste i ne proslaviste me pred sinovima Izrailjevim, zato nećete odvesti zbora toga u zemlju koju sam im dao (Brojevi 20,8-12). Zbog te sumnje Mojsije nije video zemlju obećanu.
Zašto je patio Sveti starac Simeon 283 godine, koliko je proteklo od faraona Ptolomeja Filadelfijskog do Hrista? Zato što je posumnjao. Nije verovao da se Hristos može roditi od deve. I dao mu je Bog epitimiju da živi još 283 godine, da bi video Rođenoga od Djeve.
Tako je posumnjao i Toma pri Hristovom Vaskrsenju i trebalo je da ga Hristos nekako prekori: Pošto si me video, poverovao si; blaženi koji ne videše a verovaše (up. sa Jn 20,29). Hristos je tako postavio deseto blaženstvo po Vaskrsenju, da bi ukrepio veru onih koji ne vide ali veruju, kao što smo mi i kao što treba da budu svi hrišćani do kraja. Šta kaže apostol Jakov?Dvojedušan čovek nepostojan je u svima putevima svojim (Jak 1,8). Dvojedušan čovek koji veli: "Postoji li Bog ili ne? Postoji li pakao ili ne?" jeste kao oblak koji satana voda kako želi, jer on ne veruje odlučno, čvrsto, u postojanje Božije. Zbog toga ga satana odvodi bilo gde.
Da vam dam primer. Došao je tu skoro neki starac i rekao:
- Oče, na dan Svetog Vasilija video sam u kafani mnogo sveta. Da li će svi oni otići u pakao? Ja verujem da neće otići svi.
Odgovorio sam mu:
- Ti ne veruješ, ali Duh Sveti nam kazuje u psalmima ustima Svetoga proroka Davida: Jer ti nisi Bog koji želi bezakonje, ko je lukav neće se nastaniti kod tebe; prestupnici zakona neće se održati pred tvojim očima, omrznuo si sve koji čine bezakonje (Ps 5,4-5). Zar ti ne veruješ da Bog nije saradnik u našim bezakonjima? Šta kaže Sveto Pismo? - Što primaš moj zavet ustima svojim, a ti si omrznuo nauku i moje reči bacio iza leđa? (Ps 49,17-18). I još kaže u psalmima Postaviću tvoje bezakonje pred tebe i ukoreću te.
Hristos je rekao: Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Jer su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze (Mt 7,13-14).
Dakle, ne čudi se što mnogi odlaze na igranku ili što je malo onih koji idu ka dobru na tesnom putu. Svaka dobra stvar je retka. Dakle, ne dvoumite se u pogledu Spasiteljevih reči. Ne budi u sumnji kada je reč o ispunjavanju zapovesti Hristove i uklanjanju od grehova.
Ako Bog nije poštedeo Avraama i Mojsija zbog sumnje, ako nije poštedeo Tomu i druge koji su sumnjali, neće poštedeti ni nas. Oni su bili Sveti, i Bog ih je kaznio u ovom životu, kako se ne bi mučili u večnosti.
Koliko današnjih hrišćana sumnja u Boga? Koliko njih traži dokaza i kaže: "Ne verujem dok ne vidim!" Koliko njih ne traži da opipa Spasiteljeve rane i rebro, tražeći dokaze Božijeg postojanja. Vera dolazi od slušanja, a ne od pipanja i gledanja.
Koliko krštenih hrišćana ne kaže: "Ovde je raj i pakao! Ovde na zemlji je sve!" I, čak i kada vide da su bolesni, pred opasnošću, siromaštvom, smrću, pa čak i u starosti, ne okreću se ka Bogu da gorko kao Petar oplakuju svoj život iz mladosti, protraćen u razvratima, u zloćama i u neverovanju. Malo je onih koji okajavaju grehe u starosti. Najviše njih umire kao što je živelo: u sumnji, neverovanju i nepokajanju, na svoju večnu osudu.
Vaistinu velika je vera u Boga praćena dobrim delima! A koji prebivaju u sumnji otpadaju od prave apostolske vere u svakovrsne religijske sekte i grupacije. Mnogi od sumnjičavih sablažnjavaju se o Crkvu koju je osnovao sam Hristos; sablažnjavaju se o Bogomajku, o Sveti Krst, o Svete ikone i o sveštenike; sablažnjavaju se o Svetitelje i o poštovanje koje se ovima ukazuje. Sablažnjavaju se o Tajne koje je ustanovio Hristos, o učenja Svetog Pisma, koje izvrću po svome umu, na svoju osudu i obmanu mnogih.
Stojmo, dakle, nepokolebani u pravoj veri i radujmo se što smo sinovi dvehiljadugodišnje Crkve Hristove. Nevernici se odriču i ištu da vide Boga telesnim očima; koji su u sumnji žele da opipaju rane Gospodnje; slabi u veri traže čudesa; sekte napuštaju Crkvu, izvrću verske dogme i objavljuju drugo Jevanđelje; porobljeni strastima odlažu pokajanje; a mi, sinovi Vaskrsenja i sinovi Božiji po blagodati, ostanimo verni Njemu do kraja, znajući da će se ko bude pretrpeo do kraja spasti.
Amin.
PROPOVED U NEDELjU VII PO DUHOVIMA
O čudesima Božijim i o čudesima Svetitelja
Velik si, Gospode, i čudesna su tvoja dela,
i nema te reči koja će biti kadra da opeva
tvoja čudesa (Veliko osvećenje vode).
Ljubljeni vernici,
Danas, kada nam Sveto Jevanđelje iznosi dva od čuda koja je učinio Spasitelj naš Isus Hristos, i to: iscelenje dvojice slepih i jednog besomučnog i nemog, namislio sam da govorim o čudesima koje tvori Bog i njegovi Svetitelji. Ako budete pažljivo slušali, pojmićete veliku razliku između čudesa Božijih i čudesa svetiteljskih.
Znajte da je Bog beskrajni istočnik svih čudesa, zato što je sila Njegova beskrajna i poimanje Njegovo nedostižno umu. Razlike Njegovih čudesa u poređenju s onima koje tvore Svetitelji, ove su: Bog poštovan u Svetoj Trojici - Otac, Sin i Duh Sveti - tvorio je velika čudesa neposredno nad svojim svetom, kao: uznošenje Enoha na nebo (Postanje 5,24; Jev 11,5); pometnja jezika (Postanje 11, 7); oslepljivanje stanovnika Sodome(Postanje 9,11); pretvaranje Lotove žene u stub soli (Postanje 19,26); nebeski glas u kupini (Izlazak 3,2-5); Mojsijev štap pretvoren u zmiju (Izlazak 4,2-4); Mojsijeva ruka prekrivena gubom (Izlazak 4,6-7); prepelice (Izlazak 16,13); glas Gospoda na Sinaju (Izlazak 20, 22).
Gospod je učinio slavna i strašna čudesa, koja još nisu bila tvorena nigde po svoj zemlji i svetu (Izlazak 34,20); prolazak Izrailja kroz Crveno more (Izlazak 14,20-22); uništenje Senaherima (4. Carevi 19,35); glas s neba Navuhodonosoru (Danilo 4, 28).
Evo i nekoliko čudesa učinjenih u Zakonu Blagodati: Silazak Svetog Duha u vidu goluba (Mt 3, 16); glas s neba pri Isusovom Krštenju (Mt 3,17; Mk 1,11; Lk 3, 22); glas Očev s neba na Preobraženju Gospodnjem (Mt 17, 5; Mk 9, 7); mrak i znaci pri smrti Isusa Hrista (Mt 27, 45, 51-53; Mk 15, 33; Lk 23,44-45); razdrta crkvena zavesa (Mk 15,38); ognjeni jezici na Pedesetnici i dar govorenja jezicima (Dap 2,2-3); oslobađanje apostola iz tamnice (Dap 9, 8-9) i mnogo drugih.
Sila Isusa Hrista podobna je Očevoj, i delanje Njegovo jedno je s Očevljevim (Jn 5,17). Čudesa Isusa Hrista u Zakonu Blagodati bila su različita od onih koja je Bog učinio u Starom zakonu. Ali i Svetitelji su tvorili čudesa silom koju im je dao Duh Sveti. Ali ta se čudesa razlikuju od onih koja tvori Bog. Zato što Svetitelji nisu tvorili neposredna čudesa neposredno nad celim svetom, kako je Bog činio i čini svagda. Zatim, Svetitelji su primili dar čudotvorstva samo postom i mnogom molitvom Bogu (Izlazak 24,18; 34, 28; Ponovljeni zakoni 9,18; Lk 2, 37; Dap 10, 30; 14,23).
Spasitelj je tvorio čudesa samom Svojom zapovešću i zahvaljujući Svojoj sili (Jn 19,11; 5,17; 19, 21-26). On je tvorio čudesa koja niko od ljudi još nije tvorio (Mt 9,33; Mk 2,13; Jn 25,24), dok su Svetitelji tvorili čudesa samo darom /blagodaću/ i silom primljenim od Boga (Dap 3,12). Zatim, Svetitelji su tvorili čudesa na zapovest Božiju (Izlazak 4,3; 6,7; Brojevi 20, 8-9).
Bog međutim ne prima ni od koga zapovest da tvori čudesa, nego sve što hoće tvori na nebu i na zemlji (Ps 76,13; 85,9; 113,11).
Čudesa Spasitelja našeg Isusa Hrista prorokovao je unapred Duh Sveti kroz usta Svojih Svetih proroka. Tako na primer, veliki prorok Isaija Duhom Svetim je pokazao da će Spasitelj davati vid slepima, davati sluh gluvima, davati govorenje nemima i vid slepima, govoreći: Tada će hromi skakati kao jelen, i jasno će govoriti jezik mucavih. Opet kazuje o razdrešenju onih koje su vezali nečisti duhovi i o slepima, da će otvoriti oči slepima, (Isaija 35,5; 42,7). Čudesa Svetitelja su se tvorila s određenim ciljem, samo kada je Bog blagoizvoleo i gde je On hteo (Izlazak 7,20-21; Dap 1,16; 2. Pt 1,21).
Vidimo opet da su Svetitelji tvorili malo čudesa, a Spasitelj, kao Bog, tvorio je svakovrsna čudesa koja niko od ljudi nije mogao činiti (Mt 9, 33; Mk 2, 13; Jn 15, 24). Sva čudesa Svetitelja nisu bila tvorena njihovom silom, nego ih je Bog tvorio kroz njih, da bi se ispunilo slovo Svetog Pisma koje veli: Svetima koji su na zemlji Njegovoj čudesno učini Gospod volje svoje u njima (Ps 15,3). Svetitelji su takođe tvorili čudesa, da bi pokazali silu Božiju, kao što piše: Divan je Bog u Svetima Svojim, Bog Izrailjev (Ps 67,36).
Znajmo da je Bog tvorio, tvori i tvoriće svakovrsna čudesa u vekove vekova, kako na nebu, tako i na zemlji. Svetitelji međutim mogu tvoriti čudesa i mogu prorokovati samo kada Bog hoće i gde On hoće. Vidimo da Sveti apostoli, koji behu primili od Boga dar i silu čudotvorstva nisu mogli izbaciti zlog duha iz čoveka mesečara kada su oni hteli (Mt 17, 16; Mk 9, 20). Sveti prorok Jelisej, iako beše dobio od Boga dvostruki dar tvorenja čudesa većih nego što beše tvorio prorok Ilija, nije spoznao veliku nevolju žene Sunamke, kojoj beše umrlo dete, jer je Gospod sakrio to od njega (4. Carevi 4, 24). Vidimo opet da Sv. Antonije Veliki, koji beše dobio od Boga dar čudotvorenja u raznim okolnostima, nije mogao da izbaci zlog duha iz besomučne žene, iako se mnogo podvizavao postom i molitvom. Ovog zlog duha izbacio je njegov učenik, Sv. Pavle Prosti. Sv. Antonije nije spoznao lukavog đavola koji se beše pretvarao da je grešan čovek i da dolazi da se pokaje.
Ljubljeni vernici,
Govorio sam vam ukratko o čudesima Božijim i o čudesima Svetitelja i pokazao sam da dar čudotvorstva Bog daje samo savršenima, kome On hoće i koliko hoće. Čudesima Bog pokazuje Svoju svemogućnost, dobrotu i ljubav prema ljudima i celoj tvorevini. Cilj kojega radi Bog i Svetitelji Njegovi čine čudesa jeste sveproslavljenje Njegovog imena na nebu i na zemlji, utvrđivanje i odbrana prave vere u svetu, putevođenje i spasenje ljudi, i izgonjenje duhova zla od nas.
Čudesa pokazuju na najubedljiviji i najneposredniji način da je Bog Tvorac i Gospodar celoga sveta, da On ima milost prema ljudima i čeka njihovo pokajanje i da daje istu silu čudotvorenja onima koji ga se boje. A ako ljudi sumnjaju u Boga čak i kada se nalaze pred kakvim istinskim čudesima, znači da je njihovo spasenje u velikoj opasnosti.
Bog naš je Bog čudesa, a čudesa jesu vidljivi znak Njegove sile i ljubavi. Jer vera u Boga, ako ne tvori čudesa, nije istinska. O tome govori i prorok David: Ko je Bog velik kao Bog naš? Ti si Bog Koji činiš čudesa (Ps 76,13). I u inom psalmu veli:Bog naš na nebu i na zemlji sve što zahtede učini (Ps 113,11). Zato ko se protivi čudesima ili sumnja u njihovu istinitost poriče Sveto Pismo, poriče božansko Otkrovenje i Samoga Boga i ne može se spasti, zato što ne odvodi nijednu Dušu u Carstvo Božije. A hrišćanska vera i božansko Otkrovenje zasnovani su i utvrđeni čudesima, to jest nadljudskim Delima i stvarima koje Bog tvori iznad našeg uma i poimanja.
Čudesima se slavi Svevišnji, a ljudi se utvrđuju u veri i spasavaju se.
Znajte, braćo moja, da su se čudesa tvorila večno: i pre zasnivanja sveta, i pre davanja Zakona, i pre dolaska Hristovog na zemlju, i nakon otelotvorenja Logosa, i danas se tvore čudesa i vavek će se tvoriti, i nikada neće prestati. Ali dva su najveća čuda Božija: stvaranje vidljivog i nevidljivog sveta ni iz čega, samo rečju, i obnavljanje sveta Otelotvorenjem, rođenjem Gospoda od Djeve Marije i Njegovim Vaskrsenjem iz mrtvih, čuda koje mi ljudi ne možemo pojmiti.
Šta je vaseljena u svojoj neizrecivoj lepoti i poretku, ako ne veliko čudo Tvorca, koje zadivljuje čak i anđele? Šta je čovek, tako čudesno stvoren, ako ne nedostižno čudo Tvorca? Šta je hrišćanstvo koje je pobedilo paganstvo i đavola, ako ne najveće čudo iz mrtvih vaskrsloga Hrista? Iz krvi Gospoda razapetog na Golgoti i iz svetlosti Svetog Groba iznikao je novi svet, nova Crkva i novi Zakon, ispovedan i branjen dve hiljade godina žrtvom nebrojanih miliona hrišćana - apostola, jeraraha, mučenika, Svetitelja i pravednika. Vaistinu, hrišćanstvo je jedno od velikih čudesa Presvete Trojice na zemlji. Jer Otac je poslao Svoga Sina u svet, a Sin se žrtvovao, i Sveti Duh je učinio da se objavi reč i da se delotvori spasenje ljudskog roda. Uzalud su se neprijatelji Hristovi trudili da pobede Crkvu, da zamene Jevanđelje i da poraze hrišćanstvo. Borba je bila i jeste žestoka, protivnici sve brojniji, žrtve sve veće, ali i hrišćanstvo sve jače i nepobedivo, zato što se na kormilu Crkve nalazi Gospod naš Isus Hristos, vaskrsli iz mrtvih.
Ljubljeni vernici,
Svako od nas je video u životu neka čudesa i dela koja su iznad našeg uma, tvorena bilo na nama, bilo na onima oko nas. Svako, osobito kada smo bolesni, pred smrću ili pred kakvom velikom opasnošću, nastojčivo molimo da Bog učini s nama kakvo čudo i da nas izbavi od smrti, opasnosti, bolesti, da nam pomogne na ispitima, pri operaciji, u nevolji koja nas pritiska. Svi se klanjamo u Crkvi, dajemo u Sveti oltar da se služe službe, celivamo Svete ikone, palimo sveće i kazujemo Bogu, Bogomajci i Njegovim Svetiteljima svoju nevolju, s nadom da će nam se ispuniti molba. Ali skoro uvek zaboravljamo da priznamo svoju nedostojnost i da se zapitamo sa smirenjem: "Gospode, da li sam ja, grešnik, dostojan Tvoje milosti? Jesam li dostojan da učiniš tako veliko čudo sa mnom, koji sam pun greha?"
Mnogi traže pomoć i iščekuju čudesa od Boga, ali malo je onih koje pomiluje i usliši im molitvu. I to zato što ne traže ono što je potrebno za polzu i spasenje ili zato što su nedostojni pomoći Božije i Njegovih Svetitelja zbog grehova koji vladaju njima. Zbog toga tražimo mnogo, ali primamo manje, jer Bog tvori čudesa samo na onima koji imaju čvrstu veru i mnogo se mole sa smirenjem, sa suzama i postom. Gospod miluje i Svetitelji pomažu svojim molitvama najpre onima koji su milostivi u ljubavi i podižu svoju decu u strahu Božijem. Njih miluje više. Na njima čini istinska čudesa, zato što imaju više vere, više opraštaju, više ljube i imaju smireno srce.
Da tražimo od Boga najpre oproštaj grehova i spasenje duše, zatim da tražimo što je zemaljsko. Neka se učimo da se molimo s verom, imajući za primer iscelene slepe iz današnjeg Jevanđelja. Jer oni iđahu za Spasiteljem i vikahu s verom:Pomiluj nas, Sine Davidov! A ako nas Gospod bude pitao kao i njih: Verujete li da ja mogu to činiti?, odgovorimo iz sveg srca: Da, Gospode! Verujemo da si Ti stvorio nebo i zemlju! Verujemo da si Ti stvorio anđele i ljude! Verujemo da si se Ti ovaplotio od Djeve i vaskrsao iz mrtvih našega spasenja radi! Verujemo u Jevanđelje i u silu Svetog Krsta! Verujemo u Tvoju milost i čudesa! Izlij milost i blagodat Svojih čudesa na sve nas, da bismo Te slavili i hvalili u vekove.
A m i n !
DUHOVNIČKI SAVETI
- Oče Kleopa, gde se spasava čovek? U zasebnom, idioritmičkom životu, u opštežiću ili u svetu, u gradu, u selu?
- Čovek se spasava i ovde, i u gradu, i u selu, i bilo gde, ako ima tri dobra dela: pravu veru u Isusa Hrista, dobra dela i smirenje. Spasava se bilo gde, ako ima te tri stvari. A ko ih nema ne spasava se nigde.
- Dokle treba da doseže poslušanje u manastiru?
- Tvoriću poslušanje dok ne budem počeo da puzim. Hristos je nosio krst na ramenima, i ja želim da nosim poslušanje Hrista radi. U meri u kojoj ćeš se samosavladavati i u meri u kojoj ćeš trčati suprotno, ne od bola ka zadovoljstvu, nego od zadovoljstva ka bolu, u toj ćeš meri biti vojnik Isusa Hrista, i razapeti telo; i razapećeš se sa Hristom i moći ćeš da kažeš kao Pavle: Sa Hristom sam se razapeo i živim. Ali više ne živim ja, nego Hristos živi u meni (up. sa Gal 2, 19-20).
- Oče, ako je ko odlučen od pričešća, može li uzimati naforu?
- Može, kako da ne. Ko je rekao da se ne može?
- Čuo sam da nije dopušteno uzimati naforu, ako si odlučen od pričešća. Dakle, može uzeti naforu?
- Najpre bogojavljensku Svetu vodu i zatim naforu. Kad god se ispovedi, može uzeti bogojavljensku Svetu vodu, to je kao pola pričešća. Ali i naforu uvek; samo kada je u kakvom iskušenju nije mu dozvoljeno.
- Kada se ne može uzeti sveta nafora?
- Ne možeš više uzeti naforu, ako si posle ponoći uzeo kašiku vode ili mrvu hleba - gotovo! Jer dan otpočinje od ponoći;
- Ne mogu uzeti naforu žene koje su u mesečnom ciklusu;
- Ne mogu uzeti naforu muškarci koji su iskušani noću u snu;
- Ne mogu uzeti naforu koji su zavađeni i ne pomire se;
- Ne mogu uzeti naforu i ne mogu celivati Svete ikone, niti sveštenikovu ruku, niti stajati da im stavi putir na glavu muž i žena, ako su tu noć imali odnos;
- Ne mogu uzeti naforu koji zbog javnih grehova nisu dostojni da im se primaju darovi u crkvi.
Tako kaže knjiga.
- Oče, u Bibliji ne piše da nije dobro jesti meso.
- A Sveto Predanje? Zar mi nemamo kanonsko pravo? Jesi li čitao Zakonopravilo? Jesi li čitao Veliko crkveno pravilo? Malo pravilo? Mi imamo kanone Istočne crkve. Mi imamo tokom godine četiri posta, koja su ustanovili Sveti apostoli, Hristos. Nije li Hristos postio 40 dana i 40 noći?
- A za monahe, koji uvek jedu bez mesa?
- Monasima nije dopušteno da jedu meso. Čuj šta kaže Sv. Kalinik, čije su Svete mošti u Černiki: "Monasima ili monahinjama koji budu jeli meso u manastiru ili kada budu otišli kući rodbini ili u grad - dve godine odlučenja od pričešća, 39 udaraca šibom po leđima, ceo sabor da ga proklinje i da ga izbace iz manastira".
Ovo vas mirjane ne obavezuje da ne jedete meso. Nas monahe da. Zato što monasi treba do smrti da čuvaju devstvenost, kako ih je njihova majka sazdala. Ako si se prejeo mesa i kobasica i napio vina, odvodi te đavo za ženama i propao si u vekove vekova.
Monah treba da zauzda konja. Zar ne čuješ šta kaže apostol Pavle? Svakoga dana iznuravam telo i savlađujem ga, da ne kako, propovedajući drugima, postanem sablažnjen (up. sa 1. Kor 9,27).
Sveti Oci kažu da je telo zver. Nemoj ga negovati više no što je potrebno. Telo je neprijatelj. Sveti Isihije veli: "Do smrti se nemoj uzdati u svoje telo". Telo je najveći neprijatelj spasenja, jer je priroda iskvarena u raju. I sve vreme ono vuče ka zemlji i ka paklu.
- Koga da upišemo u pomenik?
- Kada sastavljaš, čedo, pomenik svojih za Liturgiju, stavi i jednog ili dvoje siromaha, ili koju udovicu koju nema ko da pominje i umrla je sirota. Velika je to milostinja. To se zove duhovna milostinja. Veća je nego kada daješ čoveku haljinu ili jelo, jer mu pomažeš s one strane, u večnosti.
- Oče Kleopa, koje se službe mogu služiti za mrtve? Parastosi, Liturgije? Na primer, koliko se parastosa može davati?
- Oče moj, za mrtve i za žive najvažnija služba je Sveta liturgija, koja je Spasiteljeva žrtva i iskupljenje. Ako je kogod umro, dobro je da se pominje na četrdeset Liturgija (jer se na Liturgiji vade častice i kroz častice ima zajedničarenje sa Hristom u Svetom putiru) i četrdeset parastosa. Tamo se vrše razdrešenja, jer na jednom parastosu ima devet razdrešenja: sedam malih razdrešenja koja tvori sveštenik kada kaže: "Bože duhova i svakoga tela..." i dva velika, koje treba da izgovori episkop ili sveštenik. Dakle, 360 razdrešenja ima duša tokom šest sedmica na parastosu. Dakle, možeš da daš četrdeset Liturgija i četrdeset parastosa tokom šest sedmica.
- Šta ako ne znamo da li je umro ispoveđen ili pričešćen, recimo da je umro pre više godina, možemo li da ga stavimo u pomenik?
- Ako se ubije, ne daj Bože, toga ne možeš više stavljati u pomenik.
- A ako umre normalnom smrću?
- Da, ma kako se ona zbila. Jer Apostol veli: Nakon što umre, čovek je prestao sa grehom, ne tvori više greh. Možeš ga staviti u pomenik, sin je Crkve. Evo koga ne možeš stavljati radi pominjanja na Liturgiji:
- Najpre, ne mogu se staviti sektaši, jer tvore greh protiv Duha Svetoga, kako pokazuje Sv. Jefrem Sirijski;
- Ne mogu se staviti samoubice;
- Ne mogu se staviti koji su živeli nevenčani;
- Ne mogu se staviti koji su umrli u dvoboju;
- Ne mogu se staviti koji su odbili Svete Tajne na samrti. Ako nisu hteli da prime sveštenika, ne smeš ih stavljati da se pominju na službama;
- Ne možeš stavljati one koji su psovali Svetinje;
- Ne mogu se stavljati da se pominju na Liturgiji koji su sklopili brak kao rođaci od šestog stepena naniže.
Ovo su razlozi zbog kojih ih ne možeš stavljati da se pominju na Liturgiji. A za Psaltir samo se samoubice i jeretici ne mogu stavljati. Ostali se mogu staviti bez častica kada se čita Psaltir. Ali na pomeniku da napišeš: bez častica. Nema zajedničarenje na Svetoj liturgiji.
- Može li se odlaziti onima što nisu venčani?
- Ako si jeo u kući kod nevenčanog čoveka, četrdeset dana treba da tvoriš epitimiju, jer je njihova trpeza skrvna.
- I koju epitimiju treba da tvoriš? Koliko metanija treba da tvoriš?
- Treba da tvoriš epitimiju od pedeset metanija na dan, sa 50. psalmom, tokom 40 dana. Nije dopušteno, brate, da žive tako, kao životinje.
- Šta se može činiti kada žele da stupe u brak dvoje mladih različite vere?
- Kada budeš video da je pravoslavac uzeo rimokatolkinju ili protestantkinju ili Jevrejku ili Turkinju, to se naziva mešovitim brakovima. Uvek žena treba da pređe na muževljevu stranu. Ako je muž pravoslavac, ona treba da postane pravoslavka. Ako neće da pređe na muževljevu stranu, onda neka se rastave. "Neću s tobom, jer si katolikinja, dok ne postaneš pravoslavka".
- Ako katolik pređe u pravoslavce, kakav postupak treba da se primeni?
- Miropomazuje mu se čelo triput Svetim i velikim mirom i čita mu se naloženo razdrešenje!
- A ako pravoslavac pređe katolicima, šta se dešava?
- Ko pređe kod katolika treba da primi papističko krštenje. Postaje katolik, ali upropašćuje svoju dušu. S katolicima još nismo došli do jedinstva. Ustupili su u našu korist do sada nekih 13 tačaka, ali postoji još deset tačaka koje nas razdvajaju.
- A ako li pređe k jehovistima?
- "Jehovini svedoci" su đavoli bez rogova. Kada budete čuli o "Jehovinim svedocima", to je sekta koju snabdevaju Jevreji iz Amerike milijardama dolara, da bi razdvojili svet od Hrista i Crkve.
- Imam rođaka koji je živeo 60 godina i umro tako, naprasno, bez ispovesti. Šta mogu da učinim za njega?
- Veoma teško, ako je bio neispoveđen, Kada umre neispoveđen - kao kada bi umro nekršten. Bože sačuvaj! Jedino, Bože sačuvaj, ako umre u ratu, ako umre nesrećnim slučajem.
- Nije bio ispoveđen od mladosti.
- Tako dugo neispoveđen? I kako je mogao živeti toliko?...
- Oče Kleopa, šta da radim, jer ne uspevam da nađem sebi duhovnika?
- Ti da ga nađeš? Neka on tebe nađe!
- Oče, govori se da dolaze teška vremena. Šta možemo činiti?
- Otac je na kormilu. Zar vi ne čujete šta kaže prorok David u 32. psalmu? Gospod razbija namere naroda, osujećuje njihova smišljanja i osujećuje namere vladara. A namera Gospodnja ostaje doveka, misli Njegovoga srca - od pokolenja do pokolenja.
Ne uznemirujte se i ne bojte se jer neće biti kako oni hoće. Ehe, šta sve žele oni da učine Vi se ne bojte! Molite se i osenjujte se Svetim Krstom s verom, i pobeći će svi đavoli!
- Da li se spasavaju ili se ne spasavaju majke koje ubijaju svoja čeda?
- Za pobačaje božanski kanoni odlučuju od Svetog pričešća na 20 godina, ako ga je učinila voljno. Ako ga je izgubila mimo svoje volje - samo dve godine.
- A kakvu epitimiju primaju žene koje se čuvaju da ne začnu?
- Koje se čuvaju da ne rađaju decu odlučene su od Svetog pričešća na devet godina. Ako prestanu i tvore epitimiju, smanjuješ im do na dve godine. Ako li ne, potpadaju pod epitimiju onih koje tvore pobačaj.
- Ako se dogodi da sveštenik prospe od Svetih Darova, koju epitimiju prima? U jednoj Svetoj crkvi stari sveštenik se sapleo o neku osobu koja je namerno ležala da bi prešao preko nje.
- Veliki greh imaju osobe koje stoje na putu starom svešteniku kada on izlazi sa Svetim Darovima, jer ih može prosuti. Desilo se kod više starih sveštenika. Svetinje još nisu osvećene, a svešteniku se za to zabranjuje neko vreme Sveta liturgija, a koji je bio prepreka svešteniku odlučuje se od Svetog pričešća na tri godine.
Ako bi Svetinje bile osvećene i prosule bi se iz svetog putira, tada sveštenik ne može više služiti neko vreme i treba da mu arhijerej naloži epitimiju.
- Kod nas u crkvi svet se gura napred, da bi im sveštenik stavio putir na glavu, kada na kraju izađe sa Svetim darovima.
- Eh, svet! Koliko ljudi, toliko ćudi. Ima crkava u zemlji gde se ovo ne radi. Sveštenik ako može da malo stavi Sveti putir, da se dotakne čovekove glave - dobro, ako li ne - nema nikakvu obavezu da to čini. To je lokalni običaj, nije opšti.
- Oče, moj suprug ne želi da ide putem vere, i borim se s njim, ali ga ne mogu ubediti.
- Stani malo! Ne možeš ga odjednom učiniti svetim! Šta želim da kažem? Sv. Teodor Studit veli: "Ženo, ne pokušavaj da supruga odjednom učiniš svetim, jer ne možeš! Po malo, po malo se neko obogaćuje i u onome što je telesno, i u onome što je duhovno".
"Hajde da držimo danas post, jer je sveti petak!" - "Ne mogu, jer imam posla!" - "Hajde da držimo do podneva!" Daj mu kašičicom!
"Hajde da tvorimo milostinju!" - "Nemam odakle davati!" - "Hajde da damo makar hleb u ime Gospodnje. Čašu vode u ime Gospodnje!"
"Ostavi psovanje!" - "Ne mogu, jer sam navikao!" - "Znaš šta: ostavi ga makar jedan dan! De bori se jedan dan, da vidiš da nećeš umreti!"
Na svako dobro delo navikavaj ga polagano! I tako malo-pomalo kada bude video da je uznapredovao, otpočeo bi i sam da se trudi jačom voljom. Ali ne odjednom: "More, ne tvori tako! Ne radi tako!" Ako se budeš tako postavljala, udaraš sekirom gde je konac tanak i kida se.
Pričala mi je neka žena ovde: "Oče, borim se s njim deset godina da očuvamo malo čistote u postovima, o velikim danima. Nisam uspela ni na koji način. Rekla sam: Gospode, htela bih i ja da se pričestim!" Jer zbog njega ni ona nije mogla primati Svete Tajne.
I kaže mu: "More, gledaj šta je! Molim te, ljubavi Isusa Hrista radi, ostavi me da budem čista Velike sedmice, da i ja postim, da bih se mogla pričestiti!". Jer sveštenik joj beše rekao: "Ako možeš da držiš makar jednu sedmicu, pričestiću te". Jer ako ne drži čistotu, može da drži ceo post, i opet se ne može pričestiti. Ona je postila post do Vaskrsa, ali se zbog njega nije mogla pričešćivati, jer nije čuvala čistotu u porodici. A on veli: "Mnogo je jedna sedmica!".
Ali naučila ju je neka starica, njena rođaka: "Devojko, drži ti tri dana post da ne jedeš ništa, i videćeš šta će Bog učiniti s njim!" Tri dana nije okusila ni vode, ništa. Trećeg dana dao mu je Bog bolest, i ležao je do Vaskrsa. Nije mu više bilo potrebno ništa! Prošao je Vaskrs! Rekla mu je žena: "Šta veliš sada? Hoćeš li od sada držati postove?" -"Od sada ću ih držati celoga života, jer zamalo da umrem! Ne treba mi više ništa"! - rekao je on.
Savladala ga je žena postom i molitvom.
- Oče, šta znači anatema!
Tri kazne ima Crkva! Odlučenje, koje razdrešuje duhovnik na ispovesti; svrgnuće, kod osvećenih lica - đakona, sveštenika - koje može razdrešiti episkop; a anatemu može razdrešiti, veoma teško, Sveti sinod. Anatema znači silazak za života u pakao sa đavolima i odsecanje od tajinskoga tela Crkve Isusa Hrista. Samo sektaše možeš anatemisati, jer su se otcepili od tela Hristovog, koje je Crkva.
- Oče, šta predstavljaju metanije koje imamo kao pravilo?
- Koliko je lepote i koliko harmonije među četiri zemaljske stihije: vode, vazduha, zemlje i vatre; ta četiri sazdanja delaju međusobno sjedinjena i smešana i nesmešana. Dva su laka i dva su teška.
U čoveku se vide ove četiri stihije dok tvori metanije: dve stihije ga vuku nadole, k zemlji, i dve ga uzdižu nagore, ka Bogu. Vatra i vazduh ga uzdižu, zemlja i voda ga stalno vuku nadole.
Čovek je jezgro svemira. Grci su rekli da je čovek mali svet u velikom, to jest mikrokosmos u makrokosmosu, a Sv. Grigorije Bogoslov je rekao obrnuto: veliki svet u malom, makro-kosmos u mikrokosmosu.
Kada se čovek klanja Bogu svim svojim srcem i svim svojim duhovnim i prirodnim silama, prinosi uvek Bogu nebo i zemlju, koje sadrži u sebi.
Čovek ima u sebi od sva četiri sveta: od mineralnog sveta, biljnog sveta, životinjskog sveta i sveta duhova, i iznad njega ima um, slovo (reč) i duh; duh je u vidu svetlosnih zraka usred srca, kako pokazuje preoboženi umom Grigorije Palama.
- Oče, a šta nam možete reći o kraju sveta?
- Nas ne zanima kada će biti kraj sveta. Ovo nas zanima: "Kako ću ja okončati život?". Jer Spasitelj je rekao: A o danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin kao čovek, do Otac, sam (up. sa Mt 24, 36 i sa Mk 13, 32).
A zašto da ja mislim na kraj sveta, ako ću sutra umreti? Šta ako ovaj svet potraje još hiljadu godina? S čim odlazim ja odavde i šta sam ja stavio u torbu, to me zanima. Jer Spasitelj je rekao: Stražite i molite se, jer ne znate dana ni časa! (up. sa Mt 25,13 i sa Mk 14, 32).
DUHOVNIČKI SAVETI
Mogu li se stavljati radi pomena na službama mrtvi koji se spaljuju u krematorijumu?
- Ako su bili odneseni bez svoje volje u krematorijum, mogu se stavljati da se pominju na službama. Zato što, primera radi, oni s fronta, kada je tukla artiljerija i minobacači i avijacija na Donu, kazivahu oficiri, za dvadeset minuta od puka sa 4.000 ljudi ostalo je 12 ljudi. Ako su ih ognjem sažegli i tako se pretvorili u pepeo, zar su oni krivi? Možda su oni umrli s molitvom na usnama.
A ako je čovek zahtevao da ga odnesu u krematorijum - "Čoveče, ostavljam zaveštanje da me odnesete u krematorijum" -taj se otcepio od Crkve i od crkvenih bogosluženja, jer nije hteo da primi crkveni obred opela. Toga ne možeš staviti da se pominje na crkvenim službama.
Šta se dešava ako je čovek umro bez sveće?
- Ako čovek umre bez sveće, nije ništa. Sveća je samo simvol. Slušaj šta kaže Spasitelj u Jevanđelju, da bi pokazao koja je naša sveća: Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima - i zatim pokazuje koja je to svetlost - da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima (up. sa Mt 5,16).
Čovek, dobar hrišćanin kod vas u selu, koji ne psuje, ne krade, ne puši, vodi čist život sa suprugom, posti sve Svete postove, sredu i petak, redovno odlazi u crkvu, podiže decu u strahu Gospodnjem, taj je svetlost za celo selo. "More, toga nisi nikada video u krčmi, nisi ga kadgod čuo da psuje, uvek si ga viđao u crkvi, video si njegovu decu kako se osenjuju Krstom, video si da je milostiv, video si da posti Svete postove, odlazi na ispovest što češće - svetlost je za celo selo". To je svetlost. Dobra dela.
Možeš imati milion sveća, ništa ti ne pomaže na samrti. Ko je zapalio sveću onima koji su umrli na frontu? Evo svetlosti: ako su imali dobra dela, to je svetlost.
Sveća je simvol. Ako je upališ, dobro je, ako ne možeš -ništa. S nama idu dobra dela, ne sveća.
Nije opasnost ako si umro bez sveće; opasnost je ako si umro neispoveđen, nepričešćen. To je opasnost.
Prepodobni oče Kleopa, da li žene koje podrezuju kosu, udešavaju kosu kod frizera, nose pantalone, stavljaju minđuše, nose narukvice, boje nokte na rukama i nogama i šminkaju se, prestupaju Svete kanone?
- More deco, to je najpre znak neverovanja. Kada su pagani pravili sebi idole, ukrašavali su ih.
Tako su, recimo, boginji Nemezis stavljali zlatni beočug u nos i zlatne minđuše u uši i vezivali uši za nos. I zatim su joj nameštali kosu, i u kosi joj stavljali orlova pera, stavljali joj koliko još čudesa; zvončiće su joj stavljali u haljinama, da bi, kada vetar duva, zvončići zvonili. Svo to ukrašavanje jeste idolopoklonstvo. To su idolopoklonički običaji, zaostali od Rimljana.
Mi Rumuni potičemo od dva paganska naroda: Dačana i Rimljana; i svi su oni imali ove paganske običaje, kao što su imali i božanstvo "sreća", i Vala, i Marnasa, Neptuna, Apolosa, Serapisa, Baha, ostale đavole. Jer skvrni behu bogovi njihovi, skvrni behu i blagdani njihovi. Tako da je to običaj od idolopoklonika, da se žene unakažuju, da stavljaju nakite na svoja tela.
Došla su k meni prošle nedelje četiri umetnika, dva iz Jašija i dva iz Bukurešta, koje je neko poslao. Do sada nikad nisam video žene sa očima obojenim plavim bojama, s plavim kapcima; s razbarušenom kosom, obrvama udešenim kao da su čađave, s nekim cipelama sa štiklom kao vreteno. Dođu k meni i kažu mi: - Čuli smo o vama...
Kad sam ih video, samo sam im rekao: - Znate li šta se s vama dešava? Imate još sat i umrećete.
- Jao, oče! Ali zbog čega?
- Kroz sat vremena bićete gotove! Imam neki znak da ćete obe umreti.
- Jao, oče!
- Gotovo. Imate još jedan sat da živite i odlazite, s crvenim noktima, kao što ste sada.
- Kako to, oče?
- Kako ste došle?
- Automobilom.
- Gotovo. Izvrnuće vas automobil. Imam znak da od danas više nećete živeti. Još malo, ej. Najviše dva sata. Ali da li ste se pripremile za smrt?
- Ne, oče.
- Ako dođe smrt, neće li vam se i smrt smejati? Jesi li ti hrišćanka? Ili si kakav đavo, strašilo što se stavlja u konoplju da plaši ptice, kakav si ti čovek? Koja si ti?..
Dugo sam razgovarao s njima. Na kraju su dale pomenike i rekle su: "Oče, ostaviću se toga". Upravo ona što beše imala kapke ofarbane plavim mastilom i sa udešenim obrvama, kao pokladne maškare, veli: - Ja sam glumica.
- Ko god da si. Ali će doći smrt i pitaće te zbog čega si to činila. Ko te je učio tim đavolskim delima? Kaže li Jevanđelje gdegod da činiš takve stvari?
Šta hoću da kažem? Bog je ukrasio čoveka kako je znao da je najlepše. U Postanju se kaže: Gle, dobro beše veoma što je Bog stvorio. Da je znao Bog da je čoveku potrebno da ga stvori s crvenim noktima i sa minđušama u ušima, tako bi ga stvorio. Da je znao da treba da puši, napravio bi mu dimnjak na vrhu glave, da izlazi dim.
I eto, nije mu napravio dimnjak, jer mu nije potrebno da puši. Nije ga stvorio za pušenje. Stvorio ga je da bi njegova usta i jezik slavili Boga, ne da bi se ispunili dimom i smradom.
Oče, a šta nam možete reći o nepristojnoj odeći koja se danas nosi u svetu i o muškarcima koji briju svoju bradu?
- Pitajte one koje se farbaju i one koje nose kratku suknju da li su kadgod videle Bogomajku ili Svete mironosice s kratkom suknjom. Mi treba da sledimo Bogomajku. Jeste li videle Svete mučenice koje su na ikonama, neku od njih u kratkoj suknji? Ne vidite li da je kod svih Svetitelja odeća do zemlje? Čujte šta kaže Sv. apostol Pavle: Budite Sveti, jer Ja sam Svet - veli Gospod.
Jesi li kadgod video Hrista obrijanog? Ili patrijarhe ili proroke jesi li video s brijačem u bradi? Ako se sada svet brije, to je običaj preuzet više od Rimljana. Ali Dačani, naši preci, ne! I Rusi nošahu brade, nekadašnji Sloveni.
I to je nešto. Ali mi da gledamo ono unutrašnje: srce i um. Hrišćaninu dobro pristoji da se prepoznaje i po spoljašnjim stvarima, ali to su spoljašnje. Ali Gospod ne traži od nas samo spoljašnjost. Spoljašnjost je list, a unutarnje delanje je plod.
Susreo se jednom Ava Alonije s Avom Agatonom. " Avo, o čemu treba da se jače staramo: o spoljašnjem delanju ili o unutarnjem straženju?" I rekao mu je: "Spoljašnje delanje, to jest post, milostinja, odelo, brada, suknja, uniforma, govor - jesu list. I Spasitelj je na Veliki utorak prokleo onu smokvu na kojoj je našao samo lišće: Od sada niko ne jeo sa Tebe roda doveka (up. sa Mk 11,14). Beše simvol jevrejskog naroda i fariseja, koji su se zasnivali samo na onom što je spoljašnje.
Zatim veli Ava Alonije: "Pokazano je da je sav naš trud radi unutarnjeg bdenja. Radi prave vere u Boga, radi smirenja, radi ljubavi, radi uzdržanja, radi razboritosti, i ostalih dobrih dela, koja su plodovi ljubavi". Plod Duha jeste: ljubav, dobrota, dugotrpljenje, uzdržanje od pohota, dobrotvorstvo, krotost, vera (up. sa Gal 5,22-23).
Ali drvetu dobro pristoji kada ima i lišće i plodove. Tada je potpuno. Kada bi video drvo samo s plodovima, i nijednoga lista, ne bi li se čudio: gde li je ukras? Dobro je da ima i spoljašnju uniformu i unutarnji plod, da bi videli hrišćanina podobnog drvetu koje je krcato plodovima, ali ima i lišća.
Oče, ima nekih koji slušaju službu na radiju ili televizoru i ne odlaze u crkvu. Je li to dobro?
- Ko te je naučio da sediš za televizorom u vreme Svete liturgije? Ili da legneš na krevet i da pratiš Liturgiju na televizoru? I tu li te čuje Bog? Na Liturgiji treba da imaš osećanje, da dođeš u crkvu, da slušaš svojim ušima, da budeš s velikim strahom Božijim i da plačeš.
Kako ćeš plakati i moliti se, ako ti slušaš službu na televizoru, ispružen na jastuku? Je li to slušanje službe? To je ruganje Svetinjama!
Svako delo - veli Propovednik - svako delo Bog će izneti na sud i platiće svakom po njegovim delima.
Oče Kleopa, našao sam u Dobrotoljublju da po snovima možeš sagledati duhovno stanje u kojem se nalaziš. Kako vi gledate na to, Sveti oče?
- Koji su to snovi? Ako te smućuju grešni snovi sa ženama, znaj da si strastven, i potrebno ti je mnogo molitve i uzdržanja.
Ako te smućuju snovi gneva i imaš veliki strah u snovima, znaj da te je porazio gnev.
Ako snovi dolaze od (ogrehovljenog) razuma, zato što te ometaju u poimanju Svetog Pisma i daju ti krivu veru i huljenje i ludost i jeres i zaboravnost, znaj da nisi načisto sa mudršću.
Evo šta kaže Sv. Maksim: "Kada u duši vladaju dve vrline: ljubav i uzdržanje, nijedan san ne može da obmane čoveka. Ljubav pogubljuje sve snove koji su od gnevne i razumske strane, a uzdržanje pogubljuje one koji su od pohotne strane. Kada se u čoveku sretnu ove dve vrline, nijedan ga san više ne može obmanuti".
Oče, ako nehotice ožalostiš brata svoga i vidiš da se žalosti i išteš oproštaj od njega, ali on ostaje s gnevom prema tebi, šta da radiš?
- Ti vrši svoju dužnost i reci: "Oprosti mi, brate, jer sam pogrešio!" A ako ti on ne oprosti, na njemu ostaje greh. Ti si tražio oproštaj, izvršio si svoju dužnost. I ako ti ne oprosti, on odgovara, jer ne može više čitati "Oče naš".
Video si šta se kaže u Otačniku. Dva jednoutrobna brata, monaha, koji su došli u manastir, živela su u pustinji 30-40 godina i nisu se nijednom posvađala. Odlazili su đavoli k satani i kazivali: "Ima dvojica monaha i imaju veliku ljubav i iskrenost i međusobnu ljubav, i ne možemo ih navesti da se posvađaju". Ali jedan veći đavo reče: "Ja ću ih navesti da se biju!" Beše jedan od onih što su majstori, jer i među njima ima i glupih i pametnijih - vojnika, kapetana, generala, svake vrste.
Kad oba brata behu na molitvi, spokojni u svojoj keliji, pojavi se đavo. Jednome se pokazao golub a drugome se pokazao vrana. Onaj što je video vranu rekao je:
- More, brate, gle vrane!
- More, zar ti ne vidiš da je golub?
- More, zar si ti slep, ne vidiš li da je vrana? Od kada su rođeni nisu tako govorili.
- Ti si slep! Ne vidiš li da je golub? I udario je šamar onom drugom.
Tada je onaj rekao: - Oprosti mi, brate! Kada je rekao "Oprosti mi", nije više video ni vranu ni goluba. Beše đavo! Tada su spoznali da su porugani.
I uzalud ih je naveo da se biju, jer su zatražili oproštaj jedan od drugog. Iskali su oproštaj i opet su oni ostali veći od đavola. Đavo nikada ne kaže: "Oprosti mi".
Prepodobni oče Kleopa, može li se šta učiniti za one koji su umrli neispoveđeni?
- Koji su umrli neispoveđeni i nepričešćeni celog života nemaju više vezu sa Crkvom. Na dno pakla odlaze. Ako vidiš da su umrli nevenčani koji su živeli nevenčano, ili koji umru godinama neispoveđeni i nepričešćeni, ne možeš više da se moliš za njih. Ako su živeli u bludu, ne možeš da ih sjediniš sa Crkvom!
Ali kako još možeš da im pomogneš? Opštim pomenikom. Naša Crkva je tako ostala s apostolskim Predanjem, moli se na dva načina: opšte i poimenično. Jeste li videli sveštenika kada nakon Litugije oglašenih otpočinje? ...Da im otkrije Jevanđelje pravde. ...Da ih prisajedini svojoj sabornoj i apostolskoj Crkvi...
Za koga se tada moli Crkva? Pominje li koga? Moli se za Jevreje, za Turke, za Kineze, za sve narode sveta, da im otkrije Bog Jevanđelje pravde.
Na ovaj se način tvori molitva - našao sam pisano - za one koji su umrli odavno neispoveđeni ili u smrtnim gresima. Ako je mrtav a znaš koji ga je sveštenik krstio, staviš toga sveštenika; tako isto ako znaš koji ga je sveštenik venčao, onda staviš tog sveštenika; i njegove kumove sa krštenja; duhovnu rodbinu. Staviš dotične, a ne stavljaš njegovo ime, i kažeš: "i sa svim njihovim upokojenim rodom". Ovde spada i on, jer je kršten i njihov je duhovni sin.
Tako se može sastaviti pomenik za one koji žive ceo život nevenčani, neispoveđeni, nepričešćeni ili u drugim teškim gresima. Možemo ih staviti, ali bez imena, saborno.
Može li Bog da pomiluje i đavole?
- Zli anđeli su pali bez tela, i što je za čoveka smrt - to je za anđele pad. Posle pada anđelima više nema povratka, a čoveku se zbog tela dalo pokajanje do smrti, do poslednjega daha. Ako se pokaje, prima ga Bog, i može da ga, od čoveka podobnog đavolima, učini anđelom i bogom po blagodati, da ga uspne na nebo.
Jer se Bog razapeo zbog nemoći tela, i došao je i odenuo se telom, da bi uzdigao našu prirodu, ne do anđela, ne do heruvima, nego do desne strane Oca. Ljudska priroda obitava na prestolu Božijem, tamo gde je Isus Hristos.
To je u inat satani. Jer šta mu je rekao Bog? Izveo si čoveka iz raja? Obožiću ljudsku prirodu i podići ću je na nebo i odenuću se njegovom prirodom i sešću na presto s Ocem, i videćeš ovaj cvet, koji si iskvario u raju i zaveo, da sedi .na prestolu Božijem. To je Božije delo i Njegova osveta za zlobu neprijatelja.
Oče, kako treba da se prosuđuje neko delo?
- Sveti Maksim kaže: "Postoji devstvenost i molitva i milostinja i poslušanje i uzdržanje koja su gnusoba pred Bogom, kada se to ne tvori po volji Njegovoj".
Apostol Pavle nam je rekao: Ako li jedete, ako li pijete, ako li što drugo činite, sve na slavu Božiju činite (up. sa 1. Kor 10, 31). Bog ne gleda na ono što mi činimo. Dobro delo ima telo, ima i dušu. Telo dobroga dela jeste da postim, da se molim, da tvorim metanije, da tvorim milostinju, da se ispovedam, da poučavam. To je samo telo. A duša dobroga dela jeste cilj s kojim ja tvorim dobro delo.
Sv. Jovan Lestvičnik kaže: "Pazi, jer cilj je trojak. Jedan hvali drugoga, da bi nešto zaradio od njega: bilo novac, bilo drugo što. Drugi postaje prijatelj s nekim, jer mu ovaj daje novac. Postao je prijatelj radi novca. Ophodi se ulizički i hvali ga, da bi dobio novac. Drugi ima prijateljstvo sa ženom, devojkom koju ljubi strasnom ljubavlju, telesnom.
Sve su to đavolski ciljevi, telesne ljubavi, slavoljublja i srebroljublja. Jesi li video đavolske ciljeve? I ako si delo tvorio s ovim ciljem, ono uvek prelazi na stranu cilja. Postaje jedno s njim. Postaje gnusoba pred Bogom, jer nije na Njegovu slavu. Nego je s ciljem da stekne bilo tu devojku koju ljubi strasno, bilo novac, bilo hvalu od ljudi.
Kada se dobro delo tvori s takvim ciljevima, gnusoba je pred Bogom. Jer je čovek izgubio sve, zato što ih tvori s drugim ciljem, ne s ciljem da bude ugodan Bogu i da mu se oproste gresi, da bi se spasao. Dakle, u svemu treba da se ispita cilj!
Oče, zbog čega im je Spasitelj rekao da o danu tome i o času (kada će doći kraj) niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, do Otac sam (up. sa Mt 24,36 i sa Mk 13,32)? Je li bilo moguće da Sin ne zna, ako je jednosuštan Ocu?
- Ako su proroci imali toliko duhovne mudrosti u telu i znali budućnost, kako nije mogao Hristos da zna kraj sveta? Evo šta kaže Sv. Andrej i božanski Maksim Ispovednik u vezi sa neznanjem Sina o kraju sveta: " Jer ni Sin ne zna, uzeto po ljudskoj prirodi, to jest po prostoj prirodi, onakvoj kakvu mi nosimo, bez Duha Svetoga i bez Njegove obožene duše". Kao što ni mi ne znamo šta će biti sutra, tako ne zna ni Hristos kao čovek.
I drugi razlog zbog kojeg je rekao Hristos da ni Sin ne zna bio je ovaj:
Kada će doći antihrist, prikazaće sebe da je Sin Božiji, i ljudi će reći: Eto dolazi kraj, jer ne kisne, jer ima nevolja, jer ima patnji. I tada vernici neka ne dozvole da ih obmane antihrist, koji će reći da je on Sin Božiji i da on zna za kraj sveta, nego da kažu: "Mi znamo iz božanskoga Pisma da o kraju sveta ni Sin ne zna, a ti odakle znaš?"
Tako veli Sv. Andrej. To jest zbog toga je rekao Sin da ne zna, ne zato što nije znao, jer nije bilo moguće da ne zna, ako je On sam Mudrost i Logos Božiji.
Ali, braćo moja, misleći o kraju sveta, da mislimo na naš kraj. Nemamo mi posla s tim: kada će biti kraj sveta. Možda će biti nakon 100 godina, možda nakon 1.000. Kada Bog bude hteo. Mi da razmišljamo o našem kraju. Moj kraj je kraj sveta. Ako ja umrem kroz jedan sat, šta me se tiče ili šta je meni . stalo što će svet još živeti. Ako ja odem u raku sutra, za mene se svet okončao, i ja odlazim u večni svet. S čim odlazim? S onim što sam stavio u torbu! Kada polaziš na put, stavio si sebi namirnice od kuće, stavio si sebi luka, stavio si sebi kolač, stavio si sebi bocu s vinom, obuo si se, stavio si sebi pojas, stavio si sebi kapu, stavio si sebi kožuh zbog hladnoće. Sve si stavio sebi u torbu. Kada staneš na odmorištu, šta vadiš iz torbe? Šta si stavio, zar ne? To i nalaziš.
Naći ćemo čašu vode datu u ime Gospodnje, dobru reč, učinjenu milostinju. Ako smo pomagali svom bratu, ako smo se molili za one koji su nas žalostili da im Bog čini dobro, ne zlo; ako nismo pominjali ime đavolovo, ako smo se molili, ako smo postili, ako smo bdeli, ako smo čitali božansko Pismo, ako smo pomagali nevoljniku, jadniku, ako smo odevali nagoga, ako smo primali stranca. Sve ćemo naći, ako smo stavili u torbu, na putu u večnost.
Od rođenja do groba - kaže neki grčki filosof - tren je. Ko je video rođenje, videće i raku neizostavno. Rodili smo se, sigurno treba da umremo. Polazimo od rođenja i samo do rake stižemo. U to smo sigurni. Rodilo se sunce, ide ka zenitu, ide ka zapadu - to je naš život. Osvanuli smo u rođenju. Napredujemo neizostavno i zalazimo u smrt. To neka nam bude svagda u umu. Svi ćemo umreti, kao što kaže Isus Sirah. Svi ćemo umreti, ali imamo put između, ne znamo koliki.
Zato je Hristos rekao: Pazite, stražite i molite se, jer ne znate kada će biti to vreme! (up. sa Mt 25,13 i sa Mk 14, 32). Ja znam da ću umreti, ali ne znam kada. To je strašna stvar. Možda sada, možda nakon sata, i šta ću poneti sa sobom? Anđela čuvara koji me je podsticao da činim dobro i moja dela, dobra ili zla, to ide sa mnom i kroz mitarstva, i Hristu, i na Sud. Dakle, braćo moja, vi ste grupa ljudi, ne znam odakle ste iskrsli. Zasigurno vaš anđeo vas je doveo ovamo. Čuli ste besedu. Hteo sam da vam kažem i ja nešto, da kažete i drugima. Blažen i triput je blažen hrišćanin koji svakoga časa i svakoga dana stavlja štogod u torbu za budući vek. To što stavlja jesu njegova dobra dela.
Kada budemo putovali, kada budemo išli na mitarstva, kada budu došli đavoli da kažu naše reči i dela i misli, da možemo pokazati i mi: da, tvorio sam zlo, ali sam se ispovedio duhovniku. Ko se ispoveda duhovniku Duh Sveti mu briše sve što je učinio. Da pokažemo na Sudu: da, tvorio sam zlo, ali sam tvorio i milostinju, tvorio sam i metanije, držao sam i post, ispovedao sam se, bio sam milostiv prema ubogome, pomagao sam, pominjao sam po dobru, opraštao sam onom koji mi je zgrešio. Da im pokažemo i mi to, da bi se stavilo na terazije dobro i zlo.
Tako, triput će biti blažena duša koja se priprema za put neba. Šta kaže Hristos? Miri se sa suparnikom svojim, dok si na putu (up. sa Mt 5, 2). Ko je suparnik? Naša savest. Ne vidiš li? Ako si učinio malu stvar, ako si zgrešio rečju, savest te kori. Zbog čega si govorio zlo o drugom? Ako si tukao, ako si lagao, ako si krao, ako si kleo, ako si uzeo tuđe, u svemu te kori savest. Savest ti kazuje sve što si učinio.
Savest je glas Božiji u čoveku. To je suparnik. On nas od sada optužuje, i ako se izmirimo s njim, dobro je. A mireći se s ovim suparnikom, mirimo se s Bogom, jer je to Njegov glas. I s Njim se možemo pomiriti ako se ispovedamo, ako žalimo zbog onoga što smo učinili i odlučimo se da tvorimo dobra dela i da ih postavimo na mesto pređašnjih zlih dela. Tako se mirimo sa suparnikom. Sveto Pismo veli: Miri se sa suparnikom svojim, dok si na putu (up. sa Mt 5, 25). Sadašnji život je put. Milioni miliona ljudi putuju po njemu. Ovdašnji život se naziva putem, zato što stalno putujemo njime, od rođenja do rake. Šta kaže Duh Sveti u Sedamnaestoj katizmi? - Blaženi su oni koji su neporočni na svom putu, koji hode po zakonu Gospodnjem.
Čujete li koga Duh Sveti naziva blaženim: one koji su na ovom putu, to jest od rođenja do smrti, neporočni, to jest bez greha, one koji putuju putem Gospodnjim. Blažen je čovek koji se boji Gospoda, za njegove će zapovesti veoma mariti (up. sa Ps 111,1). Ko se boji Boga na putu ovoga života boji se da misli zlo i da govori zlo i da dalje čini zlo. Ko ima strah Božiji ima celu mudrost. Jer Solomon kaže: Strah Božiji je mudrost. David ga naziva početkom mudrosti (up. sa Ps 110,10). A Isus Sirah veli: Strah Gospodnji nadišao je svekoliku mudrost.
Čovek koji se boji Boga iznad je svih mudraca ovog veka. A Sv. Jovan Zlatoust veli: Odi, čoveče, na grob, budi tamo, i misli o onome koji je umro. Jer znaj da ćeš sutra postati kao on". Kod grobova naučićeš više od svih filosofskih škola na svetu. Najmudriji čovek na svetu je onaj koji se seća smrti. Ali zašto? Jer Isus Sirah kaže: Seti se, sine, svoga posletka i vavek nećeš zgrešiti (up. sa Isus Sirah 7, 38).
Ako nam uvek bude na umu da ćemo umreti, sigurno da ćemo meriti svoje reči, misli i dela, i nije nam potreban strah od ljudi. Znamo da je Bog svugde i zna i naše misli, i od Njegovog straha mi tvorimo dobra dela. Triput su blaženi koji se u ovom kratkom životu staraju za dušu i mire s Bogom.
Živeo je Adam 930 godina, i na samrti njegovoj upitao ga je anđeo: "Adame, kako ti se učinio život?" - "Tako, Gospode, kao kada bi ušao na jedna vrata i izašao na druga". Naših sedamdeset godina su kao paukova mreža, jer šta je slabije od paukove mreže? Dani naših godina, u njima je sedamdeset godina, a ako smo u punoj snazi - osamdeset godina, i većina od njih je trud i muka (up. sa Ps 89, 10). Čuli ste to u Psaltiru. Naš život prolazi za vrlo kratko vreme. Naš put je vrlo kratak.
Dakle, triput su blaženi koji na ovom kratkom putu sabiraju sebi namirnice za put ka nebu.
Amin.
DODATAK
Ispunjeno proročanstvo starca Kleope o Srbima
Razgovor koji je sa velikim rumunskim duhovnikom
starcem Kleopom novembra 1996. vodila grupa srpskih poklonika
Na početku razgovora, kada je žena koja je bila prevodilac rekla odakle dolazimo, otac Kleopa je rekao: "Sveta Trojica i Presveta Bogorodica Vas vodi u raj. Draga braćo i sestre iz Srbije, pravoslavni... Ja sam bio u vašoj zemlji. Bio sam u Beogradu... u mnogim mestima.
- Siromah Justin Popović je umro. Bile su nam monahinje iz Ćelija i pevale nam na rumunskom. Dobili smo od njih pismo na rumunskom. Dragi moji, iz kog kraja ste iz Srbije? (Usledili su mnogi odgovori). Starac je počeo da nam pokazuje slike iz Ćelija sa ocem Justinom koje je imao i zatim nastavio:
- Srbi naši siroti, pravoslavni... Jako mi teško pada što ne znam vaš jezik".
Starac nas je zatim pozvao da sednemo za sto da se počastimo:
"Hoćete li prenoćiti"? Dragi, trebalo bi da prenoćite... Draga moja braćo, ne idite ni levo ni desno, samo se držite pravo. Ako ne idete pravo nego skrećete, izgubićete dva dana.
... Bogu se obraćajte sa strahom i samo tako nećete nikad pogrešiti. Tako idite i izaći ćete u susret Gospodu. Gospod Isus Hristos će da vam oprosti, ako neprestano ponavljate molitvu: "Gospode, Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me gretnog"
Uvek da imate volju i uvek da idete u crkvu. Da ne zaboravite crkvu. Da postite četiri posta u toku godine, i sredu i petak.
I uvek jedan drugome, ako ste činili greh, da oprostite, da ne bi bilo greha.
Sveti otac kaže: "O, hrišćanine, da se molimo ujutru tri sata i uveče tri sata, a ako ne možeš, onda bar po jedan sat. Makar jedan sat ujutru i uveče.
Draga moja braćo, da imate veliku brigu prema vašoj porodici, za mamu, za tatu, za braću, za sestre. Vodite brigu o njihovom životu, njihov je život bitan za vas. Da se slažete međusobno.
... Ako si pao u iskušenje, ili si pogrešio, bilo kad, u bilo kom času, da se odmah ispovediš. Zapitajte se koliko puta ste se ispovedili. Nemojte samo da postite. Da li je neki sveštenik sa vama?"
... Za nas Rumune Srbija je jako dragocena, jer je čista, pravoslavna. Pomoći će vam Bog iznenada - odjednom. Nažalost, desiće se stvari iste kao u Rumuniji. Bog će da pomogne Srbima kao i Rumunima. Siroti, siroti moji Srbi. Zato u svako vreme i na svakome mestu treba da se molimo Bogu. Samo da se stalno molimo Bogu. Kad se to desi Psalam 33 i 102 na svakom mestu da čitamo i srce da predamo Bogu. U svako vreme i na svakom mestu da se molimo. Da vas vidim ovako, kao što vas vidim sada, opet u Raju. Siroti, siroti Srbi...
... I monasi i mirjani isto stižu u raj - otvoren je put u raj i jednima i drugima. Ja se molim i za monahe i da poda Bog mir vama svima".
(Zatim je neko postavio pitanje da li se i u svetu može živeti kao monah, a starac odgovara): "Ne traži se da se bude monah u svetu nego u manastiru. I u manastiru se traži poslušnost i od Hrišćanina koji živi u svetu. Neka Hrišćani iz sveta slušaju ljude iz manastira i ljude iz Crkve. Monasi imaju jedan zadatak, a ljudi u svetu drugi.
... Bože pomozi, idite sretno... I Gospod, Gospod vas vodi u Raj, Gospod, Gospod vas vidi u Raju".
