Powered By Blogger

18. април 2011.

Епископ Николај Молитве на језеру


LII

Ликуј, душо моја, узрасте младенац твој, и опаса се снагом, јачом од земље. Рушилац свих твојих кула од дима узрасте у свету, и свет га не примети и не позна.
Пустиња му беше друштво, а мисао и молитва веза са небом, домовином његовом.
Ево га где слободно креће сада у посету мрачном породу твоме. У очима му сија вечност; и на лицу му се чита вечност; и у рукама му борави вечност. Јачи од света, ево, излази у борбу са светом, - са свима сеновитим световима твојим, душо заробљена. Ликуј, душо моја, гле младенца твога где узрасте, нечујно од света, и опаса се снагом, јачом од света.
Миран као сваки јунак, свестан своје непобедиве моћи и унапред побеђене немоћи противника, корача љубљени мој између зверова, и зверови му се склањају с пута, страхом испуњени.
Ваистину, природа га упозна пре људи, и предаде му се као прави слуга правом господару своме.
А од људи познаде га само један, и завика, и вик његов оста глас вапијући у пустињи, кога људи убрзо угушише насиљем и крвљу. Јер насиље је оруђе немоћнога, и крв је пут немоћи, од Каина до Ирода.
Отац свих насилника од почетка света срете га и понуди му сва блага овога света, само да поштеди и не згази његов усев у свету.
Виде властодржац овога света мога миљеника, као што ноћна сенка изјутра гледа долазак сунца и гледајући умире.
Као посланик живе и вечите Тројице стајаше мој миљеник пред властодршцем света обмана. И цар таме покуша, да унесе дисхармонију и да помути оличено тројство у јединству. Па по обичају своме, по опробаном на људскоме роду занату своме, он прво поласка стомаку витеза мога. Да би прво уловио стомак и дао му старешинство над срцем и умом, и ове учинио сенком и слугама стомака.
Но доњи човек оста у ненарушеној хармонији са средњим и горњим човеком. Стомак витеза мога оста веран јединичном тројству, у коме су троје једнаки и једно.
Тада властодржац таме и зла удари ласкама на срце миљеника мога. Но срце овога, светлије од светлости, не прими таму у себе, но, као и стомак, оста верно троичној хармонији.
Најзад властодржац таме са свима тамним силама, навали на ум спаситеља мога, да би га навео да суша Бога безумним и вратоломним чудима.
Но ум јединороднога мога бејаше као сунчана буктиња, што сваку нечистоћу сагори па одбаци из себе. Те тако ни ум не изиђе из слатке хармоније светог тројединства.
Тако мој победник однесе прву победу над царем дима и пепела, који. изиђе да преговара с војводом мојим, нудећи му све - осим власти над светом.

LIII

Нека се спусти небо и придигне земља, кад отвара уста своја Ум превечни, рођен у пећини душе моје од Духа Светога и Пречисте Девојке.
Речи његове капљу на гробља, и пепео се почиње зеленити и цветати.
Одбачени од света, и који одбацише свет, трче му у сусрет, а миљеници света са ужасом беже од њега.
- Ја и Отац једно смо. Пре човека ја јесам. Тако говори Мудрост, рођена у девојаштву твоме, душо моја. Слушај и разуми вечност своју, изгубљену у пепелу времена.
Свака душа, која твори вољу Оца небеснога, може се назвати мајком Мудрости Божје. -
Овако говори Мудрост Божја, рођена од Духа Светог у теби, душо моја:
Ја сам живот и васкрсење мртвих. Ко прекине везу са мном, прекида везу са животом и постаје као облак дима, у коме нема ни светлости ни влаге.
Ви што мислите, да сте живи, а у ствари сте мртав облак дима, што се креће случајним ветром, приђите к мени, и ја ћу вас напунити светлошћу и водом, светлошћу истинитом и водом живом, и бићете живи у истини.
Ви што драговољно прилазите к мени и пуните, се мојим животом, губите себе, какве вас свет сазда, и постајете једно са мном као што сам ја једно с Оцем небесним.
Заиста нећете се плашити времена, јер време је бич света, и припада свету а не мени.
Нити ће вас збунити колебања у времену и простору, јер сва колебања су уображено звиждање бича по игралишту, и припадају свету а не мени.
Дајем вам мој мир, кога време не може нагристи, ни простор стеснити, нити сва колебања света поколебати.
Испуњени светом, испражњени су од живота, и робови су света. Испуњени животом испражњени су од света, и синови су живота.
Ја сам пун живота, и смрти нема дела у мени ни колико врх од игле. Зато мене свет не познаје, јер света нема у мени. Свет познаје само своје, као што живот познаје своје.
И заиста, ја сам најнепознатији гост у свету. Дошао сам да понудим, а не да узмем. Од своје пуноће нудим; од ништа се нема шта узети. Моја пуноћа - пуноћа је Бога, који ме посла у свет, да дам себе свету, и оживим гробља, па да се опет вратим у царство живота. Ја и живот једно смо. И пре Адама ја јесам, и после Адама ја јесам. -
Душо моја, васкрсавај! Док је васкрситељ твој у теби, васкрсавај! Кад он оде из тебе, ти нећеш моћи ништа чинити до рађати мртве и сахрањивати мртве.
Претвори се у слух и у послушност, неживотни породе душе моје, и васкрсавај из гроба.

LIV

Сине живота, испуни земљу тела и душе моје животом својим, да се имам с чим појавити међу живим ангелима.
Без Твога живота ја нећу моћи дисати ваздух што ангели дишу, нити јести хлеб што ангели једу. И бићу опет изгнан за врата царства небесног, испред којих и сада као раслабљен лежим.
Намами ме свет на свој хлеб, и засу душу моју камењем. Намами ме на рибу и засу срце моје камењем.
Намами ме на светлост, и обуче ум мој мраком.
Не мрзим сиромаха, али ми омрзе свет што се као сиромах прави богатим. Нити мрзим себичнога, али ми омрзе свет што се као себичан прави дарежљивим. Нити мрзим безумнога, али ми омрзе свет што се као безуман прави умником. Нити мрзим болеснога, али ми омрзе свет што као јехтичав намерно трује воду здравима. Варалицу и претварача мрзим, Господе, што живот мој затрпа земљом говорећи ми све време о небу.
Беше богат трговац, па умре, и дућан му би разграбљен од суседа и стајаше празан још увек са именом покојника над вратима и исписима драгоцене робе у дућану.
Такав сам и ја као овај дућан, рекох себи у стиду. Још носим име живота, а живот је мој сав разграбљен од суседа мојих.
Сине Божји, Сине Живота, испуни земљу моју животом.
Прво избаци камење из душе моје, и нахрани је правим хлебом. И очисти срце моје од змија и испуни га Собом. И разагнај таму из ума мога, и напуни га светлошћу неба.
Јер заиста нећу оживети, ако само душа моја оживи а срце моје остане испуњено смртним жељама. Нити ћу васкрснути, Господе, у царству твоме, ако се само срце моје очисти а ум мој остане и даље испуњен мраком.
Заиста, док се сва три извора у мени не избистре, неће бити живота животу моме. Избистри ли се један, друга ће га два мутити.
Избистре ли се два, трећи ће бити довољан, да замути оба прва. Сваки је од та три извора у мени или тровач или спаситељ других.
Сине Живота, испуни земљу моју животом. Ти си мудрост моја, јер је у Теби не само ум божански, но и девичанство божанско, и светост божанска. Јер да ниси рођен из божанског девичанства и божанске светости, не би био мудрост но ограничено светско знање и вештина.
Сине Божји, Ти си једини хранљиви хлеб живота мога. Молим Ти се, не одврати лице Твоје од мене грешнога. Ти си једина жива вода, што може напојити жедну пустињу живота мога.
Молим Ти се, не одврати лице Твоје од мене грешнога. Ти си једини здрав ваздух, што може исцелити раслабљеност живота мога.
Молим Ти се, не одврати лице Твоје од мене грешнога. Но помилуј ме и спаси!

LV

Ко си ти? питају деца света Сина, девичанска душо моја.
Јер га виде где ходи међу њима као цар међу робовима. И слушају његове моћне речи, и не разумеју. И гледају Његова моћна дела, и пуне се страхом. И осећају силу где излази из Њега, и збуњују се.
А Син твој, најлепши међу синовима људским, са чистим очима вола, и мирноћом јагњета, и снагом лава, и замахом орла, и лицем ангела, одговара:
Ја сам Истина. Дошао сам од истине, доносим вам дар од Истине, и враћам се на Истини.
Кад би у вама било истине, ви би ме познали, и не би питали: ко си ти?
Заиста, ви не умете рећи ни ко сте ви; како ћете онда разумети, кад вам кажем - ко сам ја?
Гле, ви сте сами по себи ништа, као сан одвојен од сањача. И нисте ни у два секунда у времену нити на два корака у пространству. Као кад се дим, носи над језером, па му сенка игра по води, тако је и живот ваш празно и небитно играње сенки.
Још само нисте заборавили да изговорите реч "истина", и то је све што вам преоста од Истине. Светлуцање ствари називате истином. Као кад би вечити тамничар, који је само чуо за сунце, назвао бубу - светлића - сунцем.
Ко познаје истину, истина се усељава у њега, и он постаје једно са истином, и није полован но цео човек. Истина уцељује, и чини целим, док обмана ситни у комаде и меље човека у пепео.
Као што је развејаном пепелу од дрвета немогуће више познати зелено дрво, тако је вама немогуће познати мене.
Заиста ја сам Истина, иста јуче, данас и сутра. Дух Истине, који је са мном, Он говори кроза ме, Он живи у мени. Без њега ја бих био ништа као и ви. Но због њега у мени ја сам Онај који јесте.
Са висине сам сишао, као плаха киша, да напуним исушено речно корито, које ви увек још називате реком.
Други су доносили законе, а ја доносим Истину. Други су чистили корито од осушеног блата и спремали га за воду, но нису могли дати воду. Ја дајем воду, и пуним корито, и оправдавам име реке.
Нисам дошао у вашу сухоту, да вас учим како се ископава вода из земље, него сам дошао -вода жива - да ме пију жедни.
Нити сам дошао, да вас учим како се прави хлеб, него да будем хлеб свима гладним.
Нити сам сишао у ваш мрак, да вас учим како се ствара светлост, него да вам светлим. Гле, ни сунце - мања светлост од мене - не учи како се светли, но светли.
Нити сам се спустио у безумно треперење сенки, да вас учим шта је стварност, но да будем стварност, у пределима празнине и ничега.
Заиста, нисам дошао, да вам будем учитељ мудрости но сама мудрост.
Ко мене не прима, не једе, не пије, не дише, и тиме не постаје једно са мном, тај остаје ван мене, што значи, да остаје ван живота и истине.

LVI

За истином трчи душо моја, Сине Истине, и трчању њеном нема краја, нити имена њеном умору.
Боље, умири се, душо моја, и миром својим привуци истину. Како би ти назвала онога, ко би у поноћи рекао: не могу без светлости, морам трчати на сунце, да донесем неколико зракова?
Нашто почињати трк од хиљаде година, кад је светлост бржа од тебе и може ти пасти у крило за неколико тренутака.
Отвори се, душо светлости, и светлост ће доћи у тебе.
Зидови, што стоје између тебе и истине, и изгледају ти као чудовишне планине, које покушаваш заморним трчањем да пређеш, јесу твоја творевина, и слабији су од беле пене на језеру. Само кад би ти могла отворити очи довољно да их не видиш. Заиста, биће тих зидова зависи од твога виђења. Ако их ти не би хтела видети, они не би постојали.
Гледах пиле на црној табли где трчи у кругу, обележеном белом кредом. Гледах га дуго како трчи и не усуђује се прескочити белу линију, која му ваљда изгледаше или као жива ствар или као висок зид.
Таква је, рекох у жалости, и душа моја, кад мисли, да је од њене слободе дели или неки моћни дивови или страшно високи зидови. У ствари између њене тамнице и слободе постоји само једна уображена линија, тања од длаке.
Сви зидови твоје тамнице, душо моја, састоје се из твога страха од света, из твоје жеље за светом и из твојих мисли о свету. Све ове зидове ти си сама сазидала по упутству твојих чула од материјала, што су ти она дала, ваистину слабијег од пене.
У почетку ти ниси имала чула, и истина се није делила од тебе. Кад си ти ослепила, послала си чула, да трче за истином. И хртови трче и хватају најближи и најлакши лов, и доносе вукове слепом господару, и овај их једе као јелене.
Не трчи, душо моја, јер својство је чула, да трче. Слуге трче и робови, а господар мирује.
Гле, у једном углу дубоког мира и девичанске чистоте у теби отворило се предвечно око твоје. То око не види зидове твоје тамнице, зато и не трчи уз планине, које не постоје. То је Син Истине, један од Тројице што држе све небесно царство, од кога си се ти оградила, пожелевши да будеш Четврта. Заиста ти кажем, четврти не постоји нигде унакрст постојећег. Његово је име - Непостојећи.
Твојим играњем и заигравањем по тами ти си ме, душо, учинила четвртим. Сав твој народ из света четвртих бациће се каменом на Сина Истине. Бежи, душо бедна, од света четвртих. Одреши се од свега, баци све, омрзни све, и - поклони се Истини Тројичној, која ти се кроз Сина Истине даје.
Господе Истине и Живота, помози души мојој, да се баци преда Те и зајеца: Ти си моје биће, мој живот и моја истина, премили Сине Свете Тројице. Ти си моје све, и ја ти се предајем нага и сиромашна. Немам шта да одбацим нити да презрем, нити да омрзнем, јер сем Тебе ништа и не постоји. Смилуј се, и прими ме у своје наручје.

LVIII

Ниси ли ти онај што ће доћи? питају синови земље Рођенога од Девојке твоје, душо моја.
А Рођени од Девојке блиста јутарњом светлошћу међу синовима земље, који су мрачни као угашени дани.
Пламени серафими сијају у Његовим очима; премудри херувими седе на његовим уснама; господствени престоли држе став Његов. Видећи Га сама, вођа без земаљске војске сваки умни човек поверује, да то може бити вођа страшне и безбројне војске невидљивих сила.
И ево, окружен ангелским војскама твој вођ, душо, отвара уста и одговара:
- Заиста, ја сам онај, кога очекујете и другоме се не надајте. Ако тражите пут, ја сам Пут.
Ја сам ваше Сутра од данас до краја времена. Свако добро, што ви очекујете од свих сутрашњих дана, у мени је. Данас је ваше сутра у мени испуњено. И ниједан дан, до последњег дана, неће вам донети оно што вам ја доносим. Гле, ја сам дан без почетка и без краја.
Ја сам ризница свеколике будућности и пут ка тој ризници. Сва будућност не може вам дати ниједно зрно добра, док од мене не позајми.
Сви пророци показивали су пут к мени. У мени се завршују и губе сви пророчки путеви. Од сада сам само ја пут, и ван мене су беспутице. Као многи потоци, што се уливају у једну реку, и при том губе свој пут. Тако су се сви пророци улили у мене, и од сад ја одређујем ток живота. Ко и надаље продужује да иде путевима пророка, тај ће ићи путевима непостојећим, и угруваће се.
Пророци су долазили, да покажу пут; ја сам дошао, да будем пут.
Ко хоће за мном да иде, тај не може ићи за мном само ногама, но и свом душом, и свим срцем, и свим умом својим.
Дуг је мој пут, и пашће од умора ко се само у своје ноге узда.
Када деца желе да иду упоредо с дивовима, морају се отказати хода својим ногама, и сести на леђа дивовима.
Ко хоће да иде упоредо са мном, мора се отказати својих ногу, и своје душе, и свога срца, и свога ума. Онога, ко се откаже свега тога, ја ћу узети на своје ноге, у своју душу, у своје срце, у свој ум. И неће ми он бити тежак, нити ја њему заморан. Онај пак, ко се не откаже свега, нити може мене на путу стизати нити задржавати.
Ја сам пут, и онај ко иде мојим путем, не иде сам но са мном. Пророци су показивали пут овуда или туда или онуда, јер сами нису били пут. Ја не могу показивати пут: овуда, туда, или онуда, нити пустити икога од мојих, да иде без мене. Ко хоће да иде мојим путем, тога ћу ја носити на себи.
Још вам једном кажем: ја сам жељено сутра и пут ка сутра. Без мене нити можете наћи пут ка своме жељеном сутра, нити га дочекати.
Богоносни Сине, помилуј нас и поведи нас собом.

LIX

Питате ме за пут, заморени тркачи?
К чему јурите, синови човечји? Кад би знали, к чему ходите, знали би и пут.
Безбројне су мете ваше, зато су вам и путеви безбројни.
Сударите се и проклињете један другог, зато што вам се путеви сударају.
Нека вас је колико траве на земљи, нећете се сударити, ако имате једну мету и један пут. И уста ваша осушиће се од проклињања.
Они што траже живот и истину, имају једну мету и један пут. Мета им показује пут, као што се сунце показује светлошћу. Заиста, ко се скрије од сунца, изгубиће и мету и пут, и узалуд ће се бацати по мраку тамо и овамо.
Не пуштајте се на путеве својих мисли, јер оне вас воде једна другој, и изван себе не знају ни мете ни пута.
Не верујте својој души док год вам она указује на месо, у које се обукла, као на мету и пут. Да лије икога до сад одећа водила путем?
Пут царству блаженства не налази се, и не показује се, и не пресеца се. Он се рађа у души онда, кад се у њој рађају живот и истина. Роде ли се живот и истина у души вашој, радујте се и веселите се, јер је и пут рођен.
Као што се живот не може одвојити од истине, тако се ни пут не може одвојити од живота и истине.
Док се све троје не објави, ниједно није објављено.
Не полажите наду своју на сутрашњи дан, да вам јачу светлост баци на ваш криви пут. Јер сутрашњи дан је само једна нова кривина вашег пута, и нова загонетка.
Не полажите наду у дане, јер дани су рукосад маште ваше. Него положите сву своју наду у Дан, који кад осване не смркава.
Господе, Господе мој; тросунчано Божанство моје, ко ће доспети до Тебе?
Путеви су људски као мрежа, по којој тркачи цео дан трче, и увече се нађу на истом месту. Збуњују ме измрежани путеви људски, и питам се, ко ће доспети до одморишта Господа мојега?
Ко позна мене као мету свога идења, томе ћу ја бити пут ка дворовима мојим.
Господе, Господе мој, тросунчано Божанство моје, ко ће смети ући у светлост Твоју?
Ко је привикао гледати светлост моју у себи, тај ће смети ући у светлост моју. И неће бити спржен.
Душо, душо моја, троноћна тамо моја, кад ћеш скинути образину своју и обратити се у тросунчани дан?
Спасавај се док божанска луча гори над тобом. Јер кад оде од тебе, нестаће те као што неста, гле, и играјућег месеца на дну језера.

LX

Колико си и колико пута јецала, душо моја, за оним, ко би знао пут, и видео истину и имао живот.
Давала си се жедно многим трчизналцима, који су те поводили на сваки пут донекле, и повраћали те назад.
Слушала си многа причала о истини, душо моја. Но кад си им ти стављала важна питања, од које ти утроба гори, њима се реч загрцавала у грлу. А ти си ожалошћена ишла другим причалима, и слушала изнова исту причу, која као и све остале иду само донекле, као затегнута гума.
А они, који су се старали, да ти покажу живот, отворили су ти само очи за смрт.
Но ево васкрситељ долази, и свестрашећа смрт измиче у страху испред њега. Ево ти, душо, приче о животу, који смрт не скраћује но чини дужим.
Ево ти живе приче о истини, што даје одговора на сва твоја питања пре него их и поставиш.
Ево ти путовође, чијем путу краја нема и који кад те поведе, не враћа се.
Ево пастира доброг, који више цени живот једне овце него све суботе јеврејске. И лекара ево, коме је драгоценији живот покајаног грешника него храм Соломонов.
Не брини, душо моја, ни за једну овцу у своме тору, - ниједна погинути неће. Нити жали за вуковима око оваца, - ниједан умаћи неће. Јер пастир твој има мач оштар с обе стране.
Све су овце у теби, и сви су вукови у теби - пород из твога брака са небом и земљом - и ево, миљеник мој улази с мачем оштрим с обе стране.
Не кукај, ако те заболи од његовог мача. Он је лекар добри, исеца из тебе само оно што ниси ти. Не кукај за туђинцима, што ти донеше болест, и срам, и ране тешке.
Не плаши се огња неугасивог, што он уноси у тебе. Одавно је нагомилана стареж потребовала пожар у теби. Дуго ће трајати тај пожар, јер је гнила стареж у теби.
Оно што те буде болело, то ниси ти, душо моја, но твој други брак и - незаконита деца.
Не ропћи, ако те одвоји од оца и мајке, и браће и сестара. Од свега што је небесно он те неће одвојити. И ниједну твоју небесну везу он не мисли пресећи. Гле, он те само одваја и чисти од земље, и пресеца везе твоје са земљом.
Кад би ти била девојком чистом, душо моја, и гледала незамућеним оком небесне невиности, ти би се и сама лако одрешила од тих веза, јер би видела, да оне у истини и не постоје.
Жури душо моја, и уједини се са Сином Бога Живога, јер мени се не чека. Кад се ујединиш, гле, ни његов мач ни његов огањ неће ти бити страшни, но слатки као мед.

LXI

Топе се снегови на планини, кад сунце обасја; и потоци се сливају, да оперу земљу. Које ће сунце отопити снег с врхова ваше душе, синови људски, и опрати земљу вашу?
Као љути мраз тако је стегнута душа ваша од греха. Као лањски снег, на који пада нови снег, тако непомичан лежи ваш лањски и преклањски грех, постеља греху данашњем и сутрашњем.
Не би имали греха, да немате грешности; грешне воље да немате, не би греха имали. Не би се задржавао снег на планини, кад би земља била топла; кад би топла земља била и кад би се хладна магла, што крије сунце, уклонила, не би се задржавао снег ни на планини ни у долини.
Хладна почва, и хладна магла између вас и сунца вашег, гомилају снег на снег, и лед на лед.
Ко ће отпустити грехе ваше, и замрзлост вашу ко ће откравити?
Залуду ви сами себи опраштате грехе. Опраштањем својих грехова ви од снега правите лед, још глађу постељу за нови снег.
Светлост тросунчаног Божанства једина може отпустити грехе ваше, као што сунце једино може отопити снег на планини, отопити снег и лед, и измамити цвеће из црне земље.
Опраштају ти се греси, устани! Човече, познајеш ли онога, ко има власт, да те поздрави овим слатким речима? Кунем ти се, нећеш га наћи ни срести на земљи, ма сву земљу унакрст разрио. Ма разрио и све земље, што круже око сунца, нећеш га наћи. Јер он од земље није, и земља га не храни.
То је небесни човек, спаситељ душе твоје, далеко од онога ко сам себи грехе опрашта, а близу, врло близу онога, ко омрзне грехе своје и завапије небу, да их истреби.
Његов умје чистији од сунца, и реч је његова врелија од сунца. Те топи снег са душе човекове, и измамљује цвеће да расте. Све наслагане спратове снега и леда може он отопити и сву земљу опрати. Њега призови из дна душе своје, и доћи ће.
Кад он викне: опраштају ти се греси, - душа твоја, сада укочена под теретом греха, постаће лака и покретна, и нестаће раслабљености тела твога.
Греси душе ране су душе. Како ће бити тело здраво у рањаве душе?
Безумник говори: гле мога суседа, окорелог грешника, како му тело цвета здрављем! Заиста грех душе не штети тело, говори безумник.
Очекај, безумниче, очекај још мало, док гној душе не пробије кроз тело. Тад ћеш закључати уста своја и бежати од греха као што бежиш од смрадне трулежи. Очекај док црв не разједе јабуку изнутра, и ожалостићеш се од њене спољашње увелости и бледила.
Тад ћеш и ти стати с губавима украј друма и самртнички викати: Сине Божји, помилуј ме!
И тад ћеш чути - и разумети спасоносне речи: опраштају ти се греси, иди с миром!

LXII

Чујем глас из дубине где говори: безгрешан ће ходити међу болесницима и неће се уболестити. Јер безгрешност је здравље и снага, пуноћа здравља и снаге.
Безгрешан не умире. И ако умре безгрешник због туђих греха, оживеће. Као и све болести - и смрт је болест, коју наноси грех. И као што ниједна болест нема власти над безгрешним, тако ни смрт нема власти над њим. Заиста, синови земље, и смрт није друго до болест.
Нека устане онај, ко је господар над грехом, и биће господар над болестима. И лечиће болесне, и васкрсаваће мртве.
Гле, безгрешност значи много живота, а грешност - мало живота. Бацајте врело угљевље у зелену траву, и нећете је запалити. А траву исушену од сока животног запалиће врело угљевље. Још су немоћније болести према безгрешноме него огањ према зеленој трави.
Безгрешан има много живота, и даје; грешан има мало живота, и отима. Ко има много живота, томе се још даје, као вода пуноме мору. Ко има мало живота, од тога се одузима. И што више буде отимао, све ће мање имати. Заиста, живот је поклон, и само се да поклонити, и поклањањем умножава се. А отмичар ће се све више смањивати, док не ишчезне.
По планинској трави ходи слух: грех и болест не могу нагристи и разјести живот; само га могу потиснути и заузети место живота.
По зеленом језеру жубори слух: много живота јаче је од много греха; и много живота прогони грех и заузима место греха.
Кроз сву земљу скроз ходи, ходи слух: живот и болест односе се као постојеће и непостојеће; царство једнога не зна за царство другога.
Кроз сву звездану васиону скроз шумори, шумори слух: додир с Богом чисти од греха; додир с Богом лечи од болести; додир с Богом избавља од смрти.
Пророци и мудраци вичу оно што ангели шапћу: ко се дотакне живота, живеће; ко се дотакне греха, умреће. Ко зна живот, тога и живот зна; ко зна смрт, тога и смрт зна. Живот нема очи за смрт, нити смрт има очи за живот.
Погле, како присуство Сишавшег с неба лечи оне, који исповедише живот, и умртвљује оне, који исповедише смрт!
Погле како је Син Девојачки препун живота, и како га даје оним синовима женским, који се повратише девојачком стиду и запросише живот у Животодавца!
Погле, како је лако Препуноме одливати, и Безгрешноме отпуштати грехе, и Здравоме лечити, и Животоносноме мртве васкрсавати!
Душо моја, устани и ходи. Ево опраштају ти се греси. Ево лечиш се од немоћи, и смрт је готова да побегне.
На маленом пољашцу, што ти грех и болест још не уграбише, усправи се, душо моја. И сва бивша твоја поља, отета непостојећим, биће опет твоја.
Господе мили и премили, верујем и исповедам, да си ти живот.
Само ми отпусти грехе, Славо моја, и све остало даће ми се само собом.

LXIII

Војници живота, војујте крепко и не сустаните веровати у победу. Победа се даје оном, чије око неуморно гледа у њу. Ко помисли на пораз, победа му се губи из вида, и он је не налази више. Малена звезда у даљини, што од истрајног погледа расте и приближује се!
Живот је победа, децо моја. Војници Живота војници су победе.
Стражарите будно, да ниједан непријатељ не ускочи преко зида у ваш град. Ускочи ли један, град је изгубљен. Само једна змија увукла се у Рај, и Рај се претворио у Пакао.
Гле, једна кап отрова у пуно тело крви, и лекари проричу смрт!
Није важно убити непријатеља ван града колико не пустити га у град.
Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.
Шта вам вреди, ако свет освојите, и свет вам заузме место душе? Заиста, свет ће остати, али душе ваше неће бити. Плашљива је тица душа, и ако мало, мало пепела баците на њу, она прне и отима се да побегне.
Скупља је душа од света, - боље, дакле, освојите душу него свет. Вернији је савезник душа него свет, - боље, вежите савез с душом. Богатија је душа од света, - боље, остављајте своје благо у њу. Моћнија је душа од света, - боље, тражите здравља у њој. Лепша је душа од света, - боље, узмите њу за невесту. Плоднија је њива душе него свет, - боље, трудите се око ње.
Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.
Не изгоните ђавола ђаволом. Јер увек ћете имати ђавола у кући. Него изгоните ђавола Богом. И ђаво ће побећи, а Бог ће остати.
Не војујте огњем против огња. Јер ћете учинити огањ сувише великим, и сагореће и ваша кућа, поред куће вашег непријатеља. Него водом војујте против огња, и угасићете га.
Не дижите смрт против смрти, јер ћете повећати њиву смрти. Него дижите живот против смрти, и смрт ће узмаћи као сенка пред сунцем.
Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.
Ваш циљ ваше је и оружје. Ако за Живот војујете, од Живота и очекујте венац славе.
Немојте имати два циља, нити двојаког оружја. Када је циљ живот, живот је и оружје. Када је циљ смрт, смрт је и оружје. Где год се помешају живот и смрт, смрт је победилац.
Нити тражите награду с две стране. Јер друга је страна смрт.
Нити служите два господара. Јер другоме господару име је смрт.
Све жртвујте за Живот, и све очекујте од Живота. И Живот ће вам дати све.
Ко освоји Живот, ваистину освојио је најбогатији град у свима световима. И наћи ће у том граду више блага него што око може прегледати, и срце пожелети, и сан сањати.
Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.

LIV

Ко унесе грех у свет, Господе, те се сав свет уболести, и постаде храна смрти?
Ум је капија, кроз коју грех уђе. Кроз ум кану кап отрова у срце и у душу.
Одвојен од девичанства и светлости, не троичан него јединичан, ум се одваја од свете Триаде, и стоји као четврти, - непостојећи. И мисли оно што је земаљско, а не оно што је божанско.
Одвојен од девичанства душе и светости срца ум је сецка Сина Божјега, наличје Мудрости. Ова мрачна сенка простире свој мрак и на душу и на срце. И кад се све троје обавију мраком и убуђаве, онда се образује несвета Триада, сенка Свете Триаде, као што је непостојеће треперава сенка постојећег.
Шта је први грех ума, Господе, којим се унесе мука и страдање у сав род човечји?
Први грех ума јесте самообмана, други гордост. Прикован чулима за непостојеће, ум узима непостојеће као постојеће.
Самообмана гледа у слику месеца на језеру као на прави месец, и јури да га ухвати у води.
Самообмана види конопац као змију, и бежи од њега.
Самообмана пса види пса у води, и нагони правог пса да лаје на своју сопствену сенку.
Самообмана о покретном пепелу овога света нагони ум, да придаје битност овом свету, и застире га заборавом истински битног света.
Заиста, самообмана ума је први грех. Овај први грех ступа у брак с гордошћу, из кога брака рађају се сви греси и сва зла, од којих долази мука и страдање.
Како гордост да се појави одмах после самообмане, Господе мој?
Откривачи новога и дотле незнанога увек се пуне гордошћу.
Самообманути ум открива за себе нешто ново и дотле незнано; ах, кад би знао, да открива гроб себи! Открива му самообмана свет небитни као битни. Ах, како му ово откривање постаје пагубно закривење! Откривајући му свет небитни као битни, самообмана му закрива свет битни и представља га као небитни.
Господе мој, једини постојећи, спаси мој ум од ова два паклена греха.
Истино моја, спаси ме од злочесте самообмане ума мога.
Господару и Дародавче свега што јесам и имам, избави ме од гордости, погибије безумних и глупих.

LXV

Како је диван прави Син Божји! Онај што није од сенке него од светлости. Онај што представља битну Триаду а не небитну.
Како је наслонио мудрост своју на блажено девичанство и моћну светлост, као кубе храма на мермерне зидове!
Господства, Силе и Власти не скидају очију с Њега. Начела, Архангели и Ангели слуге су Његове.
И као мед и млеко што теку у земљи обећаној, тако мудрост тече са усана његових.
Где је благо ваше, онде је и срце ваше. Не питам вас, шта ви имате него шта ви јесте. Ако јесте деца светлости, тако да ни у једном уду тела вашег нема таме, онда је ваше имање Отац Светлости.
Благо вама, ако је све ваше имање у Оцу светлости. Кажем вам, и биће ваше биће у Њему. Ви што имате големо имање у земљи, чувајте се, да не постанете имовина свога имања.
Чувајте се, да оно што ви јесте од почетка не постане оним што ви имате од јуче. Заиста вам кажем, постаћете робови таме, и светлост ће вас заборавити.
Имање и сродници главни су непријатељи ваши. Они вас вежу за овај свет, и они вам затварају врата неба.
Не затрпавајте срце своје у имање земаљско, јер ће под земљом иструлити. Поклоните срце своје Богу, - дар дародавцу, и ваше имање биће вам безопасни роб уместо опасног господара.
Не дајите цело срце своје сродницима, јер ови ће га појести, - и остаће гладни.
Него подајте срце свој Духу Светом, и Он ће нахранити сроднике ваше богатијом храном. Тако ће сродници ваши бити сродни вама не само докле вас крв и тело вежу, него докле вас Дух Свети веже. А Дух нема других веза до вечних.
Душо моја окајана, бирај. Или волиш бити или имати. Ако волиш бити, твоје имање неће износити мање од Божјег. Ако волиш имати, твоје биће неће бити веће од месеца на дну језера.
Сине Божји, помози души мојој, да се не превари, и не избере пропаст.

LXVI

Одакле излазе нечисти духови, Пречиста Мајко Божја?
Из нечисте жене; из нечистог јој брака са сином својим. Нечист ум прља душу, мајку своју, и из нечисте душе излазе духови нечисти, чија је главна тврђава срце.
Из главне тврђаве, потом, зли духови нападају нечистом страшћу родитеље своје, и множе се и у души и у уму.
Колики је број нечистих духова, Пречиста Мајко Божја?
Више их је, много више је нечистих духова него чистих. Јер су они немоћни као сенка према чистим духовима. И удружују се у легионе против једног чистог духа, против једног девичанског духа.
Највише се множе у трулежи, а најсилније нападају на девојку, - на све оно што представља девичанство у телу или у души, у мушком или женском, у уму или у срцу.
Колико погрешних жеља у срцу, и отровних сласти, и осећаја страха, и осећаја мржње према свему небесном, - толико је нечистих духова у срцу.
Колико је самообмана о свету у уму, било у представама и појмовима, било у маштањима и речима, - толико је нечистих духова у уму.
И сви нечисти духови из срца сеју своје семе по уму. И сви нечисти духови из ума сеју своје семе по срцу. А сви заједно, из једне и друге тврђаве, сеју своје нечисто семе по њиви воље. А у души, највећој тврђави, има их колико сенки у свету.
И множе се један од другога, без реда и закона. Заклети непријатељи сваког реда и закона! И гледају своју снагу и победу не у каквоћи него у броју. И уситњени су заиста као песак, и све се више ситне.
Не множе се они из међусобне љубави но из паклене себичности. Нити они осећају ма какво блаженство од свога постојања. Борба за право и првенство испуњава све њихово време. Тешко човеку, који постане њиховим бојиштем.
Шта је резултат делања нечистих духова у човеку, Пречиста Мајко Божја?
Произвођење болести у унутрашњем човеку и, следствено, и у спољашњем. Грех је семе болести. Семе греха расте бујно као коров.
Све болести последица су греха. Заиста, и слепило, и глувило, и немило, и све остало. И ма како да је чудно рећи - и смрт је болест, последица истога узрока, трулеж од истога црва.
Пречиста и Светлоносна Мајко Божја, ослободи нас од нечистих духова; опери нас од свакога греха; исцели нас од сваке болести, милошћу Сина Твога и силом Духа Твога Светога.
Из сред трулења клечећи вапијемо к Теби: Твојим сјајем сагори сву трулеж што нас дави, Мајко Божја.

LXVII

Молим вам се, Серафими, ко први осети присуство Сина Девојачког у свету?
Нечисти духови први Га осетише, и страхом се испунише. Где је страх, тује и пузење; где пузење, ту и дрскост. Заиста највећи кривци највећма се боје судије, и кад судија наиђе, они га први познаду.
Праведник не познаје судију, јер не мисли о њему, нити га ишчекује. Грех га не тера, да стриже ушима и погледа, с које ће се стране судија појавити.
Молим вам се, Херувими, како нечисти духови осетише присуство Сина Девојачког у свету?
Као што и тама осети светлост. Шта је осетљивије према светлости него тама? И камен и биљка и животиња још спавају пред зору и не слуте дан, док тама већ осећа долазак прождирача свога, и усколебана спрема се на бегство.
Тако и демони осетише долазак Сина Девојачког пре свега земаљског народа, чистијег од њих.
Молимо вам се, Престоли, како савлада Син Девојачки нечисте духове?
Нечисти духови представљају неку моћ само према земљи. Небо на њих гледа као на унапред савладане злом својим. Кад се домаћин појави у својој њиви, лопови беже ка огради и траже отвор да изиђу.
Молим вам се, Господства и Силе, које су четири победе, које однесе Син Девојачки у свету?
Четири победе јесу победе над четири зла, која истичу једно из другог као мутна река из мутног извора.
Прва је победа над нечистим духовима, од којих долази грех.
Друга је победа над грехом, од кога долази болест.
Трећа је победа над болестима, које се завршавају смрћу.
Четврта је победа над смрћу.
Молим вам се, Власти и Начела, која је највећа победа Сина Девојачког?
Ниједна није ни већа ни мања. Само је прва-прва а последња-последња. Друга није могла бити без прве, ни трећа без друге и прве, нити четврта без треће, друге и прве.
Све четири представљају једну четвороструку победу, што обасја исток, запад, север и југ свега постојећег света.
Молим вам се, Власти и Начела, која је највећа победа Сина Девојачког?
Онај, ко може да је разуме, осети и усвоји.
Ко је разуме, тај се клања Сину Девојачком дан и ноћ.
Ко је осети, тај плаче од радости, што ју је осетио, и од стида, што ју је тако доцкан осетио.
Ко је усвоји, тај губи сина жениног у себи и постаје и сам сином девојачким.
Вама се молим и поклоним, кругови светитеља и мученика, који разуместе, осетисте и усвојисте победу Сина Девојачког. Са свима небесним силама молите се Сину Девојачком за нас, који стојимо још на бојишту.

LXVIII

Маћеха је земља, Мајка Небесна, и као маћеха поступа с нама. Као на пасторчад гледа на нас, као на туђинце из даљине; као на посвојчад - док нас не учини робовима својим.
Аргатујемо јој дан и ноћ, и зато нам исплаћује наднице злехудом имовином својом: грехом, болешћу и смрћу. Ко само од њена хлеба живи, тај не зна за ситост. Него што више једе, све већу глад осећа. И што више игра, по музици њеној, све га већа жалост спопада.
Као звер што падне у дубоку јаму, па копа земљу све ниже и дубље, да би се спасла. И удаљујући се од спасења мисли, да је спасење близу. Ваистину, такви су и синови човечји, што се много труде око земље, и према труду своме цене близину спасења.
Нашто ваше роњење у пепео, све дубље и дубље? Синови човечји, спасење је ваше остало за леђима вашим.
Велите: још мало мало дубље да копамо, па ћемо изићи на светлост. А ја вам велим: још мало дубље у земљу, и бићете даље од светлости.
Велите: још само сутра и прекосутра да свршимо неке послове, и царство добра биће саграђено. А ја вам велим: све ваше грађевине од земље, срушиће вам се на главу, и ваше сутра и прекосутра биће опет само болно дизање главе испод рушевина.
Оци ваши говораше исту утеху сами себи, и помреше у рушевинама и у недовршеним оправкама.
Лествице вам требају, и ништа друго до лествице. Да се пењете из рупе, у коју сте запали. Да бежите из хладног загрљаја маћехе.
Девојка је лествица. Она пали небесну свећу у вашој тами, и показује пут. Она је видовита, и зна оно, што сте ви заборавили. Завађена са земљом, она је спријатељена с небом. Обнажена од таме, она је обучена у светлост. Кроз њу Небо гледа у вас. Кроз њу ви можете видети небо.
Она је опрезна према вашим саветима; правота је у њеном уму; небесна мудрост у њеној утроби; свештени пламен у срцу њеном.
Из ње излази лекар и лек. Од њених бедара устаје путовођ и пут.
Она није маћеха но мајка, и не обећава сину своме више него што може дати. Њено давање њено је обећање. Док маћехино давање је у обећањима.
Маћеха је земља, Мајко Небесна, и као маћеха поступа с нама. Црним велом сакрила је Тебе од очију наших, да Те не видимо, и да мислимо, да си Ти мртва. Зато поколење за поколењем припија се уз маћеху, и целива тврду руку њену.
Блесни, Мајко, лицем Својим, и маћеха ће побећи, и робови ће постати синови.

LXIX

Индијанац проклиње карму. Муслиман проклиње кисмет. Хришћанин проклиње грех.
Сви проклињу проклетство своје; заиста, сва проклетства јесу неслобода.
Сви проклињу неслободу своју, - једина благословена клетва. Сви се буне против пепела, што их постепено завија, у себе, сигуран победе своје. Заиста, играчи не воле онога, чија је победа осигурана у игри с немоћнијим.
Не проклиње Индијанац неслободу него робовање горем од себе. Нити Муслиман проклиње неслободу него робовање горем од себе. Нити Хришћанин проклиње неслободу него робовање горем од себе. Ниједан се од њих не буни против господара као господара него као господара нижег од себе.
Свет тражи господара. Пробајући господаре пада под пете слугу, и хранећи се пепелом показује једино бунтом достојанство своје.
Ја се саветовах са собом и питах се: можеш ли ти збацити с леђа својих карму, - планину превисоку, стару као свет, и тешку као свет - можеш ли је збацити с леђа својих?
Зар не може кап воде наћи пут да изиђе испод планине на светлост? Зар не може огањ у срцу планине пропутити себи пут и избити на врх, где га сунце чека?
Опет се саветовах са собом и питах себе: можеш ли ти постати кисмет кисмету? Може ли камилар спасти и себе и камилу од самума, вративши се благовремено с пута без оаза?
Зар не може син ући у очевину своју са пуномоћи оца?
Зар не може законоизвршилац постати законодавцем?
Опет се саветовах са собом и питах себе: можеш ли ти изићи из њиве греха, у којој једно семе даје стотину жетава?
Зар не може онај, ко нађе бољу њиву, оставити гору?
Зар не може онај, ко у своме сапутнику позна злотвора, окренути се и побећи од њега?
Но страх у мени одговара: али ако нема друге њиве? Али ако нема другог сапутника?
Одговара моје храбрије ја: Кад говорим о Брами, не говорим ли о другој њиви? Кад говорим о Алаху, не говорим ли о другом сапутнику? Кад говорим о Христу, не говорим ли о спасењу?
Господару Небесни, прими душу моју за своју слушкињу. Гле, једина је слобода моја, да служим бољем од себе.

LXX

Бескорисне слуге! Овако говори Господар Живота и Победилац смрти:
Можете ли продужити свој раст заједан лакат? Можете ли једну длаку учинити белом или црном? Па кад не можете најмање, што се бринете за остало?
Домаћин, који најима слуге, даје им и њиву и алат и храну. Како ли тек Отац ваш небесни снабдева своје слуге!
Бескорисне слуге, Бог вам даје снагу да служите;
те не служите ви но Бог служи кроз вас.
Кад би ви могли једну једину добру службу свршити без Бога, ви би били богови, и Бога не би било.
Кад би ви могли један једини живот убити, иједног јединог мртвог васкрснути, без Божјег присуства, ви би били богови, и Бога не би било.
Кад сву своју службу свршите, то је Бог свршио своју службу и ви сте бескорисне слуге.
Рекох својим ногама: ви не ходите својом снагом;
и рукама: ви не стварате својом снагом; и нервима својим: ви не осећате својом снагом; и уму своме рекох: ти не умујеш својом снагом.
Нити ме сва опрезност моја може провести жива кроз једну циглу ноћ. Нити ми сав мој труд за живота може дати један оброк.
И хлебу рекох: не храниш ме ти но Онај, ко те учини хранљивим. И води: не појиш ме ти но Онај, ко невидљиво с тобом улази у мене. И светлости: не светлиш ми ти но Онај, од кога и ти позајимаш.
Синови човечји, сви сте ви бескорисне слуге.
Елементи природни, сви сте ви бескорисне слуге.
Сунце, звезде и месеци, сви сте ви бескорисне слуге.
Сва служба ваша узалудна је, ако неко јачи од вас не служи.
Сва обећања ваша обмана су, ако их неко богатији не испуни.
Све бриге ваше као трње су, што сејете по путу своме. Оне не низводе кишу но чине сушу још сушнијом. Не додају живота но гомилају немоћи.
Бескорисне слуге, обратите бриге у молитве, као што се лед обраћа у текућу воду, и пожњећете неочекивану жетву. Молите се господару жетве, и разумећете онда, колико су узалудне и убитачне биле бриге ваше.
Шта вреди свирали бринути, како ће свирати? Све њене бриге неће произвести ниједан звук док свирач не стави своја уста у њу.
Сматрајте себе за ништа; не тражите никакво право, - и све ће вам се дати.
И кад тако будете чинили осетићете, да престајете бити бескорисне слуге и да постајете синови и посланици оца. И Отац ће вас обући у злато и скерлет своје славе.

LXXI

Помози ми да се поново родим, Тројице једнобитна.
Узалуд се мучим, да се избистрим у блатњавом кориту, којим тече живот мој. Не могу да се одбраним од мутних притока, што се долином сручују у реку моју.
Подигни ме на гору високу, и учини ме поново бистрим извором. Теби се заветујем: тећи ћу кроз суви камен, и нећу се више замутити. Ти ћеш огледати лице Твоје у мени и познаћеш га. Ангели Твоји спуштаће се у мене, и неће осетити спуштање.
Ниједна врба неће бацати сенку на воду моју, и ниједна змија неће се усудити ући у студене вирове моје.
Помози ми само, да почнем испочетка. Теби се заветујем: ткаћу нову хаљину од нових конаца. Доста сам се мучио са суседима својим пришивајући нове закрпе на старе хаљине. Закрпе отпадају, стареж се осипа, и наша прљава нагота удара нас стидом по лицу.
Мудри риши испод Хималаја говоре о новим рођењима, којих је број, веле, већи од песка у мору. Но нашто ми сва та рођења која ми служе као капија из једне тамнице у другу?
За једно ти се рођење молим, за рођење од Духа. Рођен сам од воде и крштен сам водом, и гмижем по земљи као мутна вода.
Гле, рођење од воде само је пророчанство рођења од Духа. И крштење водом само је пророчанство крштења огњем.
Водом се регрутују војници, а Духом се чине победници.
Не допусти, Господе мој, да твој војник доживотно војује и заврши војевање поразом. Нека се победник роди у мени, који ни за тренутак неће посумњати, да је рођен за победу.
Вода рађа војску пораза, а Дух рађа војску победе. Помози ми, да се поново родим, Тројице једнобитна. Да се појави у мени човек, какав је у Твоме уму пре времена. Опасан Твојом снагом; окићен Твојом мудрошћу; обасјан Твојом чистотом!
Да би кроз очи моје улазила Ти, а не свет. Да би срце моје жудело само за Тобом. И душа моја да би била трудна само од семена Твога.
Не остави ме, Тројице Света, да издахнем као стари човек; да се исцепам као овештала хаљина, узалуд крпљена и неокрпљена.
Свет унесе старост у душу моју. Сву је испечати и остави печате своје у њој, да од њих болује, страхује и - умре.
Кад се поново роди душа у костима мојим, и кости ће се моје подмладити. И биће у души мојој само један печат - печат дара Духа Светога. Узалуд ће свет покушавати, да удари свој печат на мене, да ме роваши као своју овцу, - неће наћи места за свој печат. Јер новорођени биће испуњен Твојим печатом, и Твојим животом, Тројице Животворна.