Благоверни кнез Стефан Штиљановић родом је био из србског племена Паштровићи, на приморју. Рођен је и одгајан у благочестивој породицу. Као младић показао се веома богољубивим и човекољубивим. Отишавши из свог родног краја у Срем, постао је деспот Србски и добио је на управу место Моровић, где му је било седиште. Стефан се као кнез, клонио зла и чинио је своме народу многа добра. Јуначки се борио против Латина и нарочито Турака, који су после Мохачке битке, све дубље залазили у Срем. Праведник Божији и родољуб, овај дивни кнез може се упоредити са Св.Александром Невским или са Св.краљем Јованом Владимиром. У време велике глади поделио је народу жито без икакве накнаде. Поживевши часно и богоугодно, преставио се мирно у Господу почетком 16.века(по некима 1515.године). На гробу његовом појављивала се ноћу светлост, према којој су и пронеђене његове свете мошти, које су дуго почивале у фрушкогорском манастиру Шишатовцу, па су за време Другог светског рата пренете у Београд и положене у Саборну цркву поред моштију Св.кнеза Лазара. Његова жена Јелена видећи нетљене мошти Стефанове и чудеса од истих замонаши се и предаде подвигу до смрти. Црква га слави 4. октобра.
