Дуго пре поноћи верујући се, у светлим одећама, скупљају у храму и са страхопоштовањем очекују наступајуће Пасхално Славље. Свештенослужитељи се облаче у најсветлије, и најлепше одежде. Пре саме поноћи величанствено звоњење јавља да наступају велики минути Светоносног Празника Васкрсења Христовог. Свештенослужитељи са крстом, свећњацима и тамјаном излазе из олтара и заједно са народом, слично мироносицама, које су ходиле врло рано к гробу, опходе око цркве певајући: "Воскресение Твое, Христе Спасе, Ангели појут на небесјех, и нас на земли сподоби чистим сердцем Тебје славити". За то време са висине звоника, као са небеса, разлива се радосни пасхални трезвон. Сви који се моле иду са запаљеним свећама, изражавајући тиме духовну радост Светоносног Празника.
Поворка се зауставља испред затворених западних врата храма, као испред двери гроба Христовог. И овде, по утврђеном возгласу свештеник, слично ангелу, који је мироносицама јавио код гроба о васкрсењу Христовом, први возглашава радосну песму: "Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав". Ту песму трикратно понављају свештенослужитељи и хор.
Затим свештеник возглашава стихове древног пророчанства св. Цара Давида: "Да воскреснет Бог и расточатсја врази Его...", а сви људи (хор) у одговор на сваки стих поју: "Христос воскресе из мертвих..."
Коначно свештеник, држећи у рукама крст са трисвећњаком, њиховим подизањем осењује знамење крста наспрам затворених двери храма; она се отварају, и радосни скуп, као некада мироносице к апостолима, улази у цркву, обливену светлошћу свих запаљених свећа и кандила, и јавља њој радосну песму: "Христос воскресе из мертвих!.."
Наредно Богослужење Пасхалног Јутрења састоји се претежно од певања канона, који је саставио св. Јован Дамаскин. Све песме тог канона раздељују се многократним "Христос воскресе из мертвих!". За време певања канона свештенослужитељи са крстом и кадилом, праћени свећњацима са свећама, опходе целу цркву, испуњавајући је тамјаном, и радосно поздрављају све речима: "Христос воскресе!" на то верујући одговарају: "Воистину воскресе!" Вишекратно излажење свештеника из олтара подсећа на честа јављања Господа Својим ученицима после васкрсења.
При крају јутрења, после певања: "друг друга обимем, рцем: братие! и ненавидјашчим нас простим всја воскресением", сви верујући почињу да поздрављају један другог, произносећи: "Христос воскресе!" и одговарају: "Воистину воскресе!". Тај поздрав они запечаћују целивањем и поклањањем пасхалних јаја, која служе као важан символ устајања из гроба - васкрсења живота у самим недрима његовим, силом свемоћи Божије.
Затим се чита реч Јована Златоустог, која почиње овако: "Ашче кто благочестив и боголјубив, да насладитсја сего доброго и светлого торжества..." Св. Јован Златоуст позива све да се радују: "Богатии и убозии, друг с другом ликуите. Воздержници и лјенивии, ден почтите. Постившиесја и не постившиесја, возвеселитес днес..."
"Никто же да плачет прегрешении, прошчение бо от гроба возсија. Никто же да убоитсја смерти, свободи бо нас Спасова смерт..."
И на крају, он свечано возглашава вечну победу Христову над смрћу и адом: "Где твое, смерте, жало? Где твоја, аде, победа? Воскресе Христос, и ти низверглсја јеси. Воскресе Христос, и падоша демони. Воскресе Христос, и радујутсја ангели. Воскресе Христос, и жизн житељствует. Воскресе Христос, и мертвии ни једин во гробје (јер сада смрт није уништење, већ привремено стање): Христос бо востав от мертвих, начаток усопших бист. Тому слава и держава, во вјеки вјеков. Амин".
После јутрења одмах савршавају се Часови и Литургија, при отвореним Царским Вратима, која се отварају још на почетку Зајутрењег и не затварају се целе недеље у знак тога, што нам је Исус Христос заувек отворио врата Небеског Царства. На Литургији чита се прво зачало Јеванђеља по Јовану Богослову (почиње речима: В начале бје Слово, и Слово бје к Богу, и Бог бје Слово...), у ком се изображава божанственост нашег Искупитеља. Ако Литургију савршава сабор свештеника, то Јеванђеље се чита на различитим језицима, у знак тога, што се свим народима на земљи "јави вест" о Господу.
Пред крај Литургије освећује се пасхални хлеб - Артос, који се у Светлу Суботу после Литургије дели верујућима, као пасхални благослов.
После пасхалне Литургије (некада између Зајутрењег и Литургије), савршава се освећење васкршњег колача (пасхални хлеб), јаја и меса, за пасхалну трпезу верујућих.
У следећим данима Пасхе, после Литургије, при звоњењу звона, чине се крсни ходови око цркве, у којима се, као победнички трофеј, носи крст Христов. Тиме верујући изражавају своју радост и слављење због победе Исуса Христа над смрћу и адом.
Вечерње на први дан Пасхе старешина храма савршава, обучен у све свештене одежде. После вечерњег входа са Јеванђељем, чита се Јеванђеље о јављању Васкрслог Исуса Христа апостолима увече првог дана Свог Васкрсења из мртвих (Јован. 29 гл. 19-25). Јеванђеље чита старешина храма, окренут лицем ка народу. Отпуст говори са крстом.
Сву Светлу Пасхалну Недељу звони се у сва звона.
Почевши од првог дана Пасхе па до вечерњег празника св. Тројице, коленопреклоњење и земни поклони се не врше.
У први уторак после пасхалне недеље св. Црква, дели радост Васкрсења Христовог са умрлима у нади на свеопште васкрсење, а посебно чини помињање умрлих, па се зато тај дан назива "Радоницеј". После Литургије савршава се васељенски парастос. Још од древних времена постоји обичај да се на тај дан посећују гробови ближњих рођака.
Пасхалне песме поју се у цркви до Празника Вазнесења Господњег, који се празнује у четрдесети дан после првог дана Пасхе.
