Јектеније

За време Богослужења ми често чујемо низ молитвених прозби (молитава), произнетих отегнуто, лагано, које изговара ђакон или свештеник у име свих који се моле. После сваке прозбе хор пева: "Господи, помилуј!" или "Подаи Господи". И то називамо јектенијом. Јектенија је грчка реч и значи: "приљежно (марљиво) мољење".

Најчешће употребљаваних јектенија има пет:

1. Велика иили мирна јектенија, која почиње речима: "миром Господу помолимсја". Она има много мољења и прозби и после сваке од њих се поје: "Господи, помилуи!"

2. Мала јектенија је скраћена велика. Она почиње речима: "Паки и паки (тј. опет и опет) миром Господу помолимсја!" и има свега две прозбе.

3. Сугyбa јектенија почиње речима: "Помилуи нас, Боже, по велицеј милости Твојеи, молимтисја, услиши и помилуи". На сваку прозбу сугубе јектеније, хор одговара трикратно "Господи, помилуи!" Зато се и сама јектенија назива сугубом, што значи усиљено (посебно усрдно).

4. Прозбена јектенија почиње речима: "Исполним (доведимо до пуноће, принесимо у свој пуноћи) утренјују (или вечернјују) молитву нашу Господеви" (Господу). После сваке прозбе у прозбеној јектенији, осим прве две, хор поје: "Подаи, Господи!"

5. Заупокојна јектенија састоји се из прозби Господу за то, да Он упокоји у Царству Небеском, душе умрлих, опростивши им сва сагрешења.

Свака јектенија завршава се возгласом (гласом) свештеника, који прославља Пресвету Тројицу.