На јутрењу Велике Суботе, после Великог славословља, Плаштаницу при певању: "Свјатии Боже"... свештенослужитељи износе из храма, при учешћу народа, и проносе је око храма у спомен на силазак Исуса Христа у ад и на победу Његову над адом и смрћу. Затим, по уношењу Плаштанице у храм, она се приноси ка отвореним царским вратима, и знамење је тога, да Спаситељ нераздвојно пребива са Богом Оцем, и да је Он Својим страдањима и смрћу изнова отворио нама двери раја. Појци у то време поју: "Благообразнии Иосиф" ...
Када Плаштаницу положе на место на средини храма, тада се произноси јектенија и читају се: паремија из књиге прор. Језекиља о васкрсењу мртвих; Апостол, који учи верујуће да је Исус Христос истинита Пасха за све нас...; Јеванђеље, које сведочи о томе, како су првосвештеници са дозволом Пилатовом поставили стражу испред гроба Господњег и поставили на камен печат. По окончању јутрења верујући се позивају да похвале, Црквеном песмом, Јосифа Ариматејског: "Приидите, ублажим Иосифа приснопамјатного" ...
Божанствена Литургија на тај дан бива касније, него у свим другим данима у години и сједињује се са Вечерњим.
После малог входа и певања "Свјете тихии..." почиње читање 15-е паремије, у којима су сабрани најважнији старозаветни праобрази и пророчанства о спасењу људи кроз Страдања и Васкрсење Исуса Христа.
После паремије и Апостола почиње празник Васкрсења Христовог. На клиросу почињу споро да певају: "Воскресни, Боже, суди земли, јако Ти наследиши во всех јазицех...", а у олтару за то време црне одежде престола и свештенослужитеља смењују се светлима, а такође и у самом храму црне одеће се замењују светлима. То је изображење догађаја када су мироносице, у рано јутро, "ешче сушчи тме", виделе испред гроба Христовог Ангела у светлим хаљинама и чуле од њега радосну вест о Васкрсењу Христовом.
После тог певања ђакон у светлој одећи, слично ангелу, излази на средину храма и пред Плаштаницом, читањем Јеванђеља, јавља људима о Васкрсењу Христовом.
Затим се Литургија Василија Великог наставља уобичајеним поретком. Уместо Херувимске песме поје се песма: "Да молчит всјака плот человеча"... Уместо "Достоино јест" поје се: "Не ридаи Мене, Мати, зрјашчи во гробе"... Запричастни стих: "Воста, јако спја Господ, и воскресе спасајаи нас".
По окончању Литургије се благосиљају хлебови и вино за укрепљење оних који се моле. После тога почиње читање књиге Дела Апостолских и продужава се до почетка полуноћнице.
У дванаест сати ноћу, савршава се полуноћница на којој се поје канон Велике Суботе. На крају полуноћнице свештенослужитељи, ћутећи, проносе Плаштаницу са средине храма у олтар кроз Царска Врата и постављају је на престо, где она остаје до празника Вазнесења Господњег, у сећање на четрдесетодневно пребивање Исуса Христа на земљи - после васкрсења Његовог из мртвих.
После тога верујући са страхопоштовањем очекују наступање поноћи, када почиње светла пасхална радост највећег Празника Васкрсења Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.
Пасхална радост је света радост, којој нема и не може бити равне на целој земљи. То је бесконачна вечна радост вечног живота и блаженства. И она и јесте, баш та иста радост, о којој је Сам Господ рекао: "Обрадоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас" (Јован 16, 22).
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
