На јутрењу (које се служи увече на Велики Четвртак) на средини храма се чита дванаест Јеванђељских чтенија, изабраних од сва четири Јеванђелиста, који су забележили страдања Спаситељева, почињући од последње беседе Његове са ученицима на Тајној Вечери и закључно са погребењем Његовим у врту Јосифа Ариматејског и постављањем војничке страже на Његовом гробу. За време читања Јеванђеља верујући стоје са упаљеним свећама у рукама, показујући тиме са једне стране то, да слава и величина нису оставиле Господа ни за време Његових страдања, а са друге стране - ватрену љубав према своме Спаситељу.
У Велики Петак Литургије нема, јер је на тај дан Сам Господ принео Себе на жртву, већ се савршавају Царски Часови.
Вечерње се савршава у три сата поподне, у часу смрти Исуса Христа на крсту, у спомен скидања са Крста тела Христовог и Његовог погребења.
На вечерњем, при певању тропара: "Благообразнии Иосиф с древа снем пречистое Тело Твое"..., свештенослужитељи подижу Плаштаницу (тј. изображење Христа, који лежи у гробу) са Престола, као са Голготе, и износе је из олтара на средину храма у пратњи свећњака и уз кађење тамјаном. Плаштаница се полаже на посебно припремљен сто (гроб). Затим се свештенослужитељи и сви који се моле поклањају пред Плаштаницом и љубе ране на њој изображеног Господа - прободена ребра, руке и ноге Његове.
Плаштаница се налази на средини храма у току наредна три (непуна) дана, подсећајући тако на тродневно почивање Исуса Христа у гробу.
