Пошто је клепано у мало клепало и братија почне Часове, еклисиарх и старац доводе у цркву онога који има да се постриже, а који је дуго време провео добро у манастирском искушеништву и послушању старцу, стају насред цркве и клањају се као обичтго; потом одмах прилазе игуману, и поклонивши се, целивају му десницу; и узевши од њега благослов чине три поклона до земље према светим дверима; затим целивају свете иконе, стају пред светим дверима, метанишу једанпут до земље, и окретгувши се ка хоровима[1] чине такође по једно метаније. После тога одлазе у паперту, ту новак свлачи са себе обично одело, скида обућу, и облачи се само у власетицу једну.
Но нека се зна: онај што има да се постриже, треба на сваки начин пре но што доће у цркву, да претходно исповеди све грехе своје пред духовником и од њега добије потпуно разрешење, и да буде спреман за причешће Пресветим Тајнама Тела и Крви Христове. Овако нарећује божанствени Дионисије Ареопагит у својој књизи О црквеној јерархији, у шестој глави, о тајни монашког савршенства.
Када пак почне божанствена литургија он стоји у паперти; и пошто се отпевају уобичајени антифони и обави Вход са Еванћељем, чита се на Слава кондак дана, а на: И сада; пева се овај тропар, глас 1 Самогласно[2].
Похитај да ми отвориш очинско наручје, развратно сам истрошио живот свој. Спаситељу, нe презри сада осиротело срце моје, које упире поглед на непотрошиво богатство милосрђа твога! Јер Теби, Господе, у умилењу вапијем: сагреших, Оче небу и Теби.
Док се ово пева, сва братија по два и два са свећама одлазе у паперту певајући тихо горњи тропар. Онда онај што има да се постриже иде позади свих између старца и еклисиарха, обучен само у власеницу, неопасан, бос и гологлав, са прекрштеним рукама на грудима као да су везане; и ушавши у цркву, ниско се једанпут
поклања главом према истоку; затим дошавши пред амвон, опет се поклања исто тако; онда отишавши пред свете двери, и павши на земљу ничице, лежи молећи се усрдно у себи Господу да му опрости грехе и да га прими у ред кајућих се.
По завршеном појању тропара, настојатељ громким гласом говори ничице лежећем:
Милосрдни Бог као чедољубиви Отац, гледајући твоје смирење и истинско покајање, чедо, прима као блудног сина тебе који се кајеш и од срца к Њему припадаш.
И одмах сагнувши се подиже ничице лежећег узевши га под
десну руку. А овај уставши стаје право гледајући у земљу, и са рукама прекрштеним на грудима побожно се поклања главом према божанственом олтару.
Игуман га пита говорећи:
Што си дошао, брате, припадајући к светом жртвенику и к светој дружини овој?
А он клањајући се одговара:
Желим живот испоснички, часни оче.
Игуман га опет пита:
Желиш ли да се удостојиш анђелског лика и да се уврстиш у ред монаха.
Он одговара:
Да, с Божјом помоћу, часни оче.
Игуман говори:
Заиста си добро и блажено дело изабрао, само ако га и довршиш, јер се добра дела трудом постижу и с муком обављају.
И одмах га игуман поучава оваквим речима, говорећи:
Отвори уши срца свога, брате, и чуј глac Господа који говори: "Ходите к мени сви који се трудите и натоварени сте, и ја ћу вас одморити. узмите јарам мој на себе, и научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим" (Мт.11, 28-29). Стога сада на свако питање дај Богу са страхом и радошћу потребан одговор. Притом насигурно знај да је овде дошао сам Спаситељ иаш са свехвалном Мајком Својом, светим Анђелима и свима Светима својим, и пази на речи твоје, да би, када доће да суди живима и мртвима, узвратио теби, нe по ономе што ћеш Му обећати и изјавити, него по ономе шта си од обећаног и изјављеног одржао. Зато сада, ако истински приступаш к Богу, одговарај нам са сваком пажњом на сва питања која ти будемо поствљали.
И после тога одмах га пита, говорећи:
Да ли својим слободним разумом и по својој слободној вољи приступаш Господу?
Одговор: Да, с Божјом помоћу, часни оче.
Питање: Да не чиниш то по некој нужди или под морањем?
Одговор: Не, часни оче.
Питање: Одричеш ли се света и свега у свету, по заповести Господњој?
Одговор: Да, часни оче.
Питање: Хоћеш ли остати у мапастиру овом, или у оном који ти од светог послушања буде одрећен, и у испосништву, све до последњег даха свог?
Одговор: Да, с Божјом помоћу, часни оче.
Питање: Хоћеш ли чувати себе у девствености и целомудренoсти и побожности све до смрти?
Одговор: да, с Божјом помоћу, часни оче.
Питање: Хоћеш ли све до смрти бити Послушан игуману и свој у Христу братији?
Одговор: Да, с Божјом помоћу, часни оче.
Питање: Хоћеш ли све до смрти остати у послушању и у добровољном сиромаштву Христа ради у општежићу, ништа себи самом не стичући нити чувајући, сем оно што је на општу потребу, и то из послушања а не по својој вољи?
Одговор: Да, с Божјом помоћу, часни оче.
Питање: Примаш ли све прописе монашког општежитељног живота, и правила састављена од светих отаца, и од настојатеља теби налагана?
Одговор: Да, часни оче, примам и са љубављу их целивам.
Питање: Хоћеш ли ради царства небеског сносити сваку тескобу и тугу монашког живота?
Одговор: Да, с Божјом помоћу, часни оче.
Потом му игуман говори ову поуку:
Пази, чедо, какве завете дајеш Господу Христу, јер Анђели невидљиво присуствују, записујући све завете твоје, за које ћеш дати одговор при другом доласку Господа нашег Исуса Христа. Излажем ти најсавршенији живот, у коме се живљење Господње пројављује подражавањем, показујући ти шта треба да примаш а шта ваља да избегаваш. Јер, глe, чедо, ти си одлучио да приступиш и служиш Господу. Ако дакле хоћеш да будеш монах, ти пре свега очисти себе од сваке нечистоте тела и духа, вршећи светињу у страху Божјем; стекни смиреноумље којим ћеш постати наследник вечних добара; одбаци безочност житејског понашања; имај послушање према свима; не ропћи у пословима који су ти одређени; буди истрајан у молитви; не буди лењ у бдењима; не клони духом у искушењима; нe буди млитав у постовима, а знај да ти молитвом и постом ваља умолити Бога; у болестима не буди малодушан; пази на рђаве помисли, јер враг неће престати да ти подмеће сећање на ранији живот у свету и мржњу према врлинском животу; не треба дакле да сс обзиреш натраг када си пошао путем који води у царство нeбеско, јер нећеш бити приправан за царство небеско; нe претпостављај ништа Богу; нe љуби већма него Бога ни оца, ни мајку, ни браћу, нити иког свог, нити себе самог, нити царства света, или какав било покој и част: не избегавај сиромаштво него остапи до смрти у њему: не избегавај ни злостављање ни понижавање од људи, нити ишта друго сматрај да је тешко, јер ћеш сметати себи у идењу за Христом, него увск гледај на добра оних који са надом живе по Богу, мислећи на све Мученике и Преподобне, који та добра стекоше многим знојем, и трудом, и потоцима крви, и смрћу; сврх свега тога имај свагда у уму свом спасоносна страдања и животворну смрт Господа нашег Исуса Христа, које Он добровољно претрпе ради спасења нашег, да би и ти све невоље и муке монашког живота радосно трпео Њега ради; буди дакле разборит у свему, пострадај као добар војник Господа Христа који, иако сам Бог и Господ наш, будући богат милошћу, ради нас осиромаши, да бисмо се ми обогатили његовим царством; треба стога и ми да постанемо подражаваоци Његови, и да Њега ради сносимо све, напредујући у заповестима Његовим дан и ноћ. Јер сам Господ реце: "Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрече себе, и узме Крст свој и иде за мном", - што значи: бити увек готов, по цену живота, на свако испуњење Његових заповести. Јер имаш и да гладујеш, и да жеђујеш, и да наготујеш, и да будеш вређан и исмеван, ружен и гоњен, и да будеш изложен многим другим невољама које одликују живот по Богу. И када све то претрпиш, радуј се, вели Господ, јер је награда твоја велика иа нсбесима, у Христу Исусу Господу нашем, коме слава вавек. Амин.
Питање: Да ли све ово тако исповедаш, са надом у моћ Божију, и да ли обећаваш да ћеш у овоме истрајати до краја живота свог, благодаћу Христовом?
Одговор: Да, с Божјом помоћу, часни оче.
После тога игуман му одмах говори ово:
Свемилосрдни и многомилостиви Бог, који пречисто срце недокучиве доброте своје отвара свакоме који Му долази са жељом и топлом љубављу, који је рекао: "ако и жена заборави пород свој, ја те заборавити нећу", који и твоју жељу знa и твојој намери прилаже своју моћ за испуњење Његових заповести, нека те прими, и загрли, и штити, и нека ти буде јака тврђава од лица вражија, камен трпљења, узрок утехе, давалац чврстине, стицање благодушности, помоћник храбрости, који ће легати и устајати с тобом, заслађујући и радујући срце твоје утехом Светог Духа Свог, удостојавајући те и удела светих и преподобних отаца наших: Антонија, Јефтимија, Саве, и свих осталих преподобних отаца, који у монаштву угодише Христу (а за жене: свете Првомученице Текле, Евпраксије, Олимпијаде, и свих осталих преподобних матера, које у монаштву угодише Христу); с њима и ти нека наследиш царство небеско, у Христу Исусу Господу нашем, коме нека је слава и власт, царство и сила, са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова.
Братија: Амин.
Затим, пошто новак сагне главу и ђакон рекне: Господу се помолимо; настојатего меће на његову главу књигу, и чита молитву да сви чују
Господе Боже наш, Ти си озаконио да су достојни Тебе они који оставе све житејско, и сроднике и пријатеље, и следују Теби, - прими и овог слугу твог (име мирско), који се одрекао свега тога, према светим заповестима твојим, и упути га на истину твоју, јер непоколебљиво припада к Теби; огради га силом Светог Духа Твог, да никакво вражје лукавство не би могло утицати на њега, дарујући му трпљење да Ти непрестано угађа, молитвама Пречисте Владарке наше Богородице и свих Светих који Ти од памтивека угодише. Јер се благослови и прослави пречасно и величанствено Име Твоје, Оца и Сина и Свстога Духа, сада и увек и у векове векова.
Братија рекну: Амин. Ђакон одмах меће ножице[3] на Еванђеље, а игуман говори: Мир свима. Ђакон: Главе своје приклоните Господу. Братија: Теби, Господе.
Игуман чита ову молитву:
Господе Боже наш, надо и прибежиште свих који се у Тебе уздају, Ти си нам оваплоћењем Христа Твог показао различне путеве спасења, прими слугу твог (име мирско), који је оставио световне жеље, и себе принео Теби Владици на жртву живу, пријатну; одстрани од њега сваку телесну жељу и неразумне прохтеве, да се, уклањањем неосетљивих власи, уклоне и неразумне мисли и дела, и да се удостоји узети јарам твој благи и бреме твоје лако, и да узме Крст и да иде за Тобом, Владиком; сачувај га у светости твојој и даруј му добру намеру у чувању светих заповести твојих, учвршћујући га у згодно време у ред избраника твојих, благодаћу и човекољубљем јединородног Сина Твог, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.
Братија рекне: Амин.
Настојатељ, пруживши десницу ка Светом Еванђељу, говори:
Гле, овде Христос невидљиво присуствује; пази, нико те нe приморава да примиш овај лик; пази, ти по својој слободној вољи хоћеш залог великог, анђелског лика!
Одговара: Да, часнни оче, по својој слободној вољи.
После одговора настојатељ, показујући десницом на ножице говори трипут:
узми ножице и подај ми их.
Новак трипут узима ножице и даје их настојатељу целивајући му десницу. Када последњи пут пода ножице настојатељу, овај их ставља на Свето Еванђеље и говори му:
Ето, из руке Христове их примаш, пази, коме приступаш, коме се заветујеш, и кога се одричеш.
После тога настојатељ узима ножице са Светог Еванђеља и
Говори:
Нека је благословен Бог који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине; нека је Онај који јесте благословен кроза све векове.
Братија: Амин.
Онда му настојатељ постригава унакрст теме главе, говорећи:
Брат наш (име ново, монашко] постригава косу главе своје у знак одрицања од света и свега што је у свету, и у знак одречења од своје воље и свих телесних жеља, у име Оца и Сина и Светога Духа; рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И братија певају трипут: Господе, помилуј.
Онда настојатељ додирнувши десницом власеницу у коју је одевен, и држећи се за њу, говори:
Брат наш (име) облачи се у ризу добровољног сиромаштва и нестицања и подношења сваких беда и тескоба, у име Оца и Сина и Светога Духа; рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И осењује га крстолико, а он целива власеницу и десцицу настојатељу, братија пак певају трипут: Господе помилуј.
Настојатељ онда узима параматт и Крст, и држећи их у левој
руци говори:
Брат наш (име) прима параман као залог анђелског лика, као свагдашњи потсетник на узимање благог јарма Христовог на себе и лаког ношења његовог и као обуздавање и окивање свих жеља тела свог, а прима и знак Крста Господња на своје груди, као свагдашњи потсетник на страдање, понижење, пљување, ругање ране, шамаре, распеће и смрт Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, које Он добровољно претрпе ради нас, и да би се трудио да то према моћи својој подражава, у име Оца и Сина и Светога Духа; рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И осенивши их крстолико десницом ставља их на рамена и прса новака, док братија певају трипут Господе, помилуј.
Затим узевши расу, говори:
Брат наш (име) облачи се у одећу вссеља и радости духовне, на одгнање и гажење свих туга и смутњи које иаилазе од ђавола, од тела и од света; и на непркидно весеље и радовање његово у Христу, у име Оца и Сина и Светога Духа; рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И осенивши расу десницом облачи је новаку, док братија певају трипут: Господе, помилуј.
Онда узима кожни појас, и држећи га у левој руци говори:
Брат паш (име) опасује бедра своја силом истиие, на умртвљење тела и обновљење духа, на бодрост и опрезност, у име Оца и Сииа и Светога Духа; рецимо сви за њега Господе, помилуј.
И осенивши појас десницом, опасује њиме новака а братија певају трипут: Господе, помилуј.
Потом узима мандију, и држећи је левом руком говори:
Брат наш (име) облачи се у ризу спасења и у оклоп правде; да би сс уздржавао од сваке неправде; да би ревносно одбацивао измишљања свога разума и прохтеве своје воље; да би свагда имао у уму свом сећање па смрт; да би себе сматрао распетим свету и мртвим за свако зло дело; и да би себе чило показивао Хрчсту увек живим за сваку врлину, у име Оца и Сина и Светога Духа; рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И осенивши мандију десиицом, облачи новака, а братија певају трипут: Господе, помилуј.
Затим узима панакамилавку, и држећи је левом руком говори:
Брат наш (име) прима шлем спасења и непосрамљивог поуздања, да би могао противстати свима лукавствима ђаволским, и покрива главу своју покривалом смирења и непрекидног поспушања, у знак духовне философије, и да би очи своје одвратио да не гледају таштину, у име Оца и Сина и Светога Духа; рецимо сви за њега Господе, помилуј.
И благословивши паналамилавку меће је на главу новака а братија певају трипут: Господе, помилуј.
Онда узима сандале и држећи их левом руком говори:
Брат наш (име) обува сандале у приправпост благовешћења
мира, да би био брз и вредан на свако послушање и на свако добро дело, у име Оца и Сина и Светога Духа; рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И благословивши их десницом обува новака, а братија пева трипут: Господе, помилуј.
После тога узима бројанице и држећи их у левој руци говори:
Прими, брате (име) мач духовни, који је реч Божја, на непрекидну молитву Исусову, јер си дужан да име Господа Исуса свагда имаш у уму, у срцу и у устима својим, говорећи непрестано: "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног"; рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И благословивши десницом бројанице даје их новаку, који примајући целива њих и десницу настојатељеву а братија певају трипут: Господе, помилуј,
Онда настојатељ узевши ручни Крст и држећи га у десној руци, говори:
Прими, брате (име) штит вере - Крст Христов, о који ћеш моћи погасити све распаљене стреле нечастивога и свагда имај у памети да је Господ рекао: "Који хоће за мном да иде, нека се одрече себе, и узме Крст свој и иде за мном;" рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И Крстом осенивши новака крстолико, даје му га; а он примајући десном руком, целива Крст и десницу настојатељеву а братија певају трипут: Господе, помилуј.
Напослетку, узевши упаљену свећу, настојатељ је даје новаку говорећи:
Прими, брате (име) ову свећу, и пази, од сада си дужан да чистим и врлинским животом и добром нарави будеш светлост свету. Јер је Господ рекао: "Тако нека се светли ваша светлост пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашега који је на небесима;" рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
И узевши свећу, новак целива десницу настојатељу
А после свега тога настојатељ благосиљајући десницом новопостриженога говори:
Брат наш (име) примио је залог анђелског лика и обукао се у свеоружје Божије, да би могао победити сву силу и нападаје поглавара и власти и управитеља таме овога света, поднебесних духова зла, у име Оца и Сина и Светога Дха; рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
Братија сви певају: Господе, помилуј (трипут).
Затим ђакон говори Господу се помолимо, а братија: Господе, помилуј.
Настојатељ чита ову молитву:
Господе Боже наш, уведи овог слугу твог (име) у духовни двор свој и уврсти га у своје словесно стадо; очисти умовање његово од телесних жеља и пусте обмане живота овога, и дај му да непрестано има на уму добра која су припремљена онима који љубе Тебе и распели су себе овом животу ради царства твога. Јер си Ти пастир и владика душа наших, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. И братија рекне: Амин.
+++
И ако се врши божанствена литургија, тада јереј који служи, одмах по завршној молитви пострига, узглашава: Јер си свет, Боже наш... Хорови певају: Свети Боже... Прокимен пострижења, и апостол и еванђеље пострижења читају се одмах за апостолом и еванђељем дана, па се света литургија наставља до краја по уобичајеттом реду. Новопострижетти се причешћује Божанственим Тајнама Тела и Крви Господње.
После заамвоне молитве и после: Благосиљам Господа... братија певају ову стихиру, глас 1:
Познајмо, браћо, силу тајне, јер преблаги Отац изишавши у сусрет, грли блудног сина, који од греха хита очевом дому, и опет му дарује знаке славе своје, и приређује тајанствено весеље онима горе, жртвујући теле угојено, да бисмо и ми живели достојно човекољубивог Оца који је жртвовао, и славне Жртве - Спаситеља душа наших.
Док се ово пева, братија сви, два и два, прилазе по реду, целивају Крст и новопостриженог брата, и питају га овако: "Како ти је име, брате?" Новопострижеттик одговара казујући своје ново име. А братија, сваки од њих клањајући се и одлазећи говори му: "Спасавај се у анђелском чину". По завршеном певању бива отпуст.
+++
Ако се пак монашење врши не на светој литургији, онда одмах после завршне молитве пострига ђакон говори ову јектенију:
У миру Господу се помолимо.
Братија: Господе, помилуј.
За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.
За мир целога света, за благостање светих Божјих цркава и за сједињење свију, Господу се помолимо.
За брата нашег (име), и да га Бог штити и помаже, Господу се помолимо.
Да беспрекорно, некажњиво и несметано оствари циљ монашког чина, Господу се помолимо.
Да свој живот проведе у свакој побожности, и страху Божјем, и чистоти, Господу се помолимо.
Да свуче старога човека, и да се обуче у новога саздаггога по Богу, Господу се помолимо.
За отпуштење и опроштај грехова његових, Господу се помолимо.
Да избави њега и нас од сваке невоље гнева и нужде, Господу
се помолимо.
Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.
Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу ггашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.
Братија: Теби, Господе.
Свештеник: Јер си свет, Боже наш, и Теби славу узггосимо, Оцу и Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова.
Братија: Амин.
И певају:Који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Алилуја.
Ђакон: Пазимо! Настојатељ: Мир свима. Чтец: И духу твоме. Ђакон: Премудрост, пазимо!
Чтец: Прокимен, глас 3:
Господ је просветљење моје и Спаситељ мој, кога ћу се бојати? Стих: Господ је заштитггик живота мога, кога ћу се плашити?
Ђакон: Премудрост.
Чтец: Читање из Посланице Ефесцима светог апостола Павла.
Ђакон: Пазимо!
Чтец чита апостол из Посланице Ефесцима, (глава 6, зачало 233).
Браћо, јачајте у Господу, и у сили моћи његове. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога. Јер, гле, не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога свијета, против духoва злобе у поднебесју. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправггост за Јеванђеље мира.
А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога; и кацигу спасења узмите, и мач Духа, који је ријеч Божија.
Настојатељ говори: Мир теби. Чтец: И духу твоме. Ђакон: Премудрост, пазимо. Чтец: Aлилyja. Стих: Овај убоги завапи, и Господ га чу, и од свију невоља избави га.
Ђакон: Премудрост; право стојмо, чујмо свето Еванђеље
Настојатељ: Мир свима. Братија: И духу твоме.
Настојатељ: Читање светог Еванђеља од Матеја. Ђакон: Пазимо!
Настојатељ чита Еванђеље од Матеја, (зачало 39 и 43. Гл.10, 37 и гл. 11,28-30]:
Рече Господ: Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан и који љуби сина или кћер већма него мене није мене достојан. Ходите к мени сви који сте уморни и натовареии и ја ћу вас одморити. узмите јарам мој на себе и научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.
После Еванђеља ђакон говори ову јектенију:
Помилуј нас, Боже, по великој милости својоу молимо Ти се, услиши и помилуј.
Братија: Господе, помилуј (трипут).
Још се молимо за отпуштење и опроштај грехова слуге Божјег (име).
Настојатељ возглашава: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.
Братија: Амин.
И одмах братија целивају Крст и новопостриженога и певају стихиру горе написану: Познајмо, браћо, силу тајне...
После ове стихире ђакон говори: Премудрост.
Братија: Часнију од Херувима и неупоредиво славнију... Настојатељ: Слава Теби, Христе Боже, надо наша, слава Теби.
Братија: Слава; и сада: Господе, помилуј (трипут), благослови.
Настојатељ говори отпуст.
Христос истинити Бог наш молитвама пречисте своје Матере, светих славних и свехвалних апостола, преподобиих и богогносних отаца паших... и осталих у испосништву просијалих, и свих Светих својих, да нас помилује и спасе, као добар и човекољубив.
Затим узима за руку новог монаха предаје га старцу говорећи:
Ево, поверавам ти пред Богом овог новопочетника поучавај га да живи у страху Божјем и у свима добродетељима, пазећи врло будно да због нерађења твог не погине душа његова, јер имаш дати одговор Богу за њега на дан Суда.
А новом монаху говори:
Ти пак покоравај се у свему старцу као Христу, и буди у свему трпељив, смирен, послушан, кротак и ћутљив, па ћеш наћи благодат пред Богом, и спашћеш се.
Треба знати да такав новопострижени инок мора провести у цркви пет дана уздржавајући се од сваког посла, осим читања [ако уме читати), а боравећи у духовним раѕнишљањима и у умној молитви.
Из књиге: Велики требник (превод: архимандрит Јустин Поповић, 1958.године).
Издање: Епархија рашко-призренска, 1993.год, стр. 547-559 .
НАПОМЕНЕ:
тј, ка десној и левој певници
А ако се монашење врши па бдепију (што је обичај), онда после славословља и тропара, на: И сада: пева се овај тропар.
тј.маказе
