Очовечење Бога Слова
Господ наш Исус Христос и Бог, браћо моја, преслатки господар и Владика, творац Ангела и све умне и чулне твари, покренут великом љубављу према роду нашем, уз безбројне благе дарове што нам даде и дарује свакога дана и часа и трена, благоизволе да постане и савршен човек од Свесветога Духа и пречисте крви Владичице наше Богородице и Свагдадеве Марије, како би нам дао да се избавимо из руку ђаволових и учинио нас синовима и наследницима Царства Његовога, да бисмо се свагда радовали у рају са Ангелима и да не бисмо горели са нечастивима и ђаволима.
Дело апостолско
Као што неки господар држи винограде и њиве, тако и Господ као виноград држи цели свет. Он узе дванаесторицу Апостола и даде им благодат Своју и благослов Свој, пославши их у свет да науче људе како да и овде живе добро, у миру и љубави, а да и после оду у рај, да се вавек радују. Посла их да науче људе да се кају, верују и крштавају у име Оца, Сина и Светога Духа и имају љубав према Богу и брату своме. И у коју год да земљу оду Апостоли и људи их приме, Господ им је поручио да благосиљају ту земљу. А у коју земљу оду, а не приме их, Господ им је поручио да отресу и прах и оду. Тако су Свети Апостоли, примајући благодат Светога Духа, као мудре и верне слуге Христа нашега, попут муње хитали целим светом. Том су благодаћу лечили слепе и глухе, губаве и демонизоване и, што је веће од свега, именом Христовим заповедали су и мртвима и они васкрсаваху. И куд год су ишли Апостоли а људи их примаху, они су од њих правили Хришћане, рукополагали архијереје и јереје, састављали Цркве и благосиљали земљу ту, те она постајаше један земаљски рај, радост и весеље, пребивалиште Ангела, пребивалиште Христа нашега. А куда су, пак, одлазили, а људи их не примаху, Господ им је заповедио да отресу и обућу своју и на тој земљи остајаше клетва а не благослов, те то беше пребивалиште ђавола, а не Христа нашега.
Његово порекло и послање
Долично је и благословено да учитељ, када жели да поучи, испита прво какви су му слушаоци, а слушаоци да испитају какав је учитељ. И ја, браћо моја, који сам удостојен те ступих на ово свето место апостолско благоутробијем Христа нашега, испитах вас и сазнах како благодаћу Господа нашега Исуса Христа и Бога нисте Хелени1, нисте нечастиви, јеретици, безбожници, него сте благочастиви православни Хришћани, верујете и крштени сте у име Оца и Сина и Светога Духа и чеда сте и кћери Христа нашега. И не само да нисам достојан да вас поучим, него ни ноге да вам целивам, јер свако од вас скупљи је од целога света. А треба да и ви и благородност ваша знате и о мени, јер знам како вам говоре разно, па желите ли да сазнате сву истину, ја ћу вам је казати. Моја лажна отаџбина, земна и сујетна, од свете је Арте и из области Апокура.2 Отац мој, мати моја, мој род били су благочастиви православни Хришћани. И ја сам, браћо моја, човек грешан, гори од свих; али слуга сам Господа нашега Исуса Христа распетога и Бога. Није да сам достојан бити слугом Христовим, него ми Христос мој снисходи благоутробијем Својим. У Христа нашега, дакле, браћо моја, верујем, Њега славим и клањам Му се. Христа нашега молим да ме очисти од свакога сагрешења душевног и телесног. Христа нашега молим да ме оснажи да победим три непријатеља: свет, плот и ђавола. Христа нашега молим да ме удостоји да пролијем и ја своју крв за љубав Његову, као што је и Он пролио Своју љубави моје ради. И када бих могао, браћо моја, и на небо да се успнем и да викнем велегласно, да објавим целоме свету како је једино наш Христос Син и Слово Божје и Бог Истински и живот свију, учинио бих то. Но пошто не могу да учиним толико много, чиним ово мало и путујем од места до места и поучавам своју браћу по мери својих моћи, не као учитељ, него као брат. Једини је учитељ наш Христос.
Позив на проповед
Шта ме је побудило, браћо моја, желим да вам откријем. Полазећи из своје отаџбине пре педесет лета, обишао сам многа места, тврђаве, земље и села, па и Константинов Град, а највише проборавих на Светој Гори, седамнаест година, и плаках над својим гресима. Уз небројене дарове којима ме дарова Господ мој, удостојио ме је да научим и нешто јелинске писмености, те постадох и калуђер.
Испитујући Свето и Свештено Еванђеље, нађох да је преиспуњено многог и свакојаког смисла - наиђох на све саме бисере, дијаманте, на ризницу, благо, на радост, весеље и живот вечни. Измећу осталога, нађох и ово слово где Христос наш каже како ниједан Хришћанин, човек или жена, не треба да се стара једино за себе сама како да се спаси, него да се постара и за своју браћу да не погину. Док слушах и ја, браћо моја, то преслатко слово где наш Христос вели да се бринемо и о својој браћи, оно ме изједаше у срцу током неколико година, као црвић који разједа дрво, те се премишљах у својој неукости шта да чиним. Посаветовао сам се са својим духовним оцима, архијерејима и патријарсима, открио им своје помисли да је можда богоугодно да се подухватим таквога дела и сви ме потакоше да то и учиним, рекавши ми да је то дело добро и свето. Тако, ободрен Најсветијим кир Софронијем, Патријархом - да нас саклони његова молитва - и примајући његове свете благослове, оставих своје благоуспевање, сопствено добро, па изиђох да путујем од места на место и поучавам своју браћу.
Несреброљубиви проповедиик
Када започех поучавање, дошла ми је једна помисао док сам путовао - помисао да тражим новац, јер бејах среброљубив и грошеви ми беху драги, али дукати још и више, јер не бејах као ваша благородност која то презире (или се може бити варам?). Испитујући поново Свето и Свештено Еванђеље, нађох и друго место где наш Христос каже како на дар ми даде благодат Своју, дар да предајем и ја својој браћи, дар да поучавам, дар да саветујем, дар да исповедам, па ако затражим да примим ишта за своју поуку, било много или мало, па макар и један једини динар, Он ће ме усмртити и сместити у преисподњу.
Док слушах, браћо моја, то преслатко слово где наш Христос вели да на дар служимо својој браћи, испрва ми се учини тешким, али доцније се ослади као мед и восак и ја прославих и славим по хиљаду пута Христа свога где ме сачува од страсти среброљубља. Зато благодаћу Господа нашега Исуса Христа распетога и Бога немам ни кесе, ни дома, ни ковчежића, нити друге расе до ове коју носим, него још молим Господа свога да ме до краја мога живота удостоји да ни не стекнем кесицу, јер кад почнем да добијам новац, сместа ћу изгубити своју браћу, а не могу имати и једно и друго: или Бог или ђаво.
Света Тројица - Слатко проповедање Православља
Долично је и благословено, Хришћани моји, како сазнајемо из Светога Еванђеља и Божанствених Писама, да поуку започнемо Богом, а када окончамо, да Богу и заблагодаримо. Није да сам ја достојан да помињем име Бога свога, него ми Бог снисходи благоутробијем Својим.
Оставимо стога, браћо моја, брбљања нечастивих, јеретика и безбожника и говоримо само оно чиме је Дух Свети осветлио свете Пророке, Апостоле и Оце наше Цркве, те нам написаше шта нам написаше. А опет ни то није могуће све рећи - треба нам за то времена и времена - него тек понешто што нам се учини најнужнијим. А ко је жељан науке, нека затражи да сазна и остало. Сведобри, дакле, браћо моја, и многомилостиви Бог је један и ко каже да има много богова, ђаво је. Он је и Тројица, Отац, Син и Свети Дух: једна природа, једна слава, једно царство, један Бог. Он је непојаман, Господ неиспитиви, свесилан, сав светлост, сав радост, сав сажаљивост, сав љубав. Немамо никаквога примера да упоредимо Свету Тројицу, јер Је и нема друге у свету. Али да наш ум добије малу помоћ, неке примере наводе богослови Цркве. Уз остале, они нам помињу и Сунце. Сви знамо да је Сунце једно, један је и Бог. И као што Сунце осветљава овај чулни свет, тако и Света Тројица, Бог, осветљује умни. Рекосмо, браћо моја, како је сунце једно, али уједно је и тројно. Има зраке, који долазе до наших очију као нити; има и светлост, која се простире по целом свету. Са сунцем поредимо Беспочетнога Оца, са зрацима Сапочетнога Сина, а са светлошћу Једносушни Дух. Постоји још један начин да појмите Свесвету Тројицу. Како? Да се чисто исповедите, да се причестите Непорочним Тајнама са страхом и благочашћем и тада ће вас просветлити благодат Свесветога Духа да разумете боље.
Ту Свесвету Тројицу ми благочастиви и православни Хришћани прослављамо и Њој се клањамо. То је истинити Бог и ван Свете Тројице сви који се зову боговима демони су. И не само да ми верујемо, славимо и клањамо се Светој Тројици, него као звезде небеске и као песак морски бројни Пророци, Апостоли, Мученици и Подвижници пролише крв љубави ради Свете Тројице и купише рај да се свагда у њему радују. Тако се и мужеви и жене одрекоше света, отидоше у пустињу и подвизаваху се целога свога живота и отидоше у рај. Тако и мужеви и жене живљаху у свету у целомудрености и девству, у посту, молитвама, милосрђу, добрим делима, па проживеше и овде добро, и отидоше у рај да се занавек радују.
Свеприсутност Божја
Нема места на ком нема Бога. Треба да и ми, благочастиви Хришћани, када желимо да учинимо неки грех, помислимо да је Бог у нашем срцу, да је свеприсутан и да нас гледа, да се постидимо Ангела, Светих и пре свега ангела чувара своје душе, који нас посматра. Од малога детета срамимо се када чинимо грех, па како да се не стидимо толиких Светих и Ангела?
Љубите Бога
Сведобри и многомилостиви Бог, браћо моја, има многа и разна имена. Зове се светлошћу, животом и васкрсењем. Али прво име Бога нашега је љубав. И ми, желимо ли да и овде проживимо добро, да одемо и у рај и да зовемо свога Бога љубављу и Оцем, треба да имамо две љубави: љубав према Богу и према својој браћи. Нама је прирођено да имамо те две љубави, мимо природе је да их немамо. И као што су ластавици потребна два крила да би летела ваздухом, тако су и нама потребне те две љубави, јер без њих нам је немогуће спасити се. А прво смо дужни да љубимо свога Бога, јер Он нас је овде као привременим пребивалиштем даровао толиком земљом, толиком силом биља, извора, река и мора, ваздухом, даном, ноћу, небом и сунцем. За кога је све то створио, ако не за нас? И шта је затражио заузврат? Ништа. Све даде на дар. Начини нас људима, а не животињама. Учини нас благочастивим православним Хришћанима, а не бешчасним јеретицима. Мада и грешили по хиљаде пута у часу, Он нас као отац милује и не узима нам живот да нас не би сместио у преисподњу, него отворенога загрљаја чека када ћемо се покајати, манути се зла и чинити добро, исповедити се, чекајући да се исправимо, да нас обгрли и смести у рај да се вавек радујемо.
Не треба ли онда да тог преслатког Бога и Владику и ми љубимо, да пролијемо и крв хиљаде пута љубави Његове ради, како је и Он излио Своју из љубави према нама? Човека који те зове у свој дом и жели да те угости чашом вина ти ћеш се свагда у целоме своме животу стидети и поштовати га. А не треба ли да поштујеш Бога и да се срамиш Њега Који те је даровао толиким добром и распео се из љубави према теби? Који се отац икада распео зарад своје деце? А преслатки наш Исус Христос проли Своју крв и откупи нас из руку ђаволових. Не треба ли онда и ми да љубимо свога Христа? А ми не само да Га не љубимо, него Га још и свакодневно вређамо гресима које чинимо. Па кога бисте, браћо моја, желели да љубимо? Да љубимо ђавола, који нас је извео из раја и увео у овај проклети свет где страдамо од толикога зла? А ђаво такво произвољење има, да када би само могао, овога би нас часа све убио и послао у преисподњу. Питам вас сада, браћо моја, да ми кажете: зар нам не ваља мрзети ђавола, нашега крвника, а љубити Бога, нашега Творца, нашега Саздатеља? - Ваља, Свети Божји. - Право кажете, нека ме саклони молитва ваша, и ја то кажем, али и Богу је потребно сместиште да почине. А шта је то? Љубав. Имајмо, стога, и ми љубав према Богу и својој браћи. И тада ће доћи Бог наш и обрадовати нас и у срце наше насадити живот вечни, те ћемо и овде добро проћи, и у рај отићи да се свагда радујемо.
Љубите ближњега
Ми не само да немамо љубав, него имамо мржњу и вражду у својим срцима и мрзимо своју браћу. Дође лукави ђаво, огорчи нас и у душу нам уведе смрт, те и у овом сујетном животу прођемо лоше, и одемо у преисподњу да у њој навек горимо.
Природно је да љубимо своју браћу, јер једне смо природе, имамо једно крштење, једну веру, истим Непорочним Тајнама се причешћујемо, у нади да ћемо у истом рају благовати. Срећан је онај човек који се удостојио да прими у срце своје те две љубави, љубав према Богу и према својој браћи. Јер ко год има Бога у срцу своме, тај има сва добра и не трпи да чини грех. А ко нема Бога у срцу, има ђавола и чини сва зла и све грехе. Хиљаде хиљада добара да чинимо, браћо моја, да постимо, молимо се, дајемо милостињу, па и крв своју да пролијемо за нашега Христа, немамо ли те две љубави, него имамо мржњу и вражду према својој браћи, сва та добра која чинимо од ђавола су и воде нас у преисподњу. Добро, кажете ви, зар да са то мало вражде што имамо према својој браћи, крај свега добра што чинимо, идемо у преисподњу? Да, браћо моја, јер та је вражда јед ђавољи. И као што у сто ока брашна ставимо мало квасца, а он има толику силу те подигне све тесто колико год да га је, тако и вражда. Сва добра која учинисмо она преметне и учини отровом ђавољим.
А како ви, Хришћани моји, овде живите? Имате ли љубав међу собом? Желите ли да се спасете, ништа друго не тражите у овоме свету до љубави. Има ли кога овде од вашега благородства да има ту љубав према својој браћи? Нека устане да ми то каже, да га и ја благословим, па да позовем и остале Хришћане да му опросте, да добије опроштај који да је дао хиљаду дуката не би нашао. - Ја, Свети Божји, љубим Бога и своју браћу. - Добро, дете моје, да си благословен. Како ти је име? - Коста. - Којим се занатом бавиш? - Чувам овце. - Мериш ли сир када га продајеш? - Мерим га. - Ти си, дете моје, научио да мериш сир, а ја да мерим љубав. Устеже ли се вага пред својим газдом? - Не. - Сада ћу и ја да измерим твоју љубав и ако је права и здрава, благословићу те и сам и позвати и све Хришћане да ти просте. Како да ја знам, дете моје, како волиш своју браћу? Ја сада, док путујем, и поучавам по свету, могу да кажем да кир Косту љубим као очи своје. Али ти у то можеш да не верујеш. Хоћеш прво да ме пробаш и онда ћеш поверовати. Ја имам хлеба да једем, ти немаш. Ако ли дам комад и теби који немаш, тада показујем да те волим. А ако ја поједем цео хлеб, док ти гладујеш, шта показујем? Да је моја љубав према теби лажна. Имам две чаше вина да попијем, а ти ниједну. Дам ли ти и теби да од мога вина пијеш, показујем да те љубим. А ако ли ти не дам, ту љубави нема. Жалостан си? Умре ти мајка, отац твој. Ако дођем да те утешим, истинска је љубав моја. А ако ти плачеш и тугујеш док ја једем, пијем и веселим се, лажна је моја љубав. Волиш ли оно сирото дете? - Волим. - Да га волиш, дао би му кошуљицу јер је наго, па да се и оно помоли за твоју душу. То је истинска љубав, а ова сада је лажна. Није ли тако, Хришћани моји? Са лажном љубављу не идемо у рај. А сада ако хоћеш да позлатиш своју љубав, иди и обуци сироту децу и онда ћу позвати Хришћане да ти опросте. Хоћеш ли учинити то? - Учинићу. - Хришћани моји, Коста је разумео како је љубав коју је до сада имао била лажна и хоће да је позлати, да одене сироту децу. Пошто смо га поучили, молим вас да за кир-Косту кажете трипут: Бог да му опрости и помилује га.
Божанско стварање
Десет чинова ангела
Свеблаги и многомилостиви Бог јесте и зове се љубављу. Он јесте и зове се Тројицом. Поведен Својим благоутробијем, Господ прво створи десет чинова ангела. Ангели су огњени духови, невештаствени, као и наша душа. Сваки чин је као звезде небеске. Ко је покренуо Бога те их створи? Његово благоутробије. И ми, браћо моја, хоћемо ли да зовемо Бога оцем, треба да будемо милостиви, да чинимо да нам се браћа радују и онда тек можемо да назовемо Бога оцем: "Оче наш Који си на небесима..." А ако смо немилостиви, каменосрдни и једимо своју браћу, те им уносимо смрт у срца, не треба да оцем зовемо Бога, него ђавола, јер ђаво хоће да ми своју браћу озлобљујемо, а не Бог.
И тако, браћо моја, први чин међу ангелима пао је у гордост и заискао да се прослави једнако колико и Бог. Од светлог и преблиставог ангела постао је најмрачнији ђаво и непријатељ људи. И када чујемо за ђавола, да имамо на уму да је он некада био први међу ангелима. Он је тај што наводи људе да се горде, да завиде, да краду. То је онај што улази у умрлог, те овај изгледа као жив, па га зову вампиром. То је онај што улази и у жива човека и узима лик Христа, Свесвете или неког свеца, па тај јурца на све стране као бесоиман или говори како твори чудеса. Ђаво је тај што улази у човека, па овај месечари и демонизује се. И нека је прослављен Бог Који нас дарова трима оружјима којим можемо да ратујемо против овога. Ако је овде међу вама неко ко се демонизује, а хоће да сазна која су лекарства, нека зна да су лака: исповест, пост и молитва. Што се више човек исповеда, пости и моли, више се и ђаво сажиже и бежи.
Када је од ангеоске славе први чин отпао и када од њега постадоше демони, осталих девет чинова смиришe се и падоше, поклонивши се Свесветој Тројици, те стадоше на своје место вечне радости. И ми, браћо, треба да мислимо о томе колико је зло гордост. Она је низвргла ђавола са висине ангеоске славе и дала му да вечно гори у преисподњој, а смирење је Ангеле подигло на небеса да се свагда радују слави Свете Тројице. Ваља нам још да помислимо како сведобри Бог мрзи гордог и љуби смерног. И не само Бог, него и ми када видимо кога смерног, гледамо га као ангела, хоће нам се да отворимо и срце своје па да га сместимо унутра. А када видимо кога гордог, гледамо га као ђавола, те и лице одвраћамо своје да га не видимо. Бежимо зато, браћо моја, од гордости, јер она је прва кћи ђаволова, она је пут који нас води у пакао, а имајмо смирење, јер оно је ангеоско, оно је пут који нас води у рај. А какви сте ви овде? Волите ли смирење или гордост? Који воли смирење нека устане да ми то каже, па да га благословим. - Ја, Свече Божји, волим смирење. - Скини своје хаљине, обуци се у рите и врати се на трг. Нећеш? Стидиш се? Уради онда нешто друго. Обриј пола брка и изаћи на пазар. Ни то нећеш? Не кажем ово само теби, него и другима да чују - не говорите да сте смирени. Видите ли и мене са овом брадом? Пуна је гордости и нека ту гордост Господ искорени из наших срца. Хришћанину су потребна два крила да полети и уђе у рај - смирење и љубав.
Стварање света
Када је отпао први чин и од њега постадоше демони, заповеди сведобри Бог и настаде овај свет. А од времена када је створио свет има 7288 година3. Овај је свет као јаје и као што је жуманце у средини јајета, тако и земља, Господом створена, стоји а да није близу ничему другом. И као што је беланце свуда около жуманца, тако је и ваздух око земље. А као што је около љуска, тако је небо око земље. Сунце, месец и звезде постављени су на небу. Земља је округла и куда оде сунце, тамо буде дан, а ноћ је земљина сенка. Нама је овде сада вече, а на другом месту је зора. И као што су људи овде на земљи, тако је и са доње стране земље. Зато су узаконили свети Оци да за Светлу Недељу бојимо јаја у црвено, јер црвено означава свет, црвена је боја крви Христа нашега, што је проли на Крсту освештавши цели свет. И ми треба да се радујемо и веселимо по хиљаду пута, јер проли Христос Своју крв и откупи нас из руку ђаволових, али и да плачемо и тужимо, јер наши греси распеше Сина Божјег, Христа нашега.
Заповеди Бог и настадоше седам дана. Он прво створи Недељу и задржа је за Себе. Других шест дана Он нам дарова да радимо ради ових лажних земаљских ствари, а у Недељу нам заповеди да починемо и да идемо у храмове да славимо Бога свога, да стојимо са страхом, да слушамо Свето Еванђеље и друге књиге наше Цркве. Шта нам поручује Христос да чинимо? Да мислимо на своје грехе, на смрт, пакао, рај, на своју душу која је драгоценија од целога света, да једемо и пијемо колико нам је довољно, а остатак времена да проводимо бавећи се својом душом тако да је уневестимо Христу нашем. Тек онда доликује да се зовемо људима и земним ангелима. А ако гледамо како да једемо, како да пијемо, да грешимо, да украсимо ово прљаво тело које ће сутра изјести црви, а не гледамо душу којој нема смрти, не приличи нам да се зовемо људима, него животињама. Поробите, зато, тело души и онда ћете се звати људима.
У први дан заповеди Бог и би светлост. У понедељак постадоше небо, земља, воде, ваздух и остало. У уторак никнуше траве и биље. У среду се појавише сунце, месец и звезде. У четвртак море, рибе и птице. У петак заповеди да земља да све животиње.
Стварање човека
Човека и жене не беше у свету. Бог узе кал од земље и сазда човека као ми што смо, те духну и дарова му душу бесмртну. И као што ми људи узимамо брашно и воду, па их умесимо и направимо хлеб, тако учини и Бог. Да размислимо о томе шта су тело и душа. Тело је прах и сутра ће га изјести црви, а душино је да се свагда радује у рају, ако чини добро, или да гори у паклу, ако чини зло. Ово тело што видите, браћо моја, хаљина је душе. Душа је човек, душа је оно што гледа, чује, говори, хода, што учи науке, даје живот телу и не даје му да се усмрди. А када душа изађе, тело се усмрди и прекрије црвима. Тело има очи, али не види. Има уши, али не чује. Тако је и са осталим чулима тела. Сва делају зарад душе.
- Оплакујете ли мртваца? - Оплакујемо. - Сигурно болујете за њим. Колико га дана чувате? - Два, три сата. - Толику ли љубав имате према несрећнику? Од данас немојте да га сахрањујете, него га чувајте двадесет четири сата. Па да се окупите сви, и мали и велики, и да мислите на њега, јер од смрти нема бољега учитеља. И немојте оплакивати мртве, јер шкодите и себи и њима. А ви, жене, које носите прљаве повезаче, да их баците.
Када је створио човека, узе Бог сведобри једно ребро од њега и начини жену, те му је даде за друга. Бог жену учини равном мужу, а не нижом од њега. А како ви овде држите своје жене? - За ниже. - Ако, браћо моја, хоћете да будете бољи од жена, треба да творите и дела боља него оне. А ако жене творе боља и оду у рај, а ми у преисподњу, која нам је корист? Ми смо мужеви, а чинимо горе. Гледам ту док путујем и поучавам: кажем слово женама о томе како треба да баце излишне наушнице и прстење и оне ме одмах послушаше. Само их гледам како хитају да се исповеде. Кажем слово и мужевима. Природно је за човека да му у педесетој излази брада, а ја овде видим и шездесетогодишњаке и осамдесетогодишњаке да се још брију. Није вас срам да се бријете? Да можда Бог није знао шта ради када вам је дао браду? И као што је недолично да се старица украшава и боји лице, тако је неумесно и старац да се брије. Шта је потребно житу када сазри и побели? Жетва. Тако и човек, када сазри и побели, шта наговештава? Смрт. Има ли икога овде ко би хтео да пусти браду? Нека устане да ми то каже, па да се збратимимо, да га благословим и ја, а да позовем и све Хришћане да му просте. - Ја, учитељу. - Добро, нека те Бог благослови. Молите Бога за мене грешнога, да се молим и ја за вас колико сам жив. Хоћете ли? - Хоћемо, Свети Божји. - Молим вас, Хришћани моји, да кажете свима који пуштају браду трипут: Бог да вам прости и помилује вас. Нека затражи и ваша благородност опроштај и да Бог да те да вас просветли и да као што сте пустили браду, отпустите и своје грехе. А ви, млади, да их поштујете. Нађе ли се неки тридесетогодишњак да је пустио браду, а да има неких од педесет или шездесет или сто да се брију, да ставите тога што је пустио браду да буде више од тога што се брије и у цркви и за трпезом. Не кажем вам опет да ће вас брада одвести у рај, него добра дела. Али нека су вам и хаљине смерне, и јело ваше и пиће ваше и целокупно опхођење ваше да је хришћанско, да дајете добар пример и другима.
Човек је, браћо, родио жену од свога ребра без жене и опет постао цео. Она је позајмила ребро од човека и задужила се за њега. Родило се као звезда небеских жена у свет, али се ниједна не нађе достојна да роди човека, да плати за ребро којим би задужена, до Владичице Богородице, која због своје чистоте би удостојена, те роди преслаткога Христа од Духа Светога, без мужа, као девица и опет остајући девица, па плати оно ребро.
Чујете ли, браћо, какве радосне тајне има наша Црква? Али оне су сакривене и ваља их открити. Зато сви треба да научите слова и да познате пут којим ходите. И ти, човече, не треба да поступаш са својом женом као са робињом, јер она је створење Божје као и ти. Једнако се Бог распео тебе ради, колико и ради ње. Оцем зовеш Бога, Оцем Га зове и она. Имате једну веру, једно крштење. Није она Богу мања од тебе. Зато је Он и створи од средине човекове, да би муж био као глава, а жена тело. Зато је није направио од главе, да не би презирала мужа. Тако је исто није направио ни од ногу, да муж не би презирао њу.
Назва Бог човека Адам, а жену Ева. Начини Он и рај на истоку, на месту пуном радости и весеља. За њих тамо не беше ни глади, ни жеђи, ни болести, ни жалости. Бог их украси са седам дарова Свесветога Духа и уведе у рај да се радују као ангели. И рече Бог Адаму и Еви: "Ето где сам вас учинио људима, сјајнијим од сунца. Увео сам вас у рај да се радујете свим добрима рајским. Али да бисте знали да вам је Творац и Саздатељ Бог, дајем вам једну заповест. Само од једне смокве не једите плода. Знајте и то да ћете, ако преступите Моју заповест и једете, умрети." И тако их остави Бог у рају, где се радоваху као ангели. Зато их Бог украси и стидом, да их стид чува од свакога греха, а понајвише жену. Зато, Хришћани моји и кћери Христа мога, колико можете покривајте се стидом и бићете као злато.
Пад човеков
И тако, браћо моја, гледајући добромрзац ђаво велику славу коју су Адам и Ева добили од Бога, позавиде им. И шта учини? Знајући, будући лукави дух, да се жена лакше да преварити него човек, смисли да ће, превари ли жену, кроз њу лако преварити и мужа. И уђе у змију, оде Еви и каза јој: "Шта вам рече Бог да радите овде у рају?" А Ева ће: "Бог нам рече да једемо од сваког добра рајског, а само од једне смокве да не једемо плодове, јер ћемо у дан у којем преступимо заповест умрети." Ђаво јој одврати и рече: "Нећете умрети, него ћете, будете ли јели, постати слични Богу, па вам је зато Он то забранио. Узми зато, једи ти прва, наведи и свога мужа да једе, па ћете постати богови." Жена узе и једе, наведе и свога човека, те једе и он. И како обоје окушаше, обнажише се од седам дарова Светога Духа и стекоше глупост и страх. Човек, браћо моја, који чува заповести Божје умудрује се и не боји се читавога света. Други, опет, који не чува заповести Божје, постаје неразуман, боји се и сопствене сенке, па макар био и цар којем је цео свет у власти. Пазите, жене моје Хришћанке, колико је могуће да чувате заповести Божје и да не чините вољу ђаволову. А деси ли се да као људи и згрешите, немојте наводити на зло и своје мужеве, како је то учинила Ева. Тако ни ви, људи, немојте слушати савете женске како то учини Адам.
Желећи да им опрости и остави их у рају, Бог се направи као да не зна и каза Адаму: "Адаме, где си? Како се не даш видети, где је слава коју имађаше пре, када беше као ангел? Сада постаде као лудо дете." Одговори Му Адам и каза: "Овде сам, Господе; него чух где долазиш, па се уплаших и сакрих." Каже му Бог: "Зашто се уплаши и сакри? Зар сам Ја страх? Да ниси јео од смокава од којих ти казах да не једеш?" А Адам Му гордо одговори: "Да, Господе, једох, али нисам ја крив. Жена коју ми даде превари ме и једох." А Бог ће Адаму: "Ја ти је дадох за друга, а не да те превари. Рекох ти Ја да не једеш, јер ћеш умрети. Требало је да сачуваш Моју реч, а не женину. Него добро, јео си, преварио си се. Зашто ти је тешко рећи: "Скривих, Боже мој, сагреших, Творче мој", па да ти опростим и оставим те у рају? А ти кривиш жену, Мене окривљујеш, јер Ја сам Тај Који је жену створио." Чујете ли, браћо, какво је зло осуђивање другога? Зато ако хоћемо да се спасимо, себе саме свагда да осуђујемо, а не да бацамо кривицу на другога.
Потом Сведобри Бог каза Еви: "Зашто си јела од смокава од којих ти рекох да не једеш?" И она гордо одговори и рече: "Да, Господе, једох, али нисам крива ја. Змија ме превари." Видевши Бог њихову гордост, изагна их из раја и прокле Адама да ради земљу и да у зноју лица свога једе хлеб свој и да неутешно плаче да би умилостивио Бога да га опет врати у рај. Зато, браћо моја, радујте се сви који зарађујете хлеб својим трудом, јер тај је хлеб благословен. А ако хоћеш, подај мало од тога хлеба и сиромаху. Тиме рај купујеш. Исто тако да плачете и тужите у црним сузама сви ви који живите од отимачине и неправде. Бог ће вас усмртити и послати у преисподњу. И како ми ви овде живите, Хришћани моји? Живите ли сви од свога труда, или од неправде? Ако сте Хришћани, да живите од свога труда. То је оно што Бог благосиља, а неправду проклиње.
Он прокле и жену да буде потчињена своме мужу и да рађа децу у мукама, са јауцима и сузама, да плаче неутешно да умилостиви Бога да је врати у рај. И сада јасно видите: када животиње рађају, немају болове као жена када раћа, јер немају ни клетву коју жена има. Господ прокле Адама и Еву и изагна их из раја, а они поживеше деветсто тридесет година и у црним сузама рађаху децу, а њихова деца рађаху своју децу и тако се испуни цели свет. Сви су људи од једнога оца и једне мајке и зато смо сви ми људи браћа. Једино нас вера раздваја.
Избављење човека
Умреше Адам и Ева, отидоше у преисподњу где гораху пет и по хиљада година због једнога греха. А шта ћемо да претрпимо ми, који их чинимо многе, а од свих први ја? Бог је милостив, али је и праведан. Његова је палица железна и као што је васпитао Адама и Еву, тако васпитава и нас, ако не чинимо добро. Адам и Ева су преступили заповест Божју и беху изгнани из раја. А шта сада ми радимо, хришћани моји? Знајте да су пет и по хиљада година сви који су умирали одлазили у преисподњу. Господ се смиловао на људски род и дошао, поставши савршеним Човеком од Свесветога Духа и од пречисте крви Владичице наше Богородице и Свагдадеве Марије и тако нас узе из руку ђаволових. Сазнали сте и да се у недељни дан збила Благовест Богородичина. У недељни дан родио се и Христос и показао нам свету Веру, свето Крштење, Пречисте Тајне. Он би поруган, бијен и распет човештвом, али устаде у трећи дан, отиде у преисподњу и изведе Адама и Еву и свој род. Тада би радост на небу, у аду и у целоме свету, а отров и двосекли мач Јеврејима и ђаволу. Затим се вазнесе на небеса и седе здесна Оцу да заједно царују у векове, да Им се клањају ангели. Знате и како данас, сутра очекујемо крај света. Разумни сте и мудри, схватите и сами своје добро и сада га чините.
Средства за спасење Рода
Шта вам се сада чини благословено да урадим? Имам две помисли. Једна ми каже: довољно је ово што си рекао Хришћанима, те устани рано ујутру и поћи и на друго место да поучиш. А друга вели: Не иди још, остани да им кажеш и остатак, па отиди касније. Шта ми ви кажете - да одем, или да останем? - Остани, Свети Божји. - Добро, дечице моја, остаћу. Али је ли добро да неки човек ради виноград или да напаса овце, а да не једе од њиховога плода? Није ли зато и сада где се помучих да дођем овамо добро да и ви мени пружите малу утеху као плату? А какву ја то плату хоћу? Зар новац? Па шта бих ја са њим? Ја, благодаћу Божјом, нити кесе имам, нити дома, нити друге расе, а и клупа на којој сам ваша је и икона је мога гроба. А гроб има власт да поучи и цареве и патријархе, архијереје, јереје, људе и жене, младе и старе и сав свет. Зар не бих, да путујем новца ради био луд? И шта је онда моја плата? Да седнете по петорица или десеторица и да побеседите о овим божанским речима, да их сложите у срца своја, како би вам оне испросила живот вечни. Нису, браћо моја, речи што вам казах моје, него Светога Духа и из Светога Писма. То што вам рекох је као да сами Бог сиђе са небеса да вам каже. И ако то будете имали на уму, ни ја свој труд нећу ни у шта рачунати. А ако не, отићи ћу жалостан и у сузама.
Хришћанске школе
Имате ли ви овде у селу школу, да вам деца уче да читају? - Немамо, Свече Божји. - Да се онда сви окупите и да подигнете једну добру школу, да нађете и људе да управљају њом и да доведу учитеља да сву децу научи словима, и богаташку и сиромашку децу. Ми у школи можемо да научимо шта је Бог, шта Света Тројица, шта ангели, демони, рај, пакао, врлина и зло, шта душа и тело. Без школе ходамо по мраку. Да нисам и ја сам био у школи, где бих научио све ово чиме вас поучавам?
Сажетак поуке
Ја сам читао и о свештеницима и о нечастивима, о јеретицима и о безбожницима. Дубине мудрости сам испитао. Све су вере лажне и то сам уистину схватио, а једино је вера православних Хришћана добра и света, вера и крштење у име Оца и Сина и Светога Духа. И то вам сад на концу кажем: радујте се што сте православни Хришћани и плачите због нечастивих и јеретика који ходе по тами. А ми шта смо, Хришћани моји, јесмо ли праведни или грешни? Ако ли смо праведни, срећни смо и триблажени. А ако смо грешни, сада је тренутак да се покајемо и оканемо зла, а чинимо добро, јер преисподња нас стрпљиво чека. Не да се кајемо сутра или прекосутра, јер не знамо шта нам се до сутра може догодити. Пазите зато, браћо моја, да се не гордите, да не убијате, чините прељубе, да се не кунете, лажете и клевећете, да не издајете, да не украшавате тело, јер ће га ионако појести црви, него да украшавате душу која је драгоценија од целога света. Молите се, постите, удељујте милостињу, имајте смрт увек пред собом и мисао када ћете отићи из овога лажљивог света и преселити се у вечни. Чујте ме, браћо моја: као што неки властелин има десет слугу и један му погреши, па га он отера, тако је и Господу пао први чин ангела и Он заповеди те наста овај свет, а у њему створи нас људе и уведе на ангеоско место. Ми, Хришћани моји, овде отаџбине немамо. Зато нас је Бог и створио усправљене главе и сместио нам разум у горњи део, да бисмо свагда мислили на Небеско Царство, истинито отачаство наше. Зато се усуђујем и молим преслаткога Исуса Христа да са небеса пошаље Своју благодат и благослов и на ову земљу и на све Хришћане, људе и жене, младе и старе и на дела руку њихових. А нека вам се пре свега смилостиви и опрости сагрешења ваша и грехе и удостоји вас да и овде, у овом сујетном животу, проживите добро и у миру, а и да после смрти уђете у рај, наше истинско отачаство, да се у њему свагда радујемо, клањајући се Светој Тројици и славећи Је у векове векова. Амин.
Молим вас, браћо моја, да и мени грешноме трипут кажете: "Простите ми и Бог да прости", а опростите и сами једни другима.
НАПОМЕНЕ
1 Тј. незнабошци.
2 На северном Пелопонезу.
3 Беседа је произнесена 1799.
