ВЛАДИКА НИКОЛАЈ БЕСЕДЕ ПОД ГОРОМ

Господе, Господе наш, како је величанствено
име Tвoje по cвoj земљи!
Ко ће исказати силу Господњу?
испричати славу Његову?
Не узимај узалуд имена Господа Бога својега;
јер неће пред Господом бити прав,
ко узме име Његово узалуд
(Псалм 8, 9; Псалм 106, 2; II Мојсеј. 20, 7).
Vac avertentibus oculis, ut non videant veritatem S. Aug. Soliloquia cap. XXXIV, 4.

Moje одело, господо, казује вам већ каква је моја проповед. Прастарог је кроја моје одело, прастара је и проповед моја. У једној речи изражена је сва моја проповед. То је опште-позната реч, у свима временима историје, у свима крајевима света, у свима срцима, на свима језицима. То је име некога изнад нас.

Кад Кинези гледају у разорану земљу, како из ње клија и једра бујан, нов живот, они погледају један другог, и са страхопоштовањем изговарају реч: Тао.

Кад Индијанци украј Ганга посмотре раскош у броју и облику и боји живота испод себе и око себе, кад виде дебели Ганг и прозрачну атмосферу изнад њега, они се погледају и са умилношћу изговарају реч: Брама.

Кад Арабљани путују ноћу са својим караванима по пешчаним пустињама и виде над својим главама златну звездану прашину, расејану по кадифеном небесном тепиху, они се згледају и са одушевљењем изговарају реч: Алах.

Кад Египћани погледају у сунце, које се свако јутро огледа у Нилу, они се згледају и изговарају реч: Пта.

Кад Грци погледају на тело човечје, они се задиве лепоти његовој, и погледавши се изговарају реч: Зевс.

Кад стари Словени осмотре црне облаке, испресецане црвеним муњама и наоружане силним громовима, они у страху изговарају реч: Перун.

Кад ми Хришћани посмотримо на све то, кад видимо плодну разорану земљу, која се почиње одевати зеленилом, и кад видимо раскош земаљских производа, и звезде над собом у ноћи, и сунце после ноћи, и тело човечје у лепоти његовој, и гром у страхоти његовој, ми се згледамо и с љубављу изговарамо реч: Бог.

Ова једна реч и сачињава сву моју проповед. Кратка реч, но опсежан смисао! Кратка реч, но магична моћ! Кад се ова реч изговори непослушном детету, оно слуша.

Изговорена зликовцу, који се злочинством обогатио, ова реч улива страх.

Изговорена праведнику, који страда због своје праведности, ова реч улива храброст.

Изговорена болеснику, ова реч даје здравље.

Изговорена бродоломнику на морским таласима, ова реч улива наду.

Изговорена родитељима на гробу њиховог детета, ова реч производи један дубок уздах олакшања.

Изговорена владаоцима, заузетим бригом о своме народу, ова реч јача срце и осветљава дух.

Изговорена гордим, ова реч смирава.

Изговорена презреним и поништеним, ова реч подиже.

Изговорена војнику у рату, ова реч разгони страх од смрти.

Изговорена разочараном у животу, ова реч служи као котва, за коју се он хвата.

Изговорена изневереном од среће и пријатеља, ова реч спасава од самоубиства.

Изговорена жалосним, ова реч разведрава лице.

Изговорена веселим, ова реч чини озбиљним.

Мудре ова реч чини још мудријим, богате још богатијим, просвећене још просвећенијим, учене још ученијим, племените још племенитијим, моћне још моћнијим, срећне још срећнијим.

Зар то није једна магична реч? Зар има речи на небу и на земљи, која би могла магичније дејство произвести?

Изговарајући ово кратко име, кренуло се једно мало пастирско племе из Арабије да осваја свет. И одушевљено тим именом оно је покорило сав свет од Арабије до Шпаније, покорило га својом снагом и украсило га својом уметношћу.

Изговарајући ово кратко име Колумбо се кренуо на бескрајну водену пучину да тражи Америку, у коју сем њега нико није веровао.

Изговарајући ово име велики Њутн сазнао је за једну велику тајну небесне механике.

С овим именом завршили су своју философију највећи класични мислиоци: Платон и Аристотел.

С овим именом ишли су у бој победоносни Кромвел И Карло XII и Суворов.

С овим именом узимали су перо у руке славни Данте и Милтон и Шилер и Толстој.

С овим именом узимали су кичицу у руке Рафаел и Микеланђело, највећи сликари.

С овим именом распростро је Христово учење апостол Павле, по Азији и Европи.

С овим именом на језику завршио је свој живот недавно умрли славни шведски књижевник Стриндберг.

Ово име поменули су српски устаници пре сто година, кад су се кренули на велико дело ослобођења свога племена. Ово име поменули су јутрос стотине хиљада грађана ове земље, који су изашли у своје њиве да раде свој дневни тежачки посао.

Ово име поменуто је овога јутра у нашем владалачком двору и у безбројним другим домовима, пошав од двора на Теразијама до дрвених колиба на Златибору и Копаонику. Њега су изговориле многе учене и умне главе, њега су прошаптали многи старци и младићи, њега су призивали у помоћ многи здрави и раслабљени, њега су протепала и деца, која не знају значење његово, и малоумни, који знају само да понављају туђе речи.

И тако из дана у дан.

То име сачињава моју проповед. Ја знам, да многи људи не помињу то име. Знам, да многи нису ни ради, да се то име помиње. Знам, да многи то име руже и обесвећују. Мене то не изненађује. Што год је један човек већи, то више противника има. Бог има више противника него ма који велики човек на земљи, јер и величина Божја надмашује сваку величину људску.

Но, зар ће име Божје бити мање, ако га неки људи не помињу? Зар би име Божје било мање, кад га ниједан човек на земљи не би помињао? Не, заиста. Оно би било исто тако велико без људи као и с људима. Ако људи не би помињали име Божје, Бог ипак не би остао непоменут. Поменула би га многобројна сунца и безбројне звезде и тајанствени легиони духовног света, које је он створио. А кад би и сви људи на земљи посведневно помињали и славили име Божје, слава Божја не би била много већа, и име Божје не би било много чувеније у васиони. На тврђим основама засновао је Бог своју славу него што је човечји род. Зидати славу на људима то значи зидати је на песку. Зидати славу на људима значи зидати је на једној пролазној сенци. Ко је славио Бога пре те сенке, и ко ће га славити после? Гле, наука утврђује, да је земља пре неколико хиљада година била сва под ледом, и обоснива могућност, да ће земља опет бити под ледом. Ко је дакле, славио Бога онда, кад су се глечери блистали на оним местима, на којима се сад блистају наши храмови у част Бога? И да ли ће ко славити Бога онда, кад наши храмови и градови и гробља с нама заједно буду покривени глечерима? Или ће с ишчезнућем људи са земље ишчезнути и слава Божја и иструлити у мраку, под ледом и снегом, као што ће и тела наша иструлити?

Не, господо, није слава Божја зависна од нас, али је наша слава зависна од Бога, - наша слава и наша срећа. Замислите, колико би мање среће било међу људима, кад би се име Божје наједанпут сасвим заборавило на земљи, те кад човек не би умео ословити никога вишег и моћнијег од себе? Милиони оних, који су живот свој везали једино за то име, осетили би се тад као што се осећа онај ко се над бездном држи за једну грану онда, кад му се та грана исклизне из руку. Било би тад далеко мање милости и племенитости и правде на земљи, мање радости и осмеха, мање витештва и одушевљења. Зло би се сасвим издигло из свога понора и бацило би своју сен на цео свет. Добро би било побеђено и срушено у таму, у понор. Тријумф би припадао злу.

Тако би било у случају, да се сасвим не зна за име Бога. Но нама је тешко, или боље рећи немогуће, представити себи човечанство и историју и културу човечанства, од почетка до данас, замисливши и једно и друго и треће без Бога. Јер пола историје човечанства чини Бог, пола - човек. Име Божје уписано је крупним и црвеним словима у историји и култури човечанства. Путујте по свету, и уверићете се у ово. У Европи, која представља данас најпросвећенији континент света, у сваком граду, у који ступите, и у сваком селу, поред кога прођете, прочитаћете пре свакога имена име Божје. То име исписано је високим и раскошним храмовима, који надвисују остале грађевине својом висином и надмашују их својим богатством. Дом Божји свуда ће вам пасти у очи пре и више од домова људских. У Индији исписано је име Божје пагодама, које заслужују више дивљења но читави градови. У Египту исписано је име Божје огромним пирамидама, које су надживеле многе градове и многе народе. Једини украс прљавих мухамеданских вароши јесу лепи молитвени домови Божји. Јевреји, један по целом свету расејан народ, бележе и данас име свога Бога, Јехове, раскошним синагогама по свима својим насеобинама.

Шта вреди прећуткивати ово име, и мрзети га и клеветати, кад се оно не да избрисати и не да умањити? Ми долазимо и пролазимо, а оно остаје исписано пламеним језицима по небу. Ово име обогатило је живот појединаца. Ко се одрекне тога имена, тај се одрекао једног великог богатства. Ко избрише из свога срца и ума ово име, тај пресушио у себи један извор богатства моралног и духовног. Ко навраћа друге да се одрекну овог имена, Тај пљачка у свога ближњега веће благо од сребра и злата. Јер Бог је благо, које преостаје човеку и онда, кад му нестане и сребра и злата. То благо желео бих ја да и ви сви имате и сачувате при себи, драга браћо. То благо, то је луксуз за животиње, но то је потреба за човека. Кад би човек живео о самоме хлебу, Бог би му био луксуз. Но не живи човек о самоме хлебу. Кад би човек имао само стомак, Бог би му био најнепотребнија ствар. Но човек има и разум и срце, који захтевају за себе хране онако исто као и стомак за себе. За разум и срце човек нема здравије хране од Бога. Ко Бога носи у разуму и у срцу своме, тај корача сигурној победи. Кад су најмудрији људи у историји носили Бога у своме разуму и срцу, како ми, мање мудри, да му затворимо приступ у свој разум и своје срце? Кад су најмоћнији људи у историји сматрали Бога за велико благо, како ми, мање моћни, да то благо одбацимо као штетно? Кад најпросвећенији народи света изговарају име Божје као највећу светињу, како ми, мање просвећени, да се стидимо тог имена? Нама Србима, који смо почели много и који нисмо довршили ништа, Бог је неопходна потреба а не луксуз. Ко хоће да дела велика дела, тај мора имати и мисли велике. А највећа мисао, која је икад могла стати у једну људску главу, јесте мисао о Богу.

Једну велику мисао, господо, ја вам проповедам, и једно велико име. Прастара је моја проповед, прастара и увек нова. Та велика мисао невидљиво је покретала кола живота људског, као што електрика невидљиво покреће електрична кола. То велико име, које вам ја проповедам и које ми сви треба један другом да проповедамо, није тешко запамтити, није тешко изговорити, није тешко поштовати, није тешко славити. То велико и спасоносно име јесте - Бог. Амин.

Говорена ма кад, ма где, ма коме