ОВДЈЕ ЗАТО НЕЋЕМО ГОВОРИТИ О ТОМЕ ШТА ЈЕ СВЕ ПОТРЕБНО ЗА ПРОСЛАВЉАЊЕ СЛАВЕ, ЈЕР ТО ВЈЕРУЈЕМ ДА СВИ ЗНАМО, АЛИ РЕДА РАДИ, ПОМЕНУЋЕМО ДА СУ НАЈВАЖНИЈЕ ТРИ СТВАРИ СЛАВСКИ КОЛАЧ ( ХЉЕБ ), СЛАВСКО КОЉИВО ( ЖИТО ) И СЛАВСКА СВИЈЕЋА. БЕЗ ОВО ТРОЈЕ, СЛАВА СЕ НЕ МОЖЕ СЛАВИТИ!
МЕЂУТИМ, НАША ДАНАШЊА ТЕМЕ НИЈЕ, КАО ШТО РЕКОХ ТО, ШТА НАМ ТРЕБА ЗА СЛАВУ, ВЕЋ КАКО МИ ТУ СЛАВУ ДОЖИВЉАВАМО И ДА ЛИ ЈЕ ОНА ЗА НАС ЗАИСТА ОНО ШТО БИ ТРЕБАЛА ДА БУДЕ?
ОВДЈЕ БИХ ЖЕЛИО ДА СКРЕНЕМ ПАЖЊУ НА НЕКЕ ЗАБЛУДЕ И НА ЈОШ НЕКЕ СТВАРИ КОЈЕ СЕ ПРАКТИКУЈУ КОД НАС А НИСУ ПРИМЈЕРЕНЕ СВЕТКОВАЊУ ДАНА ПОСВЕЋЕНИХ ЗАШТИТИНИЦИМА НАШИХ ПОРОДИЦА. ЗА ПОЧЕТАК, ТРЕБА ДА ЗНАМО ДА СЛАВЉЕЊЕ СЛАВЕ У НАШЕМ НАРОДУ НЕ ПОТИЧЕ ИЗ НЕКАДАШЊЕ ПАГАНСКЕ ПРОШЛОСТИ НАШЕГ НАРОДА. ЧЕСТО МОЖЕМО ЧУТИ, ДА СУ СРБИ САМО ЗАМЈЕНИЛИ ПАГАНСКЕ ИДОЛЕ ХРИШЋАНСКИМ СВЕТЦИМА. ОВО ДА КАКО ИМА ЛОГИКЕ, АЛИ ЈЕ ДАЛЕКО ОД СУШТЕ ИСТИНЕ. ТАКО ЈЕ, НАВОДНО, СВЕТИ ИЛИЈА ПОИСТОВЈЕЋЕН СА НЕКИМ СЛОВЕНСКИМ ПАГАНСКИМ БОЖАНСТВОМ КОЈЕ СЕ ОДЛИКУЈЕ БАЦАЊЕМ ГРОМОВА. ОВАКВЕ ТВРДЊЕ СУ ПОТПУНО НЕ ХРИШЋАНСКЕ И УГЛАВНОМ ИХ ИЗНОСЕ ЉУДИ КОЈИ ДОВОЉНО НЕ ПОЗНАЈУ МАТЕРИЈУ ЦРКВЕ.
ТРЕБА ЗНАТИ И ТО ДА СВЕТИТЕЉИ КОЈЕ ПОШТУЈЕМО НИСУ НИКАКВЕ МИТСКЕ ИЛИ ИЗМИШЉЕНЕ ЛИЧНОСТИ, ВЕЋ СУ ОНИ РЕАЛНЕ ЛИЧНОСТИ КОЈЕ СУ НЕКАДА БОРАВИЛЕ НА ЗЕМЉИ, КОЈИ СУ ЖИВЈЕЛИ ОВДЈЕ МЕЂУ НAМА И КОЈИ СУ СВОЈИМ СВЕТИМ ЖИВОТОМ ОД БОГА ПРОСЛАВЉЕНИ. СВЕТИТЕЉА БОЖИЈИХ, КОЈЕ ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО, БИЛО ЈЕ ОД САМОГ ПОЧЕТКА ХРИШЋАНСТВА И БИЋЕ ИХ ДОК ЈЕ СВИЈЕТА И ВЈЕКА. ОНИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ПОСВЕТИЛИ БОГУ, МОЛИТВИ, СЛУЖЕЊУ И ПОМАГАЊУ СВИМА. ЧЕСТО СУ ТО БИЛИ МОНАСИ, СВЕШТЕНИЦИ, АЛИ ИМА МНОГО СВЕТИТЕЉА КОЈИ СУ БИЛИ ПРОСТИ ЉУДИ, АЛИ ЉУДИ СВЕТОГА ДУХА. ОНИ СУ УПОДОБИЛИ СВОЈ ЖИВОТ ХРИСТУ И ПОИСТОВЈЕТИЛИ СЕ СА ЊИМЕ, СТРАДАЛИ СУ И ПОДНОСИЛИ МУКЕ НА ПРАВДИ БОГА И ЗАТО ИХ ЈЕ ГОСПОД ПРОСЛАВИО НА РАЗЛИЧИТЕ НАЧИНЕ. ПОШТО БИ ЊИХОВИ ЗЕМАЉСКИ ЖИВОТИ БИЛИ ОКОНЧАНИ, ЊИХОВА ТИЈЕЛА НИСУ ТРУЛИЛА НИТИ СУ СЕ РАСПАДАЛА КАО ШТО ТО БИВА СА ОБИЧНИМ ЉУДИМА, ВЕЋ СУ ОСТАЈАЛА ЦЕЛЕБНА, ЦЈЕЛА И ДАНАС СЕ НАЛАЗЕ ПО МНОГИМ НАШИМ СВЕТИМ ЦРКВАМА И МАНАСТИРИМА. ИЗ СВЕТИТЕЉСКИХ ТЈЕЛА ЧЕСТО ТЕЧЕ СВЕТО МИРО, УЉЕ КОЈЕ НАДПРИРОДНО ИЗЛАЗИ ИЗ ТЈЕЛА, НИОДКУДА, И МИРИШЕ РАЈСКИМ МИРИСОМ КОЈИ СЕ НЕ МОЖЕ УПОРЕДИТИ СА НИЧИМ ОВОЗЕМАЉСКИМ. КРАЈ ЊИХОВИХ ТЈЕЛА ДОГАЂАЈУ СЕ РАЗНА ЧУДА, ИСЦЈЕЉЕЊА ОД РАЗНИХ И ТЕШКИХ БОЛЕСТИ.
УЗМИМО САМО ЗА ПРИМЈЕР МАНАСТИР ОСТРОГ И СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧИЈЕ СВЕТО НЕ РАСПАДНУТО ТЈЕЛО ЧИНИ ВЕЛИКА ЧУДА СВИМА ОНИМА КОЈИ СА ВЕЛИКОМ ВЈЕРОМ У СРЦУ И ПОКАЈАЊЕМ У ДУШИ ДОЂУ ЊЕМУ ЗА ПОМОЋ. СВЕТИ НИКОЛА КОГА СЛАВИМО 19 ДЕЦЕМБРА ЈЕ БИО ЕПИСКОП, СВЕШТЕНИК, КОЈИ ЈЕ ЗА СВОГА ЖИВОТА МНОГО ПОМАГАО СВОЈ НАРОД И СВОЈУ ЦРКВУ, НАРОЧИТО СЕ ИСТАКАО КАО ЗАШТИТНИК СИРОМАШНИХ, СИРОТИХ, ДЈЕЦЕ И УДОВИЦА. ЊЕГОВО ПОСМРТНО ТЈЕЛО БОГ ЈЕ ОСТАВИО ЦЈЕЛИМ НАМА НА УТЈЕХУ, КАКО БИ НАМ ПОКАЗАО ДА НАС ГОСПОД ВОЛИ И ДА ЈЕ ДИВАН ГОСПОД У СВЕТИТЕЉИМА СВОЈИМ. СВЕТО ТЈЕЛО ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА НАЛАЗИ СЕ ДАНАС У ИТАЛИЈИ У ГРАДУ БАРИЈУ ГДЈЕ СЕ ГОТОВО СВАКОДНЕВНО НАД ЊЕГОВИМ ТЈЕЛОМ ДЕШАВАЈУ ВЕЛИКА ЧУДА И ИСЦЈЕЉЕЊА. СВЕТИ АРХИЂАКОН СТЕФАН ЈЕ БИО ПРВИ МУЧЕНИК ЗА ХРИСТОВУ ВЈЕРУ КОГА СУ ЈЕВРЕЈИ, ЗАТО ШТО ИХ ЈЕ ОН ПОРАЗИО ИСТИНОМ ХРИСТОВОМ, УБИЛИ КАМЕНОВАЊЕМ ИСПРЕД ЗИДИНА ГРАДА ЈЕРУСАЛИМА. У ЛАВРИ СВЕТОГ СЕРГИЈА РАДОЊЕШКОГ У РУСИЈИ СЕ НАЛАЗИ РУКА ОВОГ СВЕТОГ ПРВОМУЧЕНИКА И НАД ТОМ РУКОМ СЕ ДЕШАВАЈУ ВЕЛИКА ЧУДА. СВЕТОГА АРХИЂАКОНА СТЕФАНА ПРОСЛАВЉАМО 09. ЈАНУАРА. СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ БИО ЈЕ ХРИСТОВ САВРЕМЕНИК. НАДИМАК КРСТИТЕЉ ЈЕ ДОБИО ЗАТО ШТО ЈЕ УПРАВО ОН НА РИЈЕЦИ ЈОРДАНУ КРСТИО ХРИСТА. СВЕТИ ЈОВАН ЈЕ БИО ПРВИ НОВОЗАВЈЕТНИ ПОДВИЖНИК КОЈИ ЈЕ ЖИВИО У ПУСТИЊИ И ОСКУДНО СЕ ХРАНИО КАКО БИ ДЕ ПРИПРЕМАО ЗА ДОЛАЗАК СВОГА СПАСИТЕЉА. ЗБОГ ВЈЕРЕ У ХРИСТА И ОН ЈЕ ПОСТРАДАО ОД РУКЕ НЕВЈЕРНИКА И ДЈЕЛОВИ ЊЕГОВИХ СВЕТИХ МОШТИЈУ НАЛАЗЕ СЕ ДАНАС ПО МНОГИМ МАНАСТИРИМА ШИРОМ СВИЈЕТА. У МАНАСТИРУ ЦЕТИЊЕ СЕ НАЛАЗИ ДЕСНА РУКА ОВОГ СВЕТИТЕЉА ПРЕД КОЈОМ МНОГИ ПРОНАЛАЗЕ ПОМОЋ ЗА СВОЈЕ ПРОБЛЕМЕ И ИСЦЈЕЉЕЊЕ ОД БНОЛЕСТИ. СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ, СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ И ОСТАЛИ СВЕТИТЕЉИ КОЈЕ НАША СВЕТА ЦРКВА ПРОСЛАВЉА И КОЈЕ МИ КАО НАРОД ИМАМО ЗА СВОЈЕ КРСНЕ СЛАВЕ СУ ИСТО КАО И ОВИ ПРЕДХОДНИ ЖИВИ БОЖИЈИ ЉУДИ КОЈИ СУ СВОЈИМ ЖИВОТИМА ОСВЕТИЛИ СВОЈЕ ТЈЕЛО И ПРЕКО КОЈИХ ГОСПОД ПОМАЖЕ СВИМА НАМА.
ОВИ СВЕТИТЕЉИ СУ ДАКЛЕ И САДА ЖИВИ ПРЕД ГОСПОДОМ У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ И МОЛЕ СЕ ЗА СПАСЕЊЕ НАШИХ ДУША. ОНИ ЖЕЛЕ ДА ИМ СЕ МИ ОБРАТИМО СА ВЈЕРОМ И НАДОМ У СРЦУ, И АКО ИМ СЕТАКО У МОЛИТВИ ОБРАЋАМО СВАКА НАША МОЛИТВА, КОЈА ЈЕ РАЗУМНА, ЋЕ БИТИ УСЛИШЕНА.
ЕТО ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ КОГА МИ ТО ПРОСЛАВЉАМО НА СВОЈИМ КРСНИМ СЛАВАМА. ЧИНИМО ЛИ ТО ДОСТОЈНО? НИЈЕ ЛИ ВЕЛИКИ ГРИЈЕХ МРСИТИ НА СЛАВУ СВЕТОГА НИКОЛЕ КОЈИ ПАДА У СРЕД СВЕТОГ БОЖИЋНОГ ПОСТА? КАКО ЛИ НА НАС И НА НАШУ ПОРОДИЦУ ТАДА ГЛЕДА ОВАЈ ВЕЛИКИ БОЖИЈИ СВЕТИТЕЉ? ОН ТАДА, УМЈЕСТО ДА СЕ РАДУЈЕ, СУЗЕ РОНИ ЗБОГ ГРИЈЕХА ВАШИХ! ЈЕР ИМЕ ЊЕГОВО СВЕТО МРСОМ СКРНАВИТЕ! НАРОЧИТО ВЕЛИКИ ГРИЈЕХ ЧИНЕ ОНИ ЉУДИ КОЈИ НЕ ЖЕЛЕ ДА СХВАТЕ ДА СЕ СВЕТИ НИКОЛА СЛАВИ ПОСНО ЈЕР ТИМЕ У СТВАРИ ПОКАЗУЈУ ДА СВЕТОГ НИКОЛУ У ОПШТЕ НЕ СЛАВЕ НИТИ ГА ПОШТУЈУ. НИКОЛУ КОЈИ ЈЕ ГОТОВО ЦЈЕЛИ СВОЈ ЕПИСКОПСКИ ВИЈЕК ПРОВЕО У ПОСТУ МИ СЛАВИМО МРСНО! ТО НИКАКО НИЈЕ ДОБРО.
ЗАР ЈЕ ЛИЈЕПО НАПИТИ СЕ И ПРЕЈЕСТИ СЕ НА ТАЈ ДАН? СЛАВА НЕ СМИЈЕ ДА БУДЕ ПОВОД ДА СЕ СВИ СКУПИМО И ПИЈАНЧИМО ДО БЕСВИЈЕСТИ. АКО СЛАВУ ОБИЉЕЖАВАМО НА ОВАКАВ НАЧИН, ТИМЕ САМО НАНОСИМО УВРЕДУ НАШЕМ СВЕТИТЕЉУ.
ГОСПОДУ БОГУ, НАШЕМ СВЕТИТЕЉУ ЗАШТИТНИКУ, НАШОЈ КРСНОЈ СЛАВИ, И ОСТАЛИМ СВЕТИТЕЉИМА ТРЕБА ДА СЕ МОЛИМО СВАКОГА ДАНА А НАРОЧИТО НЕДЈЕЉОМ, ПОСТОМ, О ПРАЗНИЦИМА И НА САМ ДАН НАШЕ КРСНЕ СЛАВЕ. СЛАВУ ТРЕБА ПРОСЛАВИТИ МОЛИТВЕНО, СЈЕЋАЈУЋИ СЕ НА ДЈЕЛА КОЈА ЈЕ УЧИНИО НАШ СВЕТИТЕЉ. ОВАЈ СВЕЧАНИ ДАН ТРЕБАЛИ БИ ДОСТОЈАНСТВЕНО ДА ПРОСЛАВИМО ТАКО ШТО БИ СА ПОРОДИЦОМ У СВОМ ПАРОХИЈСКОМ ХРАМУ ПРИСУСТВОВАЛИ СВЕЧАНОЈ ПРАЗНИЧНОЈ ЛИТУРГИЈИ, НА КОЈОЈ БИ СЕ ТРЕБАЛИ УЗ ПРЕДХОДНИ ПОСТ И ПРИПРЕМУ И ПРИЧЕСТИТИ. ТАЈ ДАН ТРЕБА ДА ПРОТЕКНЕ У ДРУЖЕЊУ СА НАШИМ СРОДНИЦИМА И ПРИЈАТЕЉИМА, ТРЕБА ДА СЕ ЗА СЛАВУ ПРИПРЕМИ И БОГАТИЈИ РУЧАК, АЛИ ОН НИКАКО НЕ СМИЈЕ ПОСТАТИ НАЈВАЖНИЈА СТВАР ТОГА ДАНА, ВЕЋ У ЦЕНТРУ СВЕГА ТРЕБА ДА БУДЕ ГОСПОД И НАШ СВЕТИТЕЉ КОГА СЛАВИМО.
У ВЕЛИКОМ БРОЈУ СЛУЧАЈЕВА, МИ НЕ ЗНАМО КОГА ТО ПРОСЛАВЉАМО. КО ЈЕ БИО ТАЈ СВЕТИ НИКОЛА, ШТА ЈЕ ТО ОН УЧИНИО ДА ГА МИ ДАНАС СЛАВИМО? КО ЈЕ СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ, СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ, СВЕТИ СТЕФАН И МНОГИ ДРУГИ. НИЈЕ СРАМОТА НЕ ЗНАТИ, ВЕЋ ЈЕ СРАМОТА НЕ ПИТАТИ И НЕ НАУЧИТИ, КАЖЕ ЈЕДНА НАША НАРОДНА ПОСЛОВИЦА. ДАКЛЕ МИ МОРАМО САМИ ДА СЕ ПОТРУДИМО ДА О СВОМЕ СВЕТИТЕЉУ САЗНАМО ШТО ВИШЕ, КО ЈЕ БИО И ШТА ЈЕ РАДИО, ЗАШТО ГА ПРОСЛАВЉАМО? ТРЕБА ДА ПИТАМО СВОГА СВЕШТЕНИКА, БЕЗ СТИДА И СРАМА, ЈЕР СРАМОТА ЈЕ ЋУТАТИ А НЕ ЗНАТИ.
ПРИМЈЕТИЛИ СМО ТАКОЂЕ ДА ИМА ПОРОДИЦА КОЈЕ СЛАВЕ СЛАВУ АЛИ НЕ ЖЕЛЕ ДА КОЛАЧ И КОЉИВО ДОНЕСУ У ЦРКВУ ИЛИ ЈОШ ГОРЕ НЕ ЖЕЛЕ НИ ДА ИМ СВЕШТЕНИК ДОЂЕ У КУЋУ ДА ГА ИХ ОСВЕТИ И СЛАВУ БЛАГОСЛОВИ. ТО ЈЕ АПСУРД ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ. НЕ МОЖЕ СЕ БОЖИЈИ СВЕТИТЕЉ СЛАВИТИ БЕЗ БОГА И ЦРКВЕ, БЕЗ ОСВЕЋЕЊА И БЛАГОСЛОВА. ТАКВА СЛАВА ЈЕ САМО ЈЕДНА ИРОНИЈА И РУГАЊЕ БОГУ И ЊЕГОВОМ СВЕТИТЕЉУ.
ДАКЛЕ, ДА БИ СМО НА ДОСТОЈАНСТВЕН НАЧИН, ОНАКО КАКО ТО ДОЛИКУЈЕ, ПРОСЛАВИЛИ СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ, МОРАМО ДА СХВАТИМО КОГА И ЗАШТО СЛАВИМО, ДА СЛАВА НИЈЕ САМО ЛИЈЕП ОБИЧАЈ, ВЕЋ ДА ЈЕ АКТ ПРОСЛАВЉАЊА НЕКОГ СВЕТИТЕЉА ЗАШТИТНИКА ПОРОДИЦЕ. МОРАМО ДА ПОШТУЈЕМО ОНА ПРАВИЛА КОЈА НАМ ЈЕ ЦРКВА ПОСТАВИЛА КАО УСЛОВЕ ВАЉАНОГ ПРОСЛАВЉАЊА А НЕ ДА СЕ О ЊИХ ОГЛУШУЈЕМО КАО НЕ БИТНА. ЗНАЧИ КАДА ЈЕ ПОСТ, СЛАВИТИ ПОСНУ СЛАВУ, КАДА ЈЕ МРС СЛАВИТИ МРСНУ СЛАВУ, АЛИ И У ЈЕДНОМ И У ДРУГОМ НАЧИНУ ТРЕБА ТО ЧИНИТИ ДОСТОЈАНСТВЕНО, СА ПОШТОВАЊЕМ, СА БЛАГОСЛОВОМ ЦРКВЕ И СА МОЛИТВОМ НА УСНАМА.
АКО ОВАКО БУДЕМО ЧИНИЛИ НЕЋЕМО СЕ СРАМОТИТИ ПРЕД СВОЈИМ СЛАВНИМ ПРЕТЦИМА, ДЈЕДОВИМА И ПРАДЈЕДОВИМА И ПРЕД НАШИМ ПОТОМЦИМА КОЈИ ОД НАС ТРЕБА ДА УЧЕ.
протонамјесник Александар Рељић
