Манастир Осовица је тек прије неколико година откривен иако се за њега одраније знало да је постојао негдје на обронцима планине Мотајице како у сачуваним записима тако и у народном предању. На дан 4.априла 2003.године, локални свештеник, отац Славиша Топић са археолозима и радницима наилази на прве трагове поменутог манастира, на локалитету Манастириште поред рјечице Осовице, а за који археолози тврде да потиче са краја 13. или почетка 14. вијека. Отац Славиша одмалена је слушао како је народ прњаворских села, одакле је родом, причао да се на Мотајици некада налазио манастир.
"За овај манастир везана је јака традиција. Чак се ратне 1994. године, када је откривен манастир Ступље, причало и о постојању манастира на Мотајици. Откопавање и потрагу за манастиром отпочео је свештеник Драгомир Малетић, али безуспјешно. Систематско откопавање локалитета почело је 2003. године. Био је петак, 4. април 2003. године. Копајући, наишли смо на мјесто гдје је била манастирска црква. Нашој срећи није било краја. Међутим, највећу заслугу за сав овај посао сноси епископ бањалучки господин Јефрем, без чијег благослова не пролази ниједна акција", прича отац Славиша Топић.
Милан Ђурђевић, археолог, за манастир Осовицу каже: „Према анализи предмета до којих смо дошли ископавањем, сазнали смо да манастир потиче с почетка 14. вијека и изграђен је у области жупе Усора, која је била под влашћу Владимира Другог, сина Стефана Драгутина. Први пут је рушен почетком 16. вијека, да би живот замро крајем 17. вијека и од тада није обнављан. Пронашли смо цркву у стилу тролиста у северном дијелу локалитета, а мало даље од ње и остатке трпезарије и конака. Нашли смо и камење од привредних зграда и пољопривредних објеката, јер су се монаси бавили пољопривредом ..."
Манастир Осовица се у многим документима помиње заједно са манастиром Ступље, а судбина манастира је уско повезана са манастиром Ступље јер су заједно и пострадали у ратовима који су на овим теренима вођени између Турске и Аустрије. Након разарања манастира многи мухамеданци су се населили на овом терену, тј. подручју јужно од Саве, која је била и природна граница дуго времена.
Епископ бањалучки, господин Јефрем је у проповиједи након освећења крсног колача рекао је:
"Послије три и по вијека окупили смо се на Манастиришту да бисмо упалили славску свијећу која ће, надајмо се, уз Божију вољу да гори довијека. Понекад у очима обичних људи може бити умишљено да је са нечим завршено, али у очима Господа је одређено када ће порушено бити изграђено и обновљено. Када је крајем 17. вијека овај манастир разрушен, било је мало наде да ће бити обновљен. Када је прије мање од 150 година кобашки бег продао и посљедњи камен који је одвезен у Славонски Кобаш, од чега су изграђени подруми , народ је мислио да је готово, те да ће бити затрт сваки траг постојања манастира. Али, видите да није тако. Опет смо овдје ", истакао је владика Јефрем.
Отац Доситеј, настојатељ манастира Осовице, а дугогодишњи сабрат манастира Липље каже да је проналазак овог манастира веома значајан за духовну обнову цијелог овог краја, јер је ово сада манастир који окупља понајвише Прњаворчане, Српчане, Дервенћане, а у посјету долазе и многи поклоници из других градова. Отац каже да је било велике потребе за једном оваквом светињом на овом простору, гдје би се народ окупљао и Богу молио, а на мјестима гдје су то чинили и преци њихови који су чували православље у најтежим временима.
Отац Доситеј још истиче: " Да се одавно знало за манастир Осовица, говори податак да се у манастиру Гомионица чува манастирски печат . У неким књигама које су штампане у Венецији, Манастир Осовица се помиње 1570. године, а у другим изворима се помиње 1612. године, када се помиње рукоположења свештеника у овом манастиру. Такође се манастир помиње у неким списима, где се говори о времену липљанског старца Јерасима и чесног осовичког игумана Христофора. По неким новијим пронађеним изворима, манастир се помиње и раније у турским дефтерима...“
Манастир је данас у јеку велике обнове, истовремено се подиже црква, конак, благоваоница, а за потребе Богослужења је раније изграђена омања капела.
Свједоци смо многих посјета манастиру. Поред поклоника и пријатеља манастира који долазе из сусједних мјеста и градова, у манастир Осовицу стижу и људи из далеких крајева.
Да је ово велика светиња говори и чињеница да икона Богородице Тројеручице мироточи, као и кивот са честицама моштију неколико светитеља.
Свако добро од Господа
Бојан Милијашевић
