Манастир Св. великомученика Димитрија мироточца налази се у подножју југоисточног дела Суве планине, подно Дивне Горице чије се шумовите падине спуштају до манастирских ливада, на 450 метара надморске висине, одакле се пружа јединствен поглед на Сврљишке планине и Шљивовички врх, шест километара југозападно од Беле Паланке, недалеко од античког пута за Скопље и Солун, између древних села Дивљане и Мокре, по предању задужбина Мрњавчевића, чија традиција сеже у ранохришћански IV век.
«Каква промена! И како срећна!
Дотад непроходне и крваве планине
Сада штите разбојнике,
Који посташе монаси
Питомци мира.
Где је био обичај зверова
Данас је тамо дух анђела;
Заклања се праведник у пећини
Где је био разбојник».
CARMEN XXVII
Ови стихови, из поема написаних 398. г. Св. Павлина Нолског посвећени су његовом пријатељу и узору Св. Никити Ремезијанском који је, по свему судећи, први устројитељ монашких обитељи на овом простору којег су у то доба називали и «CATENA MUNDI», тј. Вериге света и који се у прво време односи на област Старе планине и Суве планине, да би се касније проширио на цео Балкан.
Св. Никита (Нићета) рођен је у Ремесиани 338. у којој је око 370. рукоположен за епископа и борећи се против аријанства и паганских култова излаже најправославније учење о икономији спасења, Св. Тројици и тајни оваплоћења божанске личности и девствености, пропутовавши скоро цело Средоземље делајући попут апостола у име Господа, живом речју и кроз своја дела којима је печат божанствена химна Тебе Бога Хвалим (Te Deum laudeamus) и преносећи православље на Запад свезује га са Истоком, чврсто се држећи Св. Писма, никејског учења и одлука саборских.
