Преносом моштију св. владике Николаја из Америке у Лелић, леп иконостас и живопис, новоподигнуте верске и друге грађевине у порти и ван ње, створили су неопходност претпоставке за промену духовног режима цркве.
Идејом да се црква у Лелићу претвори у манастир се носио Његово преосвештенство Лаврентије. Пуних пет година вршене су припреме за реализацију ове идеје. Највећи проблем био је недостатак монаха. Решење је нађено у прелазном карактеру, по коме би братство манастира Каона преузело управу над манастиром Лелић. Манастир Лелић је постао метох манастира Каоне.
Одлуку о претварању лелићког парохијског храма у манастир Лелић прочитао је епископ зворничкотузлански Василије, 12. маја 1996. године. Тог дана Лелић је обележавао двоструки јубилеј: 40 година од упокојења владике Николаја и пет година од преноса његових моштију из Америке у Србију. Свечана света литургија је обављена у манастирском дворишту, у присуству 6.000 верника. Свету литургију је вршио Његова светост патријарх српски господин Павле са бројним епископима.
Манастир Лелић се налази у истоименом селу близу Ваљева(11 км). Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића. Црква има облик у коме је моравски стил прожет са новим архитектонским решењима. Има облик крста са куполом изнад централног дела храма. Саграђен је од камена, цигле и сиге. Испред цркве је велики звоника и црквени дом.
Живопис је урађен по замисли Владике Николаја. Цртежи су необични и садрже богословска тумачења Владике Николаја. Сцена Страшног Суда доминира над осталим библиским догађајима. Иконостас потиче из времена истог као и црква.
12. маја 1992. године мошти Владике Николаја су пренете из манастира Свети Сава у Либертвилу, Илиноис, САД у лелића цркву. У порти манастира се налази капела, такође задужбина еписиопа Николаја. 1991. године отворен је музеј у кругу манастирског комплекса посвећен на сећање епископа Николаја, једног од највећих умова Српске православне цркве.
У манастиру је активна иконописачка и дуборезачка радионица.
Први игуман манастира по његовом осамостаљивању је архимандрит Авакум (Ђукановић) дугогодишњи сабрат манастира Троноше и духовно чадо блаженопочившег старца Антонија Троношког. Многи поклоници налазе утеху и духовни мир његовим молитвама и духовним саветима поред моштију Св. Владике Николаја српског.
Идејом да се црква у Лелићу претвори у манастир се носио Његово преосвештенство Лаврентије. Пуних пет година вршене су припреме за реализацију ове идеје. Највећи проблем био је недостатак монаха. Решење је нађено у прелазном карактеру, по коме би братство манастира Каона преузело управу над манастиром Лелић. Манастир Лелић је постао метох манастира Каоне.
Одлуку о претварању лелићког парохијског храма у манастир Лелић прочитао је епископ зворничкотузлански Василије, 12. маја 1996. године. Тог дана Лелић је обележавао двоструки јубилеј: 40 година од упокојења владике Николаја и пет година од преноса његових моштију из Америке у Србију. Свечана света литургија је обављена у манастирском дворишту, у присуству 6.000 верника. Свету литургију је вршио Његова светост патријарх српски господин Павле са бројним епископима.
Манастир Лелић се налази у истоименом селу близу Ваљева(11 км). Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића. Црква има облик у коме је моравски стил прожет са новим архитектонским решењима. Има облик крста са куполом изнад централног дела храма. Саграђен је од камена, цигле и сиге. Испред цркве је велики звоника и црквени дом.
Живопис је урађен по замисли Владике Николаја. Цртежи су необични и садрже богословска тумачења Владике Николаја. Сцена Страшног Суда доминира над осталим библиским догађајима. Иконостас потиче из времена истог као и црква.
12. маја 1992. године мошти Владике Николаја су пренете из манастира Свети Сава у Либертвилу, Илиноис, САД у лелића цркву. У порти манастира се налази капела, такође задужбина еписиопа Николаја. 1991. године отворен је музеј у кругу манастирског комплекса посвећен на сећање епископа Николаја, једног од највећих умова Српске православне цркве.
У манастиру је активна иконописачка и дуборезачка радионица.
Први игуман манастира по његовом осамостаљивању је архимандрит Авакум (Ђукановић) дугогодишњи сабрат манастира Троноше и духовно чадо блаженопочившег старца Антонија Троношког. Многи поклоници налазе утеху и духовни мир његовим молитвама и духовним саветима поред моштију Св. Владике Николаја српског.
