Три прва прста спојена заједно изражавају нашу веру у Бога Оца, Бога Сина и Бога Светог Духа, као јединствену и нераздељиву Тројицу, а два прста који су спојени са шаком означавају да је Син Божји после Свог Оваплоћења, као Бог постао човек, односно означавају Његове две природе - божанску и човечанску.
Треба се осењивати крсним знамењем без журбе: прво додирнути руком чело, затим стомак, па десно раме, а затим лево. И тек када смо спустили руку направити поклон, да не би несвесно богохулили "изломивши крст којим смо се осенили".
О онима који се крсте целом шаком или се клањају не осенивши се знаком крста или машу кружно руком по ваздуху или по својим грудима, Светитељ Јован Златоусти је рекао: "Таквом необузданом махању радују се демони". Насупрот томе, крсно осењивање, које је правилно и без журбе, са вером и побожношћу плаши демоне, утишава греховне страсти и привлачи Божанску благодат."
У храму се треба држати следећих правила, која се односе на поклоне и крсно знамење
Треба се крстити, али не треба правити поклоне:
* На почетку шестопсалмија, код речи "Слава Богу на висини" три пута и у средини на "Алилуја" три пута.
* На почетку појања или читања "Вјерују"
* На крају "Христос, истинити Бог наш..."
* На почетку читања Светог Писма: Јеванђеља, Апостола и паримија.
Треба се крстити правећи при томе појасне поклоне:
* Приликом уласка у храм и изласка из храма - по 3 пута.
* Код сваке јектеније после "Господе, помилуј", "Подај, Господе", "Теби, Господе";
* Када свештенослужитељ одаје почаст Светој Тројици;
* Код возгласа "Приђите, једите...", "Пијте из ње сви...", "Твоје од твојих;"
* Код речи "Часнију од Херувима..";
* Код сваког призива "поклонимо се", "поклоњење", "припаднимо";
* За време читања или певања "Алилуја", "Свети Боже", и "Приђите, поклонимо се", код возгласа "Слава Теби, Христе Боже";
* За време читања канона на јутрењу при молитвеном призивању Господа, Мајке Божје и Светитеља;
* На крају читања или певања сваке стихире;
* На литији после прве и друге прозбене јектеније - по три поклона, а после две следеће - по један.
Треба се крстити правећи, при томе, земне поклоне (ово чинити, пре свега, по савету свештеника-духовника и у складу са постојећим црквеним обичајима):
* За време Великог поста када улазимо у храм или излазимо.
* За време Великог поста на јутрењу после сваког припева на песму Богородици "Велича душа моја Господа" и после речи "Тебе величамо";
* На Светој Литургији у почетку и на крају песме "Достојно је и праведно...";
* На крају песме "Тебје појем" ("Теби певамо");
* Код возгласа "И удостој нас Владико", пред певањем "Оченаш"
* Код возгласа "Светиње Светима";
* Када се износе Свети Дарови код речи "Свагда, сада и увек..."
* За време Великог поста на великом повечерју када се пева "Пресвета Владичице", после сваког стиха, када се поје "Богородице Дјево, радуј се" и др. на великопосном вечерњем раде се три поклона;
* За време Великог поста када се пева "Помени нас, Господе, када дођеш, у Царству Своме" раде се три земна поклона
Треба направити појасни поклон, али се при томе не треба осењивати знаком крста:
* Кад свештеник каже "Мир свима", "Благослов Господњи на вас", "Благодат Господа нашег Исуса Христа", "И да буде милост Великога Бога";
* Када ђакон каже "И у све векове векова" после возгласа свештеника "Јер си свет, Боже наш" (пре певања Трисвете песме)
Забрањено је чинити земне поклоне (метаније):
* У недељне дане, у дане од Божића до Крстовдана, од Васкрса до Духова, на празник Преображења.
Када свештеник каже "Главе ваше приклоните Господу", сви присутни, који се моле приклањају главе (без осењивања крсним знамењем), јер у то време свештеник тајно (тј. у себи), чита молитву за све присутне, који су приклонили главе. Ова молитва се завршава возгласом у коме се одаје слава Светој Тројици.
