"(И када дођоше народу), приступи (му*) човек и паде на колена пред њим говорећи: Господе, помилуј сина мога, јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. И доведох га ученицима твојим, и не могоше га исцелити. А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо. И запрети му Исус; и демон изађе из њега, и оздрави момче од оног часа. Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати? А Исус им рече: За неверовање ваше. Јер заиста вам кажем: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. А овај се род не изгони осим молитвом и постом. А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Син човечји биће предан у руке људске; и убиће га, и трећи дан устаће. И веома се ожалостише. (Мт.17,14-23).
* Исусу
(Колико је тешко "камили проћи кроз иглене уши" изгледа да је исто толико и нама, браћо и сестре, тешко проћи од неживота ка животу, од греха ка врлини, од зла ка добру.
Занемарили смо врлински, јеванђелски живот и уместо њега узели лажни живот по телесним жељама, који нас временом потпуно удаљује од Бога и закона Божјег. Када се удаљимо толико да се више својом вољом не можемо и нежелимо вратити на врлински живот, сналазе нас заслужене невоље и страдања. Узрочници тих страдања су зли и нечисти дуси, који, ради нашег својевољног определења, муче наше тело и душе, изазивајући разне болести и немире, а кроз ове смрт, мржњу и ратове.
Данашња јеванђелска прича потврђује све речено, и скоро до танчина открива начин деловања нечистих сила с једне стране и правилног и јединоспасавајућег јеванђелског живота у врлинама с друге стране.
У јеванђелској причи јеванђелист нам описује догађај који се десио када се Господ Исус Христос са своја три ученика вратио осталим ученицима са горе Преображења. Дошавши назад, ученицима својим, затече их где се препиру са књижевницима, "и упита књижевнике: шта то расправљате с њима?" (Мк.9,16).
"И одговарајући један из народа рече: "Господе, помилуј сина мога, јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду. И доведох га ученицима твојим, и не могоше га исцелити." (Мт.17,15).
Ево једног страшног примера деловања злих и нечистих сила, које већ само од речи својих изазива страх и немир у души. Тешко је и замислити, а камолиживети са тако опседнутим људским бићем. Чувши за исцелитељну моћ коју примише ученици од Учитеља, родитељ несретног младића доведе овог да се исцели. Но, ученици нису били у могућности да изврше молбу, што искористише књижевници и почеше се препирати. Стид обузе апостоле пред народом због немоћи да исцеле јадног младића. Томе још и књижевници додаваше горчину својим примедбама и препирањем те се апостоли нађоше у заиста незгодном положају.
Како Спаситељ реагује сазнавши за све ово? "О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо. " (Мт.17,17)."Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изгнати? " (Мт.17,19). А Исус им рече: "овај се род не изгони осим молитвом и постом," (Мт.17,21).
Речи Спаситељеве: "овај се род не изгони осим молитвом и постом," (Мт.17,21).откривају узрок немоћи ученика да исцеле болесног младића. Основни узрок немоћи апостола је била слаба вера народа, која је и код њих самих изазвала маловерство. Зато Христос и упућује речи: "овај се род не изгони осим молитвом и постом," свима, и народу и апостолима, чиме им открива где лежи снага и моћборбе са нечистим силама.
Христос као да каже: да бисте могли учинити ово велико чудо вама је потребна непрекидна молитва и велики пред Богом пост, пост духа и тела. Мисли требају бити чисте, душа чиста, савршена, и срце чисто, па онда нечиста сила не може опстајати у вама, нити се борити са вама. Тако је у ове две реченице Христове откривена тајна Светог Јеванђеља како можемо сваку нечисту силу отерати од себе, и ону најстрашнију нечисту силу, све демоне, сатану са свим његовимђаволима у паклу. Све их можемо отерати великом вером, молитвом и постом.
Будимо мудри и узмимо поуке Христове као неизоставну потребу, као ваздух који морамо удисати да бисмо живели, и унесимо их у свој живот. Завапимо и ми као и отац несретног младића: "Верујем, Господе, помози моме неверју!" (Мк.9,24) из све душе и срца, и Господ ће услишити наш вапај.
Услишиће нашу молитву, која свој почетак има у непоколебљивој вери и одлуци да променимо онакав живот ради којег су нас снашле невоље и страдања. Узмимо молитву и пост, та два крила анђелска, која нам омогућују да се одвојимо од земље, узмимо их као свој свакодневни живот, и винућемо се изнад зла, сатирући га и искорењујући. Немојмо се заваравати овоземаљским, самообмањујућим мудровањима, којих су зачетници, зли и нечисти дуси, већприхватимо молитву, пост и остале јеванђелске врлине, уз непоколебљиву веру. Бог ће нам, видећи наш напор и жељу, по неизмерном милосрђу и човекољубљусвом ниспослати снаге да истрајемо.)
Много је тога, браћо и сестре, што чинимо а што нам не доноси користи, већ само јаде и жалости и муке, које свакодневно притискају наше душе стварајући пометњу у свим видовима нашег живљења на овој земљи.
Често чинимо разна недела против Бога и закона Божјег а да тога понекад нисмо свесни; многи нити не знају за Божје заповести те раде супротно њима мислећи да не греше.
Међутим, грех може бити само грех и ништа друго, и увек као своју последицу има најпре немир у души, затим видљиву своју пројаву - болест, било духовну било телесну; а болест, ако се на време не спречи, ствара муку и кроз ову смрт.
Свако од нас створен је од двојаке материје. Једна материја је видљива, склона промјенама и намењена распадању, а зове се тело, а друга материја је невидљива, створена за вечност и нераспадљива, а зове се душа. Душа је та која треба да је претежнија, којој би требало да посветимо највећи део наших брига, за коју би требало више да се старамо, да је хранимо, да је појимо, да јечистимо и облачимо у непролазно и нераспадљиво рухо.
Када занемаримо бригу о души, тада се она скупља у нама и постаје слабашан пламичак који тиња и гуши се под наслагама телесних брига, које док се намноже потпуно поробљују све духовне вредности, угрожавајући тако психичко здравље.Чим човек оболи психички, односно чим занемари бригу и старање о души, он постаје лак плен за свако зло, које се најпре неприметно лепи на њега, па он поступа по заповестима зла сматрајући га за истинито и исправно. То зло узрокују зли и нечисти духови који су сви под командом њиховог врховног поглавара ђавола, те човек уместо да буде слуга Божји постаје слуга ђавољи, слуга свога тела које бесни и ропће у страстима и насладама које распаљују зли и нечисти дуси.
О једном таквом случају, случају службе тела демонима, говори данашње јеванђеље.
Ово је само један од многобројних примера у Светоме Писму како делују зли и нечисти дуси. Ово је пример опседнућа преко којег ђаво ружи, уништава и посрамљује човека и обелодањује грешан живот његов. Међутим постоје и много блажи начини преко којих ђаво обзнањује своје присуство у човеку; то су разни немири, склоности ка гневу, свађи, зависти, среброљубљу, самољубљу, кинђурењу и претјераном дотјеривању, недоличном облачењу које наводи друге на грех и слично. Све су то степенице којима нас ђаво полако поробљава себи, удаљавајући Бога и милост Божју од нас и чинећи нас слугама својим а противницима Божјим. Ми се требамо трудити свим својим снагама да што мање робујемо телесним прохтевима преко којих нас ђаво поробљава, да што више ходимо путем Христових заповести, путем правог, истинског и јединоспасавајућег живота у јеванђелским врлинама, живота по Богу и за Бога.
Да бисмо ово уистину могли испунити морамо свој живот обогатити трима врлинама које нам Господ Исус открива у данашњем јеванђељу. То су: чврста и непоколебљива вера, устрајна и срдачна молитва те пост. Ово је божанска тријада што води спасењу, ово троје сачињавају богочовечански, јеванђелски свелек за сваку болест духа и тела.
Лек од сваког сатанизма, демонизма и нечистоте јесу: вера која се моли и пости; молитва која верује и пости; пост који верује и моли се. Слаби ли једна врлина у овој троврлини, слабе и остале две, и обрнуто, јача ли једна, с њоме јачају и остале две.
Потребно је истакнути пост и његову правилну употребу. Истински хришћански пост има две стране на које треба бити усмерен. Једна страна је телесна, односно уздржавање од Црквом прописане мрсне и животињске хране и силовитог пића у одређене дане; а друга страна јесте духовна, односно уздржавање од рђавих помисли, пагубних идеја, грехољубивих мисли, грешних осећаја, душегубних страсти, злих жеља, нечистих погледа, слушања ружних речи и недоличних разговора, многословља и празнословља, рђавих дела и слично. Пост који не обухваћа обе стране, и телесну и духовну, није спасоносан и не доноси плодове. Није довољно да се само уздржавамо од мрсне хране и јаког пића да би пост показао своју силу, већ је потребно да упражњавамо и уздржање са духовне стране, које је много важније и доноси много више користи. Али, треба напоменути да без телесног уздржања не може бити ни духовног, јер прво је увет да се може извршити друго.
Нека нас пример болесног момчета из данашње јеванђелске приче опомене на то шта доноси живот супротан Богу и Божјим заповестима, и нека се у нашу душу и ум урежу Христове поруке о чврстој и непоколебљивој вери, устрајној и срдачној молитви и посту, како нас не би снашле сличне невоље.
Треба да предухитримо невољу и зло које напада на свакога од нас без разлике. Зато, браћо и сестре, узмимо чврсту и непоколебљиву веру, устрајну и срдачну молитву и пост као саставни део свог живота и тако прослављајмо Бога тројединог, Оца и Сина и Светога Духа вавек. Амин.
