ПРАВЕДНОСТ И НЕПРАВЕДНОСТ - ТРАЖЕЊЕ ОПРАВДАЊА УДАЉУЈЕ БЛАГОДАТ БОЖИЈУ
Од оправдавања има добробит само егоизам
- Када не оправдавам друге за неки њихов поступак, да ли то значи да имам тврдо срце?
- Да не оправдаваш друге, а да оправдаваш себе? Сутра ни Христос неће да те оправда. Људско срце за само један тренутак може да отврдне и да постане као камен тврдо, ако се рђаво понесе према некоме, а у другом тренутку да постане веома нежно, ако је према некоме добро. Треба да имаш материнско срце. Видиш, мајка све прашта, а понекад се прави и да не види погрешку.
Онај ко чини исправни духовни напор, за све друге налази олакшавајуће околности, за све друге налази оправдања, а самога себе никада не оправдава, чак ни онда када је у праву. Увек каже да је крив, зато што мисли да није достојан прилике која му се даје. Види, на пример, некога како краде и мисли да би он сам, да му нико није помогао, крао чак и више од онога и каже: "Бог је мени помогао, а ја сам дарове Божије присвојио само за себе. То је највећа крађа. Разлика је само у томе што се крађа овог другог види, а моја крађа ее не види." Тако окривљује себе а на свог ближњега гледа са милосрђем. Или, ако на другоме види неку ману, било велику, или малу, налази за њу оправдање тако што гледа само оно што је добро у њему и мисли да и он сам има много мана које виде други. Зато што свако од нас, ако боље размисли, налази код себе много рђавих особина, тако да веома лако може да нађе оправдање за другог. Толико има тога што смо учинили! "Грех младости моје и незнања мога не спомени... Господе!" (Псал. 24, 7).
- Када од мене, старче, затраже услугу и ја је радо учиним, али у журби направим некакву малу штету, па ми због тога приговоре, ја покушам за то да се оправдам.
- Дакле, хтела си да учиниш добро, али си направила неку штету, Прихвати приговор због штете, како би добила пуну награду за то добро. Ђаво је врло лукав. Одлично познаје свој занат. Има и толике године искуства, па зар да га не искористи! Натера те да се оправдаваш како би изгубила добробит од добра које си учинила. Када видиш неког човека, обливеног знојем, како на раменима носи некакво бреме, ти му притекнеш у помоћ да му олакшаш. То је некако природно. Видела си бреме које је теглио, нагнала те твоја усрдност да потрчиш и да му помогнеш. Али, да понесеш нечије речи које те неправедно оптужују, е, то је већ тешко. Ако, када нам приговарају, одмах пожуримо да се оправдамо, то јасно показује да још у себи носимо потпуно жив лаички начин размишљања.
- Старче, има ли нешто чему оправдавање користи!
- Да. Користи нашем егоизму. Оправдавање представља духовни пад и протерује благодат Божију. Човек не само да не треба да се оправдава, него треба да заволи неправду која му се наноси. Оправдавање нас је протерало из раја. Није ли се то догодило Адаму? Када га је Бог упитао: "Да нијеси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?" Он није рекао; "Згрешио сам Боже мој, погрешио сам" већ се оправдавао: "Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох." Као да је рекао: "Ти си крив што си створио Еву!" Да ли је Адам баш морао да послуша Еву?" Пита Бог и Еву и она одговара: "Змија ме превари, те једох." (1. Мој. 3,1113). Да је Адам рекао: "Згрешио сам, Боже мој, погрешио сам." И да је Ева рекла: "Ја сам погрешила", све би било у реду. Али, одмах оправдавање, самооправдавање.
- Старче, зашто је крив неко ако не разуме колико је зло оправдавање?
- Зашто је крив? Зато што је крив! Када неко непрестано оправдава самога себе и мисли да га други не схватају, да су сви неправедни и да је само он тај који трпи, да је он жртва. А шта је често најчудније? Иако је сам био неправедан и крив је, каже: "Ја бих прихватио неправду, али не желим да онај други испадне крив." Значи, тражи за себе оправдање, на изглед из... љубави, како би пробудио савест у оном другом, за којег мисли да му је нанео неправду, па да не би бацио кривицу на њега! Или, почиње да даје гомилу објашњења, да не би онај други случајно нешто погрешно разумео, па да не... испаде крив! Видите ли како ђаво танано води игру?
