У целом Старом Завету не налази се дакле реч Амин. И та реч је у Новом Завету честа и обична. Сва четири Јеванђеља завршавају се са Амин. Све посланице апостолске завршавају се са Амин. Тако исто и Откривење Јованово. У целом Новом Завету једино две књиге не завршавају се са Амин. То су: Дела Апостолска и посланица Св. Јакова.
Први је изрекао ову реч сам Господ Исус. А први пут ју је изрекао, када је објавио молитву Оче наш. На завршетку те молитве Он је рекао: јер је Твоје царство и сила и слава ва вијек. Амин. (Мат. 6, 13). После тога је много пута Господ поновио ту реч, говорећи: амин, амин глагољу вам, што је на српском преведено са: заиста, заиста вам кажем.
Зашто је Господ употребио ову реч Амин, реч нечувену у свету до Њега?
Прво зато, према тумачењу светога Петра Дамаскина, што Нова Благодат или Нови Завет остаје ва век века. То значи да је Нови Завет последњи Завет Бога са људима. Другог завета неће бити до свршетка времена. И још, да је Нови Завет последње и савршено Откривење Божје, које се неће замењивати неким другим откривењем до Страшнога Суда Божијега.
Друго зато што је Господ Исус био сам својом личношћу носилац вечних истина. У Њему је било Амин за све непромењиве истине божанске. То апостол Павле јасно изражава кад каже: Колико је обећања Божјих, у Њему (Христу) су да, у Њему Амин (2. Кор. 1, 20). Па будући Амин за све истине Господ је изговарао реч Амин за све Божје истине као печат тих истина. И кад је он објављивао те истине, Он је ударио Свој печат. И земаљски цареви кад објављују неки указ, ударају на крају свој печат. Тако је и цар небески објављујући свету Себе и Своју вољу и Своје заповести, потврђивао све те објаве Своје печатом Својим. А печат Његов је та реч - Амин.
Сам Господ Себе назива именом Амин. У својој визији свети Јован, јеванђелиста, боговидац, чуо је ове речи: И анђелу Лаодикијске цркве напиши: тако говори Амин, свједок вјерни и истинити, почетком створева Божијега (Откр. 3, 14). То Он о Себи говори. Он је Себе раније назвао почетком. Када Га Јевреји једном приликом упиташе: Ко си Ти? рече им Исус: Почетак (Јов. 8, 25). А Павле свети о Њему пише: Све се кроза Њ и за Њ сазда. И Он је прије свега, и све је у Њему (Колош. 1, 15-17) Тако је Он дакле Почетак. Тако Он себе назива и после прослављења, после васкрсења и вазнесења - Почетак створења Божијега. Али уз то именује Себе и именом Амин. Тако говори Амин. Дакле:
Исус - Почетак и Амин.
Исус - Алфа и Омега.
Исус - Први и Последњи.
И бијах мртав и ево самжив ва вијек вијека, амин (Откр. 1, 18). Онај који се мења, који умире и остаје мртав, не може се назвати Амин. Само вечно Живи именује се Амин. Дакле: Исус - Живот и Амин.
Па онда према завршетцима појединих новозаветних књига може се рећи:
Исус - Слава и Амин.
Исус - Благодат и Амин.
Исус - Мир и Амин.
И тако даље.
Ето због чега је Амин добило тако значајно место у свима богослужењима црквеним. На сваки возглас одговара се са Амин. Свака молитва, тајна или јавна, завршава се са Амин. И наравно, сваки обред, сваки чин богослужбени, у цркви, или у дому, или у пољу, или ма где, завршава се са Амин.
Да би неко могао рећи Амин, мора претходно знати шта се рекло. Као човек који ставља печат и потпис на оно што мора претходно знати и разумети, шта је написао и шта се потврђује. О томе апостол Павле говори овако: Јер кад благословиш духом, како ће онај који стоји мјесто простака рећи Амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш (Кор. 14, 16)? Шта да се чини? Апостол одговара: Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу и умом (Кор. 14, 15). То јест: молићу се Богу и језиком и разумом. Да би онај који стоји крај мене чуо и разумео, те да би могао рећи Амин. Ако ли не чује и не разуме, како ће рећи Амин? Јер не може никако рећи Амин на моје ћутање, ако не зна шта ја мислим и о чему се молим, за себе и у себи. А ја се могу ћутке молити и опет на крају рећи Амин. Због ћега? Због тога што ја знам, шта сам се молио; знам шта потврђујем са речју Амин.
Из овога следује, да је Амин велика реч, врло велика. Она је једно од имена Божјих. Тим именом ми печатимо молитве наше. На пример: кад завршимо једну молитву речима: јер је Твоје царство и сила и слава сада и увек - и вавек века и изрекнемо реч Амин, исто је као кад би место Амин изрекли реч - Бог, или Христос.
И тако именом Божјим ми потврђујемо молитве наше. Потпис Божји ми стављамо под сваку нашу молитву, била то молитва прошње, или благодарење или похвала. Зар ово сазнање не улева страх у сваку душу? И зар оно не позива на опрезност у молитви? Ако се молимо како треба, ако просимо шта треба, ако благодаримо свесрдно, и ако похваљујемо Бога правилно - онда смо са Амин потврдили један истинит докуменат. Но ако се молимо како не треба, без страха, смерности и љубави; ако просимо од Бога ствари сујетне и глупе; ако му полублагодаримо, фарисејски истичући више своје заслуге, и ако га хвалимо са сумњом и гневом, онда ми - авај нама - ударамо печат Божји на један фалсификат, на један лажни докуменат. А сваки докуменат, са именом Божјим, износи се на небеса, да нам у Дан Суда буде или за оправдање или за осуду. Сваку молитву завршену са Амин узносе ангели Божји пред престо Цара Небеснога и чувају је у скривницама небесним до рока, то јест до Дана Расплате.
Ето због чега је неопходан страх и опрезност у молитви. И ето због чега треба да изговарамо на крају сваке молитве реч Амин, т.ј. име Бога Живога, са трепетом душе. Јер том речју ми потписујемо Свевишњега Бога под оно што смо исказали ми, грешни и недостојни.
Врло ћете ретко, или управо никад, чути реч Амин са усана безбожника. Безбожник полупрезире то име, а полу га се боји, као и имена Христос.
Насупрот ђаволу и безбожницима ангели и светитељи радо изговарају реч Амин и сладе се њоме као слатким именом Божјим. У својој визији апокалиптичној Свети Јован гледао је блажене житеље неба и често чуо из вихових уста реч Амин.
Тако, чуо је једном како забруја похвала Богу и Јагњету од сваког створења што је на небу, и на земљи, и под земљом, и што је на мору, и што је у њима. И кад се похвала изрече, тада четири животиње говораху Амин (Откр. 5, 13). А под четири животиве треба разумети велике чинове ангелске. Опет у другој визији виде, а то сви анђели стајаху око престола и старјешине и четири животиње, и падоше на лице пред пријестолом, и поклонише се Богу, говорећи: Амин; благослов и слава и премудрост и хвала и част и јачина Богу нашему ва вијек вијека. Амин (Откр. 7, 11-12). Опет у једној другој визији а то падоше двадесет и четири старјешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сјеђаше на престолу, говорећи: Амин. Алилуја. А на крају свих својих страшних виђења чу Јован обећање самога Господа Исуса, и написа Јован: Говори онај који сведочи ово: да, доћи ћу скоро! Амин.
После свега овога Свети Јован благосиља оне, којима описује велика чудеса небеска са речима: Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.
Из овога је јасно, како се реч Амин често изговара на небесима од свију оних који Бога прослављају, то јест од ангела и светитеља. Међутим, нема нигде ни једног сведочанства, да се ово име изговара у аду или на земљи на устима злих духова. ђаволи и зли људи то име не изговарају. Уосталом није ни очекивати, да зли духови и зли људи изговарају оно име које означава потврду сваке истине и правде, потврду Пресвете Тројице, Богородице и светитеља, потврду бесмртног царства Христовога, потврду славе и величине и живота и радости праведника у том царству, потврду победе добра над злом, чистоте над трулежи, врлине над грехом, потврду свега закона Божијега и обећања Божјих. Одрицатељима свега тога не може бити мио печат, којим се ово тврди. Или како би могли изустити Амин демони и демонски људи, који су управили сав свој дух и језик на одрицање? Они који са шкргутањем газе сваку реч Божју, како би потврђивали речи Божје изговарајући Амин? Не, богоборци никад не могу да изговоре ову свету реч - Амин.
Православни пут
