O DUHOVNOM RATU - STARAC JEFREM FILOTEJSKI

Kada govorimo o duhovnom ratu, treba da razmotrimo taktiku koju neprijatelj koristi da bi nas namamio da padnemo u greh, da bi uzeo naše srce, um i dušu od Gospoda, da bi nas uprljao svojom nečistotom, da bismo živeli kao on, valjajući se u blatu. Apostol Pavle kaže u Poslanici Efescima da ne ratujemo protiv krvi i mesa. To nije telesni rat - u kome vojuje telo protiv tela, već je to rat koji se vodi u drugom obliku. To je duhovni i umni rat. Duh ratuje protiv duha. Svako od nas u sebi ima unutarnji duh, koji je stvoren po liku Božjem. Taj unutarnji duh, koji obitava u našem telu, je pravi deo nas koji se bori protiv đavola. Očigledno, đavo nastoji svim snagama da nas navede da padnemo u greh. Đavo ima ogromno iskustvo za sobom. On ima dobro uvežbane metode i taktiku kojima nas može navesti da sagrešimo. Na primer, jedna od prvenstvenih metoda đavola je da ubaci lošu pomisao u naš um. Jedno od oruđa kojim se koristi je i mašta, odnosno ono što nazivamo umnim prikazima, slikama. Ti umni prikazi nas vuku u pravcu greha. Vode nas u tamu i đavolju prljavštinu. Zašto đavo to radi? Zašto je on toliko pun mržnje, zlobe? Zašto toliko želi da se protivi Bogu? Pre svega, đavo to radi iz ljubomore. On je opsednut i obuzet ljubomorom jer zna za sva dobra koja nam je Gospod pripremio. Zbog toga se još više trudi, budući da nema pristup tim blagoslovima, jer se pobunio i otpao od Boga, i postao potpuni suparnik Božji. Iz mržnje i ljubomore, kojima je obuzet, hoće da kaže Gospodu: „Vidi koliko njih sam uzeo od Tebe. Uzalud si poslao Sina Svoga da umre na Krstu. Evo vidi koliko sam njih sam poveo sa sobom." Time želi da ogorči Gospoda. Hoće da kaže da su sav trud, sva energija koju je Gospod uložio da bi nas priveo spasenju, bili uzaludni. I na taj način đavo odnosi„gusarsku pobedu" - iako pada sa ljudima, trud mu se isplatio jer se osvetio Bogu. To je njegov stav. O pomislima Sveti Oci Crkve nam kažu da đavo čini da gresi na početku izgledaju kao mravi, kao nešto veoma malo, naizgled beznačajno, vrlo malo, prepredeno, kao neprimetni pokreti duše. Čak su i one male misli o kojima sanjarimo, koje izgledaju tako nevažne, moguće zamke u duhovnom ratu. Možda ćemo reći sebi: „To je mrav, otići će." Ali, ako odmah ne odbacimo te misli, prema rečima Otaca, one malo-pomalo postaju sve jače, sve moćnije i u stvari mogu da nas prevare i dođu do toga da se onaj mali mrav, koji je pre bio tako bezazlen i beznačajan, pretvori u lava, odnosno u nešto što je veoma opasno i gotovo nemoguće za iskoreniti. Sveti Isak Sirin kažeda je lako izaći na kraj s đavolom na početku, ali čim uspe da ugura nogu u vrata, tada postaje mnogo teže da se čovek izbori sa njim. Glavno je da se trudimo da izbrišemo maštanje, pokrete duše i misli koje nam đavo ubacuje. Treba ih odmah iščupati iz korena. Ime Isusovo je oružje kojim se odgone zle misli. U Starom Zavetu piše da treba da prizovemo ime Boga Jakovljevog. Naravno, to je ime Isusa Hrista. Dakle, treba da izađemo na kraj sa pomisli dok je mala. Zato je neophodna duhovna pažnja. Pazi, bdi, posmatraj sve stvari. Motri na ono što tvoje oči gledaju, prati misli u svom umu, uveri se da nema ničeg skrivenog u tvom srcu, što može nauditi tvom duhovnom životu. Pazi na sve. Stavi filter. Pazi da te okolno zagađenje ne isprlja i odvede u greh. Uzmimo kao primer ženu koja ima malu cistu ili izraslinu na grudima. Ako poriče da izraslina postoji i ne ode kod lekara, ili se pretvara da je to nešto malo što će nestati samo po sebi, malo-pomalo izraslina će rasti i postati opasna po život. Onog trenutka kada osetimo da nešto nije kao što bi trebalo da bude, treba odmah da odemo i rešimo problem dok je mali. U duhovnom ratu koji vodimo, Hristos nam daje svetlonosno oružje. To su darovi Duha Svetoga. Na primer, darom ljubavi se suproststavljamo mržnji. Dobrim pomislima, koje se rađaju od Duha Svetoga, možemo pobediti loše pomisli. Naša istinita vera će pobediti svaku sumnju koja nam dolazi u misli. Postoji čitav proces suprotstavljanja zlu činjenjem dobra. Uzmite na primer, operaciju u kojoj hirurg preseče neki nerv. Kada presečete nerv, deo tela koji je s druge strane nerva je mrtav. U njemu više nema života niti pokreta. Isto se dešava, kada se preseče energija greha. Ako istinski presečemo pomisli pre nego što postanu gresi i ako upotrebimo sredstva koja su nam data i počnemo da imamo u sebi svete misli, zaustavićemo cirkulaciju zla i đavolovu energiju, i on nas neće nas odvesti u nečistotu. Zato treba da stražimo. Imamo dve stvari kojima možemo da proverimo svaku od pomisli koja nam dolazi u um. Jedna je zakon Božji, a druga Sveti Duh koji nas prosvetljuje. Sve pomisli se mogu proceniti na osnovu Duha Božjeg i zakona Božjeg. Loše pomisli možemo zaustaviti pre nego što steknu uporište u našem životu. Evo još jedne ilustracije: ako živiš negde gde puno ljudi prolazi ispred tvojih vrata, ne otvaraš ih svakom prolazniku, već praviš razliku: prvo proveriš ko stoji pred vratima pre nego što ga pustiš da uđe. Isto je i u našem duhovnom životu. Ako neko dođe i pokuca na vrata našeg uma,to jest bilo da đavo hoće da nam ubaci neku pomisao ili je u pitanju nešto drugo, moramo ga proveriti, moramo ga zaustaviti pre nego što napravi sebi uporište. Ako dozvolimo toj pomisli da uđe, odnosno ako dopustimo toj osobi da uđe, pre nego što imamo priliku da vidimo ko je, ona ulazi, i zauzima mesto u našem domu. Posle nekog vremena se osmeljuje, i pre nego što se osvestiš, vezuje nas i preuzima naš dom. Kao što Sv. Isak Sirin kaže: „Ne otvaraj vrata!" Ako vidiš ko je, ako vidiš da taj nije na dobrom glasu, zatvori vrata i oteraj ga Isusovom molitvom: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!" Tako ga oteraj. Kada te pomisli dođu, ne ustupaj im ni malo mesta jer, čim im daš malo prostora, one stave nogu u vrata i malo-pomalo rade na tome da uđu i osvoje čitavu kuću. I tako, umesto u svetlosti, ostajemo u tami. Umesto u Raj, idemo u pakao. Umesto da budemo sa Gospodom, provešćemo večnost sa demonima, koji će nas gušiti, mučiti. Postoje samo dve mogućnosti: ili ćemo biti sa Gospodom u Raju ili ćemo provesti večnost odvojeni od Boga, u društvu demona. Dakle, sve počinje od pomisli. Zapitajmo se kuda želimo da idemo, s kim želimo da provedemo večnost. Držimo svoj um čistim. O molitvi Jednom je idolski žrec sreo neke monahe, i počeo da razgovara sa njima o molitvi. Upitao ih je: „Kada se molite, da li vam Bog nešto govori?" A oni su odgovorili: „Ne". Zatim je on rekao: „Kada se ja molim, on mi odgovara. To mora da znači da je moja molitva čistija i bolja od vaše." Naravno, žrec se nije molio Bogu, već đavolu, i ovaj mu je odgovarao na molitve. Mnogo puta, kada se molimo, Bog nam ne odgovara, jer naša molitva ima neke „parazite". Drugim rečima, nešto nam odvlači pažnju. Um nam je rasejan. Molitve se obavljaju kao formalna, rutinska stvar. U njima nema suštine. Molimo se, ali razmišljamo o drugim stvarima. Misli koje nam odvraćaju pažnju nas odvajaju od molitve. Mnogo puta se molimo, a ne znamo šta govorimo. Ako mi ne znamo šta govorimo, ako na primer izgovaramo molitvu Gospodnju a ne shvatamo šta govorimo, kako će nas onda Bog razumeti? Veoma je bitno da smo usredsređeni na reči molitve. Naravno, postoji jedna molitva koja prevazilazi ostale, koja nam mnogo pomaže da saberemo pažnju. To je Isusova molitva. Iako je vrlo jednostavna i može se izgovoriti u jednom dahu - vrlo je jaka, vrlo moćna, i može da dejstvuje uz veliku blagodat Božju jer sadrži sveto Isusovo ime. Naša imena nemaju u sebi silu koje ima ime Isusovo, jer je to jedno od imena Božjih. Kada prizivamo ime Isusovo, prizivamo u pomoć svu silu, duhovnu energiju i blagodat, koje samo ime otključava za nas. Čim se probudimo ujutru, potrebno je da što pre umno prizovemo Isusovo ime, da pomislimo na Boga. Dok obavljamo poslove tokom dana, kada ulazimo u automobil, ponovo, umno prizivajmo ime Isusovo da bismo imali Božju zaštitu. Držimo um u Bogu, kao neku vrstu osiguranja, koja nas štiti, brine se o nama, i vodi nas ka spasenju. Stavljamo u svoje automobile krstiće, ikonice kao blagoslov, tražeći Božju pomoć. Koliko tek možemo osigurati svoj život prizivanjem Isusovog imena! Mi, hrišćani, moramo shvatiti da je molitva disanje našeg života. To je naša duhovna hrana. Drugim rečima, ako se ne molimo, ne možemo da živimo, umiremo. Nećemo imati tu radost da večnost provedemo sa Hristom. Kada držimo ime Gospodnje u umu, onda reči iz Svetog Pisma i Svete Tajne počinju da puštaju koren u našem životu. Razvijaju u nama neku vrstu bogatstva i privode nas sve bliže k Bogu. O smrti Mnogi od nas imaju strah Božji. Bojimo se smrti. Većina nas se plaši telesne smrti. Ali, telesna smrt nije ono čega se treba bojati. Ona nije tako važna. Ono čega treba da se bojimo je duhovna smrt. A toga se ne bismo bojali da smo se pomirili s Bogom. Taj strah nam ne bi smetao. Ali budući da naša savest svedoči protiv nas, bojimo se smrti. To je greh, a bojimo se smrti zbog činjenice da se nismo pomirili sa Bogom. Kada bismo imali čisto srce pred Bogom, telesna smrt nam ne bi nam ništa značila. Znali bismo da smo spremni da idemo. Čovek bi smatrao smrt kao odmor na nekom mestu, jer zna da ništa loše nije učinio. Ne bi mu smetala. Znam ko sam i znam šta sam radio. Kada znaš da si nešto pogrešno učinio i da te je policija uhapsila, misao bi ti odmah rekla: „Jao, uhvatili su me!" Isto je i u duhovnom životu. Kada smo sa Gospodom, ako smo u Gospodu, ako nam je um u Gospodu, osigurani smo, te se nemamo čega bojati. Ako ništa loše nismo učinili, nemamo se čega bojati. Čak ni same smrti. Pitanja i odgovori Šta da radimo kada nam đavo ubacuje pomisli u um i muči nas gresima iz naše prošlosti? Starac Jefrem: Naravno, kada nešto iz naše prošlosti ispliva na površinu, to može da predstavlja problem. Ako se time nismo ranije bavili, može da preraste u veliki problem. Moramo da primenimo odgovarajući lek. Šta bi to moglo da bude? Da bismo se suprotstavili zlom uticaju iz prošlosti, moramo pribeći ispovesti, molitvi, prizivanju imena Gospoda našeg Isusa Hrista. Drugim rečima, ako se nismo borili protiv greha onda kada se desio, on će se ponovo vratiti i progoniti nas, da tako kažem. Greh moramo da iščupamo iz korena, pre nego što se vrati da nam ponovo zadaje neprilike. Šta je sopstvena volja i u kakvoj je vezi sa grehom? Starac Jefrem: Sopstvena volja je u stvari sloboda izbora. Mi smo slobodni, ne možemo sasvim svaliti krivicu na đavola. Đavo može da radi svoje samo ako se mi opredelimo za to. Ako je naš izbor loš, onda on može da nam naudi. S druge strane, ako koristimo svoju slobodu na pravi način, i odlučimo da ne primamo loše misli koje nam ubacuje, već da ih izbacimo iz uma, onda ne grešimo. Sama činjenica da nas neka pomisao ili iskušenje napadaju nije sama po sebi greh. U stvari, mi grešimo kada nepravilno koristimo svoju slobodnu volju. Dakle, ako ne primimo pomisli ili iskušenja i odbacimo ih i tako na pravi način iskoristimo svoju slobodu, onda nema greha. Imamo slobodu izbora, koja nam je od Gospoda data. Đavo nema kontrolu nad nama. Šta da se radi u situaciji kada đavo pokuša da te prevari da pomisliš da je nešto dobar znak od Boga, a u stvari nije, već je od đavola. Kako se pouzdano može razlikovati šta je od Boga a šta nije? Starac Jefrem: Način na koji možemo da razlikujemo da li je duhovno iskustvo od Gospoda ili od đavola je da sagledamo kakav plod rađa u našem životu. Ako je iskustvo koje smo doživeli od Gospoda, pratiće ga smirenje, mir u duši, i određeni duhovni plodovi i blagoslovi na osnovu kojih ćemo znati da dolaze od Gospoda. Ali, s druge strane, ako je u pitanju nešto što dolazi od đavola, rezultati će biti drugačiji. Osećaće se neka nelagodnost, neprijatnost, osećaće se duhovno neposkojstvo koje će đavo stvarati u našem životu, pa čak i gordost. Kad nismo sigurni odakle potiče neko duhovno iskustvo, i pitamo se da li dolazi od đavola ili od Gospoda, treba za svaki slučaj da odemo kod svog duhovnog oca, da bismo proverili svoje mišljenje. Treba da odemo kod nekoga ko nam može pomoći da rasudimo, da vidimo da li je to nešto što dolazi od Gospoda. Ako se samo oslonimo na sebe, ako sami donosimo sud, sami izvlačimo zaključke o tome da li je iskustvo dobro ili ne, vrlo se lako možemo prevariti, misleći da je nešto zaista od Boga, a može biti od đavola. Neophodno je ogromno duhovno rasuđivanje da bi se moglo razlikovati ono što je od đavola od onoga što je od Gospoda. Neki put se dešava da nas zli napada kroz one koje volimo, kao kada nas oni napadaju zbog naše vere i života u veri. Kako se izboriti s tim? Starac Jefrem: Kad god smatramo da su naši dragi uzrok mogućeg greha, moramo zauzeti stav protiv toga i ako je potrebno, moramo biti spremni da ih odbijemo od sebe, ako će oni biti uzročnici našeg pada. Znate šta je Gospod rekao, „Ako te ruka sablažnjava, odseci je." „Ako te oko sablažnjava, iskopaj ga." „Ako te noga sablažnjava, odseci je." Jedan od pustinjskih otaca kaže da je bolje otići u Raj sa jednom nogom nego u pakao sa dve. Jednom mi je došao jedan kaluđer na Svetoj Gori i rekao mi: „Kako da odsečem nogu i kako da iskopam oko?" a ja sam mu objasnio da ne treba to da shvati u doslovnom, već u prenosnom smislu. Na primer, dete ima druga, i ovaj hoće da ga odvede na neko mesto gde ne bi trebalo da ide (u diskoteku ili sp.). Vidi da će ga taj drug odvesti od Gospoda. Bolje je da kaže tom drugu: „Neću da imam ništa s tobom." Drugim rečima, preseci prijateljstvo pre nego što te odvede u greh. Drugi primer je čovek koji se davi. Ako želiš da pomogneš davljeniku, pazi, jer te može povući sa sobom i onda ćete se obojica udaviti. Kada pomažeš davljeniku, pruži mu ruku tako što ćeš se drugom čvrsto držati za mesto gde si. Ali, ako ne paziš, može da te povuče sa sobom. Bolje je da ga pustiš da se udavi nego da se obojica udavite. Učini šta možeš da bi mu pomogao, ali pazi. Isto je i sa grehom. Ako vidiš da je čovek ogrezao u greh i uprljan njime, može i tebe da uvuče u to. Ako mora da ide, neka ide, ali ne dozvoli da i tebe uvuče. Zaštiti se. Sv. Kozma Etolski je bio monah koji je živeo u mom manastiru 17 godina. On je ravnoapostolni Svetitelj naše Crkve. Putovao je po Grčkoj za vreme turske okupacije pokušavajući da oživi pravoslavnu veru u ljudima koji su se udaljili od Istine. Išao je po čitavoj Grčkoj propovedajući Jevanđelje. Rekao je: „Kad dođeš na raskršće, i vidiš đavola, prekrsti se i kreni dalje, đavo će nestati. Ali, ako dođeš na raskršće, i tamo sretneš ženu, ako se samo prekrstiš, ona neće otići. Moraš da preduzmeš jače mere da ne bi pao u greh." Drugim rečima, ti sam moraš da presečeš tu strast, taj odnos, tu mogućnost da sagrešiš, ako želiš da se spaseš. Još jedan primer je vozač autobusa u Grčkoj, koji je imao znak na zadnjem delu autobusa, na kome je pisalo: „Drži odstojanje od ovog autobusa kao od svoje tašte." Drugim rečima, budi na odstojanju od onih koji greše. O manastirima u Americi Veliki je blagoslov za Pitsburšku Eparhiju da se u njoj nalaze manastiri. Oni su svetlost svima nama. Svaki manasir je nalik na tvrđavu. Prisutvo svetih otaca blagosilja sve i svakoga, donosi nam mir. Zbog prisustva manastira, anđeli dolaze da borave s nama. Pomažu hrišćanima da žive u veri. Predstavljaju duhovno utočište. Teše nas, daju nam život, pogotovo ovih dana kada imamo tako veliku potrebu za duhovnom pomoći. Manastir je izvor nade za sve nas. Iz njega dobijamo snagu, blagodat, imamo opit Crkve koji je ovaploćen u manastirskom životu. On je tu da nam pomogne i privede nas k spasenju. Naročito je važno da su ovi manastiri u Novom svetu, Americi. To nije mala stvar, da smo konačno presadili svetogorski manastir upravo ovde u našoj okolini, takoreći u našem dvorištu. Moramo podržati manastir svojim molitvama i ljubavlju, jer će to zakvasiti ovu zemlju da bi se i drugi manastiri primili na njoj. To je mesto gde će naše gladne i žedne duše jesti i piti, mesto gde ćemo naći spasenje. Sada očekujemo Antihrista. Ko je taj Antihrist? Ko god ne ispoveda da je Isus Hristos Gospod jeste antihrist. Gospodu se moramo klanjati u duhu i istini. Danas živimo u vremenu kada među nama žive mnogi antihristi. Ima mnogih koji ne veruju u Hrista. Središte demonske antihristove delatnosti bi moglo biti mesto poput Njujorka, televizijskog centra. Putem televizije đavo bi mogao da komunicira sa ljudima. Moći će da stupi u kontakt s nama preko mas-medija. U određeno vreme, putem televizije, moći će da stupi u kontakt sa svakom osobom u našoj zemlji, pa čak i u svetu. Tako će moći da rukovodi nama i da nas privuče k sebi preko tog sredstva. Danas ima toliko mnogo satanista koji žive u našem okruženju. Očigledno, da bi se presekla ova zla delatnost, koja se namnožila u naše vreme, potrebni su nam manastiri. Manastiri stvaraju vojnike. Ti vojnici su monasi i monahinje. Manastiri su tvrđave iz kojih se borimo protiv tog zlog uticaja koji nas okružuje. Budući da je aktivnost antihrista sve jača, pitanje je da li će Gospod naći veru kada se vrati? Kada je Gospod to rekao, znao je da će na kraju biti vrlo teška vremena. Dakle, imamo neodložnu potrebu za manastirima. Sva proroštva u Svetom Pismu govore o tome kako će biti veoma teško kada nastupe poslednja vremena. Ta proroštva su bila nadahnuta Svetim Duhom. Činjenica je da će u poslednje dane biti još teže nego što je bilo u prvim danima hrišćanstva. Jer će u poslednje dane biti potrebe za novomučenicima. Novomučenici će biti sjajniji od sunca, jer će u poslednje vreme biti tako teško naći jednu jedinu osobu koja veruje. Iz tog razloga, moramo biti svesni činjenice da će biti teško. U prošlosti, ljudi su primali veru preko čuda koja su se dešavala. No, danas ne vidimo čuda koja su se videla u vreme Isusa Hrista, jer je vera jako oslabila. Stoga će biti prava retkost da pronađemo osobu koja je verujuća. Ko će biti ti novomučenici? Oni koji ispovedaju Hrista, koji su nepokolebljivi, koji su svedoci svoje vere. Oni će čak biti veći od mučenika iz prošlosti, jer će vremena biti tako teška. U poslednje dane, zlo će sve više privlačiti ljude. Čovek koji je jak u veri će biti još veći mučenik. Podržimo manastire, i pomozimo im da se razviju i uzrastu po čitavoj zemlji. Časopis SVETIGORA, broj 191 Sa engleskog: Milena Tejlor Izvor: http://www.eparhija-dalmatinska.hr/