НОВО ЧУДО СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА
Цитат:
ЧУДО У МАЧВАНСКОМ СЕЛУ НОЋАЈ: ИКОНА МИРОТОЧИ БЕЗ ПРЕСТАНКА Свети Василије благосиља са иконе Више од 800 људи дошло да се поклони свецу који је познат по чудима. Сви уверени да је то добар знак за цео српски народ Мештани Ноћаја, села у Мачви доживели су чудо! Икона Светог Василија Острошког у кући ђакона Александра Љубанића, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, почела је 12. маја да мироточи. Икона је испуштала мирисно уље десет дана, из руке светитеља, а током молитви кандило се клатило лево-десно! Отац Александар, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, у суседном селу, каже да је икону купио пре шест или седам месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици. - У почетку се ништа необично није дешавало. Дан пред празник Светог Василија Острошког, 11. маја, кренуо сам да долијем изјутра уља у кандило, које иначе гори нон-стоп испод икона. У том тренутку видео сам да је икона Светог Василија влажна, али сам помислио да је то од кандила. Међутим, одједном се осетио снажан пријатан мирис који се проширио на целу кућу. Моја супруга је додирнула ту кап на икони и схватила је да је у питању уљана маса и да мирис потиче из ње. Одмах сам позвао сеоског пароха оца Иву - прича ђакон Александар. - Оног тренутка када је свештеник цркве из Ноћаја отац Ива Радовић одржао молитву, та прва кап је склизнула доле. Уље неописивог мириса ишло је цео дан. Увече, негде после поноћи, капи су кренуле и из крста са митре светитеља, да би ујутру, на сам дан његовог празника, икона била сва у уљу. Капала је на седам места - прича отац Александар. Мироточење је престало 22. маја, тачно десет дана пошто је и почело, а трагови су још видљиви на икони. Међутим, мироточење иконе се поновило 12. јула и још увек траје. - Тај мирис је неизрециво леп. Што има више уља мирише мање и обрнуто. Руши све законе физике. До сада је ту икону обишло око 800 људи - наглашава ђакон. - Људи су долазили да се поклоне појављивању светог Василија и његовој великој милости. Долазе и данас. Било је људи из Сремске Митровице, Ваљева, Земуна, Новог Сада... Палили су свеће, плакали, падали на колена и молили се за спас својих душа, за оздрављење... - прича он. Љубанић каже да је икона Светог Василија папирната и да је залепљена на медијапан. Икону је, одмах пошто је купљена, осветио прота Милован Иванковић, парох цркве у Салашу Ноћајском. - Прво смо помислили да је икона можда на боровини, јер се дешава да боровина некада пушта смолу, која може да пробија. Али, ово је уље, значи није смола, и капало је кап по кап - прича ђакон. Обавештене црквене власти О чуду у Мачви обавештене су највише црквене власти, а даљи потези се очекују од њих. - Прате се дешавања, обављају се молитве над њом и видећемо. Будући да је она већ скоро престала да мироточи, претпоставка је да би следеће године уочи празника Светог Василија поново могла да крене. Могуће је да се понови и раније, а могуће је да се не понови више никада. То нико не може знати, то је воља Божја - објашњава Љубанић. - Врло је мало икона у историји цркве које су мироточиле. Посљедњи случај који је забележен је икона Светог апостола и еванђелисте Луке и она се, мислим, налази тренутно у манастиру Лепавина у Хрватској. У сваком случају, ово је благодат и за ово место, и за Мачву, и за сав наш род српски. Јер миро је прво кренуло из руке којом свети Василије благосиља. Благослов и благодет божја може бити само на добро - верује ђакон. Милован Иванковић, свештеник, каже да се зна да се чуда излечења у манастиру Светог Василија Острошког дешавају. Мештани села у коме је икона Светог Василија Острошког почела да мироточи причају да су неки људи оздравили када су се поклонили овом свецу. Ђакон Љубанић каже да не може ништа да каже о томе јер није тако нешто видео, али додаје да је сасвим сигурно једно: - Оно што сам на лицима људи могао да видим свих ових дана је нека мекоћа, као да су им се вратиле давно изгубљене вредности - љубав, праштање, мир, слога... А то је у данашње време много више значајно.
Цитат:
ЧУДО У МАЧВАНСКОМ СЕЛУ НОЋАЈ: ИКОНА МИРОТОЧИ БЕЗ ПРЕСТАНКА Свети Василије благосиља са иконе Више од 800 људи дошло да се поклони свецу који је познат по чудима. Сви уверени да је то добар знак за цео српски народ Мештани Ноћаја, села у Мачви доживели су чудо! Икона Светог Василија Острошког у кући ђакона Александра Љубанића, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, почела је 12. маја да мироточи. Икона је испуштала мирисно уље десет дана, из руке светитеља, а током молитви кандило се клатило лево-десно! Отац Александар, који службује у цркви у Салашу Ноћајском, у суседном селу, каже да је икону купио пре шест или седам месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици. - У почетку се ништа необично није дешавало. Дан пред празник Светог Василија Острошког, 11. маја, кренуо сам да долијем изјутра уља у кандило, које иначе гори нон-стоп испод икона. У том тренутку видео сам да је икона Светог Василија влажна, али сам помислио да је то од кандила. Међутим, одједном се осетио снажан пријатан мирис који се проширио на целу кућу. Моја супруга је додирнула ту кап на икони и схватила је да је у питању уљана маса и да мирис потиче из ње. Одмах сам позвао сеоског пароха оца Иву - прича ђакон Александар. - Оног тренутка када је свештеник цркве из Ноћаја отац Ива Радовић одржао молитву, та прва кап је склизнула доле. Уље неописивог мириса ишло је цео дан. Увече, негде после поноћи, капи су кренуле и из крста са митре светитеља, да би ујутру, на сам дан његовог празника, икона била сва у уљу. Капала је на седам места - прича отац Александар. Мироточење је престало 22. маја, тачно десет дана пошто је и почело, а трагови су још видљиви на икони. Међутим, мироточење иконе се поновило 12. јула и још увек траје. - Тај мирис је неизрециво леп. Што има више уља мирише мање и обрнуто. Руши све законе физике. До сада је ту икону обишло око 800 људи - наглашава ђакон. - Људи су долазили да се поклоне појављивању светог Василија и његовој великој милости. Долазе и данас. Било је људи из Сремске Митровице, Ваљева, Земуна, Новог Сада... Палили су свеће, плакали, падали на колена и молили се за спас својих душа, за оздрављење... - прича он. Љубанић каже да је икона Светог Василија папирната и да је залепљена на медијапан. Икону је, одмах пошто је купљена, осветио прота Милован Иванковић, парох цркве у Салашу Ноћајском. - Прво смо помислили да је икона можда на боровини, јер се дешава да боровина некада пушта смолу, која може да пробија. Али, ово је уље, значи није смола, и капало је кап по кап - прича ђакон. Обавештене црквене власти О чуду у Мачви обавештене су највише црквене власти, а даљи потези се очекују од њих. - Прате се дешавања, обављају се молитве над њом и видећемо. Будући да је она већ скоро престала да мироточи, претпоставка је да би следеће године уочи празника Светог Василија поново могла да крене. Могуће је да се понови и раније, а могуће је да се не понови више никада. То нико не може знати, то је воља Божја - објашњава Љубанић. - Врло је мало икона у историји цркве које су мироточиле. Посљедњи случај који је забележен је икона Светог апостола и еванђелисте Луке и она се, мислим, налази тренутно у манастиру Лепавина у Хрватској. У сваком случају, ово је благодат и за ово место, и за Мачву, и за сав наш род српски. Јер миро је прво кренуло из руке којом свети Василије благосиља. Благослов и благодет божја може бити само на добро - верује ђакон. Милован Иванковић, свештеник, каже да се зна да се чуда излечења у манастиру Светог Василија Острошког дешавају. Мештани села у коме је икона Светог Василија Острошког почела да мироточи причају да су неки људи оздравили када су се поклонили овом свецу. Ђакон Љубанић каже да не може ништа да каже о томе јер није тако нешто видео, али додаје да је сасвим сигурно једно: - Оно што сам на лицима људи могао да видим свих ових дана је нека мекоћа, као да су им се вратиле давно изгубљене вредности - љубав, праштање, мир, слога... А то је у данашње време много више значајно.
Мироточиви благослов
04.07.2009.
“Васкрсењем Својим Господ је дигао плочу са гроба нашег, са гробнице ове земаљске, и ми смо први пут угледали отворен за нас пут који са земље води у Живот Вечни.
А сведоци тога догађаја су безбројни. И ви сте сведоци тога данас. Први сведоци биле су Свете жене Мироносице, а за њима …милиони и милиони хришћана до данашњега дана. Шта су они, ко су они? Само сведоци Васкрсења Христовог … Јер, чиме се хришћанин одликује од свих других људи, од свих других вера, од свих других земаљских бића? Ми смо хришћани тиме што верујемо у Христово Васкрсење, у своју бесмртност и Живот Вечни“ – речи су аве Јустина Поповића.
Да ли је Свемилостиви Господ на то хтео да нас подсети у другу недељу по Васкрсу – недељу Светих жена Мироносица, када се 11. маја, ове године у селу Ноћају у Мачви, у дому породице ђакона Александра Љубанића пројавило чудо Божје?
Тога дана, након Свете Литургије, ђакон је кренуо до долије уље у једно од кандила које се налази на импровизованом олтару и које пред светим иконама гори непрестано. Поглед му се задржао на икони Светог Василија Острошког, јер је рука светитеља којом благосиља народ била влажна. Довољно је било да се додирну капи које су се на икони пројавиле и да се просторија испуни божанским мирисом. Икона Светог Василија уочи дана празновања овог Светитеља је почела да мироточи. На сам дан празновања икона је мироточила са свих страна: из руке светитеља, из Јеванђеља, ореола, са крста, рамена… сливало се обилно свето миро, да би се наредних дана смањивало и престало да мироточи након десетак дана.
Трагови мироточења се јасно виде и сада у порама дрвеног рама у који је икона урамљена, а и сама икона је натопљена услед мироточења. Да чудо буде веће, икона је папирна, каширана и урађена на медијапан плочи. Купљена је пре пет – шест месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици. По престанку мироточења иконе Светог Василија, почеле су да мироточе иконе Пресвете Богородице – Млекопитатељнице и икона Мајке Божје – Достојне јест.
Милошћу Божјој, у време доласка нашег да забележимо пројављено чудо у домаћој цркви породице Љубанић и даље је мироточила икона Мајке Божје – Млекопитатељница, па смо се и сами у то могли уверити. Дом породице Љубанић је постао место ходочашћа, окупљања и молитве.
Свакодневно са свих страна у овај дом пристиже народ да се и сами увере у пројављено чудо и да пред иконама светитеља узнесу своје молитве. Све више је и оних који долазе да од Господа, преко Богородице и Светитеља затраже исцељење за себе и своје најмилије. Сама породица Љубанић је уздржана и опрезна у својим изјавама на ту тему, јер и сами су већ довољно збуњени и затечени свим овим дешавањима. Једно је сигурно врата су свима отворена. У православној традицији мироточење икона или моштију светитеља се, иначе, тумачило као знак благослова или опомене.
Искрено се надамо да ће свима онима који су се и сами уверили у мироточење икона у овом Мачванском селу оснажити вера и подстаћи их на ревност у хришћанском живљењу, а да ће све оне који се још увек нису духовно пробудили подстаћи на размишљање и привести вери у Бога. Зашто су иконе почеле мироточити баш у Мачви, зна само Господ. На жалост, за људе у овОм крају круже приче да нису много побожни и да су нарочито били уздржани у слављењу управо Светог Василија, сматрајући да се тај празник од скора слави, да то раније није било црвено слово, као и да то није “наш светитељ“.
Након одвајања Црне Горе од Србије, је долазило чак и до сукоба међу мештанима, јер су оне који су одлазили у храм да прославе овог “црногорског светитеља“ називали издајницима и другим погрдним именима. На све то Свети Василије, који већ вековима чини чуда, не гледајући ко је ко, ни које је вере – својом мироточивом руком благосиља наш неверујући народ.
Још једном се потврђују речи из Јеванђеља:
“Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5,41)
Да ли је следећи ове јеванђелске речи, из руке Светог Василија, којом са иконе благосиља народ, потекло миро – да помогне, утеши и исцели управо оне који су га се одрекли? Остаје и друга дилема за све нас који смо у дом Љубанића ушли:
– Зашто су од бројних икона Мајке Божје које се налазе у овом дому, на зиду и олтару, почеле дамироточе само чудотворна икона Мајке Божје – Достојно јест и Млекопитатељница? -Шта нам се то поручује или због чега смо то опоменути?
Читајући акатисте посвећене Пресветој Владичици нашој Богородици у част икона које су промироточиле у дому ове благочестиве породице, стоје следеће напомене:
Мајка Божја, чији је лик изображен на икони Достојно јест или Милосрдна се “призива за умилостивљење Бога према нашим сагрешењима“ а мајка Божја изображена на икони Млекопитатељнице – “призива се у помоћ породиљама и дојиљама“.Да ли се ту крију одговори? Да ли је то порука српском народу који је због смањеног наталитета у изумирању? Да ли је то апел свима нама да престанемо са страшним и смртним грехом блудочинства, прељубе и чедоморства (убијања деце у утроби својој)?
Чини нам се да је то јасан позив на покајање и причешће.Господ нас поново опомиње да смо одступили од вере и науке Христове и да смо огрезли у бројним гресима среброљубља, себичности, властољубља, злобе и немилости према ближњима, у преједању и опијању, у блуду и неморалу и уместо да служимо Богу, своме Створитељу и подаритељу свих добара, ми смо се окренули сатани и постали слуге зла и безакоња.
“Јер свети Апостол вели: “Ми хришћани, ми смо Христов мирис Богу“: Тим небеским мирисом потискујемо сваки грех, гнев и страст. Тако душе наше миришу или смрде. То осећају свети Анђели који су око нас и виде то. Зато сваки грех што је у мојој и твојој души смрди… Зато је Господ и дао нама Свете Тајне Покајања и Причешћа да нас омиомире, да омиришу наше душе. Благо оној души која кроз живот иде са вером у Васкрслог Господа Исуса Христа, са светом љубављу, молитвом, постом и свим осталим светим хришћанским врлинама“ – поручује ава Јустин Ћелијски.
Има ли гласнијег позива од овог?! Јер, све чешће се у хришћанском свету говори о видљивим знацима последњих времена, на која указују библијска пророчанства, сагласна са планом и програмом центара моћи у свеопштој глобализацији човечанства.. Али, има ли ко да то чује и има ли ко да то види?!
Господ шаље на овај начин апел свима онима који искру вере у Бога имају, да под хитно исповеде сва своја сагрешења искусном духовном пастиру и из дубине душе завапе за опроштај, јер је данас врло мали број нас спреман да завири у своје срце, и сузама покајања очисти греховну прљавштину која се ту наталожила, не би ли наше чисто срце постало станиште Духа Светога и свих оних дарова које Он собом носи.
Нека би дао Бог да и ми “умремо греху“ и васкрснемо у новог преображеног човека, који ће остатак свог земног живота провести богоугодно и у славу Бога, Пресвете Богородице и свих Светих. Амин Боже дај, а Господу нека је слава и хвала за све!
Славица Чембић
04.07.2009.
“Васкрсењем Својим Господ је дигао плочу са гроба нашег, са гробнице ове земаљске, и ми смо први пут угледали отворен за нас пут који са земље води у Живот Вечни.
А сведоци тога догађаја су безбројни. И ви сте сведоци тога данас. Први сведоци биле су Свете жене Мироносице, а за њима …милиони и милиони хришћана до данашњега дана. Шта су они, ко су они? Само сведоци Васкрсења Христовог … Јер, чиме се хришћанин одликује од свих других људи, од свих других вера, од свих других земаљских бића? Ми смо хришћани тиме што верујемо у Христово Васкрсење, у своју бесмртност и Живот Вечни“ – речи су аве Јустина Поповића.
Да ли је Свемилостиви Господ на то хтео да нас подсети у другу недељу по Васкрсу – недељу Светих жена Мироносица, када се 11. маја, ове године у селу Ноћају у Мачви, у дому породице ђакона Александра Љубанића пројавило чудо Божје?
Тога дана, након Свете Литургије, ђакон је кренуо до долије уље у једно од кандила које се налази на импровизованом олтару и које пред светим иконама гори непрестано. Поглед му се задржао на икони Светог Василија Острошког, јер је рука светитеља којом благосиља народ била влажна. Довољно је било да се додирну капи које су се на икони пројавиле и да се просторија испуни божанским мирисом. Икона Светог Василија уочи дана празновања овог Светитеља је почела да мироточи. На сам дан празновања икона је мироточила са свих страна: из руке светитеља, из Јеванђеља, ореола, са крста, рамена… сливало се обилно свето миро, да би се наредних дана смањивало и престало да мироточи након десетак дана.
Трагови мироточења се јасно виде и сада у порама дрвеног рама у који је икона урамљена, а и сама икона је натопљена услед мироточења. Да чудо буде веће, икона је папирна, каширана и урађена на медијапан плочи. Купљена је пре пет – шест месеци у епархијској продавници у Сремској Митровици. По престанку мироточења иконе Светог Василија, почеле су да мироточе иконе Пресвете Богородице – Млекопитатељнице и икона Мајке Божје – Достојне јест.
Милошћу Божјој, у време доласка нашег да забележимо пројављено чудо у домаћој цркви породице Љубанић и даље је мироточила икона Мајке Божје – Млекопитатељница, па смо се и сами у то могли уверити. Дом породице Љубанић је постао место ходочашћа, окупљања и молитве.
Свакодневно са свих страна у овај дом пристиже народ да се и сами увере у пројављено чудо и да пред иконама светитеља узнесу своје молитве. Све више је и оних који долазе да од Господа, преко Богородице и Светитеља затраже исцељење за себе и своје најмилије. Сама породица Љубанић је уздржана и опрезна у својим изјавама на ту тему, јер и сами су већ довољно збуњени и затечени свим овим дешавањима. Једно је сигурно врата су свима отворена. У православној традицији мироточење икона или моштију светитеља се, иначе, тумачило као знак благослова или опомене.
Искрено се надамо да ће свима онима који су се и сами уверили у мироточење икона у овом Мачванском селу оснажити вера и подстаћи их на ревност у хришћанском живљењу, а да ће све оне који се још увек нису духовно пробудили подстаћи на размишљање и привести вери у Бога. Зашто су иконе почеле мироточити баш у Мачви, зна само Господ. На жалост, за људе у овОм крају круже приче да нису много побожни и да су нарочито били уздржани у слављењу управо Светог Василија, сматрајући да се тај празник од скора слави, да то раније није било црвено слово, као и да то није “наш светитељ“.
Након одвајања Црне Горе од Србије, је долазило чак и до сукоба међу мештанима, јер су оне који су одлазили у храм да прославе овог “црногорског светитеља“ називали издајницима и другим погрдним именима. На све то Свети Василије, који већ вековима чини чуда, не гледајући ко је ко, ни које је вере – својом мироточивом руком благосиља наш неверујући народ.
Још једном се потврђују речи из Јеванђеља:
“Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне“ (Мт. 5,41)
Да ли је следећи ове јеванђелске речи, из руке Светог Василија, којом са иконе благосиља народ, потекло миро – да помогне, утеши и исцели управо оне који су га се одрекли? Остаје и друга дилема за све нас који смо у дом Љубанића ушли:
– Зашто су од бројних икона Мајке Божје које се налазе у овом дому, на зиду и олтару, почеле дамироточе само чудотворна икона Мајке Божје – Достојно јест и Млекопитатељница? -Шта нам се то поручује или због чега смо то опоменути?
Читајући акатисте посвећене Пресветој Владичици нашој Богородици у част икона које су промироточиле у дому ове благочестиве породице, стоје следеће напомене:
Мајка Божја, чији је лик изображен на икони Достојно јест или Милосрдна се “призива за умилостивљење Бога према нашим сагрешењима“ а мајка Божја изображена на икони Млекопитатељнице – “призива се у помоћ породиљама и дојиљама“.Да ли се ту крију одговори? Да ли је то порука српском народу који је због смањеног наталитета у изумирању? Да ли је то апел свима нама да престанемо са страшним и смртним грехом блудочинства, прељубе и чедоморства (убијања деце у утроби својој)?
Чини нам се да је то јасан позив на покајање и причешће.Господ нас поново опомиње да смо одступили од вере и науке Христове и да смо огрезли у бројним гресима среброљубља, себичности, властољубља, злобе и немилости према ближњима, у преједању и опијању, у блуду и неморалу и уместо да служимо Богу, своме Створитељу и подаритељу свих добара, ми смо се окренули сатани и постали слуге зла и безакоња.
“Јер свети Апостол вели: “Ми хришћани, ми смо Христов мирис Богу“: Тим небеским мирисом потискујемо сваки грех, гнев и страст. Тако душе наше миришу или смрде. То осећају свети Анђели који су око нас и виде то. Зато сваки грех што је у мојој и твојој души смрди… Зато је Господ и дао нама Свете Тајне Покајања и Причешћа да нас омиомире, да омиришу наше душе. Благо оној души која кроз живот иде са вером у Васкрслог Господа Исуса Христа, са светом љубављу, молитвом, постом и свим осталим светим хришћанским врлинама“ – поручује ава Јустин Ћелијски.
Има ли гласнијег позива од овог?! Јер, све чешће се у хришћанском свету говори о видљивим знацима последњих времена, на која указују библијска пророчанства, сагласна са планом и програмом центара моћи у свеопштој глобализацији човечанства.. Али, има ли ко да то чује и има ли ко да то види?!
Господ шаље на овај начин апел свима онима који искру вере у Бога имају, да под хитно исповеде сва своја сагрешења искусном духовном пастиру и из дубине душе завапе за опроштај, јер је данас врло мали број нас спреман да завири у своје срце, и сузама покајања очисти греховну прљавштину која се ту наталожила, не би ли наше чисто срце постало станиште Духа Светога и свих оних дарова које Он собом носи.
Нека би дао Бог да и ми “умремо греху“ и васкрснемо у новог преображеног човека, који ће остатак свог земног живота провести богоугодно и у славу Бога, Пресвете Богородице и свих Светих. Амин Боже дај, а Господу нека је слава и хвала за све!
Славица Чембић
