Среброљубље је ненасита жеља богатства и смртни грех, слично осуђивању и другим гресима, јер среброљупцу новац замењује Бога. Среброљубац се не нада у Бога него у новце своје; а кад их губи, пада у душегубну тугу; а неки чак лишавају себе и живота; док неки из ненасите жеђи за новцем убијају друге, да би се користили њиховом имовином. Најстрашнији пример нам пружа Јудам који је продао Учитеља и Господа за сребрнике, а потом се обесио. Треба у самом почетку искорењивати ову злу страст, у противном, она ће, кад ојача, да погуби човека. Свети апостол Павле у својој посланици Тимотеју говори о среброљубљу следеће: кад имамо храну и одећу, овим да будемо задовољни. А који хоће да се обогате, упадају у напасти и замке, и у многе луде и шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао. Јер је корен свију зала среброљубље, које неки желећи заблудише од вере, и на себе навукоше муке велике. А ти, о човеле Божји, бежи од овога (6,8-11). И апостол Јаков говори: Ходите ви, богати сад, плачите и ридајте због ваших љутих невоља које миду на вас. Богатство ваше иструну, и хаљине ваше поједоше мољци. Злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство против вас, и извешће тела ваша као огањ, који стекосте у последње дане (5,1-3). Није узалуд рекао свети апостол Павле да је среброљубље корен свих зала, јер оно доводи људе до отпадања од вере. Јер среброљубац има једну бригу, једну ненаситу жељу - да увећа своје богатство. Среброљубац нема празника. Он ако је и дошао у храм Божји, само о томе мисли, како би замишљено или започето дело успешниеј завршио, израчунава колико ће од њега имати користи, и тако је он само телом у храму, док се душа његова наслађује среброљубљем, подражавајући Јуди издајнику. Наступа време поста, време духовног припремања за исповест и Свето Причешће, - среброљубац и у те свете дане мисли само о својој материјалној користи, а не о спасењу душе.
Други има велико богатство, али се топи од жеље да га удвоји; и тако, помрачен страшћу ненаситог среброљубља, бива његовом играчком до гроба и тамо ће имати удела са онима који су, уместо Богу, клањали се златном телету.
И Господ је рекао да је тешко богатоме ући у Царство небеско (Мат. 19,23). Наследници овог царства биће само они богаташи који богатство своје деле сиромасима, а немилостиви неће бити од Бога помиловани. Проповедник покајања, Свети Јован Крститељ, говорио је онима који су му долазили: Ко има две хаљине, да да једну ономе који нема (Лк. 3,11). Ето како је о милостињи учио Претеча Господњи. Други, који имају велико богатство, мало шта одвајају и дају сиромасима; они ће малу награду и промити од Бога, по речима у Еванђељу: каквом мером мерите, и вама ће се мерити (Мт. 7,2). Ко оскудно сеје, оскудно ће пожњети (2. Кор. 9,6). А ако има мало, па и од тога одваја и дели, таква жртва прима се за велику, што се види из примера оне еванђељске удовице, која је у црквену касу приложила свега две паре, док су други прилагали много веће суме у сребру и злату, али је Господ њен прилог оценио као већи од прилога богаташа, који су давали од свога сувишка, а она је дала све што је имала. Зато треба себе принуђавати на милостињу и помагати сиромахе и беднике чиме год можемо. Господ је рекао: благо милостивима, јер ће бити помиловани (Мт. 5,7). А тешко немилостивима, јер неће бити помиловани у Дан Страшног Суда. Онда ће им Господ рећи: Идите од мене, проклети, у огањ вечни, припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт. 25,41).
