Христова молитва.
Кад Исус са апостолима дође по ноћи на подножје Маслинове горе, уђе у Гетсимански врт, гдје је често с њима долазио и Богу се молио. Близу улаза у врт остави апостоле, а поведе са собом само Петра, Јакова и Јована, и уђоше у врт. Тада постаде тужан, јер се приближаваху Његове муке, и рече им: »Жалосна је душа моја до смрти. Останите овдје и будите будни.«
Он отиде мало даље, паде лицем на земљу и мољаше се Богу: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова! Али опет не, како ја хоћу, него, како Ти хоћеш!« И кад устаде од молитве, поврати се ученицима и нађе их гдје спавају, па рече: »Зар не могосте један час да будете будни са мном? Бдите и молите се Богу, да не паднете у напаст, јер је дух храбар, али је тијело слабо.«
Онда опет оде од њих и помоли се Богу: »Оче мој, ако ме не може ова чаша мимоићи, да је не пијем, нека буде воља Твоја!« Па се врати ученицима и нађе их опет, гдје спавају, јер им очи бјеху отежале, и нису знали, шта би му одговорили:
Остави их, отиде и по трећи пут се помоли Богу говорећи исте ријечи. Обузе га смртни страх и још се усрдније молио; да крвави зној капаше са Његовог лица на земљу.. И јави Му се тада анђео с неба и крепио Га је.
Тада устаде од молитве, дође тројици ученика, који су опет спавали, и рече им: »Једнако спавате и почивате? Доста је; дође час; ево се предаје Син човјечји у руке грјешницима. Устаните, да идемо. Ево се приближи издајник мој.«
*
Тако почиње страдање Христово; Исус је страдао у име људскога рода, чије је гријехе узео на Себе. Зато је хтио да трпи на исти начин, како би и остали људи трпјели.
Хватање Исуса.
Јуда је знао, да Исус често долази на молитву у Гетсимански врт, и да је ноћу сам са апостолима, без народа. Зато дође овдје водећи чету војника и гомилу слугу фарисејских са буктињама, наоружаних ножевима и кољем, које су послали првосвештеници и старјешине, да Христа ухвате. Да би познали Исуса међу ученицима, Јуда им бјеше прије тога дао знак: »Кога ја пољубим,. онај је; држите Га и водите!«
Кад дођоше, Јуда приступи Исусу и рече: »Здраво, учитељу!« и пољуби Га. А Исус рече: »Јудо! Зар пољупцем издајеш Сина човјечјег?« Онда упита војнике: »Кога тражите?« — »Исуса Назарећанина«, рекоше они. Исус одговори: »Ја сам то. Пустите ове друге, нека иду.« Тада они приступише и метнуше руке на Исуса.
Кад ученици то видјеше, рекоше: »Господе, да бијемо мачем?« Петар је имао мач, те га извади, удари слугу првосвештеникова и одсијече му десно ухо. А Исус рече Петру: »Врати мач свој на мјесто његово, јер сви, који се маше за мач, од мача ће погинути. Зар да не пијем чашу, коју ми је дао Отац?« И дохвати се уха слугиног и излијечи га.
А људима, који су пошли на Њега, Исус рече: »Као на разбојника изашли сте с мачевима и с кољем, да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и нисте ме ухватили; али сад је ваш час, и област таме.
Тада Га они ухватише, свезаше и поведоше. А ученици Га оставише сви и разбјегоше се.
*
Исус није хтио да избјегне своје страдање, јер је драговољно хтио, да се жртвује за људски род. Зато се није бранио, нити је дао апостолима, да Га бране, већ се мирно предао, да Га воде у руке непријатеља. Он је знао, да Себе треба да жртвује ради спасења људског рода.
