.jpg)
Из једног села у пожешком срезу одмах после прошлог рата пет младића беху позвани у војску на одслужење свог рока. Они се пред полазак скупе у кући једног од њих, ту су кували ракију и пијанчили. Отац једног од њих узе чашу ракије и поче да благосиља њихов одлазак у војску, да им Бог да здравље, сачува их од зла и напасти и врати их живе и здраве њиховим породицама.
На то ће његов син рећи: “А где си ти видео Бога? Ако велиш да Га има, позови Га амо, да пијемо ракију!”
Оцу беше криво што син тако говори и почне да га убеђује да Бог постоји, али син није хтео ни да чује, него продужи да хули на Бога и изговара још ружније речи. Њему се у томе придруже и остали, осим једног. Тако су пили и хулили све до поласка од куће. За несрећу, онај који је започео и највише хулио имао је однекуд ручну бомбу. Он је понесе са собом и кад су мало одмакли од куће, запали је и почне да витла са њом у намери да је баци од себе, али бомба му експлодира у руци и њега убије, а тројицу рани. Онај пети младић, који није учествовао у хулењу, остао је неповређен.
Зато св. апостол Павле саветује и опомиње: “Не варајте се: Бог се не да ружити, јер што човек посеје, оно ће и пожњети” (Гал. 6, 7).
Некима Бог плаћа одмах, а неке трпи и чека. Обично трпи оне који греше из незнања или слабости и чека да се освесте, покају и поправе. Бог не плаћа сваке суботе, али некима плати одмах, не чека суботу.
