„...Има тело телесно и има тело духовно". (1. Кор. 15,44)
Свети Оци и учитељи Цркве предивним изразима указују на лепоту и достојанство душе.
Свети Григорије Богослов: Душа је биће умно-созерцатељно, вечно пребивалиште, образ и дисање Свемогућег Бога; честица Божанства, енергија невидљивог Божанства и бесконачне светлости, нетварне и неугасиве, закључане у телу као у пештери; животворна и покретна природа душе сродна је природи разума и ума.
Преподобни Макарије Велики: Душа је умно, сваком лепотом испуњено, прекрасно створење Божије; душа је веома фино и истанчано тело, твар посебног рода; душа је велико и чудесно дело Створитеља, који је саздао њену природу безгрешном; она је умна, величанствена и дивна - образ и подобије Божије, у блиском сродству са Богом, у благодатном (а не суштаственом) општењу с Богом; надарена свим савршенствима својственим духу; због тананости своје брзопокретна, неух-ватљива, полетна.
Свети Јован Златоуст: Душа - естествена, разумна, духовна, брзопокретна, која је у непрестаном делању, драгоценија од целога света, неописиве лепоте, суштине сродне с небеснима, наравно, не Божанској суштини, него небесним бестелесним силама. Душа човечија је толико благолепна, и не може се упоредити ни са каквом природном лепотом. Кад бисмо телесним очима угледали красоту душе, никаква земаљска лепота нас више не би могла задивити. Ову лепоту могу видети само душевне, просветљенеочи ума.
Преподобни Јефрем Сирин: Душа наша је најлепше и најмудрије, од свих створења Богу најомиљеније биће, запечаћено тајном благодати и премудрости Његове.
Преподобни Јован Лествичник: Сав свет је ништаван пред вредношћу душе; свет пролази а душа је нетљена, и остаће свагда непропадљива.
Свети Кирил Јерусалимски: Душа је дело Божије, саздана по образу Свевишњега; она је бесмртно живо биће, разумно и нетрулежно; душа је слободна и има власт да чини шта хоће.
Свети Филарет Московски: Душа је невидљива танана сила, а њено биће је духовно и бесмртно. Образ Божији у човечијој души пројављује се не само у особинама бесмртности и духовности, него у свим њеним силама и способностима, а нарочито у: умности, доброти, слободи, дару речи и разумности. Реч је орган ума, а у њој се одражава образ Божији.
Почетак Речи је на Небу, изнад Неба, у вечности, у Богу (Јн. 1,1). Достојанство речи је божанска особина - јер је „Бог Реч". Син Божији у испољавању својих божанствених својстава у језику човечијем није нашао бољег имена од речи - Слово: „Име Његово је Слово Божије" (Откр. 19,13).
Слово има стваралачку силу. „Све Њиме постаде" (Јн. 1,3), - и зато у речи човечијој треба да постоји образ Слова Божијег и силе Његове. И заиста, на лествици свих створења, реч уздиже човека изнад свега земнородног: Она сједињује људе у заједницу; ствара градове и царства; у речи живи знање, мудрост, закон; речју се развија добродетељ; реч у молитви усходи ка Богу и беседи са Њим.
Слобода је способност разумног избора корисног и потребног, делатна сила човека који не пристаје на поробљеност грехом, моћ да изабере добро обасјано светлошћу истине Божије. У том смислу је образ Божији у души човековој.
Преподобни Јован Дамаскин: Душа је биће слободно, обдарено делатном и желатељном способношћу, вољом и умом, не као нечим одељеним од ње, већ као саставним њеним делом. Што су очи на телу, то је ум у души.
Душа је сједињена с телом и обухвата га као огањ железо. Душа је проста, жива, бестелесна, телесним очима невидљива, бесмртна, словесно-разумна, дејствујућа посредством телесних органа којима се помоћу ње дарује живот и узрастање, способност осећаја и моћ рађања. Душа је умно свагда покретна, слободне воље у избору добра или зла.
Блажени Августин: Душа је створена невидљива, разумна, бестелесна, бесмртна, богоподобна, образ свога Створитеља - Који говори да се образ Божији у човеку јавља у души боголикој. Човек је саздан по образу владичества, господства, и произвољења Његовог.
Свештеномученик Иринеј Лионски: Душа је од Бога створена и има сопствену природу која се разликује од природе ангелске. Изглед и обличје душа поприма од њеног блиског општења с телом. Изглед душе јесте изображавање унутрашњег лика који је различит код свих људи.
Свети Андреј Критски: Душа се одређује умом који созерцава Бога.
Праведни Јован Кронштадтски: Душа је човечија одраз лица Божијега; уколико је одраз јаснији то је душа светлија и спокојнија; слабији одраз душу чини тамнијом и неспокојном. А како је душа наша - срце наше, наравно, ако би се у њој кроз осећај благодарности одражавала свака красота и истина Божија, то одраза лажи у души не би било уопште.
Душа је саставни део духовног света. Бог се одра-жава у благочестивој души као сунце у капљи воде; у чистијој капљи одраз је јаснији, док је у мутној капљи одраз нејасан, а у сасвим црној, грехом помраченој души, одраза Божијега нема, а душа пребива у стању духовнога мрака, у стању безосећајности свега Божијег.
Душа је проста као мисао, брза као муња. Душа благочестивог човека јесте пребогата духовна ризница. Душа се управо и зато зове душом, јер она душе Духом Божијим, тј. има почетак од Духа животворног.
Свети Теофан Затворник: Душа је делатна жива сила, умна и чисто духовна. Својом физичком стра-ном она устројава тело, оживљује га, покреће, и дејствује кроз тело, а другом, вишом страном она се усавршава, спознаје себе, делује слободно, созерцава небеско, размишља о земном и стреми ка Божанственој вечности.
