Небесна Србија, Србија је рајска,
Миомирна красна као ружа мајска.
То су оци наши и праоци свети,
што се Крстом Часним достигоше мети.
Ту жупани српски, краљеви и цари,
и витези Крста и нови и стари.
Ту мајка јунака и сестара јато,
у плачевној патњи сијају ко злато.
Ту чете посника и Светаца благи,
и многи и многи и сродници драги.
Ту монаси часни, монахиње бледе,
вечну светлост Божију сад весело гледе.
Ту свечари србски и задужбинари,
борци и страдалци и млади и стари.
И девојке миле и дечица мала
Што су због свог Христа радо пострадала.
Домаћини ту су што у дому своме,
Палише кандила Богу Превечноме.
Радују се тамо око Светог Саве,
Ко синови царски, посред царске славе.
То је она вечна, небесна Србија,
Што ко јато звезда пред Богом се сија.
О преблаги Боже, и три Ипостаси,
Уброј и нас грешне у свете и спаси.
Молимо те Хрсите за наш народ цео,
Да би га до раја белога довео.
