ПРАЗНИЦИ И СВЕТКОВИНЕ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ.
2. БОГОСЛУЖЕЊЕ ЦВЕТНОГ ТРИОДА. ПОСЕБНИ СПОМЕНИ У ДАНЕ ПЕДЕСЕТНИЦЕ
Песме дана свете Пасхе, мада не са таквим интензитетом као у Светлој седмици, певају се током читавог осталог периода до оданија празника Васкрса, које се врши у среду шесте седмице после Васкрса, уочи празника Вазнесења Господње, који пада увек у четвртак шесте седмице, односно четрдесетог дана после Васкрса.
Тако до оданија Васкрса свако богослужење, после возгласа свештеника, почиње певањем или читањем трикратног "Христос воскресе", при чему у оним случајевима када богослужење иначе почиње читањем или певањем "Царју небесниј", ту молитву Духу Светоме замењује "Христос воскресе"; у оним случајевима када богослужење починке са "Придите поклонимсја", оно се такође замењује певањем или читањем "Христос воскресе". На јутрењу пре шестопсалмија такође се увек пева "Христос воскресе" три пута, и тек потом се чита шестопсалмије, почев од "Слава в вишњих Богу..." На јутрењу пре канона и у седмичне дане увек се пева: "Воскресеније Христово видјевше", а у недељне дане, после читања Јеванђеља, ова песма се пева чак три пута. На недељном јутрењу се не пева "Честњејшују", али се у седмичне дане пева. У трећу, четврту, пету и шесту недељу после Пасхе на вечерњу после стихире на стиховње певају се "стихире Пасхе": "Пасха свјашченаја", на јутрењу со пева канон Пасхе са његовим тропарима, а њему се додају тропари Богородични и тропари канона тога дана. На Литургији после почетног возгласа свештеник уз отворене Царске двери пева: "Христос воскресе" два и по пута, а затим појци довршавају: "И сушчим во гробјех". Уместо "Видјехом свјет истиниј" пева се "Христос воскресе" једном. Такође пева се задостојник "Ангел вопијашче..." и "Свјетисја, свјетисја..." У отпусту пак, кад јереј каже: "Слава Тебје, Христе Боже", ми одговарамо: "Христос воскресе", и ово само на Литургији. Отпуст је на свим службама до оданија Васкрса и у седмичне дане васкрсан, то јест: "Воскресиј из мертвих Христос истиниј Бог наш..."
У богослужењима недељних дана у периоду Педесетнице има нарочитих спомена догађаја кроз које се открило Божанство Господа, Његова сила и слава, и који још више утврђују у нама веру у непоколебљиву истину Његовог преславног васкрсења из мртвих.
Празновање светог апостола Томе продужава се читаву седмицу, а у суботу је као некакво оданије празника. Овако бива и у све наредне седмице свете Педесетнице: догађај који се спомиње у недељу, празнује се читаве седмице, а у суботу му је оданије.
Недеља Антипасхе - Томина
У другу недељу после Пасхе, то јест у ону која следи након Васкрса и носи назив "Недеља Антипасхе", спомиње се "Додир светог славног апостола Томе". Ту је одмах дата примедба да се "у овој другој недељи Антипасхе не пева васкрсно, него све празника". У тај осми дан по Васкрсењу Господа спомиње се како се Господ јавио Својим ученицима сабраним заједно, овога пута са Томом, и како је дао Томи, који је сумњао у Његово васкрсење, да додирне Његове ране, на шта Га је Тома, поверовавши, исповедно као свог Господа и Бога, док је Господ назвао блаженим оне који нису видели, а поверовали су. "Антипасха" значи "уместо Пасхе", јер је то први недељни дан у читавој години када се поново празнује догађај Васкрсења Христовог. Овај дан се такође назива "Недељом обновљења", "Недељом новом", јер после Васкрса први пут понавља и као да "обнавља" велики празник Васкрсења. Поредак службе тога дана, као и њен садржај, није обичан васкрсан. Ово као да је поредак једнога од Дванаест празника, само без паримеја, али са литијом, са певањем нарочитих стихира које описују догађај који се празнује и са трикратним певањем тропара "Запечатан у гробу, живот от гроба восијал јеси, Христе Боже..." како на вечерњу, тако и на јутрењу. Певају се степена, први антифон 4. гласа, баш као за свих дванаест празника, а након полијелеја следи нарочито величаније: "Величајем Тја, Животодавче Христе, нас ради во ад сшедшаго и с Собоју всја воскресившаго". Канон је посебан, празника, а не пасхални и не васкрсни. Вечерње Томине недеље је велико, са великим прокименом: "Кто бог велиј..." такође као за велике Господње празнике. Јутрење, почев од Томине недеље па до оданија Пасхе, почиње возгласом "Слава Свјатјеј, и Јединосуштњеј, и Нераздјељњеј Тројицје..." после чега се врло отегнуто пева три пута "Христос воскресе", за време чега јереј обавља кађење читавог храма а затим се одмах чита Шестопсалмије: "Слава в вишњих Богу..." и друго.
За Томину недељу у уторак, а у неким местима (на југозападу Русије) и у понедељак, служи се, не по Типику него по благочестивом обичају, помињање упокојених које се у народу зове "Радоњица". У Типику за тај нису одређене никакве посебне молитве за упокојене, а помињање се обавља зато што се у Томину недељу сећамо, између осталог, силаска Христовог у ад, док од понедељка Томине седмице Типик поново дозвољава служење парастоса упокојенима. Тога дана служе се парастоси на гробљима, чиме живи као да честитају својим упокојеним сродницима и ближњима радосни празник Васкрсења Христовог. На парастосима и сахранама на гробљу све до оданија Васкрса уместо "Свјатиј Боже" пева се "Христос воскресе".
Недеља жена мироносица
Трећа недеља по Васкрсу назива се Недељом жена Мироносица. Те недеље слави се спомен оних лица која су била сведоци погреба Господа Исуса Христа и Његовог васкрсења: светог праведног Јосифа Ариматејца и Никодима, који су од Пилата измолили тело Господа како би Га сахранили, и жена мироносица које су пратиле Господа на Голготу, узеле учешћа у Његовом погребу, а затим у први дан недеље врло рано пошле на гроб како би помазале Његово тело миром, и ту су се удостојиле да виде најпре анђеле који су им саопштили радосну вест о васкрсењу Господњем, а затим и Самог васкрслог Господа.
Те недеље, као и три наредне, на вечерњу се после стихире на стиховње певају стихире Пасхе: "Пасха свјашченаја", а на јутрењу читав пасхални канон са додатком нарочитих богородичних (који се и током Светле седмице певају после тропара пасхалног канона свакодневно, осим првог дана). Тамо где је храм посвећен женама мироносицама додаје се још и величаније.
На крају Цветног триода дато је посебно правило за седмичне дане Педесетнице, а посебно за - суботе. У седмичне дане на "Господи возвах" узимају се по три стихире празника (под "празником" се подразумева догађај чији је спомен те недеље) из Триода (слично као што се обично из Осмогласника узимају три стихире за радне дане), а по три стихире из Минеја светоме дана, затим Слава, И ниње, (стихира) празника. На стиховње - стихире Триода дана. Слава, светога, И ниње, празника. Ако су два света, онда им се на "Господи возвах" певају стихире на 6, Слава, И ниње, празника. Празничне стихире Триода тада се поју на стиховње са припевима празника, Слава, светих (ако има), И ниње, празника. Ако свети има полијелеј, онда се певају три стихире празника из Триода и пет стихира светога из Минеја, Слава, светога, И ниње, празника. Тамо је указано и на сва друга спајања богослужбених песама у разним случајевима. Стога је неопходно увек се руководите овом главом Типика. На јутрењу се такође пева најпре на "Бог Господ" тропар празника, а потом на Славу светога, И ниње, богородичан. Канон увек најпре празника, а потом светога из Минеја. Под "каноном празника" ту не треба, како неки чине, погрешно подразумевати пасхални канон: то је канон Триода у коме се прославља догађај који се спомиње у недељу - тај се канон чита на првом месту свакога дана током читаве седмице.
Особеност суботње службе је то што се на њој врши оданије празника, па се зато на "Господи возвах" певају исте стихире као и на сам празник; пева се богородичан први владајућег гласа, на стиховње стихире васкрсне са васкрсним припевима: "Господ воцарисја", после Трисвете песме на вечерњу тропар празника, Слава, светога, И ниње, богородичан први владајућег гласа (а не по гласу тропара), али на јутрењу, на "Бог Господ", по гласу тропара светога. Канон на првом месту празника из Триода, потом светога коме је посвећен храм и светога из Минеја. Канони храма Христовог и Богородичиног се током читаве Педесетнице не певају, осим на задушнице Духовске суботе. Треба следити ова упутства која предвиђају све могуће случајеве и подударања.
Недеља о раслабљеном
Четврта недеља после Пасхе назива се Недељом раслабљеног, јер се тада на Литургији спомиње и чита јеванђелска повеет о томе како је Господ исцелио раслабљенога, који је 38 година лежао у бањи Витезди код Овчијих врата у Јерусалиму. Овај, као и даљи догађаји, наредних недељних дана, сведоче нам о Божанској свемоћи Господа Исуса Христа и тиме у нама јачају веру у истину Његовог васкрсења. Осим тога, ови догађаји су се одиграли управо у периоду Педесетнице. Поредак недеље раслабљеног пева се још само у понедељак и уторак, јер се у среду слави нарочити празник - Преполовљење.
Преполовљење Педесетнице
У среду четврте седмице после Васкрса празнује се Преполовљење Педесетнице. То је дан који сједињује два велика празника - Васкрс и Педесетницу. Тога дана спомиње се како је Господ у половини јеврејског празника Сеница ушао у Јерусалимски храм (Јн. 7) и открио учење о Себи као Месији, након чега је позвао: Ко је жедан нека дође Мени и пије. У песмама Преполовљења час је реч о Васкрсењу Христовом, час нас подсећају на приближавање празника Педесетнице, када је Васкрсли Господ послао Својим ученицима Духа Светога, обилно напајајући и утољавајући духовну жеђ оних који су поверовали у Христа као у Месију и Искупитеља света. На дан Преполовљења служи се Велико вечерње са читањима из Старог Завета - паримејима, но катизма је редовна, а не "Блажен муж". Пева се тропар: "Преполовившусја празднику, жаждушчују душу моју благочестија напој водами, јако всјем, Спасе возопил јеси: жаждај да грјадет ко мње и да ищет, Источниче жизњи нашеја, Христе Боже, слава Тебје".
На јутрењу није одређен полијелеј, него само Велико славословље. Катавасија на сам дан празника и дан оданија није пасхална, него "Море огустил јеси". На јутрењу и Литургији, уместо "Честњејшују" и "Достоино јест" пева се ирмос: Лужде матерем дјевство..." На сам празник иде литија на изворе и обавља се мало освећење воде. Преполовљење се празнује осам дана и одаје се у среду пете седмице после Васкрса. На оданију се уместо "Достојно јест" такође пева Лужде матерем дјевство". Претпразништва нема.
Недеља Самарјанке
У пету недељу после Васкрса - о Самарјанки - спомиње се како је Господ, дошавши у самаријски град Сихар на извор Јаковљев, дао у разговору жени Самарјанки "воду живу, која исушује изворе грехова", открио јој да је Срцезналац и јавно исповедио Себе као Месију - Христа. Служба Самарјанки обавља се затим у четвртак и петак, а одаје се у суботу, јер је у почедељак, уторак и среду служба Преполовљењу.
Недеља Слепога
Шеста недеља после Васкрса назива се Недељом о слепом, јер се тада спомиње и чита јеванђелска повеет о томе како је Господ чудесно исцелио слепога од рођења. Ово чудо је разљутило Јудејце пошто је учињено у суботу, иако је јавно сведочило о Божанској сили Христовој. Однос тог чуда према празнику Васкрсења Христовог Црква показује када пева да се слепи читав просветљује и Светлодавца познаје - Светлодавца који је трећега дана засијао из гроба и обасјао земљу Својим васкрсењем, из Кога је људима који су седели у тами засијала препорађајућа светлост. Служба у част овог чуда врши се још и у понедељак, уторак и среду, када већ долази оданије Васкрса. У шесту недељу и на оданије Васкрса пева се катавасија Вазнесења: "Спаситељу Богу".
Оданије Васкрса
У среду шесте седмице служи се Оданије Васкрса, слично као оданија Дванаест празника. Карактеристично је само то што вечерње, јутрење и Литургију свештеник почиње онако како те службе почиње током Светле седмице, то јест уз отворене Царске двери, са кретом и свећом у рукама, уз кађење и певање "Христос воскресе", са стиховима "Да васкреснет Бог". На вечерњу после стихире на стиховње певају се стихире Пасхе: "Пасха свјашченаја". Отпуст на вечерњу, као и на јутрењу, обичан васкрени, уз помињање светога дана, без крета. А отпуст Васкрса са кретом бива само на Литургији. На јутрењу се опевају три канона: Канон Васкрса (без богородичних), канон светога и канон претпразништва Вазнесења. После стихира на хвалите опет се певају стихире Пасхе. "Пасха свјашченаја" и затим Велико славословље. Часови се певају обични, са три псалма. Оданије Пасхе се завршава на Литургији, чији је крај у потпуности онакав као и на сам Васкрс. После Литургије плаштаница се склања са Престола и полаже у специјално за њу направљен ковчег. За Девети час тога дана одређено је да почиње од Трисветог, јер се "Христос воскресе" више не чита, пошто се празник Пасхе одаје са крајем Литургије, а молитва Царју небесни се не чита до Педесетнице.
Седма недеља по Васкрсу - Светих Отаца
У седму недељу по Васкрсу слави се спомен Светих Отаца Првог Васељенског сабора, одржаног у Никеји, који се састао против јеретика Арија и његовог лажног учења. Овај сабор је проповедао Сина Божијег једносуштног Оцу, које се поштује заједно са Оцем. Са службом светим Оцима сједињује се и попразништво Вазнесења, али катавасија није Вазнесењског канона, него канона Педесетнице: "Божественим покровен". Празник Светих Отаца одаје се истога дана на вечерњу.
Као што пред спомен Страшног Суда у Месопусну недељу света Црква (у Месопусну суботу) усмерава мисли хришћана ка будућој судбини умрлих, тако и пред спомен завршетка читавог Божанског домостроја дела спасења људског рода света Црква молитви за упокојене намењује посебан дан, тачније суботу пре Педесетнице. Заупокојено богослужење се тога дана савршава исто онако као и у Месопусну суботу. Разлика је само у томе што се у Месопусну суботу узимају песме Осмогласника из оног редовног гласа који се пева те седмице, док се у суботу пре Педесетнице увек певају песме Осмогласника шестог гласа, гласа читаве седмице. Пева се катавасија Триода: "Пјесњ восљем људије" На Литургији уместо: "Видјехом свјет истиниј" пева се заупокојени тропар: "Глубиноју мудрости човекољубно всја стројај..." Ако у ову суботу падне свети са полијелејем, служба му се преноси на четвртак исте, седме седмице, а ако падне храмовни празник, онда се заупокојена служба преноси на четвртак.
Недеља свих Светих
Прва недеља по Духовима посвећена је празновању спомена свих Светих, као "жетве Духа Божијега" и "плодова Божанствене благодати" која је послата људима на дан Педесетнице. Овим празником завршава се период Цветног триода и почиње обично раздобље године, када се богослужење обавља према Осмогласнику и Минеју. Од понедељка после Недеље свих Светих почиње Петровски или Апостолски пост, који служи као припрема за велики празник у част светих и првоврховних апостола Петра и Павла 29. јуна. Пошто Недеља свих Светих зависи од празновања Васкрса и представља покретни празник, постолски или Петровски пост из године у годину има различито трајање, односно може да траје између осам дана и шест недеља. Типик овог поста је у свему исти као и Божићног.
После Педесетнице, све недеље, то јест сви недељни дани, означавају се редним бројевима, почев од прве (недеље Свих Светих), па закључно са тридесет другом. У складу са овим рачунају се и ступови васкрсних јутарњих Јеванђеља и ступови гласова Осмогласника. Ступ (столп) Јеванђеља почиње од Недеље свих Светих, када се на јутрењу чита прво јутарње васкрсно Јеванђеље. Али ступ гласова Осмогласника почиње следеће, друг недеље. За ту недељу одређен је први глас, а друго Јеванђеље. Даље све иде по реду. Почев од Недеље свих Светих катавасија је "Отверзу уста моја..."
Одлуком Сверуског Црквеног Сабора из 1917-1918. године установљено је да се друге недеље по Духовима празнује спомен Свих светих који су у земљи руској засијали. Служба им је издата у посебној књижици и спаја се са редовном васкрсном службом првог гласа, по узору на недељу прву Свих Светих, при чему се пева и величаније, које се у недељу Свих Светих пева једино у случају храмовног празника.
