Кад змија напусти своје легло, она жури да се негде сакрије, јер предосећа да би могла бити ударена. Исто се дешава и са демонском помишљу, која је слична змији отровници. Кад таква помисао изађе из човекових уста, она се развејава и ишчезава, јер исповест значи смирење. Сатана не може да поднесе чак ни мирис смирења, и зар је онда могуће да она остане и након искрене и истинске исповести?
Чедо моје, желим ти добар почетак и опрезно напредовање. Немој се стидети преда мном. Не посматрај ме као човека него као представника Божијег. Реци ми све, чак и ако си имао неку рђаву помисао везану за мене. Ја сам опитан у погледу демонских утицаја и знам како се ђаво бори са човеком. Знам да духовна чеда имају једноставна (проста) срца. Уколико у њих уђе нечиста помисао, онда се то догађа услед ђаволске злобе и егоизма тог духовног чеда које је допустило да падне и да се појави таква помисао о његовом старцу. То значи да ово духовно чедо мора имати више смирења.
Према томе, не јадикуј. Ја ћу се увек радовати кад са мном разговараш слободно и искрено, јер без искрене исповести не може бити духовног напретка.
2. Чедо моје, буди без бриге. Ја сам узео твоје бреме и само те молим да безмолвствујеш. Твоје речи могу бити написане на папир, али ја осећам силу, значење и суштину онога о чему пишеш, и продирем у дух твојих речи. Молим те да од сада безмолвствујеш. Све ти је опроштено након што си се исповедио. Сатана је разумео твој карактер и тиранише те, иако се ништа озбиљно није догодило. Све што си написао, односно помисли које те муче, само је вештина лукавога који жели да очајаваш, да тугујеш и сл. Све што се десило баци у морску дубину и зацртај нови правац у свом животу.
Ако будеш размишљао на исти начин, знај да ћеш постати подсмех демонима. Преклињем те да ми будеш послушан. Након твоје исповести све ти је опроштено и нека прошлост заиста буде прошлост. Немој гребати рану која је толико болела. Нека те не обмањује помисао да је то твоја грешка. Да га ниси одвео код лекара и сл. онда би такве помисли оправдано ратовале с тобом. Међутим, како ствари сада стоје, ти си извршио своју дужност. Бог је желео да га узме из разлога који су познати једино Његовој бесконачној мудрости, а ти мислиш да си га убио! Буди опрезан са том помишљу, јер би могла да постави клопку у твом срцу. То је ђаволско лукавство којим он жели да ти нашкоди, будући да зна како то да учини. Он је посредством очајања повукао небројено мноштво људи у паклене дубине.
Кад се нешто догоди и ђаво види да то узнемирује човека, његова вештина се састоји у томе да увећа мноштво помисли које су тобоже оправдане, да би на тај начин завео убогог човека у олују и ту га удавио. Како каже изрека, лисица воли пометњу. Када пак олуја прође, човек види да је био у опасности да се удави у чаши воде!
3. Буди смирен и убудуће се редовно исповедај. У исповести је садржано најсветије смирење, без којега се нико не може спасти. Ђаво се силно радује када успе да убеди човека да овај сакрије демонске помисли. То се дешава стога што на тај начин постиже свој унапред постављени, душегубни циљ.
4. Исповедај се често, побожно и чисте савести. Чувајмо духовне заповести. Непрестано се молимо. Сећајмо се смрти и нека нас свесилни Бог удостоји да у другом животу будемо у Његовој близини, да бисмо се са свима светима радовали у тријумфујућој Цркви.
5. Писао сам ти о савести. Потребно је да будемо опрезни и да не учинимо ништа због чега би нас она прекоревала и осуђивала.
Имај на уму да Бог све види и да ништа није скривено од Његових очију. Како онда можеш да лажеш пред Богом? Зар не знаш да је лаж од ђавола и да ће она, ако не будемо опрезни, најпре постати обичај, затим навика и на крају страст? Зар не знаш да лажљивци неће наследити Царство Божије?
Плаши се Бога. Богу нису угодна вештаствена приношења ако при том занемариш унутрашњу ревност срца. Ово је требало чинити, а оно не остављати (Мт. 23;23).
Побрини се за своју савест, јер нам је смртни час непознат. Ако свом поверенику, односно својој савести не исплатимо све што јој дугујемо, она ће нас одлучно осудити и ништа неће прећутати. Тада ће, авај, наша уста бити запечаћена, и нећемо имати никакво оправдање.
6. Сваке ноћи размотри како је протекао дан, а ујутро се присети како је протекла ноћ, док не сазнаш какав је обрачун за твоју душу. Ако запазиш губитак, покушај да га надокнадиш пажњом и присиљавањем, а ако пак видиш добитак, заблагодари Богу, свом невидљивом помоћнику.
Не дозволи да те савест дуго мучи него пожури да јој даш оно што тражи, да те не би одвела код судије и у тамницу (в. Мт. 5;25). Да ли твоја савест жели да више ревнујеш на свом молитвеном правилу и на молитви? То ћеш јој и дати и, гле, бићеш избављен од одласка код судије. Немој гушити спасоносни глас своје савести тако што ћеш га занемарити, јер ћеш касније бескорисно жалити.
7. Обрати пажњу да будеш искрен и у својим делима и у својим речима, а посебно на исповести, јер Бог испитује срца и утробе (Пс. 7;9) и ништа није затамњено пред погледом Његовог недреманог ока.
Плашите се Бога. Бог се не да обмањивати (Гал. 6;7), не може се преварити, и оштро кажњава ако види неискреност. Према томе, будите опрезни. Кад сте непослушни и кад прикривате своја сагрешења, супротставите се тиме што ћете то отворено признати током исповести. Не допустите да вас надвлада егоизам, који ће учинити да прикривате истину и да останете непоправљени и острашћени.
Будите опрезни; време пролази, протиче, и смрт долази у онај час кад је не очекујемо. На тај начин одлазимо неспремни и нечисте савести, која ће нас осудити на страшном суду Божијем.
Поправите се у свему уколико желите да видите добре дане бестрашћа и мира.
СТАРАЦ ЈЕФРЕМ (ФИЛОТЕЈСКИ И АРИЗОНСКИ)
ОЧИНСКЕ ПОУКЕ
(ИЗБОР ИЗ ПИСАМА И БЕСЕДА)
