07. март 2012.

АКАТИСТ Пресветој Богородици у част Њене иконе ГОРА ИЗОБИЉА празнује се 24. марта (06. априла)





Кондак 1.
Изабрана од свих родова људских, Пресвета Богородице, Сасуде чисти, Несместивог си у Себе сместила, Горо, чије границе до Царства Божијег достижу и ка Христу се уздижу, зовемо Ти:
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Икос 1.
Анђели са Арханђелима диве се древном назначењу Божијем о Теби, које још цар Давид прорече о Теби псалмопојући као Гори Изобиља, бадава си добила за Твој удео земаљски, Гору Атонску, коју изобилно покриваш од дана Твога доласка на њу, ми се поклањамо сада свечасној икони Твојој и славословимо Те говорећи:
Радуј се, Дјево Пречиста, виша од свих девојака од стране Арханђела обрадована!
Радуј се, Жено, чија је утроба шира од Небеса изобилних!
Радуј се, Звездо, која пројави Сунце!
Радуј се, Клицо из које произрасте Дрво живота вечног!
Радуј се, Врата непролазна кроз која прође Саздатељ свега!
Радуј се, Старатељко о људима неуморна!
Радуј се, Која рај обнављаш!
Радуј се, Која молитве непрестано узносиш ка Богу!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 2.
Видевши под покровом Твојим Гору свету Атонску, истинити слуга Божији Саватије, наслика у души својој лик Твој Свети с гором у руци и Цркву на њој, коју благосиља Богомладенац, Спаситељ наш. Њему песму певамо сада: Алилуја!
Икос 2.
Разумевши дубину духовног тог лика и вративши се у земљу очева, богомудри отац наш Саватије научи монаха Воршина како да наслика манастир на светој икони Твојој, чудотворно избављење, свих анђелских ликова Заступницу и, у бденију поноћном, чистим срцем певамо Ти говорећи:
Радуј се, игуманско право устројавања обитељи Божије, свехвална Похвало!
Радуј се, монаха смирених и пречасних Радовање!
Радуј се, целомудрија училиште Благо!
Радуј се, непропадљивих земаљских блага небеско дивно Наслеђе!
Радуј се, послушност до краја испуњавала си, превечна Славо!
Радуј се, незлобивих и кротких прослављено обећано Блаженство!
Радуј се, милујућих Милости, срца верних што загреваш!
Радуј се, не само монаха већ и мирјана Заступнице!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 3.
Сила Вишњега осењује свакога ко са вером и благодарношћу припада ка часном лику Твом, стога се поклањамо прволику и Богу Слову, као Цвету благоуханом на неплодној земљи Горе Изобиља што процвета, и Њему се умиљењем вапимо: Алилуја!
Икос 3.
Имајући благу намеру порадити у славу Господњу и ради Пречисте Његове Мајке, благочестиви предузетник Косма потруди се тако, пре уговореног рока са игуманом Воршинским, порадити послове око подизања саборне цркве у част Вазнесења Божијег. Кад игуман добри виде његову ревност хтеде заблагодарити раднику своме уз речи: ”Изабери себи за плату икону коју хоћеш, као поклон од свете обитељи ове”. Радник добро изабра позаборављену од стране братије икону у углу са ликом Богородице, а због проналаска Њеног веселимо се ка Теби певајући:
Радуј се, заборављена Светињо која се пронађе!
Радуј се, благочестивих и оних који се труде Свепомоћнице!
Радуј се, Ти са којом се веселе анђели!
Радуј се, Ти од које непрестано страхују демони!
Радуј се, Ти Која у вечној слави пребиваш!
Радуј се, Која си се у светој љубави Очевој сусрела са Присносушним Сином Својим!
Радуј се, јер си Се при силаску Духа Божијег испунила Благодаћу!
Радуј се, Ти која си Се удостојила благослова Свете Тројице при Рађању Свом!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 4.
Буру злих помисли потапаш у благодати срдачне љубави Твоје ка роду људском, монаси пратише свету икону Твоју. Благочестиви Косма, измоли благослов Твој за пут да оде у дом свој, радосно певајући за овај многоцени дар Превечном Богу: Алилуја!
Икос 4.
Слушајући о великоим милостима Мајке Божије, али не разумевши ништа и не повиноваше се обичајима, лукави потомци Космини немарни бише ка Светој Твојој икони и предадоше је забораву на грозној остави, а ми то видећи и код нас је могуће наћи немарност, али подстакнути Тобом исправљамо нарав своју и са благочестивошћу благодарно вапимо Ти говорећи:
Радуј се, неућутљиви Источниче молитвени за нас пред Богом Вишњим!
Рдауј се, Радости светла већа од сваке земаљске радости!
Радуј се, јер нас ка добром усмераваш!
Радуј се, јер усрдно старање за чеда своја јављаш!
Радуј се, сиротих Усиновљење!
Радуј се, удовица поуздана Заступнице!
Радуј се, духове охладнеле по Богу загреваш!
Радуј се, јер немарних за светињу нелицемерно опомињала си!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 5.
Као богојављеној звезди, поклањамо се Твојој пречистој икони, која као Источник зрачи многа исцељења и која, као ладенац свемоћне помоћи Твоје против сила бесовских, предстојиш за верна чеда Цркве Божије. Ти си позвана на усиновљење заједно са светим апостолом Јованом, када је Син Твој Божанствени висио на Дрвеном Крсту рекавши: „Жено, Ево Ти Сина”. Ми благодаримо за такву Мајку рода нашег и вапимо ка Христу Богу: Алилуја!
Икос 5.
Видећи тешку муку млада жена од мужа злог испадника, како није могла претрпети боли би готова сагрешити помисливши грех самоубиста учинити, Приснодјева посла једног светог из броја преподобних. Тај монах дивни стаде пред очајницу и рече јој: „Куда то идеш, безумнице?”. И откри јој да се на тавану налази свечасни и славни лик Владичице назван Гора Изобиља и да се помоли пред Њом од чега ће јој бити боље и радост велика. Потом монах нестаде. Та жена поверова у речено и уради све како јој рече и све би тако. Ми који се дивимо чуду овом благодарно вапимо Ти:
Радуј се, домова хришћанских од бура овосветских сигурна Заштитнице!
Радуј се, бракова православних добри Благослове!
Радуј се, родитеља мале деце искрено Радовање!
Радуј се, уверљиво Поучавање чеда!
Радуј се, Старатељко у мудрости и разумној старости!
Радуј се, радости и у целомудрености младих Наставнице!
Радуј се, жестоких и злобних мужева Умирење!
Радуј се, бијених жена тихо смирење!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 6.
Проповеда се чудо велико од свете иконе Твоје међу свим житељима града Твера и видећи како се диве и радују хришћани благочестиви, гледајући у свету икону Твоју, доби заступништво и сам град, и сва земља Руска, те установише празник због чуда Богородице. И ми ликујемо и за све благодаримо Господу, певајући Му: Алилуја!
Икос 6.
Засија слава велика о чудесима знамења, која се десише пред светом иконом Твојом, којом привуче ка Теби мноштво богомољаца, који очекиваше добити неизмерне доброте Твоје. И ми сада помоћ од Тебе потребујемо, свехвално Ти говорећи:
Радуј се, јер град Твој Твер од сваке невоље избављаш!
Радуј се, јер и све друге градове руске чуваш!
Радуј се, њихова и свих осталих Чуварко!
Радуј се, јер Твој покров покрива сваки језик православни!
Радуј се, Ти Која се молиш за велике!
Радуј се, Ти која си добротворка малих!
Радуј се, наше искрено Радовање и будуће Спасење!
Радуј се, наше горко Плакање због грехова и падова наших!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 7.
Хотећи јавити љубав своју сваком човеку, будући у миру, Човекољубац Бог дарова нам Пречисту Своју Мајку као милостиву Молитвеницу у немоћима нашим. Ми се тако од Ње научисмо добрим навикама молитве и певања Сину Њеном и Богу нашем: Алилуја!
Икос 7.
Показа се нова радост по Богу, у трпљењу и љубави, познајући Њен благи плод по молитви и бденију пред иконом Твојом проводећи. Али што је праведном бреме тешко, то је више грешном бреме неиздржљиво. Те и сада нису сви на гозбу Божију звани, показујући се као изабрани. Тако Ти ублажаваш и молиш Божанственог Свога Сина, да дa слабима и малодушнима и маловерним помоћ, јер Он, са светима Својим, све нас искупи Крвљу Својом. Ми видећи Твоје за нас многогрешне старање, молимо Те сви:
Радуј се, грешних од греха Избавитељнице!
Радуј се, јер тужне ка смирењу поучаваш!
Радуј се, покајаних непрестано Мољење!
Радуј се, гордих строга Опомено!
Радуј се, јер у борби Христовој тврдоћу духа и храброст дарујеш!
Радуј се, оних који ступају на подвиг Ослобађање!
Радуј се, очајних горо Утешења!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 8.
Велико чудо у Теби показа Господ, јер Дјева би и по Рађању Дјева остаде. Но тачно до успења пребивала си у гробу и са земље телом вазнесена си Сином Твојим, на небеса. Сада окружена Херувимима часним и Серафимима славним, који Те показаше очевима Боговидцима тамо, ради чега Ти поче силазити на помоћ људима, уче их певати: Алилуја!
Икос 8.
За све вишње и нижње садашње, непрестано старање имаш. Ти коју на лику Твом, Гору Изобиља видимо, све речи Божије речене људима: Гору Синајску – тамо Закон Мојсије прими; Гору Синајску – тамо народ изабрани себи светињу начини; Гору Таворску – тамо откри апостолима Син Твој велику част Силе и Славе Његове; Гору Елеонску – са које се Вазнесе Христос, Гору Атонску – тамо си Ти сада са монасима до краја века, као и са нама сада. Ми, који гледамо у лик завета између нас и Тебе Владичице, вапимо Ти, говорећи:
Радуј се, јер си нас научила да православну веру исповедамо!
Радуј се, јер злога јеретика, који побеже, призвала си!
Радуј се, јер Божијим речима верно стадо окупљаш!
Радуј се, јер си још од раније наговештена од пророка!
Радуј се, пастира у проповедима високо надахнуће!
Радуј се, благослове у подвизима велика Помоћнице!
Радуј се, архијереја благосрдних мудра Учитељице!
Радуј се, јереја молитвених велико Надахнуће!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 9.
Свако покољење не разумеваше чудесну проповед о Теби, коју рече древни пророк Захарија „Ти си Гора велика, пред лицем Зоровавеља”, којим се основа други храм у Јерусалиму. Ти, Која си темељ свих Цркава Божијих, хранила си млеком Хранитеља свих Његовим Телом и Крвљу, Коме сви песму певамо: Алилуја!
Икос 9.
Ни многоречити говорници жалосним трептајима својих речи не могу изрећи похвале достојне о великим и безбројним толиким чудима од иконе Твоје што се пројавише, ми ти са љубављу и вером припадамо и љубазно и са срдачним трепетом певамо Ти говорећи:
Радуј се, љубављу виша од злата и бисера украшена!
Радуј се, Крине благоухани благодати Божије!
Радуј се, увек испуњена чудесима као божанствена мана!
Радуј се, Кивоте у коме се осликава лик Божији!
Радуј се, јер сузама омиваш грехе оних који те поштују!
Радуј се, Сасуде драгоцени, јер у себи си Творца васељене сместила!
Радуј се, наша Надо непостидна!
Радуј се, наш Штите и Покрове!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 10.
Спасити желиш мајке многе од греха очајања, од греха смртног, Ти Која се јави иконом названа Гора Изобиља. Брза си Свепомоћница чадима малим од различитих невоља и болести. Радости очева свих, Радости превелика, научи нас да певамо сви, који поштујемо икону Твоју, Христу Богу: Алилуја!
Икос 10.
Стена чврста била си свима који Теби прибегавају Владичице у назначено време пожелела си Пречиста да чудотворна икона Твоја има свој престо у части својој, и пробудила си старог старца Коњајева, да подигне храм у част Смоленске иконе твоје. Ми који видимо нешег праоца такво добро старање, певамо Ти говорећи:
Радуј се, стараца добрих тиха Радости!
Радуј се, неоскудна Помоћнице оних који подижу храмове Божије!
Радуј се, небеска Наградо оних који испуњавају заповести Божије!
Радуј се, јер другу, сем Тебе по Богу, помоћ такву немамо!
Радуј се, преподобних блага Предводитељнице!
Радуј се, мученичким венцем украшавана!
Радуј се, од светитељског сабором на небесима си увенчана!
Радуј се, неизмерних врлина Славо!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 11.
Песме узносише Теби, доносећи свету икону Твоју у храм, Смоленски старац рече радосно: „Сада отпусти, Владико”, преосвећени епикоп Андреј принесе ову икону чудотворну и положи је на иконостас храмовни. Ми се дивимо Промислу Божијем, где храм Твој на високој гори спасава народ у данима великих изливања од поплава. Тако и сада ова гора постаде ваистину гора Божија – Гора Изобиља. Сећајући се тога запевајмо Богу: Алилуја!
Икос 11.
Светлопримљњену светлост Собом јављаш и дарујеш тужнима брзо олакшање и потребно исцељење. Људи, који долазе из даљине у пределе тверске земље, благу вест о свим чудима причају, како целебни јелеј од иконе Твоје јављају благодат свемоћну. Ми, који видесмо све то, певамо Ти говорећи:
Радуј се, Која слепима очи отвараш!
Радуј се, јер бестидне на дуго не скриваш!
Радуј се, јер глувима добро слушање дајеш!
Радуј се, јер си доушнике зле оглувела!
Радуј се, јер нема уста речима благим испуњаваш!
Радуј се, јер извор злих речи увек затвараш!
Радуј се, хромих Ходање!
Радуј се, раслабљених Устајање!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 12.
Благодат Твоја даје се свим верујућим у Христа Бога, а злим и безумним безбожницима непознате беху ове речи. Тако једном богомрске и богоборне власти безумно љуто заливаше крвљу хришћански град Твер и затворише храм свети, где се налазила икона твоја „Гора Изобиља”, стаде убијати друг друга и ни мира није било, ни радости. Сада са свима ради тога певамо Богу: Алилуја!
Икос 12.
Певајући и славећи дивну Твоју о роду људском милост, верне слуге Божије хтедоше изнова пројавити многомоћну своју Заступницу: много постише и молише се, те наслика се изнова лик твој, Богородице, Изобилна Горо, и тако икона та би у саборној Вазнесењској цркви Воршинске обитељи, а сада у Вазнесењском храму града Твери. Обнављање Њеног лика се поштује, а ми који видимо Божију милост по свим градовима и храмовима, часно певамо говорећи:
Радуј се, од Вазнесења ка Вазнесеном пришла си!
Радуј се, верне Своје синове и кћери тамо си нашла!
Радуј се, јер ка Теби притичу, Радости!
Радуј се, јер Теби се поклањају, Оградо!
Радуј се, јер добре иконописце да творе добро управљаш!
Радуј се, јер часне ђаконе и јереје спасаваш!
Радуј се, јер и појцима да певају помажеш!
Радуј се, јер и оне који Ти се поклањају и моле Ти од беда ослобађаш!
Радује се, Царице Небеска, Горо Изобиља, кроз Коју ка људима сиђе Бог!
Кондак 13.
О, свехвална Мати и Заступнице рода хришћанског! Погледај на тешкоће и невоље и беде нас обремењених. Сада колена наша преклањамо, молећи се Теби са умиљењем срдачним: прими мало мољење наше и пошаљи и нама, слугама Твојим рођеним од Бога (имена) , помоћ, утврђење и уразумљење, и сачувај наше породице у миру, излечи сваку нашу болест и тешкоћу, отерај од нас сваког врага и противника, привуци нас ка Себи и саједини у Богу све који вапимо Њему: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
МОЛИТВА Пресветој Богородици у част Њене иконе ГОРА ИЗОБИЉА
О, Свемилостива Владичице наша Пресвета Богородице Маријо! Погледај на страдалне слуге Твоје, који се налазе у мрзости, било да су блудни, било да су злоречиви, или више од свих горди, од свега видевши сву мрзост пред очима Господа и ми који нисмо достојни да станемо пред лице Његово, тако Те Владичице, као Многомилостиву нашу Заступницу призивамо. О, Мати Божија, у гресима нашим нас не остави. Надо наша несумљива, обнови нас у покајању, научи нас испуњавању заповести Божијих, учини нас су Цркви Светој достојним Светога Причешћа Животворним и Божанственим и Страшним Тајнама: Ти сада молиш за нас Сина Свога и Бога, јер много може Твоје материнско мољење. И измоли у Христа Бога здравље нам телесно, и као Милостива, облагодати душе наше, пошаљи мир и добро свако, свим ближњима нашим, погледај на град наш и сачувај га покровом Твојим, њему пошаљи брзо заступање од чудотворне и благолепне свете Твоје иконе, коју сада благодарно поштујемо, и сачувај овај и све друге градове и сав род православни од свих изненадних беда; и порази јереси нечастивог од језика иноплемника који на нас насрћу, расколе разори, свађе и друга раздељења у Цркви Божијој, као јелејем Твојим Целебним, љубављу нелицемерној помажи, наду подај, да миран и благочестив живот буде дат нама, и да се уподобимо добро говорити о Сину Твом и Судији нашем и бити под Судом Његовим правим, Коме је свака и част и поклоњење са беспочетним Његовим Оцем и Свеблагодатним Његовим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
МОЛИТВА друга Пресветој Богородици у част Њене иконе ГОРА ИЗОБИЉА
Ка Теби, Владичице, пред икону Твоју, са умиљењем приклањају сви своја колена, молећи: Ево ја, грешни, од непозваних ка позваним призван бих, али ме моја безбројна и мрска сагрешења поново у непознате адове бездана обарају; но из таме зловољних грехова мојих молим Ти се, Преблага: спаси ме, умоли Сина Твога да опет, не пошаље на мене данас непрасну смрт, и да по великој милости Његовој и при благопријатној твојој, Пречиста, помоћи, обрати нас од таме ка Светлу, од самољубља ка богољубљу, од неверја ка вери, од зла ка добру, од богомрзости греха ка преподобности; јер што човеку немогуђе бива, то је Богу могуће, и да од сада служимо прослављању Сина Твога, предајемо себе благој вољи Његовој, да би и на страшном суду Христовом као добра и возљубљена овца у стаду Његовом задобио радост садашњу и живот вечни. Амин.

превод са руског Весна В. Лаловић, април 2009., Бајина Башта