Јер је реч Божија жива и делотворна,
оштрија од свакога двосеклога мача,
и продире све до раздиобе душе и духа,
зглобова и сржи,и суди намере и помисли
срца. (Јев 4,12)
Шта рећи о Светом Писму, Речи Божијој, живој и написаној! Да ли уопште људски разум може појмити необухватљивост и ширину Књиге над књигама? Да ли се Реч Божија може на одговарајући начин изразити човечанским језиком?
Речи Светог Писма никада не могу избледети без обзира на то што се изговарају на човековом језику. Јер човек је створен по образу и подобију Божијем и управо ова веза омогућава општење. А будући да је сам Бог благоизволео да говори човеку, сама људска реч задобија нову дубину и снагу, она се преображава. Пре свега, Свето Писмо или Библија,ј е Књига над књигама. То су свети списи богонадахнутих људи Божијих, у којима су они записали истине и тајне које је Бог открио људима. Свето Писмо је записано откривење Божије. Стари и Нови Завет се смешавају у један, надвременски Завет, и бришу се обележја њихове суштинске различитости. У Светом Писму је описано порекло, смисао и свршетак свега и свакога. Пошто је оно света историја целог света, особито Народа Божијег-Цркве, историја оваплоћеног Бога Слова, збирка бројних житија, пошто му је сваки делић повезан са нашим животом, оно нам никада не може досадити. Док га читамо, сам Христос говори свакоме поједином од нас, а читањем ми се молимо и причамо са Њим. Читање Писма усредсређује наш расејани ум и, ако се трудимо на очишћењу од страсти, дарује знање о Богу. Све што недостаје нашој души и духу, као и одговор на свако могуће питање налази се у Писму, а ако га не можемо наћи, прибегнимо помоћи Отаца. У Писму нема ништа неважно,свака реч је вечна истина, Свака прочитана реч је семе бачено у нашу душу, и оно неприметно и полагано прелази у природу душе, чистећи нас, освећујући и препорађајући. Јер, свака реч Писма је жива реч Божија и има моћ да лечи и телесна и духовна оболења. Све од апостолског доба па до ових наших последњих времена, Свето Писмо је служило и служи као оружје за изобличавање лажеучења и као чувар праве вере. Истинска тема читаве Библије јесте сам Господ Христос и Његова Света Црква, а не нације и друштва, нити небо и земља. Чињеница је да су Божији Свети људи слушали Реч свога Господа и изражавали је речима свог сопственог језика. Овде лежи чудо и тајна Библије: Библија је Реч Божија на људском језику. Као увек савремена и никад застарела, Библија је, за Свете Оце првенствено била хрисолошка и христоцентрична, то јест месијанска и есхатолошка књига и Свети Оци су центар, смисао и пуноћу свег садржаја Библије видели у самом Сину Божијем, Васкрслом Христу. Слободно се може рећи да је Свето Писмо, и у центру њега и на врху његовом Јеванђеље Христово неодвојиво од Спаситеља Христа, који је увек у Телу Своме и са Телом Својим, које је Црква, заједница Бога Слова и словесне деце Божије.
Значај Светог Писма
О дубино богатства и премудрости
и разума Божијега! Како су
неиспитиви судови његови и
неистраживи путеви његови...
јер је од Њега и кроз Њега и ради
Њега све. Њему слава у векове.Амин
(Рим 11,33.36)
Свето Писмо није тек књига, већ живот, и можемо га појмити једино ако га живимо - чини да би разумео! Са Писмом упоређуј и оцењуј не само своје поступке, већ и мисли и жеље.Тако се стиче трезвеност. Реч Светог Писма је правило живота, мишљења и делања. Библија није обична књига и обични књижевни споменик прошлости. Свето Писмо је Реч Божија, Откровење човеку о Богу, свету и самом човеку и смислу његовог живота и света.
Кључ за разумевање Светог Писма Старог и Новог Завета, као и за разумевање целокупне постојеће стварности, њеног настанка и њеног есхатона јесте Оваплоћење Бога Логоса, чија је реално присутна ''плот'' у сваком библијском символу. Свака реч Светог Писма чудотворно делује на душе верних,често се њена снага претаче и у народну песму и причу. Свето Писмо је жива и делатна, истинита и спасоносна Реч Божија.
Свети оци запажају да је Свето Писмо пре свега литургијска књига за литургијску (то јест есхатолошку) заједницу. Зато ми православни Свето Писмо слушамо и разумевамо најбоље у контексту Свете Евхаристије(Литургије), дакле у контексту живе црквене заједнице литургијски окупљане и сједињаване у Месији-Богочовеку Христу, благодаћу Светога Духа, на славу Бога Оца. Свето Писмо је првенствено и настало као текст једне живе заједнице и остало је као књига сведочанства заједништва, и заједнице Бога и људи у Цркви, која је Тело Христово, то јест есхатолошка заједница људи са Богом у Духу Светоме. Сабирна и саборна Личност те заједнице јесте Месија-Христос. Црква је једина гаранција правог и пуног поимања Светог Писма, које је само по себи свештена литургијска књига новозаветне Цркве, и само у Цркви се може схватити. Библија је заиста жива Реч Божија, али Књига стоји на сведочењу Цркве која је очигледно, установила и ауторизовала канон Библије. Свето Писмо је, као књига, било састављено у заједници и била је намењена првенствено за саздавање те заједнице. Књига и Црква се не могу раздвајати! Уосталом, Свето Писмо, и Старог и Новог Завета, било је одувек првенствено богослужбена књига ,и само унутар литургијског сабрања и богослужења народа Божијег оно звучи својим правим гласом. Богослужење је окренуто лицем Богу и Есхатону=Царству, а то је и Свето Писмо као жива Реч Божија. Зато тако треба и читати, и схватити, и созерцавати Свето Писмо. Свето Писмо је за Оце било вечно и универзално Откривење, Откривење Месије, Откривење Господа Христа, Који је дошао да оствари и испуни Закон и Пророке. Свето Писмо уистину јесте Реч Божија, Божанска порука свим поколењима, а Господ наш Исус Христос јесте Алфа и Омега Светога Писма, и Врхунац и Жижа Библије. Стари и Нови Завет су органски повезани у Личности Христовој, и сам Христос припада и Старом и Новом Завету. Христос је Испунитељ Старога Завета и истим чином којим испуњава Закон и Пророке, Он започиње и Нови, и на тај начин јесте крајњи испунитељ оба Завета, то јест целине. Христос је само средиште Библије, управо због тога што Он јесте-Почетак и Крај. Без Христа све у Светом Писму остаје као загонетка и сенка неке друге нама неразумљиве стварности, зато је Христос као Месија=Богочовек кључ за разумевање свега што је у Библији, али и свега у целокупној творевиној Божијој.То је главна динамичка карактеристика Светог Писма, месијанска, христолошка, есхатолошка усмереност Светог Писма;то је тај динамизам библијски који је уствари теофанијског, литургијског, христолошког духа и карактера и садржаја. Оговор за право и потпуно тумачење Светог Писма јесте управо Свети Дух, јер је Свето Писмо и настало као пророштво Духа (2Пт 1,21) и само је у Духу Утешитељу могуће ући у пуни и прави смисао непролазних речи, истина факата и тајни Божијих које су изречене и описане у Библији.(Јн 16,13;14,26)Целокупна Библија јесте књига људске историје, али и Божије историје са нама и међу нама. Свето Писмо је богооткривена Реч и сведочанство о Месији, Сину Божијем и Сину Човечијем,о Христу.
Речи Светог Писма, макар оне и прихватале ограничење по слову(као записана), и завршавале се заједно са историјским временом писања, оне остају заувек необухватне, зато што и Бог, Који је говорио те речи, неограничен је и необухватив по суштини. Библија је својеврсно Откривење Божије и оно што се уствари открива јесте Божија брига за човека. Читава Библија је уствари зборник поучних примера,тајанствених символа, који указују на надвременску и вечну Истину. Употреба Старог Завета у Цркви Христовој би пре свега требало да буде историјска. Ипак,та историја јесте свештена историја, дакле не историја разних људских убеђења и развоја тих убеђења, већ историја величанствених дела Божијих(Псал 103,24). И та дела нису случајна уплитања Божијег прста у живот човеков. Бог је Својим делима водио и руководио Изабрани народ ка Истоку, ка највишем циљу,ка Христу. Без обзира на то што су старозаветни пророци Божанску Реч искључиво објавили Изабраном народу, Свето Писмо, је било вечно и универзално Откривење упућено свим народима.
Из свега горе наведеног можемо слободно закључити да је Библија изнад свега Света Књига о Помазанику Господњем и Његовој будућој свеобухватној Тајни,у којој је сагледавана сва судбина света и човека, те је зато сва Библија окренута есхатологији. Једном речју,то је књига о Христу,у Коме се обједињује и испуњују сва Божанска икономија(=домострој)од стварања света па до вечног живота и Царства Небеског. Сам Исус Христос, Син Божији и Син Човечији, као Богочовек, јесте Алфа и Омега свеукупног Светог Писма, врхунац и средишњи чвор Библије, коначно откривење Бога, Господа Христа - смисла свих светова. ''Слабост'' Светог Писма је у томе што, када му се приближиш и упознаш га, оно ти се не намеће, па чак ни својом истином и вечном правдом, која је сам Христос-Мудрост Божија.
У свакој црти Слова Божијег, скрива се непролазна светлост. Свето Писмо није само реч о Богу него сама Реч Божија, и није само реч једном изречена и записана: она је делатна и делотворна реч (Јев 4,12), која дејствује сада,свагда и кроза све векове.Амин
Како треба читати Свето Писмо ?
Нека се не раставља од уста
твојих књига овог закона,него
размишљај о њему дан и ноћ,
да држиш и твориш све како је у
њему написано;јер ћеш тада бити
срећан на путевима својим и тада
ћеш напредовати. (Ис.Н. 1,8)
Свето Писмо није књига већ живот и треба га читати молитвено са страхопоштовањем, јер се у свакој Речи Божијој крије по кап вечне истине, које заједно сачињавају безобални океан вечне Истине. Све што је људима потребно Бог је казао у Светом Писму. Свето Писмо се најбоље и најлакше разуме кад му се приступа са молитвом и у оквирима богослужења. У Спаситељевим речима се налази сок бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и васкрсава је у вечни живот.
Читању Светог Писма треба да предходи скрушена молитва, пуна вере и љубави према Христу, да нам Господ отвори духовне очи и испуни срце благодаћу, да осетимо и схватимо истину и живот написаних речи. Древни хришћански обичај је да се пре узимања Свете Књиге руке оперу, те да жене за време читања имају покривену главу, а мушкарци откривену. Свето Оци препоручују читање у осами, стојећи или клечећи. Оно треба да буде упорно, и да се чита што је могуће више, тако да нам се ум,како кажу, купа у Светом Писму.
Главно је читај Свето Писмо што више и што чешће. Што разум не разуме, срце ће осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце не осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божје по души својој: а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ће се обистинити Спаситељева реч о човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк. 4, 26-29). Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (1 Кор. 3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.
Пратимо како су повезана читања из Старог и Новог завета на службама Божијим, користимо православне унакрсне упуте које повезују различите делове Светог Писма, гледајмо на свакој страници Христа. Ипак, будимо свесни да никада нећемо моћи све разумети и продрети у све дубине божанствене Речи. Сразмерно чистоти душе, јавља јој се Бог, откривајући јој Божију реч, која је за плотске очи прикривена непрозирном завесом људске речи. Док су западни научници, надахнути духом безакоња и прелести, исецкали Писмо на комадиће, баш као што су њихови очеви - мучитељи хришћана - секли светитеље, православни Књигу посматрају као нераздељиву целину. Док првим више ништа није јасно и све им поставке бивају убрзо оборене, другим Бог све потребно разјашњава и утврђује их у вери. Ми читамо увек у заједништву са свим члановима Тела Христовог, по свим крајевима света и кроз сва поколења. Живећи по Светом Писму, биће нам лако и да памтимо његове стихове, који иначе тешко остају у срцу. Учење Писма наизуст је бескорисно и штетно ако то није пропраћено животом по њему.
У свакој речи Светог Писма има више вечности и непролазности него ли у целом небу и целој земљи.Зато је и сам Христос рекао да ће и небо и земља проћи,али речи Његове неће проћи(Мт. 24,35).То значи да се у речима Светог Писма налази живи Бог, зато не могу проћи. Уколико их човек усвоји, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила, која обесмрћује човека и чини га вечним. Свето Писмо треба увек читати изнова, зато што је Реч Божија увек савремена, никад не стари, баш онако како су га читали светитељи. Господе Човекољубиви,помози нам личити бар на оне који личе на Тебе.Теби слава и хвала кроза све векове.Амин
Мисли Светих Отаца о Светом Писму
Све је Писмо богонадахнуто,и
корисно за учење,за карање,за
исправљање,за васпитавање у
праведности... (2Тим 3,16)
Свети Григорије Богослов – Свето Писмо је море које може да преплива јагње, а да се удави слон.
Свети Иларије – Писмо није у читању, већ у поимању.
Свети Максим Исповедник – Речи Светог Писма јесу хаљине Логосове, а смисао њихов јесте тело Логоса(Христа). Речима се Он покрива, а кроз смисао њихов открива се.
Свети Григорије Чудотворац – Библија је - ово видљиво, Христос је - оно(у Њој) богословљено.
Свети Кирило Александријски – Сав циљ богонадахнутог писма гледа у тајну Христову...јер је свршетак Закона и Пророка - Христос.
Свети Николај Српски – Библија је: епопеја над епопејама, Књига над књигама и историја над историјама.
Свети Иринеј Лионски – Син Божији је посејан свуда у Светом Писму.
Свети Атанасије Велики – Целокупно Божанско Писмо је учитељ врлине и истинске вере.
Свети Ефрем Синајски – Речи Светог Писма читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем.
Блажени Августин – Нови Завет у Старом се скрива, Стари Завет у Новом се открива.
Свети Игњатије – Мени су архиве (библијска документа) Исус Христос: неприкосновени архив је крст Његов и смрт и васкрсење Његово и вера у Њега и кроз Њега...
Свети Симеон Нови Богослов – Свето Писмо не можемо сами ни да појмимо и објаснимо без руководећег нас и просвећујућег Духа Светога Животворца
Свети Максим Исповедник – Тајна Оваплоћења Логоса(Христа) садржи значење свих загонетки и образаца у Светом Писму и познања свих видљивих створења. И онај ко позна тајну крста и погреба, тај је познао и силу Васкрсења, тај је познао циљ ради којег је Бог све претходно створио.
Свети Николај Српски – Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч.
оштрија од свакога двосеклога мача,
и продире све до раздиобе душе и духа,
зглобова и сржи,и суди намере и помисли
срца. (Јев 4,12)
Шта рећи о Светом Писму, Речи Божијој, живој и написаној! Да ли уопште људски разум може појмити необухватљивост и ширину Књиге над књигама? Да ли се Реч Божија може на одговарајући начин изразити човечанским језиком?
Речи Светог Писма никада не могу избледети без обзира на то што се изговарају на човековом језику. Јер човек је створен по образу и подобију Божијем и управо ова веза омогућава општење. А будући да је сам Бог благоизволео да говори човеку, сама људска реч задобија нову дубину и снагу, она се преображава. Пре свега, Свето Писмо или Библија,ј е Књига над књигама. То су свети списи богонадахнутих људи Божијих, у којима су они записали истине и тајне које је Бог открио људима. Свето Писмо је записано откривење Божије. Стари и Нови Завет се смешавају у један, надвременски Завет, и бришу се обележја њихове суштинске различитости. У Светом Писму је описано порекло, смисао и свршетак свега и свакога. Пошто је оно света историја целог света, особито Народа Божијег-Цркве, историја оваплоћеног Бога Слова, збирка бројних житија, пошто му је сваки делић повезан са нашим животом, оно нам никада не може досадити. Док га читамо, сам Христос говори свакоме поједином од нас, а читањем ми се молимо и причамо са Њим. Читање Писма усредсређује наш расејани ум и, ако се трудимо на очишћењу од страсти, дарује знање о Богу. Све што недостаје нашој души и духу, као и одговор на свако могуће питање налази се у Писму, а ако га не можемо наћи, прибегнимо помоћи Отаца. У Писму нема ништа неважно,свака реч је вечна истина, Свака прочитана реч је семе бачено у нашу душу, и оно неприметно и полагано прелази у природу душе, чистећи нас, освећујући и препорађајући. Јер, свака реч Писма је жива реч Божија и има моћ да лечи и телесна и духовна оболења. Све од апостолског доба па до ових наших последњих времена, Свето Писмо је служило и служи као оружје за изобличавање лажеучења и као чувар праве вере. Истинска тема читаве Библије јесте сам Господ Христос и Његова Света Црква, а не нације и друштва, нити небо и земља. Чињеница је да су Божији Свети људи слушали Реч свога Господа и изражавали је речима свог сопственог језика. Овде лежи чудо и тајна Библије: Библија је Реч Божија на људском језику. Као увек савремена и никад застарела, Библија је, за Свете Оце првенствено била хрисолошка и христоцентрична, то јест месијанска и есхатолошка књига и Свети Оци су центар, смисао и пуноћу свег садржаја Библије видели у самом Сину Божијем, Васкрслом Христу. Слободно се може рећи да је Свето Писмо, и у центру њега и на врху његовом Јеванђеље Христово неодвојиво од Спаситеља Христа, који је увек у Телу Своме и са Телом Својим, које је Црква, заједница Бога Слова и словесне деце Божије.
Значај Светог Писма
О дубино богатства и премудрости
и разума Божијега! Како су
неиспитиви судови његови и
неистраживи путеви његови...
јер је од Њега и кроз Њега и ради
Њега све. Њему слава у векове.Амин
(Рим 11,33.36)
Свето Писмо није тек књига, већ живот, и можемо га појмити једино ако га живимо - чини да би разумео! Са Писмом упоређуј и оцењуј не само своје поступке, већ и мисли и жеље.Тако се стиче трезвеност. Реч Светог Писма је правило живота, мишљења и делања. Библија није обична књига и обични књижевни споменик прошлости. Свето Писмо је Реч Божија, Откровење човеку о Богу, свету и самом човеку и смислу његовог живота и света.
Кључ за разумевање Светог Писма Старог и Новог Завета, као и за разумевање целокупне постојеће стварности, њеног настанка и њеног есхатона јесте Оваплоћење Бога Логоса, чија је реално присутна ''плот'' у сваком библијском символу. Свака реч Светог Писма чудотворно делује на душе верних,често се њена снага претаче и у народну песму и причу. Свето Писмо је жива и делатна, истинита и спасоносна Реч Божија.
Свети оци запажају да је Свето Писмо пре свега литургијска књига за литургијску (то јест есхатолошку) заједницу. Зато ми православни Свето Писмо слушамо и разумевамо најбоље у контексту Свете Евхаристије(Литургије), дакле у контексту живе црквене заједнице литургијски окупљане и сједињаване у Месији-Богочовеку Христу, благодаћу Светога Духа, на славу Бога Оца. Свето Писмо је првенствено и настало као текст једне живе заједнице и остало је као књига сведочанства заједништва, и заједнице Бога и људи у Цркви, која је Тело Христово, то јест есхатолошка заједница људи са Богом у Духу Светоме. Сабирна и саборна Личност те заједнице јесте Месија-Христос. Црква је једина гаранција правог и пуног поимања Светог Писма, које је само по себи свештена литургијска књига новозаветне Цркве, и само у Цркви се може схватити. Библија је заиста жива Реч Божија, али Књига стоји на сведочењу Цркве која је очигледно, установила и ауторизовала канон Библије. Свето Писмо је, као књига, било састављено у заједници и била је намењена првенствено за саздавање те заједнице. Књига и Црква се не могу раздвајати! Уосталом, Свето Писмо, и Старог и Новог Завета, било је одувек првенствено богослужбена књига ,и само унутар литургијског сабрања и богослужења народа Божијег оно звучи својим правим гласом. Богослужење је окренуто лицем Богу и Есхатону=Царству, а то је и Свето Писмо као жива Реч Божија. Зато тако треба и читати, и схватити, и созерцавати Свето Писмо. Свето Писмо је за Оце било вечно и универзално Откривење, Откривење Месије, Откривење Господа Христа, Који је дошао да оствари и испуни Закон и Пророке. Свето Писмо уистину јесте Реч Божија, Божанска порука свим поколењима, а Господ наш Исус Христос јесте Алфа и Омега Светога Писма, и Врхунац и Жижа Библије. Стари и Нови Завет су органски повезани у Личности Христовој, и сам Христос припада и Старом и Новом Завету. Христос је Испунитељ Старога Завета и истим чином којим испуњава Закон и Пророке, Он започиње и Нови, и на тај начин јесте крајњи испунитељ оба Завета, то јест целине. Христос је само средиште Библије, управо због тога што Он јесте-Почетак и Крај. Без Христа све у Светом Писму остаје као загонетка и сенка неке друге нама неразумљиве стварности, зато је Христос као Месија=Богочовек кључ за разумевање свега што је у Библији, али и свега у целокупној творевиној Божијој.То је главна динамичка карактеристика Светог Писма, месијанска, христолошка, есхатолошка усмереност Светог Писма;то је тај динамизам библијски који је уствари теофанијског, литургијског, христолошког духа и карактера и садржаја. Оговор за право и потпуно тумачење Светог Писма јесте управо Свети Дух, јер је Свето Писмо и настало као пророштво Духа (2Пт 1,21) и само је у Духу Утешитељу могуће ући у пуни и прави смисао непролазних речи, истина факата и тајни Божијих које су изречене и описане у Библији.(Јн 16,13;14,26)Целокупна Библија јесте књига људске историје, али и Божије историје са нама и међу нама. Свето Писмо је богооткривена Реч и сведочанство о Месији, Сину Божијем и Сину Човечијем,о Христу.
Речи Светог Писма, макар оне и прихватале ограничење по слову(као записана), и завршавале се заједно са историјским временом писања, оне остају заувек необухватне, зато што и Бог, Који је говорио те речи, неограничен је и необухватив по суштини. Библија је својеврсно Откривење Божије и оно што се уствари открива јесте Божија брига за човека. Читава Библија је уствари зборник поучних примера,тајанствених символа, који указују на надвременску и вечну Истину. Употреба Старог Завета у Цркви Христовој би пре свега требало да буде историјска. Ипак,та историја јесте свештена историја, дакле не историја разних људских убеђења и развоја тих убеђења, већ историја величанствених дела Божијих(Псал 103,24). И та дела нису случајна уплитања Божијег прста у живот човеков. Бог је Својим делима водио и руководио Изабрани народ ка Истоку, ка највишем циљу,ка Христу. Без обзира на то што су старозаветни пророци Божанску Реч искључиво објавили Изабраном народу, Свето Писмо, је било вечно и универзално Откривење упућено свим народима.
Из свега горе наведеног можемо слободно закључити да је Библија изнад свега Света Књига о Помазанику Господњем и Његовој будућој свеобухватној Тајни,у којој је сагледавана сва судбина света и човека, те је зато сва Библија окренута есхатологији. Једном речју,то је књига о Христу,у Коме се обједињује и испуњују сва Божанска икономија(=домострој)од стварања света па до вечног живота и Царства Небеског. Сам Исус Христос, Син Божији и Син Човечији, као Богочовек, јесте Алфа и Омега свеукупног Светог Писма, врхунац и средишњи чвор Библије, коначно откривење Бога, Господа Христа - смисла свих светова. ''Слабост'' Светог Писма је у томе што, када му се приближиш и упознаш га, оно ти се не намеће, па чак ни својом истином и вечном правдом, која је сам Христос-Мудрост Божија.
У свакој црти Слова Божијег, скрива се непролазна светлост. Свето Писмо није само реч о Богу него сама Реч Божија, и није само реч једном изречена и записана: она је делатна и делотворна реч (Јев 4,12), која дејствује сада,свагда и кроза све векове.Амин
Како треба читати Свето Писмо ?
Нека се не раставља од уста
твојих књига овог закона,него
размишљај о њему дан и ноћ,
да држиш и твориш све како је у
њему написано;јер ћеш тада бити
срећан на путевима својим и тада
ћеш напредовати. (Ис.Н. 1,8)
Свето Писмо није књига већ живот и треба га читати молитвено са страхопоштовањем, јер се у свакој Речи Божијој крије по кап вечне истине, које заједно сачињавају безобални океан вечне Истине. Све што је људима потребно Бог је казао у Светом Писму. Свето Писмо се најбоље и најлакше разуме кад му се приступа са молитвом и у оквирима богослужења. У Спаситељевим речима се налази сок бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и васкрсава је у вечни живот.
Читању Светог Писма треба да предходи скрушена молитва, пуна вере и љубави према Христу, да нам Господ отвори духовне очи и испуни срце благодаћу, да осетимо и схватимо истину и живот написаних речи. Древни хришћански обичај је да се пре узимања Свете Књиге руке оперу, те да жене за време читања имају покривену главу, а мушкарци откривену. Свето Оци препоручују читање у осами, стојећи или клечећи. Оно треба да буде упорно, и да се чита што је могуће више, тако да нам се ум,како кажу, купа у Светом Писму.
Главно је читај Свето Писмо што више и што чешће. Што разум не разуме, срце ће осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце не осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божје по души својој: а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје, и на теби ће се обистинити Спаситељева реч о човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк. 4, 26-29). Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (1 Кор. 3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.
Пратимо како су повезана читања из Старог и Новог завета на службама Божијим, користимо православне унакрсне упуте које повезују различите делове Светог Писма, гледајмо на свакој страници Христа. Ипак, будимо свесни да никада нећемо моћи све разумети и продрети у све дубине божанствене Речи. Сразмерно чистоти душе, јавља јој се Бог, откривајући јој Божију реч, која је за плотске очи прикривена непрозирном завесом људске речи. Док су западни научници, надахнути духом безакоња и прелести, исецкали Писмо на комадиће, баш као што су њихови очеви - мучитељи хришћана - секли светитеље, православни Књигу посматрају као нераздељиву целину. Док првим више ништа није јасно и све им поставке бивају убрзо оборене, другим Бог све потребно разјашњава и утврђује их у вери. Ми читамо увек у заједништву са свим члановима Тела Христовог, по свим крајевима света и кроз сва поколења. Живећи по Светом Писму, биће нам лако и да памтимо његове стихове, који иначе тешко остају у срцу. Учење Писма наизуст је бескорисно и штетно ако то није пропраћено животом по њему.
У свакој речи Светог Писма има више вечности и непролазности него ли у целом небу и целој земљи.Зато је и сам Христос рекао да ће и небо и земља проћи,али речи Његове неће проћи(Мт. 24,35).То значи да се у речима Светог Писма налази живи Бог, зато не могу проћи. Уколико их човек усвоји, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила, која обесмрћује човека и чини га вечним. Свето Писмо треба увек читати изнова, зато што је Реч Божија увек савремена, никад не стари, баш онако како су га читали светитељи. Господе Човекољубиви,помози нам личити бар на оне који личе на Тебе.Теби слава и хвала кроза све векове.Амин
Мисли Светих Отаца о Светом Писму
Све је Писмо богонадахнуто,и
корисно за учење,за карање,за
исправљање,за васпитавање у
праведности... (2Тим 3,16)
Свети Григорије Богослов – Свето Писмо је море које може да преплива јагње, а да се удави слон.
Свети Иларије – Писмо није у читању, већ у поимању.
Свети Максим Исповедник – Речи Светог Писма јесу хаљине Логосове, а смисао њихов јесте тело Логоса(Христа). Речима се Он покрива, а кроз смисао њихов открива се.
Свети Григорије Чудотворац – Библија је - ово видљиво, Христос је - оно(у Њој) богословљено.
Свети Кирило Александријски – Сав циљ богонадахнутог писма гледа у тајну Христову...јер је свршетак Закона и Пророка - Христос.
Свети Николај Српски – Библија је: епопеја над епопејама, Књига над књигама и историја над историјама.
Свети Иринеј Лионски – Син Божији је посејан свуда у Светом Писму.
Свети Атанасије Велики – Целокупно Божанско Писмо је учитељ врлине и истинске вере.
Свети Ефрем Синајски – Речи Светог Писма читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем.
Блажени Августин – Нови Завет у Старом се скрива, Стари Завет у Новом се открива.
Свети Игњатије – Мени су архиве (библијска документа) Исус Христос: неприкосновени архив је крст Његов и смрт и васкрсење Његово и вера у Њега и кроз Њега...
Свети Симеон Нови Богослов – Свето Писмо не можемо сами ни да појмимо и објаснимо без руководећег нас и просвећујућег Духа Светога Животворца
Свети Максим Исповедник – Тајна Оваплоћења Логоса(Христа) садржи значење свих загонетки и образаца у Светом Писму и познања свих видљивих створења. И онај ко позна тајну крста и погреба, тај је познао и силу Васкрсења, тај је познао циљ ради којег је Бог све претходно створио.
Свети Николај Српски – Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч.
