Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата. И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити. А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му. А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити. А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга. Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај. Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих. (Мт.18,23-35).
Господ Исус Христос је по вољи Оца свог небеског, сишао са неба на земљу. Оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и постао човек или боље рећи Богочовек. Дошао је да човека палог у каљугу греха изчупа из ње; да га опере и очисти, путем искреног покајања од греха, да га просвети и препороди; да га благодаћу Духа Светога поново учини сином Божијим, да постане наследник царства Божијег. Дошао је и донео људима нову науку – покајања и очишћења од свих безакоња; дошао је да учи неуке, спасава и подиже посрнуле; да лечи болесне, теши ожалошћене; једном речи, да путем своје науке божанске и спасоносне – људе позове на спасење од сваког зла и сједињење са Богом љубави и сваког добра. Ту своју науку, Христос је највише људима преносио у поучним причама са актуелним друштвеним темама. Такву једну причу Христову, забележио је свети јеванђелист Матеј. Прича је о цару и немилосрдном слузи.
У овој Христовој причи, упоређује се царство Божије са царем, који је решио да се обрачуна са својим слугама. Доведоше му једног дужника, који му бејаше дужан десет хиљада таланата. Огроман дуг, тако да дужник није имао могућности да тај и толики дуг врати. Дужник куца на врата милосрђа свог господара, паде, клањајући се господару, и рече: "Причекај ме, и све ћу ти платити" (Мт.28,26). Милостиви господар знајући да овај дужник није у стању уопште да дуг врати, а имајући срце испуњено милосрђем, сажали се на свога дужника, "пусти га и дуг опрости му".
Но, овај незахвални дужник великог дуга, срете свог дужника, који му је дуговао у односу на његов дуг од десет хиљада таланата, једну незнатну суму новаца – само сто гроша и уместо да опрости и он ових сто гроша, он незахвалан и немилосрдан "ухвати свог дужника и стаде давити", да би натерао овог дужника да дуг одмах врати. "Причекај ме, и све ћу ти платити, моли овај. Но овај не хте, него га одведе и баци у тамницу".
Ова прича је врло поучна за наш живот и међусобни однос нас људи у свом земаљском животу. Бог је извор љубави и милосрђа. Створио нас је из превелике љубави; из те љубави послао је и Сина свога да људе ослободи од дугова – греха. Ми смо људи врло често незахвални према Богу – велики смо грешници и дужници. Он о нама брине, промишља; даје нам све из своје неисцрпне ризнице добара, све што је потребно за одржавање нашег живота. Брине о нашој души и њеном спасењу. Преко нашег анђела хранитеља, чува нас и брани од сваког зла и безакоња. Све добро што имамо од Бога је; и све је Божија својина; а оно што је у нама грешно – то је наше власништво. Да ли смо благодарни и захвални Богу, за сва добра која нам безгранично даје? Ми смо незахвални. Примамо Божије дарове као да је то наша лична заслуга, а не израз великог Божијег милосрђа и његове љубави. Непрестано падамо у грех, и тиме наш дуг према Богу стално расте. Многима је то постала навика, гомилати свој дуг према Богу, без жеље и труда да се почне, мало по мало, макар да враћа понешто од нашег дуга; да би једног дана, благодаћу Божијом, почели редовно и ревносно да одужујемо свој дуг. Наш милостиви Отац небески је поред велике љубави, коју нам указује, и дуготрпељив и многомилостив. Он нас за наше преступе не кажњава ни одмах нити у оној мери колико ми својим порочним животом заслужујемо. Он нама продужује време за отплату нашег дуга, јер жели и чека да се ми покајемо; када види да се ми искрено кајемо, он нам опрашта наше дугове; чак нам и сам помаже да смогнемо снаге за отплату свога греховног дуга.
Господ је према нама и сувише милостив. Да ли ми узвраћамо том мером брату своме? Он нам опрашта. Да ли ми опраштамо своме брату незнатан, мали дуг – обичну људску увреду? Господар услиши молбу свом дужнику; опрости му велики дуг. Овај, пак баци у тамницу свог дужника за једну маленкост – за сто гроша. Зато га господар прекори: "Зли слуго! Сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој." (Мт.18,32-34).
Ево корисне опомене за све нас. По нашим усрдним покајничким молбама Господ нам опрашта наше дугове – грехе, те с пуним правом очекује да и ми опраштамо увреду брату своме. Знамо да је царство Божије, царство љубави и милосрђа. Ако у нама нема љубави и милосрђа према браћи нашој, наша крајња судбина, биће судбина немилосрдног слуге, коме се опрости велики дуг – грех, а он за мали дуг, брата свога баци у тамницу. Ову нам истину потврђује и апостол Јаков речима: "јер ће ономе бити суд без милости, који не чини милости" (Јак.2,13). Схватајући ову причу као велику опомену за нас у нашем животу, молимо се Богу, да нам благодаћу Духа Светога, да, да благовремено можемо осетити и духовним очима својим сагледати ма и најмању појаву грешне жеље, мисли и неког рђавог дела; да нас благовремено помогне да одмах платимо свој дуг. Да се искрено покајемо и молимо за опроштај греха и прање и чишћење нашег срца и душе од свих нечасних и недоличних радњи, које нас могу удаљити од нашег Бога љубави и милосрђа; да будемо и према браћи нашој милостиви, као што је и према нама милостив Отац наш небески.
Боже милостиви, опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима нашим.[2]
