<iframe src="http://files.flipsnack.com/iframe/embed.html?hash=dd370154b0fdf721536bd37bcq207413&bgcolor=EEEEEE&t=1312017439" width="500" height="366" frameborder="0"></iframe>
Једног врелог дана, Аврам је седео у хладу храстовом, пред улазом у свој шатор, и угледао: пред њим стоје три путника. Аврам је волео да прима путнике. Он је одмах устао и кренуо им у сусрет, поклонио им се до земље и позвао их к себи да одахну под дрветом и укрепе се храном.
Путници су ушли к њему. По обичају тог времена Аврам им је умио ноге, дао хлеб, који је одмах припремила његова жена Сара, подао уља, млека и најбољег печеног телета и почео је да их гости. И они су јели.И рекоше му они: "где је Сара; жена твоја?"
Он одговори:"Ено је, у шатору".
И рече један од њих: "кроз годину дана Ја ћу опет доћи к теби, а Сара, жена твоја, имаће сина".
Сара, стајавши иза улаза у шатор, слушала је те речи. Она се засмејала у себи и помислила: мени ли ће доћи таква радост, кад сам већ остарила?
Али путник рече: "што се Сара засмејала? Има ли шта тешко за Господа? Догодине у ово доба Ја ћу доћи и теби и Сари родиће се син".
Сара се уплашила и рекла: "нисам се смејала".
Али Он јој рече: "не, засмејала си се".
Аврам је тада схватио, да пред њим нису обични путници, већ да са њим говори Сам Бог.
Авраму је у то време било 99. година, а Сари 89.
НАПОМЕНА: Види Библију у књ. "Постанак": гл. 18, 1-16
